Wednesday, May 10, 2017

Flašom u glavu


Pisao sam već ranije tekst na ovu temu al' beše to baš poodavno, tako da ni ne znam gde se nalazi, pa reko daj da napišem iznova jer je pristojna vremenska distanca i zasigurno drugačije gledam na taj meni jako bitan događaj u životu, jedan od onih koji su me ukalupili da postanem ovo što sam danas. Naime, beše to jesen 2000. godine, neki novembar npr. Svirali su čuveni "Charlie don't surf" ali i bend "Mišomor" sa Vidikovca, pa sam išao da ih kao podržim jer su bili mlađa raja, a i da čujem vazda zanimljivi Charlie DS. Inače, tada su koncerti iz nekog razloga bili održavani većinom u Festu, klubu u Zemunu kod Hale Pinki. Neam pojma, valjda u Beogradu HCpunk bendovi nisu imali prođu al' ne mogu sad tačno da se setim jer se to stalno menjalo, klubovi bi nastajali i ubrzo se gasili.

Pošto sam tih godina non-stop gde god da krenem nosio šal određene manje navijačke grupe, poneo sam ga oko vrata i ovaj put, što zbog mode što zbog tog adrenalin tripa jer su se šalovi po Beogradu tih godina skidali baš masovno, tako da si bio realna meta ako te suparnički navijači izvale u busu samog. Ali ja sam se standardno inatio iz nekog razloga i baš namerno stalno nosio šal baš da vidim ko će da mi ga skine.

Klub Fest je te večeri bio pun ko oko, skakalo se, stejdždajvovalo, ma baš je bila dojaja atmosfera. Pošto se prosečan čovek jako brzo umori na takvim koncertima od onog silnog divljanja rekoh sebi daj da izađem malo napolje da uzmem vazduha ali i da eventualno podojim koje pivo. Ali avaj, little did I know da su me celo veče iz prikrajka snimala trojica starijih navijača jednog isto tako manjeg kluba ali sa mnogo jačim i po zlu čuvenijim navijačima. A ja bio u fazonu "lako ćemo" te ladno nisam ni izvalio da su došli na cert, jer da sam ih snimio ipak bi pripazio kako i s kim se krećem, a još sam pritom godinama unazad znao te likove po zlu. Dakle, izlazim ja tako iz Festa ko muva bez glave, skroz bezbrižan, vidim dosta ljudi sedi okolo i doji to pivo, i taman kad sam hteo da se obratio jednom ortaku - pljas, osetim da me nešto jako udarilo između vrata i temena. Taman da se okrenem da vidim šta se dešava kad me opet nešto udari iz sve snage i tad skontah da su bile u pitanju flaše, samo što me je ova druga tura zasekla ispod zulufa baš dobrano kada se slomila o moju ludu bosansku glavu. I još pritom mi je neko s leđa samo povukao i skinuo šal. Krv je naravno krenula da lipti i to obilato, i tek kasnije sam izvalio da je falilo samo par santimetara pa da me prikolju. U tom šoku i sa rukom na rani koja je baš bila bloodbath konačno sam uspeo da se okrenem prema napadačima i skontao o čemu se radi i zašto sam napadnut.

Odma' sam stao u gard i krenuo da vičem - pičke, vratite mi šal mamu vam jebem u pičku i sve u tom stilu. Razmenio sam tu par udaraca sa kolovođom ali pošto su izvalili da sam ja sav krvav i da će sigurno dolaziti murija ubrzo su utekli prema centru Zemuna. Tek tada sam skontao šta mi se zapravo desilo, a najviše me zabolelo što sam snimio ispred Festa 20-ak ljudi koje većinu znam i koji su mi navodno bili ortaci, a nisu ni prstom mrdnuli da ulete na moju stranu jer mogli smo realno da izlomimo ove jajare, jer ako ništa ipak nas je bilo mnogo više. Ali jbga, u strahu su velike oči i svi su samo nemo posmatrali u šoku. U tom trenutku sam ja i zvanično digao ruke od te naše muzičke scenu koju smo godinama zajedno gradili i dao otkaz velikoj većini, i samo jedan momak (Kuzman Brka) mi se posle javio telefonom i rekao - izvini brate, živ sam se usro, nisam mogao ni da se pomerim, i stoga rispekt za Brku. Mada iskreno, u tom trenutku mi bilo žalije zbog šala koji su mi skinuli nego što su me isekli flajkom, i zbog adrenalina nisam osećao nikakvu bol al' sam ipak prihvatio da odem u WC da isperem ranu. Tek tada su naišli ovi moji s Vidikovca koji nisu ni videli šta se desilo jer su unutra gledali cert, i čim su me videli odma su me iscimali da odemo do Zemunske bolnice da mi to zašiju. Taman kad su me šili naišli su pubovi i pitali standardna pitanja na koja realno nisam ni znao da odgovorim a i nisam drukara jbga. Inače Mišomor je baš tada trebao da počne sa svirkom ali ovi ortaci su ostali sa mnom iako sam im reko da mi je OK sad i da bolje da idu da sviraju, jer ja sam mogao i sam kasnije da se vratim. Naravno, nisu hteli da me ostave, al' jbga to je to drugarstvo i taj vidikovački duh solidarnosti. Na kraju kad smo otišli nazad u Fest ovi su odsvirali par pesmica te smo žurili na poslednji autobus do grada. U gradu, na Zelenjaku, smo standardno uvatili noćnu 56-icu pošto je sa nama bila i ekipa iz Skojevske i s Ceraka pa su svi silazili usput do Vidikovca.

I sedim onako sjeban zbog tog šala u zadnjem delu zglobnog autobusa, ovi klinci nešto pričaju, doduše nisam ih baš konstatovo kolko me smorio ovaj "navijački" gubitak. I konačno majstor upalio bus, da krenemo na dalek put skroz do južnog Beograda, kad na vrata ispred nas ladno ulazi onaj isti "kolovođa" što me isekao i ne provaljuje nas. Auuuu, kakav fail i kakva instant karma. Tako nešto mi se nikad nije dogodilo u životu da dobijem priliku da se osvetim u tako kratkom roku, al' eto, sam bog ga je poslao meni u naručje. Ali glupo mi da sad prepričavam šta se dalje dešavalo (gistro omerta), samo ću vam reći da sam svoj šal našao kod ovog lika u prednjem džepu duksa i odma' ga povratio što mi je bila veća pobeda od toga što smo ga malko jurili po busu. E sad, šta se dalje zbilo, kakav je afteramth ove priče to ću ostaviti za neka bolja vremena jer i meni je mučno dok ovo pišem. Znači, ovo nikako nije kraj tih sukoba koji su se nastavili sledećih par meseci, jer sam ja pošto poto rešio da se osvetim svim učesnicima ovog nemilog događaja. Naravno i oni su tu pokušali da kao uzvrate, te su napali jednu trolu posle nekog koncerta, ali kako to obično biva stradali su neki nevini klinci pankeri koji veze sa pričom nisu imali, a ovi ladno mislili da su to navijači mog kluba i još se posle hvalili kako su nas polomili i šta sve ne. Za kraj bi samo rekao - daleko im lepa kuća, i good bye teens (skins).


0 comments:

Related Posts with Thumbnails