Dakle, šta smo imali? Jednu Sajsi MC u kajmaku, litar belog, tri piva. Zezam se, krenimo od kraja kako i priliči. Znači, klub Apartman, inače osvedočeni gej klub, i kolko sam ja upoznat (a baš i nisam) najveći te vrste u gradu belome. E sad, ja kad sam čuo da gospođica Ivana Rašić AKA Sajsi MC ima koncert u Apartmanu, ja sam mislio da idem na njen koncert a ne na gej žurku, gde se na kraju i bukvalno ispostavilo da je bar 70% publike bilo gej, e sad dal' je to realna publika koja pohodi Ivanine koncerte ili standardna ekipa otalen to ja sad zaista nemam ideju, uglavnom u klubu beše jako vruće al' ne u smislu da je bilo dobro grejanje, jer su se ljudi smrzavali do početka koncerta, a zašto su se posmrzavali to ću kasnije da pojasnim. Naravno, meni ta gej ekipa nimalo ne smeta, čak naprotiv volim to da vidim, nisam tako nešto video još od čuvenog petka u Industriji '97, mada je to tad ipak bilo još u povojima i nije bilo ovako otvoreno ko danas, jebiga pregazilo me vreme, što se kaže.
Ulazimo u klub, al' ništa od najavljene tuče sa obezbeđenjem jer naleteh na starog jarana u istom, tako da je bilo "de si brate moj, ne videsmo se još od 2004-e" i slično. Sa druge strane, ljubaznošću gospođice Sajsi, moja "lepša" polovina i ja smo bili na spisku, jer realno bili smo bez para, tako da ne beše tog spiska verovatno ja ne bih ni išao na koncert. Jebiga, ipak 300 dinara na ovu krizu nije uopšte lako naći za tako neku kežual zajebanciju. Al' eto kurca. Pošto sam se ispričao sa jaranom o danima kada smo (k)harali stadionima, te se raspitao ko je iz ekipe i dalje u priči i šta se danas radi, on mi reče kao aj tu samo garderobu, kao ne mere u jaknama i to. I šta ću jebiga, ja na garderobu kada tamo neka dva ljigavo isfeminizirana gada iskaju 100 dinara za jakne, mi pitamo jel' može dve na jednu, da ne plaćamo bezveze 200 dinara kad je ista "vešalica", oni kao - JOK, ne mere, svaka osoba plaća garderobu zasebno, gistro takva su pravila, gazda naredio. Čujem nekog klinca iz pozadine kako dobacuje - a pusti čiču, zar ne vidiš da je sirotinja, na šta se ja prenu, te izgovorih onu okultnu - "Ko bre sirotinja?! Daj 5 garderoba!", gistro. Uglavnom ja to nijesam hteo platiti ni pod razno, jer pre svega imao sam samo 30 dinara u džepu a sa druge strane ako je ulaz 300 kako mož' OBAVEZNA garderoba da bude 100, ali očigledno u klubovima ovakve vrste je sve mogućno, mada šta i ja serem kad nisam bio po klubovima godinama, ko što rekoh pregazilo me vreme, poslednji "izlazak" mi bio koncert Jadranke Stojaković u Domu Sindikata na "Danima Sarajeva", maja prošle godine, kada sam je po prvi puta i video u kolicima. Ništa jebiga, ja onako iz šale bacio prijavu - ma to nas oni lože, samo da bi stavili neki keš i u svoj džep, klasična bre ucena, na šta ovaj jedan krenuo da se poziva na gazdu, ja reko šta će ti gazda jadan, evo tu je obezbeđenje, i naravno da smo ušli odeveni, u jaknama, što se na kasnije pokazalo kao jako pametna odluka, jer su u klubu imali samo par nekih jadnih grejalica, od kojih je jedna u startu riknula, tako da ljudima realno nije bilo dobro, a posebno nama koji smo došli već u 23.15, jer kao navikli smo da koncert počne otprilike čuku vremena od najavljenog, dakle oko ponoći, što se naravno nije dogodilo, tako da smo Sajsi gledali mnogo kasnije. Stoga me pogolema sreća obuze kada viđeh kako se svi ostali smrzavaju u duksevima dok se ja bahato šetam okolo u jakni. Šta ću kad sam zloban i samoživ, jebiga brate, od sebe se ne može pobeći pa to ti je.
