Friday, March 27, 2015

Forsiranje Banovog Brda 2001.


2001. godina. Zove mene ortak iz jedne ciganske grupe sa kojim sam bio drugar i van ovih priča, i kao brate aj' ideš s nama, igra Zvezda protiv Čukaričkog na Banovom Brdu, ja reko ma batali me tog smora od tekme, najbolje da ću da idem da gledam fudbal a nisam ni Zvezdin navijač, da se pentram tamo skroz do Košutnjaka onom najstrmijom ulicom ikada pored pumpe, a i realno jebeš tekmu bez suparničkih navijača, zar ne? A on meni, ma brate samo ti dođi ima zašto. Pitam ja šta to tako bitno ima, on meni ma dođi jbga pa ćeš da vidiš.


Okupljanje cigana bilo na Zelenjaku jer se išlo 53-ojkom na Brdo. Cigana bilo 100-tinak, ne više, zauzeli možda 2 busa. Ovi mlađi odma počeli da divljaju i urlaju, naravno putnici u šoku, tek jedan mali od tih što sam ih znao preko ovog ortaka vadi sataru iz trenerke za pasom. Ja gledam , ne verujem, reko, koji će ti ta satara leba ti? A mali klasičan onaj zli namazani klinac, kaže bio sam na praksi, učim za mesara, i smeje se. Meni odma bilo jasno koliko je sati, jer em nas bilo jedva 100 a inače cigani su tad išli sa bar 200+ ljudi svuda, em sve neke njuške nedobog, plus ovaj mali sataru za pasom. I tek tu u busu mi ortak kaže, kao čeka nas "jedna suparnička grupa" na Brdu, kod onog parka, tu negde, i kao zato i nisu svi cigani krenuli sad nego će doći posle na tekmu.


Silazimo na stanici kod bioskopa Šumadija, kod ex-Beteksa, i ja gledam, kako ćemo bre skoro pa goloruki na ove naoružane ko zna čim jer znalo se po čemu su tad bili poznati jbga, bolje da se nešto odma' pribavi. I tu se nas par rastrči pokupimo neke štangle koje su ležale oko zgrada, kad eto kurca, uleće u punoj brzini na stanicu beli yugo, otvoren mu gepek, a na zadnjem sedištu i u gepeku jedno 30-ak i jače onih kuvanih motki od metar i po, samo vire sa svih strana. Naravno, ovi koji su znali za foru odma' prileću kolima i svako vadi motku za sebe.

Čim su se ljudi naoružali, yugo je samo nestao ko da ga nije ni bilo, a mi nastavili uz Kirovljevu gore ka Požeškoj. Kako smo ušli u Požešku (glavna ulica na Banovom Brdu) tako se to sve skroz razbahatilo, jer zamisli samo scenu 100 ljudi svi sa ogromnim motkama, štanglama i većina maskirana. To se znači u roku od odma saobraćaj prekinuo pa smo zauzeli obe trake, a vozila koja su nam išla u susret se okretala nazad i paljba. I onda kreće prozivanje "IZAĐITE, IZAĐITE", i tako neke ciganske pesmice.



E, upravo taj adrenalin, ta atmosfera, je ono o čemu ja pričam godinama ljudima sa strane koji nisu u priči, znači taj jedan full power trip, gde nastaje totalna anarhija, gde murije nema ni u najavi, gde je sve dozvoljeno, gde ulice i bukvalno pripadaju nama. E, zbog takvih stvari vredi doživeti takvu akciju barem jednom u životu, pa eto možda čak ni ne doživeti nego bar posmatrati sa strane, jer se ta neka sirova životna energija širi, ma bukvalno je možeš osetiti sa razdaljine i od 200 metara i jače, jer to kad te tako pukne, oduva te, zarazi te adrealinom, osećaš se bre ko polu-bog, ko neko nadbiće. Al' bez zajebancije to treba doživeti, jer se rečima nažalost opisati ne može, tako da neko ko sad ovo čita a nije zakačio takvo neko ludilo, on se verovatno pita, šta kenja sad ova budala, kakav kurčev polu-bog, to bre ološ huliganski koje sve treba na robiju pa nek tamo izbacuju taj višak energije na zasadima crnog luka u Padinjaku.


Penjemo se uz Požešku, atmosfera sve luđa i naelektrisanija, lagano prilazimo parku u kom je navodno trebao da bude štekovan "neprijatelj". Opet kreću prozivke IZAĐITE i lupanje onim motkama o asfalt, tako da nastaje nesnosna buka, dakle da se naježiš koja scena, kakav zao prizor. Dakle u ulici solo mi, raspoređeni onako u "formaciji" i ispred nas prazan prostor jedno 200 metara, samo po neki prolaznik užurbano pretrčava ulicu. Iza nas takođe sve prazno, jer šta je 100-tinak ljudi, to zauzme najviše 50-ak metara i to kad se razude. I tako idemo, i samo čekamo, odakle će ovi da izlete. Dakle, očekivo sam naj-najluđe diverzije, tipa da prvo krenu da nas gađaju bakljama, il' ko zna šta, da bude opšti pokolj, ma sve opcije su vazda otvorene kad je ta ekipa u pitanju. Ali ništa...prolazimo i pored Meka nigde nikoga, nije mi uopšte bilo jasno šta se zapravo dešava, tj. zašto ih nema. I na kraju stigli do pumpe i konačno skontali da ničega neće ni biti, dakle piši propalo. Opet se pojavio onaj fantomski yugo, ovi samo nagurali brzo nazad sve one motke, i onda lagano uz onu skrnavo strmu ulicu Beogradskog Bataljona nastavili na tekmu a ja lagano kući, mislim, jebe mi se baš za tekmu i za Zvezdu...

2 comments:

Ricma Maddafakka said...

Jebote koja je razrada u prici kontam bice ludilo , ali avaj .
A kontam koji je tek vama bio smor , display of power u total planu a ni zbog cega .

Anonymous said...

Detalj "klinac sa satarom" - neprocjenjivo.

Related Posts with Thumbnails