Monday, March 18, 2013

Devojke sa Distorzijom (Puss in Boots intervju)


Pogolema mi je čast i zadovoljstvo prezentovati vam intervju sa Natalijom Dimitrijević, osnivačem i instruktorom Puss in Boots trupe, dugogodišnjim plesačem i dizajnerom. Znači, zipa taj TOK MISLI, obrati pažnju kako cura kida, ma ubija, i mojne slučajno neko samo fotke da je gled'o, imam treker. Dakle, ako vam se sviđa kako ja pišem, ovo će vam leći ko meni šamarčina, al' bez ikake zajebancije!

01. Ćao Natalija, gistro se ne znamo, al' ipak je ovo intervju te stoga krenimo redom. Dakle, šta "pole dance", šta šipka, šta istorijat, jer ja znam samo onu staru narodnu - lepa reč gvozdena vrata otvara, a gvozdenom šipkom otvara se lobanja, ili možda grešim? Ti mi reci, evo...

- Ajmo ovako, ljudi pri pomeni šipke kao plesnog rekvizita obično imaju ono jedno na pameti, držeći se za to kao da neki origin, i u samom startu greše. Šipka ima mnogo dužu istoriju nego što joj se pripisuje u današnje vreme, tako da, hajde da se zapitamo odakle to uopšte dolazi? S jedne strane za origin zapadnjačkog pole dance-a se uzimaju 20-te godine prošlog veka kada su cirkuske izvođačice koristile srednju potpornu šipku šatora kao rekvizit za akrobacije, pa se kasnije 50-ih šipke sele u strip klubove, gde 70-ih i 80-ih postaju njihov zaštitni znak, najpoznatije po tome, i arch enemy današnjih pokušaja da se razbiju predrasude, a u proteklih 15-ak godina se forsiraju kao vid fitness-a, razonode, i naravno, kao legitiman sport. Prvi put je to bilo u fitness centru u Londonu, u izvedbi Kitty Coates, koja se danas zalaže da 2016. pole dance glatko prođe na Olimpijadi. Imamo i drugu istočnjačku stranu, npr. akrobacije na šipci, iako to više podseća na stub (balvan hahaha) i zove se mallakhamb, i to je isključivo muška kategorija, dok je ženska akrobacije na kanapu.



Tu je i chinese pole, koji je imao veliki utcaj na zapadnjački PD (u daljem tekstu skraćeno od pole dance) koji je verovatno i najzahtevniji od svih.



I to mu u stvari dođe origin PD-a koji je postao new world craze i to s punim pravom, jer je kao jedan od 4 vazdušna sporta (svila, trapez, ring, šipka) vrlo zahtevan, a opet vrlo graciozan i oslobađajuć. Svako ko je probao neće odoleti prkošenju gravitaciji do zadnjeg daha, hahaha (video, očima ne verov’o by 365), budući da je odličan vid sporta koji razvija snagu, izdržljivost, kontrolu itd. itd.



02. Ko ste vi zapravo? Šta je Puss in Boots?

- Ko smo mi, govoreći o Puss in Boots trupi u svojoj punoj postavi? Mi smo kao i ostali "timovi", ekipa sa jedne strane sasvim običnih, normalnih devojaka koje se dobro zabavljaju vezbajući, a zajedničko znojenje odlično povezuje ljude, hahaha, sa ciljem da razbijemo tabue (kao i ostali studiji) ali ne samo vezane za šipku. Upravo zato, mi smo sa druge strane prvi dah potpuno alternativnih devojaka u ovom sportu u Srbiji, da stvari budu još interesantnije, jelte, i da se razbije još po neki tabu. Pogotovo zato što je možda najlepša stvar naše skupine to što nas ima all shapes, sizes and genres u ekipi, od black mJetal do trance (i naravno pin up al' o tome kasnije) i što svako neguje svoj jedinstven stil, i baš je dobro to što ne znamo sve isto i što ne odišemo sve istim vajbom prilikom igranja, jer to ni u kom slučaju ne prati naš "trend".