Pošto je bilo jako hladno nije bilo isplativo sedeti nego sam uvatio da obilazim klub, da vidim čega tu sve ima od enterijara, komada nameštaja i slično. Uglavnom, evo kako izgleda Apartman, dakle dosta prostran klub, visok plafon, vidi se da je to nekada bio nečiji stan il' tako nešto, glavni prostor sa binom, šankom i svim priključnim aparatima baš pogolem, taman onako za pristojnu klupsku svirku, otprilike ko Danguba samo bez onih stolova i stolica nazad. Znači, kada vas obezbeđenje pusti u klub, ulazite direktno u taj glavni prostor, dok su vam sa leve strane dve malo manje sobe ali takođe prostrane, solidno osvetljene, fin neki nameštaj, mož' se uvali, kulira il' stondira - po želji. E, a sa desne strane, bliže bini skrećete u jednu sobu onako malo zatamnjenu gde se nalazi verovali ili ne i fensi krevet veličine bračnog, te tu može i da se otkunta ako se pretera sa pićem i opijatima, što je za svaku pohvalu, ali nešto mi se javljalo da mu to baš i nije glavna namena. Kad sam završio inspekciju kreveta, tj. proverio dal' je koža prava, pažnju mi privukla skupina maloletnika koja je šmrkala nekakvu drogu preko puta, te ustadoh da vidim šta današnja omladina šmrče. Prilazim i pitam, kakvo je to drogiranje, šta to šmrčete, jel' to spid? A klinci valjda jebiga zato što sam bio solo, i izgledo baš dosta stariji od njih, a i jedini sam nosio jaknu, istripovaše ladno spektora sa četvrtog, pa je pala prijava, nećeš valjda da nas cimaš, te im ja ponovim pitanje jel' to spid alo bre, samo to vas pitam, a oni kao ne možemo da ti kažemo, ovo, ono, pošto su sve već na brzaka pošmrkali što je bilo na astalu, ja reko ma bre ljudi koji vam je, zanima me samo jel' spid ili koka, i oni kao koka, i sad su valjda čekali ono čuveno - ajmo sad svi ruke uza zid, devojke iz tašnica sve na astal, i nemoj da sam se nabo na neku iglu, jebaću vas i to loše. Naravno to se nije desilo jer ja koku ne volim, mislim koji će mi to sranje koje drži 15 minuta pa te baci u bedak ako nemaš bahatu količinu, ja se jebiga ponado spid pa da izvučem linijicu i budem dojaja bar 7 sati, mislim što bi im sve uzimao ako mi je dovoljna samo linija, a pritom još nisam cepo spid nit bilo kakve brzine, već cirka 8 godina, jer šta, neću se sad ubijam tu, samo sam hteo da ostanem budan i svestan, ko na efedrinu samo bez da oće čuka da iskoči. Ostavljam ih tu u zbunu, a realno i da su me ponudili kokom pa nema šanse da bih uzeo, jer bilo šta drugo da je bilo pa ajde, al' koku brate nikada, to nema šanse, no pasaran! Uglavnom kad sam skontao da me klinci tripuju ko četvrtaka, brže bolje sam krenuo u lov na nove žrtve ali džaba, izgleda su ta deca "rezidenti" u Apartmanu pa razglasili okolo - zipa pub u civilu, i niko više ništa nije nit' šmrko nit' pušio, mamu da im jebem onu namazano-organizovanu, al' eto, bar sam dao svoj skromni doprinos da nam se srpska nejač manje drogira, tako da su morali da se cimaju do WC-a, ne bi li mi nekako dohakali. Dakle, mene ako se sete na dan Borbe Protiv Narkomanije sete se, ako ne nikom ništa, ja sam samo izvršavao svoju građansku dužnost, molim lepo. Nekih pola sata kasnije u klub dolaze i neki moji jarani i jaranice, pola gej ekipa standardna što ih znadem ovako back in the days, a pola kao na koncert Sajsija, i tu je već postalo veselije, pustili su čak i Bebi Dol i to dve pesme, pa je bilo malko i đuskanja, gde sam se prisetio lepih dana iz Industrije, i tog ludila druge polovine 90-ih kad sam bio redovan i po HCpunk koncertima ali i na tim trance-techno-d'n'b partijima, tulumima, žurkama i igrankama.
