The Children of Agent Orange (2018)

Prvo veoma kratak uvod o tome šta je zapravo Agent Orange za one koji još ne znaju. Agent Orange je herbicid koga su Amerikanci koistili za uništavanje šuma po Vijetnamu tokom rata od 1962. do 1971. Uništavali su šume navodno jer su se Vijetnamci tamo krili i jebali im majku, pa je stoga rat toliko i potrajao, a na kraju ga nisu ni dobili kolko sam upućen. Pored toga bacali su ovaj herbicid masovno i na japansko ostrvo Okinawa gde su bile stacionirane američke trupe a gde su ga navodno isprobavali (i na Koreju, Kambodžu, Laos, svuda gde su ratovali). E sad, little did they now, ili su se pravili ludi ko i uvek što rade, da Agent Orange pored toga što uništava šume temeljno ima dejsvto i na ljude i životinje, tako što menja genetski kod, pa dolazi do mutacija i još gore genetskih naslednih bolesti. Svi direktno izloženi ovom herbicidu ubrzo obolevaju od širokog spektra raznih oboljenja od kojih rak naravno prednjači, pa tako nisu najebali samo Vijetnamci mada su oni velika većina, nego i Ameri koji su ratovali u Vijetnamu i ova grupa na Okinawi.

No, nije to bilo tolko ni strašno dok veterani u SAD decenijama kasnije nisu shvatili da im se i deca i unuci rađaju sa tim genetskim promenama te takođe obolevaju od spleta raznih bolesti. Znači, em su sjebali ceo Vijetnam em su sjebali na stotine hiljada svojih vojnika. Ali, američkom vrhu to nikad nije bio problem, tako da se ta deca, ti unuci pa i praunuci danas pate diljem Sjedinjenih Država ali o tome u nekom sledećem dokumentarcu, ovaj govori o stradanju isključivo potomaka vijetnamski boraca ali i civila jer Agent Orange ne bira, te i dan danas postoje mesta po Vijetnamu na koja ne sme da se ide, a gde se jasno vidi da je šuma i dalje spržena, da tu ništa ne raste te da nikako nije sigurno za život. Ne znam sad dal' se o tome govori konkretno u ovom dokumentarcu, ali pogledao sam ih dosta jer me ovo skroz šokiralo, zaista nisam znao ranije za Agent Orange osim što sam čuo za onaj metal bend, pa sam uvatio da pogledam što više toga, te ću postavljati lagano sve što valja a vi ne budite lenji no malo guglajte, ima npr. na wikipediji sasvim solidan članak.

Strašno je naći se u koži ljudi kojima je genom sjeban, zamislte samo da vam neko kaže da će vaši potomci do ko zna kojeg kolena imati nasledne bolesti. Kod nas je NATO određene delove Kosova uporno filovao osiromašenim uranijumom pa su stradali ne samo naši vojnici, nego i američki koji su prvi počeli da se bune kada su krenuli da oboljevaju od raka. Stradali su naravno i skroz "nevini" Šiptari al' šta da im radim kad prave pakt sa Đavolom. Naravno, uranijum kolko sam ja skontao još nije u potpunosti prodelovao pa ćemo njegov efekat moći da vidimo tek za par decenija, tako da je Kosovo em okupirano, em skroz uništeno, no nadam se da grešim, da je sve ovo samo laž raznih sumnjivih naučnika i doktora medicine. Kapiram da se svi jasno sećate te 1999. kod nas u Beogradu, centralnoj Srbiji i Vojvodini, i šta je sve padalo sa neba tokom ta tri meseca. Pored flajera, raznih meni sumnjivih grafitnih bombi (kasetne, tomahavci i ostalo nisu tema), padala su još svakakva neidentifikovana sranja o kojima pojma nemamo a koja oštrom oku nisu mogla da promaknu. Pošto sam ja na Vidikovcu, za neupućene najvišoj tački Beograda, svaki dan i noć sam mogao jasno da vidim Straževicu (i sve ostale ciljeve prema Batajnici) koja je najviše puta bila gađana i to uglavnom po danu. Voleli su da je spiče po danu pa to ti je, ali na kraju ipak navodno nisu uspeli da se probiju kroz stenčuge do onoga šta su ciljali a to je glavni vojni štab odakle se vodila celokupna odbrana teritorije Srbije, ali su zato jebali majku svima nama po okolnim naseljima. Za sad su locirane 2 bombe koje su omašile cilj al' srećom nisu eksplodirale pa je tako jedna pala na Vidikovac u jednu njivu iza Tržnog Centra (iza Meka), a druga je pala na jednu zgradu na Labudovom Brdu gde je probila zidove i upala čoveku u sobu bukvalno. Opet kažem, srećom pa nisu eksplodirale. Verujem da ih je bilo i još ali da nisu locirane jer oko Straževice ima dosta šuma, livada i polja, nisu sva mesta naseljena.

Nego da se vratim na to šta je sve padalo sa neba. Iskreno, nemam pojma šta je sve padalo ali sam uveren da su vlasti nakon rata dosta toga krile od javnosti da se ne bi pravila panika. Uostalom zapitajte se, otkud ovolika epidemija raka u svim oblicima baš sada, i to najviše kod dece rođene posle 1999? Koliko ljudi koje poznajete je obolelo od raka a koliko ih je umrlo? Pitanja se samo nameću, no videćemo šta će se još dogoditi, samo posmatrajte.