Čito FAJRONT U SARAJEVU. Odlična knjiga, doista vrh, a posebno za nas fanatične fanove Pušenja, Elvisa, TLN i novog primitivizma uopšte, koji smo doduše i ranije znali dosta tih detalja ali samo u naznakama, preko rekla-kazala varijanti. E, zato je ovde sve to do detalja pojašnjeno, alal mu vera. Jedino sam bio prinuđen da preskočim one delove gde Nele ko fol razgovara sa Sudbinom i nekakvim anđelima? To me baš smaralo jer ne volim tu fikciju al' nikako, al' kontam jbga zašto je to morao turiti u knjigu, gistro kao povod da ispriča tu svoju polu-autobiografsku priču te je kao opravdano, mada moglo je to i na drugi način da se uradi jer ti delovi baš ubivaju, al' se na drugu stranu zbog toga barem lepo videlo da je Nele lično pisao tu knjigu a ne ko što to rade druge poznate ličnosti na čelu s onim novinarkama i glumcima. To mi zapravo bilo i najdraže, kad sam izvalio po onom njegovom prepoznatljivom filozofiranju i suludim metaforama da je upravo on solo autor ovog dela a bez da mu je iko pomagao. Al' najjače mi bilo kad sam konačno saznao kako su Pušenje i Top Lista dobili imena, znači skroz liči na njih, ahahaha, nije me nimalo začudilo, spontanizam i renesansa bogihubio. Dakle, jedna izuzetna priča o Sarajevu 80-ih, svima je preporučujem jer ne znam dal je iko napisao išta slično ovome, i jedini bedak što knjiga nije na latinici da i ova omladina iz Sarajeva koja nije zadojena mržnjom prema Neletu može da je pročita. Mislim greota da ti novi klinci ne saznaju o tom po meni najlepšem periodu u istoriji Sarajeva samo zato jer im Emir Hadžihafizbegović, inače meni omiljeni bosanski glumac (pokido ulogu oca u "Arminu", svaka mu čast) reko da je Nele "mali smrad", zar ne?
5 comments:
Pa, u Sarajevu, koliko mi je poznato se uči ćirilica u školi (reče mi jedan Sarajlija pre par godina), tako da bi trebalo da im ne bi trebalo da bude problem da pročitaju, a za razliku od Hrvatske.
Ma uči se i u Hrvatskoj ćirilca, dakle, jebiga, postoji unutar osnovnoškolskog obrazovanja program na srpskom jeziku i to ne samo kao mrtvo slovo na papiru, znači predaje se na srpskom.
U Zagrebu ima čak i Pravoslavna gimnazija.
Naravno, ovi navodi ne znače da je to nešto ko idealno, daleko od toga, no znači da postoji.
Najgora stvar u tome svemu je to što Srbi u Srbiji zapravo pojma nemaju o Srbima u Hrvatskoj, kao što je vidljivo u ovom gore komentaru, niste se makli od toga da Srbe u Hrvatskoj percipirate samo kao gomilu staraca koja će ubrzo izumrijeti.
Nego, vezano za temu, Nele je odron i to žešći, lizanje s Dodikom i Kusturicom je dovelo do toga da je popušio ime benda, a ova knjiga se čini kao pokušaj vraćanja u procjep između dvaju identiteta, onog srpskog i onog jugoslavenskog.
Moj komentar se nije ni odnosio na Srbe, nego univerzalno. Kada sam napisao da se uči ćirilica u Sarajevu, nisam mislio da je uče Srbi, nego da je uče svi. Ovo mi je konkretno rekao jedan Musliman/Bošnjak koji je '85 i zna ćirilicu. Samo toliko.
Univerzalno gledeno, u RH, uči se na pojedinim smjerovima na fakultetima. Znači ćirilica je za Srbe i elitu, ostali nek anazbučno tumaraju :D
ahahahaa, pobednički komentar :))
Post a Comment