Kako je počela malo jača muzika počeše ljudi, tj. ako ćemo realno deca, da se dovatavaju, te se nije znalo ko je tu muško a ko žensko, baš kako su i Tarabići predvideli. I ono, da budem iskren bilo je skroz good lookin' lezbosa što ne mogu da kažem kao "pravi srpski nacionalista i domoljub" da mi se nije svidelo, mada ni ova druga kombinacija mi nije smetala, jer brate to što ja vidim za jedan dan, to neki ne vide za ceo svoj život...ako su mrtvorođeni naravno. Ono što mi je malo zasmetalo je jedan gej u vidno nadrogiranom stanju, koji je tu kreno nešto da me napada a ja da se kao branim, znate ono, ko iz one priče, onog priloga iz Dnevnika RTS-a, početkom 90-ih i rata u Sloveniji, kada pitaju nekog JNA Bosanca na položaju, da im pojasni šta se tu zapravo dešava, gde on odgovara onu okultnu, što je realno i najjača kritika građanskog rata ikad izgovorena: "Pa evo, oni kao oće da se ocepe, a mi im kao ne damo", znači kralj, nema dalje! Uglavnom, sve je to bilo u granicama pristojnosti, dok me drogirana baraba nije uvatila za vrat sa namerom da mi gurne jezik usta, gde sam ga jebiga moro laganim pokretom oboriti na zemlju, što smo kod vidno uznemirene okoline pravdali posledicom njegovog vidno neuravnoteženog psiho-fizičkog stanja. Naravno pomogao sam mu da ustane, jer brate to bre neki klinac, pa još pritom razmrljan nekakvim brzinama, sav krotak, šta zna dete dal' sam ja tu došo zbog Sajsi ili zbog ovih drugijeh stvari, tako da sam mu objasnio situaciju, mada taj ništa skontao nije al' se kao pripitomio, jer ko što reče Marlon Brutal: "Lepa reč gvozdena vrata otvara, a gvozdenom štanglom otvara se lobanja", te sam ja izabrao naravno lepu reč, a što ću drugo jadan, pa nijesam ja tu sad neki siledžija pa da bijem dete samo zato što je drogirano omašilo svoje seksualno opredeljenje. A i tu mi je bila "lepša" polovina (a zapravo maska) tako da stvarno ne bi bilo u redu da ja sad tu kao ovo, ono, a ona da stoji i sva čedna gleda i zgražava se, ipak treba poštovati curu svoju kao i ortake, i ja to nikad nisam pregazio, barem ne u poslednjih 10-ak godina, ovo ostalo ne garantujem jer se ne sećam baš svega, ali nadam se, a nada umire, logično, poslednja.
- Biblija za poneti, koristi se specijalno za odbranu od ovijeh nečastivije sila -
Pošto mi je posle Bebice i njenih pesmica ovaj neki, jbmliga koja je to vrsta muzike, neko drukanje, ko tehno nekad samo kao modernije, bio smor, izašao sam napolje da još malo porazgovaram sa old school jaranom, i kako je tu garderoba, ladno jedan od ona dva isfeminizarana gada dovuko gazdu u očiglednom pokušaju da me namesti rečima, nešto iz fazona, evo ovaj je rekao da mi lažemo i varamo narod na garderobi, kao reagujte, i ja ne verujem, ladno me lik namešta bez imalo blama, i kažem normalno alo bre pičko jedna što me nameštaš, što mi dižeš tenziju kad sam već ušao, i tu se pojavljuje iza gazde jedan iz obezbeđenja, stariji lik, i kao o čemu se radi, ja lepo samo cimnem mog jarana, i nastade razlaz u roku od odma', jer šta koji kurac, ako me je dečko pustio, pustio me, a ova mala jajara klasična ona drukara, ko one tužibabe iz obdaništa. Ništa jebiga, pređoh i preko toga, osto tu još malo sa ovima iz obezbeđenja, i ovaj jedan vadi profi tizer tj. onaj tzv. STUN GUN, i ja gledam, au jebote al' je uznapredovala tehnika, a ono stvarno izgleda ko džedaj gedžet pa kad krene Tesla da leluja zaista izgleda skroz zastrašujuće, i ja reko aj da probamo, jedino ako nije baš ono, totalna blokada sistema, i ovaj kao ma jok, samo te malo isprži, iscima ti strujom mišiće da te onesposobi gistro, i ja reko daj da probamo i to, u fazonu sve što je ljucko nije nam strano, i ovaj kao jel' stvarno oćeš, ja reko oću, i kao gde ćeš, aj u nogu za početak jebiga.