- ko visi ZLO (ne) misli -

Puss in Boots je nastao iz onog bazičnog, čak detinjeg osećaja odbačenosti od strane mainstream sastava neke, bilo koje grupacije, i potreba outsidera da se okruži ljudima sličnim sebi i započne isto to samo u nekom specifičnom izdanju. Kada sam krenula da se bavim PD-om, prenošenje znanja u formaciji plesne trupe ili škole mi nije ni padao na pamet, počelo je kao ekstremno interesovanje da se pređe sa kenterenja na šipke, i mlaćenja glavom ko majmun na zapravo pravi pole dance, figure, koreografije, pizde materine, ovo, ono...pa potom performing, pa su tu nastupila dvoumljenja zbog predrasuda, da bi posle izvesnog vremena došlo do toga da kada ostaneš sam u sportu (ok, nećemo se lagati, sam, s konvertovanim mužem u pole dancera muške kategorije) da se budi potreba za osnivanjem guilda. I bi svetlost...


Kupljena prva šipka, pa vežbanje, pa muke, modrice iznova, vrućine i sve ostalo što ide u takvim počecima, pa druga šipka, pa prva puštena buva da osnivam trupu koja se fino primila istini za volju, do finalnog okupljanja sve više gotivnih obično neobičnih devojaka u jednom vintage salonu na Vračaru, i znojenje 2 puta nedeljno evo već duže od pola godine.


Jako sam ponosna na svoje devojke i svaki njihov napredak, to se ovde slavi, raduje se tuđem uspehu i stremi ka sopstvenom, pošto verujem da smo sve imale bar u školicama, zbog razmišljanja suprotnom od gore navedenog, više ili manje problema. I na kraju, budući da smo svi različiti, moralo se to nekako okarakterisati u jednom terminu.


03. Ljudi pojma nemaju, tj. pre ja pojma nemam ni o čemu, te koristim ovu priliku da te pitam kako se pin up uklapa u ovu priču?

- Pin up devojke postoje vrlo dugo i treba razlikovati dve struje, tradicionalnu i modernu. Traditional pin up je nastao 50-ih godina kao termin i označava devojku sa kalendara (koji se pinuje na zid, pa odatle i pin up girl), a kako je nastao tada, kao tradicionalni izgled pin up devojke uzet je tadašnji ideal izgleda, mode 50-ih, poze karakteristične za kalendare itd. I dan danas postoje tredicionalne pin up devojke, one koje su to bile 50-ih pa su sada babe, i one kojima se jednostavno look 50-ih dopada pa se za njega opredeljuju, dok je u modern pin up uvedena nova, mahom alternativna moda, pomešana sa vintage look-om, a zadržani su ideali izgleda i građe i najpopularnije poze i scenografije. Pin up ribe su u najvećem broju devojke kojima je slađi milozvuk rokabilija, psychobillyja, doo-woopa, swinga, jazz-a i sl. mada se za pin up devojku može uzeti bilo koja kalendar riba, gde npr. za današnje pin up ideale uzimaju Angelinu Jolie, Jenifer Lopez i druge, iako daleko ispred njih, po broju ako ništa drugo, prednjače alternativne ribe, budući da je nepisano pravilo da ono što je vintage ili na bilo koji način nije više u modi a bilo je onomad mainstream, nekih 20-ak godina kasnije biva usvojeno od stane underground ekipe kao alternativni atribut.


- O bože, zar se i to može?! -

I tako bismo se mogle lako okarakterisati kao Pin ups on poles, iako zasebno naše uši vole različite underground pravce...ma i treba tako, i ovako su zahvaljujući suicide girlsicama, danas te vrednosti poprilično u ekspanziji.

