Directors:
Richard Glatzer,
Wash Westmoreland
Poodavno nisam gledao ovako jak film na temu Alchajmerove bolesti, još od Forget Me Never (1999) gde je surovo bolnu ulogu odigrala genijalna Mia Farrow. Za razliku od tog filma koji je alchajmer prikazao na jedan skroz brutalan i scary način, "in your face" fazon, gde vas reditelj i bukvalno postavlja u ulogu obolelog i pokušava da vam dočara barem delić percepcije kroz koju osoba doživljava taj jezivi nepoznati svet oko sebe, Still Alice je daleko suptilnija priča ali udara na isto to zajebano mesto, uvek bolno i jako, jako potresno, na isti taj STRAH koji je vazda dominantan. Znači nedobog nikom, i zaista nije ni čudo što se Terry Pratchett javno odlučio na "asistirano samoubistvo" u Švajcarskoj, kada je 2007. saznao da boluje od ove opake bolesti. Obavezno pogledati, Julianne Moore je ovde u svom punom sjaju, i pošto smo već počeli da pravimo liste najboljih filmova za 2014. ja ovo najopuštenije postavljam na jedno od svoja prva tri mesta. Film me znači ali skroz dotuko. Odneo me.
"Alice Howland, happily married with three grown children, is a renowned linguistics professor who starts to forget words. When she receives a devastating diagnosis, Alice and her family find their bonds tested."
IMDB
2 comments:
Pratchett! Jesi li stogod citao od njegovih knjiga?
Šta me pitaš kad znaš i sam da ne čitam knjige? Počo sam jednu i smorio se, ne volim te bajke to nerealno, fantazije i sranja. :)
Post a Comment