I krene on da prži al' ja sad ne kontam, jer to vam je ko malo jače tetoviranje , dakle cima ali ti ne može ništa al' bukvalno ništa, nit sam pao nit bilo kakav bol osetio a da nije bio prijatan, jbmliga možda sam zaista mazohista, ali pržio me jedno 20-ak sekundi i ništa, ja reko aj opet možda nešto nije bilo u redu, i on opet i opet ništa, i ovi gledaju i bedače se, kao propala im fora, očekivali da ću da poskočim barem, ili bilo šta da uradim u vidu odstupanja od službenog lica u vršenju svoje dužnosti. Al' džaba, neće pa neće, a ja zaista nisam hteo da se kurčim, i tu nešto foliram kako sam mnogo jak, nego sam hteo samo da probam i očekivao barem grč u nozi ako ništa, ali ni to. I na kraju ovi odustali, kao ma brate ovo je više za plašenje, jer zaista jezivo izgleda kada ti neko prilazi sa tolkom spravom koja "varniči", i ja im kažem pa to jedino čoveka u vrat time, na golu kožu, pa da ima neko dejstvo. E sad jbmliga, možda sam ja zaista bezosećajni psihopata ali znam brate da nisam, kad me boli mene baš boli, ali ovo nije delovalo ni u najavi, znači tetoviranje može jače da te udari, bez zajebancije. Al' dobro, kapiram ja njih, pošto su to ipak momci koji prvo obaraju na zemlju pa tek onda smiruju tim tizerima, što je i razumljivo, jer realno to je po mojoj neskromnoj proceni baš jako obezbeđenje, a posebno zato jer je tu i ovaj moj jaran, koji je svojevremeno imao običaj da skroz solo instalira potencijalan čopor baraba, dakle ta pratnja mu i ne treba, al' aj kao, po pravilima službe treba da ih ima trojica minimum na vratima. No dosta kurčenja, vratimo se klubu jer klub je postao izuzetno vruć u međuvremenu, jeaaa, o jeaaa...
Konačno oko 2 ure po ponoći nastupila je i Sajsi, i ovo mi je bio prvi njen nastup koji sam pohodio, i ono, ispunila je sva očekivanja, devojka zaista ume da radi TO što (mi) radi, i svaka joj čast. "U Milice duge štiklice" i ceo taj rad, ako me kontate. I tako, dok sam ja opijeno-zaljubljen gledao Sajsikin nastup, moja "lepša" polovina spontano nestade sa jednom Šveđankom i to pravac u onu "crnu sobu" sa krevetom, e sad šta se tamo dešavalo ja to nisam mogao da vidim, dakle mogu samo da naslutim da me moja čedna pratilja nije prevarila sa kučkom iz Švedske koja se ponašala baš onako bahato, ko i svi stranci koji dođu u Beograd pa misle da svojim evrima mogu sve da kupe (a kao gistro ne mogu). I aj' bar da je neka dobra pa i da je prihvatim, nego ono, klasična polutka nadrkanog izgleda a ispod šminke na Kordunu grob do groba. Ajme meni. Povukoh se oko pola 4 na prvi jutarnji i to bi bilo to, u busu sam razmišljao dal' je to taj "klabing, klabing - zezanje do bola" i skontao da bez para od toga nema ništa, i da je ovo verovatno poslednji put da sam otišao bilo gde na bilo kakav koncert ili u klub. Mnogo je brate dosadno, al' mnogo. Jedino ću još na Jadrankine koncerte da idem, a ovo sve ostalo, ma batali brate, jer kontam ranije kad sam izlazio uvek sam bio na nečemu pa mi bilo dobro, a ovako strejt na pivu, pa smor brate, smor do jaja. Dakle bez ogromnog keša u bilo kakve izlaske JOK JA, lepše je 10 puta gajbi na toplom, al' bez zajebancije, a posebno nama koji živimo po vukojebinama južnih predgrađa Beograda. Znači, OVER što se toga tiče i uopšte ove priče. C-ya!