Mada, sećaš se kad smo bili klinci metalci, pa smo neke noobove sa majicama nekog benda i bodljikavom narukvicom zvali pozeri...e isto tako i za ovo...some things never change, a bofl pin upova ima svugde u svetu, pa i kod nas, isto kao i za svaki drugi pravac, kojoj god subkulturi čitalac pripada, znaće bar jednu osobu zbog koje mu se čitajući ovo osmehnuo brk, ali odrastanje te nauči da ne daješ govno (don't give a shit) posle izvesnog vremena i pustiš raju da se veseli.


- jebo Misfitse, daj ti meni Glenna Danziga :) -

Time bih zaokružila jedan deo predstave o našoj trupi u globalu, o polingu, o alternativi, i da, nažalost, ovo je "zemlja seljaka na brdovitom balkanu" u kojoj sve što valja kasni, a sve što ne valja biva usvojeno oberučke, mada opet može i gore, neću baš da trujem generalno, ali govoreći o pole-u kao posebnoj priči, među poslednjima smo ga prihvatili i kod nas su treninzi počeli kao fitnes tek pre 2, 3 godine. Ko je sam učio ranije, skidam kapu, iako su takvi retki, ali moram da pohvalim potencijal koji SRBIJANKE imaju kada je šipka u pitnanju. Širi se pole u zadnjih godinu dana ko prdež u Svrbiji i ima riba koje izbacuju figure fazon iz nozdrve, tako da će ova naša majčica Srbija imati na kraju fine reprezentativce na takmičenjima u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, tako da ko zna, možda prestanu da nas pamte po tenisu i Đokoviću i počnu po PD-u i nekoj finoj cici.


- ova cura možda nije bila kraljica mature al' vrlo lako mož' frakture (: -

04. Kakvo je akcijanje po Srbadiji, kontam da postoje još neke ekipe poput vaše?

- Trenutno u Srbiji ima 6 studija/timova/kako god, i ja navijam da ih bude sve više ili da se postojeći šire, jer je i to znak da je interesovanje veće. Scena nije bog zna kako jaka kada su nastupi u pitanju, ali i ona će živnuti, vremenom...


A što se nas lično tiče, mi smo kao trupa otvorene za nastupe po žurkama, bilo da je u pitanju pole ili showdance, jer realno nemaju svi uslove za šipke, a mi radimo oba plesa. Showdance koji radimo je neka vrsta modernog kabarea pod mojom dirigentskom palicom (13 godina plesa ostaviše grdnu naviku kod mene). Samim tim obuhvatamo kompletan entertainment jer tu ima dosta i glume, rekvizita, šta sve ne, jebiga, volimo kostimiranje i ostale pizdarije, a ja volim da kad pravim performans (mrzim tu reč inače, jer mi se ogadila kad sam videla sta sve neki nazivaju performansom, hvatajući se za tu reč ko da će onda da sve to zvuči i bude mega, al jebiga, nije žvaka za seljaka) da stvarno napravim nešto bogato i dobro uvežbano. Naš showdance je neki crossover izmedju kabarea, cirkusa, burleske i jazz baleta, i sve to, kao i pole bez golotinje i neke forsirane erotike, jer bi time skakale same sebi u usta, ako već vodimo kampanju protiv nama dobro poznatih predrasuda. I tako, ne znam kako bih bolje mogla da predstavim Puss in Boots...istini za volju ubuduće ćete nas gledati sve više i više, i mi radimo više, bolje, znojimo se više, uvežbane smo, od marta prelazimo u veliki studio, koncepti nastupa će biti interesantniji, novi, mada po potrebi možemo i da ponovimo neki stari i tako...ma sve u službi entertainmenta.


- ko li to Lakobriji u Srbiji leb uzima? -

05. Natalija, da li smatraš da umetnost definitivno zahteva fanatizam, jer ovo što ja mogu da vidim kod tebe, toliki entuzijazam i posvećenost, do or die fazon, definitivno nije ni samo sport, ni samo ples, već kol’ko sam ja izvalio radi se čak o jednoj vrsti umetnosti, umetnosti stvaranja pokretnih skulptura od ljudskog tela, ako tako smem da se izrazim? Sa druge strane da li se slažeš sa onom "starom narodnom" da bez bolesti ni u najavi nema umetnosti? Naravno, kada kažem bolest ne mislim i bukvalno na bolesnu bolest, nego na stanje izmenjene svesti, jer ipak čini mi se da treba dosta hrabrosti da bi se ušlo na jedan ovako pipav, još nedovoljno istražen teren, kao što je pole dance?

