Ne znam Knjigu, o mukama čitanja...

Uvreženo je mišljenje da ako umeš da sklopiš 2-3 smislene rečenice, i da im malo kao izmeniš red reči da bude veselije kad se čita, da ti onda mora da si extra načitan. Skroz bre pogrešno, ali skroz, jer evo mog primera. Ako sam ja za života pročitao 150 knjiga evo ovde me secite, čak tripujem da je brojka tu negde oko 100, jer otprilike tačno znam šta sam čito. Znači ono, obavezna lektira al' naravno bez ruskih pisaca, to me baš smaralo, onda one gistro urbane knjige kad si klinac u razvoju poput "Trejnspotinga" i "Mi djeca s kolodvoza Zoo", i na kraju ovo što mene zanima, dakle Ćopić i ove druge akcije, al' pošto ništa od toga nije prevedeno na srpski mora jbga nabavljam originale, a to ide malo teže, tako da ja u principu godišnje pročitam jedno 5-6 knjiga ako i toliko, jer ja jednu knjigu čitam bre po mesec dana minimum, i stoga se zaista divim ljudima koji sjebu 100-200 strana za jedan dan, ma ko ništa, jer meni je to nezamislivo, moja koncentracije kad čitam je svuda okolo samo ne u tekstu, razmišljam o medama i zekama u šarenoj šumi a bledo gledam u onaj tekst, al' kad me nešto baš zainteresuje ja onda budem ko fol malo uporniji, pa izguram nekako do tih mesec dana. Pre par godina kad sam nabavio onaj Helter Skelter od 650 strana ja sam ladno morao da odem čak u Grčku na more na jedno 28 dana ne bi li to pročitao. Sreća moja pa imam tetku tamo, pa sam mogao kod nje, inače otići na more metar dana je bre nemoguća misija, ali iako smo bili u kampu, na 20 metara od mora, ja brate plažu i more ako sam vido 5 puta to beše dojaja, jer sam ja po ceo dan samo čitao, a i ne volim bre ono sunce, meni je to bolesno ležati tako po tim plažama, jedared sam čak i alergiju dobio, ajoj koje su to muke bile, ma ne želim uopšte ni da se prisećam. Jbga, nisam se plažirao, plivo i gnjurao al' sam zato pročito knjigu, i to je najobimnija knjiga koju sam do dana današnjeg pročito. Doduše sad sam nabacio jednu još zajebaniju, preko 1000 strana, i opet na engleskom, počeo sam da je čitam krajem januara, i za svo ovo vreme jedva sam do 70. strane stigao eeej, što znači da mi je neka izolacija preko potrebna ako planiram da je pročitam do kraja ovoga života, dakle jedno metar dana u banji mi ne gine, jer čitati se mora, a posebno takva literatura, a da ne pričamo o tome da bez knjiga nema ni duhovnog uzdizanja, a meni bukvalno samo to fali pa da se skroz slobodno vinem u te neslućene visine i da se nikada više ne vratim nazad, jer realno koji ću bre ovde, zar ne?