- Apsolutno, jer pasija je ono što održava umetnika od početka svog stvaralaštva i najranijih radova kroz usavršavanje koje može jako dugo trajati, do onih dela po kojima će biti pamćen, do onih koji pokreću nove stilove, čak epohe i dela koji izazivaju revolucije. I to ne važi samo za umetnost, već za dobar deo životnih opredeljenja, ali da, recimo da je najuočljiviji u umetnosti. Neko ko smatra da se pronašao u određenoj umetnosti retko završi i školovanje/usavršavanje za tu umetničku granu ukoliko ne poseduje dovoljnu količinu pasioniranosti da u njoj pronalazi sebe duži vremenski period. I tada dolazi do najvećeg broja odustajanja (i u nekim slučajevima večitih studenata, hahaha), a opet, to se može pripisati i drugim opredeljenjima, ne samo umetnosti.


Ples kao fenomen sam po sebi uvek je bio delimično sportska, delimično umetnička disciplina, iako neke podvode pre pod jedno a neke pre pod drugo, ali kada se on razloži i bolje zagleda nad njim, zaista je tako, jer jel'te, umetnost nastaje u pokretu u kojima su neki pokreti zahtevniji, neki manje zahtevni, tako da neki izazivaju veću, neki manju sportsku aktivaciju, ali uzmimo za reper da na fakultetu sporta postoji ples kao predmet i da se sa prvom nagradom na državnom takmičenju u plesu može upisati DIF bez polaganja prijemnog, i to je ja mislim dovoljno da potvrdi tu tezu.


E, sad što se PD-a tiče, tu grešiš, već sam pomenula da PD ima dublje korene nego što mu se pripisuju, a i kao legitiman mađunarodno priznat sport postoji oko 15-ak godina i za to vreme je razvijan, dorađivan, brušen, kombinovan sa istočnjačkom tehnikom, i propisan nekolicinom međunarodnih pravilnika, te se i polaganje za instruktora sastoji iz 5 delova i svako koga interesuje PD kao fitness i plesna disciplina je u obligaciji da prati protokole i silabuse, koji nisu tu tek tako, već kao mera predostrožnosti i zaštite (pod tim mislim da ne može neko ko je npr. na levelu 2 da radi nešto iz levela 5, jer svakim pređenim levelom individualna sposobnost da se ide dalje se povećava) pošto je ovo ipak ekstreman sport, ali daleko od toga da je neistražen teren! Istražen je on koliko i fudbal, al' je veća opasnost od povreda. Dok sa druge strane ukoliko se prati pomenuti protokol razvijanjem skilla se razvija i sposobnost da se izbegnu povrede, ali i da se razvije otupelost na bol. Svako u startu prolazi krug modrica na svim contact pointovima koje ima sa šipkom i određenim delom tela kojim nosi svoju težinu na šipci.


- "evo primera modrice na unutrašnjoj strani kolena jedne od mojih denserki" -

Ono što nas vuče da se nosimo sa bolnim figurama (svaka je bolna samo u početku), modricama, indijanskom vatrom, upalom mišića, padanjem sa šipke itd. je upravo ta pasija koja proizilazi od inicijalne fascinacije određenom figurom/levelom i PD-om u global, jer PD koliko je težak, toliko je i oslobadjajuć i benefiting onda kada se savlada željeni nivo, a kako je progresivan sport i još uvek se izmišljaju nove figure, uvek će biti novih levela za prelaženje. Što se tiče hrabrosti, i učenici PD-a se dele na nekoliko kategorija, moraću da ti iskopam taj blog, pisala ga je jedna od svetskih prvakinja Michelle Shimmy (iskopan OVDE), te imaš one hrabrije kamikaze koje se bacaju ko majmuni na sve ili ništa, one manje hrabre, one skroz plašljive koje bez instruktora ne bi ništa novo "straaaaašno" pokušavali, pa imaš čak i evangelist pole dancere, tj. ljude koji se ne libe da kažu da im je PD promenio život, u čemu se i ja pomalo pronalazim, jer počnimo od toga da se bavim plesom 13 godina i da je ovo prvi ples/sport koji me je motivisao da uzmem teg u ruke. Do tada me je boleo kurac što u rukama nisam imala snage ni da prdnem, a onda kad vidiš sve te divne figure za koje ti trebaju bišice i trišice, i kako oni sa jakim rukama napreduju mnogo brže od tebe i kako je veća mogućnost ili da se povrediš na višem levelu ili da ostaneš na nižem, zaista bivaš motivisan za rad na sebi.


Dobra stvar kod PD-a je to što, budući da je i on vid fitnessa, ti kroz prelazak nižeg levela gradiš snagu za viši, tj. PD sam po sebi jača mišiće. Isto važi i za fleksibilnost, dobar deo tih stvari dobiješ usput, a ko hoće bolje i dalje može naravno da dodatno vežba snagu i fleksibilnost u vremenu nepredviđenom za šipku. I to će ti svaki poledancer potvrditi, a pravilo za šipku ti je na fazon once you go black...retko ko da je probao šipku i da je dig’o ruke od nje kao što bi npr. od pilatesa, hahahaha. Drugo, što je PD uprkos nekim mišljenjima, zaista sport za svakoga i svako može da dogura do određenog nivoa, samo ukoliko ŽELI tj. ako mu se probudi passion for pole. I svako se može pronaći u tome, jer u PD-u ti sam izgrađuješ svoj stajling, možeš igrati na različite načine, možes osmisliti svoj outfit, i sam biraš muziku uz koju ćeš da igraš, pa za našu alter. ekipu uvek postoji slogan Rock&Pole. I tako, isto kao i neki atletičar, gimnastičar, dizač, plivač koji pasionirano vežba sport u kome se uprkos naporu oseća slobodno i na svom, tako i ja visim naglavačke ko šišmiš.



- nikad nije lako al' se vežba uvek isplati, mada ja se ne bih kladio na to (: -


06. Candy Voodoo, brate moj, a šta ti osobno misliš o okultizmu i svemu što se u principu sa ove ili one strane vezuje za pole dance i čitavu tu scenu, dakle gothic i to, jer naravno, niste vi tu same, sve je povezano i te kako, zar ne?

- Okultizam je kao i mnogo druga opredeljenja generalno stvar ličnog izbora, tako da se okultizmom mogu baviti i lekari i advokati i pravnici i političari i kuvari pa i plesači bilo koje vrste plesa. Kada su plesne i fitness aktivnosti u pitanju neuka raja pre povezuje jogu sa okultizmom nego PD, iako se PD logično bori sa drugom vrstom predrasude. A čovek nikada ne zna kada na ulici sretne okultistu, pošto je daleko od toga da se to na prvi pogled vidi na čoveku, to su mislim apsolutne gluposti proizišle iz neupućenosti i mnogo će češće neko sasvim neutralan da bude poklonik takve vrste ezoterije, e sad ne kažem ja da tu ima nešto loše. Inače sam i sama pristalica nekih određenih, više spiritualnih shvatanja, i gledam na pripadnike okultnih krugova kroz čisto socijalnu perspektivu u odnosima sa drugima. Iako sam ja lično više on the white side (ili čak on the green side) smatram da ljudi koji su (dark jedi LOL) on the dark side (kako ovo zvuči prvački jebote) ne moraju nužno biti izopačeni, ili šta znam, zlonamerni, ono kao, i to je predrasuda jebote, isto kao kad bi za neku gay osobu rekli da je sad otelotvorenje zla zbog svojih izbora, i to su sve ono, normalni ljudi koji žive, dišu, jedu, kenjaju, rade, spavaju ko i svi drugi, ali određenom aspektu svog života biraju da daju drugi kolorit...i to je sve...uostalom svi smo mi izopačeni na svoj način.


- i bukvalno izopaUčena -

07. Primetio sam na snimcima vaše trupe da nisu sve cure ultra mršave a opet vise naglavačke sa one šipke, pa me zanima dal' postoji neko ograničenje, da li i punije devojke mogu da treniraju? Naravno, kada kažem punije, mislim i na hardkor popunjene? Dakle, kol'ko ta šipka mož' da izdrži?

- Ima jedan slogan POLE FOR ALL, i to bi trebala biti opšte prihvaćena krilatica, iako ima ljudi koji se ne slažu sa time, ali oni imaju ozbiljnih problema u glavi čim sebi daju za pravo da sude o tome ko bi u čemu trebao da uživa i u čemu da se trudi da napreduje. Istina je da svako može da dođe do određenog levela...baš svako...ima po netu slika i videa baš onih obese riba koje rokaju šipku sasvim solidno, naravno, nisu možda u stanju da cepaju elemente napredne kategorije, ali mogu da nauče spinove, da se penju, sede ne šipci, možda čak i invertuju uz pomoć. Debeljuce će se teže invertovati ali je sve ostalo isto kao kod drugih, ali i to se uči, a ono, devojke s oblinama su u istom rangu kao i sve ostale, bitno je samo da ti snaga bude srazmerna težini, npr. mršave devojke se super snalaze, još ako imaju snage u abdomenu i rukama onda su na konju (šipci), a ekstra mršave često imaju problem sa manjkom snage i fleksibilnosti i to što imaju razmak između butina, pa im je teže da rade neke sedove i varijacije jer im je teže da se drže koskama.



- solo poluga...ko ništa, ajmeee?! -

Ali to naravno nije razlog za obeshrabrivanje, jer što se ovih prvih tiče, pole dance je sportska i fitness disciplina dovoljna da možeš dobrano da se preznojiš, sagoriš kalorijice i uz muziku, đuskanje i zezanje dobiješ snagu a da ni ne provališ. Ima na netu ko nije upućen dosta losing weight through pole (mršavljenje kroz ples na šipci), jer PD je mnogo zanimljiviji od klasičnog fitnessa i teretane a ima slične rezultate. Ja kada sam krenula da treniram nisam imala snage ni da prdnem, sad cepam 50 sklekova dnevno i visim ko onaj dlakavi šišmiš za kog i dalje tvrdim da treba da mi kupiš, tako da buce će uz redukciju ishrane i redovan trening videti progres, a mršavice će dobiti snagu i fleksibilnost na isti način - kroz zabavu i mjuzu. U mojoj trupi imam primer obe strane i dajem garanciju za ovu tvrdnju. Sve se da izvesti, možda premršave devojke neće dobiti popunjene butine ali će "dobiti mišiće" i naučiti druge načine da dođu do određene figure i imati snage da je izvedu.


Inače, kućne šipke mogu da izdrže oko 130kg, a sa visinom i konstrukcijom šipke raste i njihova izdržljivost. Ja sam inače pobornik nabavljanja kvalitetnih šipki a ne onih sex shop kućnih pole kitova koji zaglaviš jednom rukom između poda i plafona i na pola puta zavođenja voljene osobe u kućnoj atmosferi se cela "konstrukcija" (ha, čuj konstrukcija) raspadne i umesto erekcije dobiješ gips. Klupske i takmičarske šipke mogu da izdrže i oko 200 u stanju okretanja zbog dublova naravno.


08. Kako hendlujete ljude koji vam se privaljuju jer tripuju da je to nekakav strptiz ili šta već, kako se uopšte od toga odbraniti u ovakvoj jednoj, pa mogu slobodno reći, zatucanoj sredini?

- Budući da do sada nismo imale mnogo pole nastupa nismo bile u situaciji da nam neko priđe na licu mesta i prosere se, ali sa takvima se diluje kao i sa bilo kojom drugom dijabolom koja smara ribe po klubovima (to nešto na moj račun? - by 365), mada kontam da posle nastupa kakav mi zastupamo, mišljenja mnogih ljudi bivaju promenjena, tako da videvši naš SPORT na delu, ljudi ne bi ni prišli sa takvim komentarom, pošto na licu mesta imaju priliku da vide da to nije ništa provokativno a nije ni naivno i neznalački, već zaista nešto što zahteva dosta treninga i vežbanja. Do sada smo na pomen čime se bavimo imali najviše pozitivnih komentara, i thumbsup-ova. Čak u 90% slučajeva imamo i dobru podršku naših porodica. Moji su, upoznavši se sa vazdušnim sportovima, dosta promenili mišljenje o svemu tome, stali na pole dance stranu, iako mi je keva priznala da nije očekivala od mene da se bavim tako, kako ona kaže, mišićavom stvari.


Ono, ja se ceo život bavim plesom, ali ništa nije zahtevalo neku posebnu snagu, akrobaciju, fleksibilnost, a ja sam to dok nisam krenula na PD dosta zapostavljala...a da nisam, možda bih brže napredovala u početku, ali to opet potvrđuje onu tezu da ti pole dancingom stičaš snagu i fleksibilnost, usput uz ples i zezanje, i da nije potreban neki poseban atletski background. No, da se vratimo na temu, ja sam lično imala tu sreću da mi je malo ljudi negativno komentarisalo ovaj hobi, pošto sam npr. na fejsu baš ono, eksplicitna po pitanju PD-a, imam album za to i nije mi nikakav bauk da kažem i pokažem kojim se sportom bavim, jer je dosta dobrog učinio za mene, a ima devojaka koje to kriju, ne vole da ih ima na slikama, bla bla, ali to mahom zavisi i od fakulteta koji pohađaju ili posla kojim se bave. Ja studiram modni dizajn, snimam studentske filmiće, i ceo moj fax uključujući i profesore zna da sam pole dancer i niko živ nema ništa protiv toga. Eto, možda su mi dve osobe na fejsu poslale poruku sa pitanjem jesam li striperka, ali to je ekstremno mali broj, i bilo je par neumesnih perverznih komentara, ali to je od onih online pičkopaćenika koji svaku ribu više manje smaraju (pa opet na mene, ajmeee - by 365), tako da je takvima lako spustiti, i ono...bogom dana block user opcija.


- ajme meni, šta će reći komšije?! -

Što se društva tiče, podsećam da smo mi alternativna pole dance trupa, pa valjda to underground društvo ima globalno bolje mišljenje o PD-u nego druge subkulture, tako da smo još i super prošle s te strane. Naše najmlađe članice dobiju i poneki zajedljivi komentar u školi, ali to ipak dolazi od onih sa seljačkim mentalitetom kakvih naravno ima u svakoj školi u određenom broju. Što se pole dancera generalno u Srbiji tiče, znam da druge pole dancerke koje ne pripadaju našoj skupini imaju više problema sa okolinom i jedini način da se nosiš sa time jeste da ili iskuluraš i oteraš sve u kurac ili da pokažeš sta je PD ustvari. I to je sve što se može uraditi...zaboravila sam koji je beše dan u godini pole dance coming out day....naćiću ti baš plakat za to. Ono, internacionalni dan za priznavanje familiji i zatucanim prijateljima kojim se sportom baviš i upućivanje istih u koncept pole dance-a, što je suštinski lepo. Smatram da većina roditelja i familije može da otvori svoje vidike za naš sport, a ja sam inače pripadnik one struje koja navija da PD bide primljen na Olimpijadu ili bar da se šampionati rasprostrane. To je veliki korak ka prihvatanju, a nisam jedna od onih koje baš briga da li će biti prihvaćeno ili ne, jer smatraju da je to nešto čime žene treba da se posle teške radne nedelje razonode i izbace sav svoj zapostavljeni seksipil. Za to postoji kućna šipka i vaš dragi/draga i ogledalo, ali bojim se da takav način razmišljanja utiče na povećanje predrasuda i o pole dancerkama koje ne pripadaju toj struji, i koje smatraju da bi PD trebao da bude tretiran kao i svaki drugi sport i da u njemu ima mnogo toga više od visokih štikli, valjanja po podu i čipkanih gaćica. Tako da od puss in boots-a može da se očekuje jak teatralni nastup i dobro poznavanje razlike izmedju zavodljivosti, senzualnosti i provokacije.


09. OK, umesto završne reči evo krucijalnog pitanja, u ime svih nas, lako zbunjive prirode. Dakle, ti tvrdiš da je to sport i samo sport, i da nema nikakve veze sa seksualnim konotacijama kako zli jezici tvrde, a onda se i ja jadan zapitam, onako u sebi, a zašto onda te opake štikle (od kojih srce rikne), zašto ne baletanke npr. jer realno svi znamo da muška publika to gleda više sa te strane, a bogme i ženska, da se ne lažemo, zar ne?

- A ko kaže da ne može u baletankama? Baci pogled na neke fotke naše pa ćeš zaključiti šta? Da prevashodno igramo bose. Ema ja na našem prvom nastupu igrala u baletankama i iskreno, zavidim joj, jer sam ja izgulila štikle na neku armaturu (hehe) a daleko je lakše igrati bos, tako da se uvek u početku igra bos ko god da počinje. Štikle, generalno tog tipa, jesu preuzete sa te fetiš scene kao signature obuće ovog sporta, i imaju ulogu kao i cipele u bilo kom drugom plesu, npr. tangu, standardnim i latino, stepu itd. Eto, ja od malena nosim plesne cipele za standardne i latino, samo sam ih sad zamenila sa platformom i šljokicama, što bi moj muž rek'o plug-inovi.


Svaki ples ima kostim i odgovarajuću obuću shodnu tipu pokreta. Da li je to haljina, triko, helanke, trenerka ili nešto drugo, na to se gleda kao na obavezan kostim u maskembalu koji predstavlja plesni nastup, a PD obuhvata skoro sve to, i skroz je zahvalan za sve te interesantne kombinacije, s jednim pravilom, da ruke i veći deo nogu moraju biti otkriveni jer tkanina klizi niz šipku, a ne zato što 'oćemo da blejimo u topiću i gaćama, zaboga. Zavisno od toga da li je pole nastup neki freestyle i kakva je odabrana pesma, ili je nastup neki konceptualni, igra se podjednako i bos i u baletankama, čak i u špic patikama i u štiklama.


Planiramo i neke onako vilinske konceptualne nastupe u skorije vreme, pa ćes nas se nagledati i bosih i u baletankama, tako da - sorry, your argument is invalid, a to proizilazi iz neupućenosti, tako da molim ljude da se informišu o aerial sportovima pre nego što nas etiketiraju. Pre svega, ženska noga izgleda mnogo lepše u potpetici (ISTINA by 365), ali je za manevrisanje u njima potrebno još mnogo više vežbe, tako da se ne trebaju olako shvatiti kao ni mi. Mi smo devojke sportski i teatralno usmerene kada je naša mila šipka u pitanju, pravimo predstave od naših nastupa i pre svega mi smo devojke sa distorzijom.




- Mega uzor devojaka sa distorzijom: mega snaga, mega špaga, mega distorzija -


Kontakt mejl:
pussinboots.dance1@gmail.com

Članice Puss in Boots:
Natalija Dimitrijević
Ana Maksimović
Tijana Štatkić
Emilija Obradović
Olga Dragićević
Dragana Mijatović
Nataša Radovanović
Jovana Veinović
Ana Popova
Milena Docić
Tamara Simić

Članovi muške kategorije:
Dimitrijević Jovica
Pavlovski Luka

0 comments:

Related Posts with Thumbnails