Sve je počelo davne '63 godine na Folk festivalu u Newportu, Rhode Island, kada se Bob Dylan prvi put predstavio svetu svojom okultnom pesmom "Blowin' in the Wind", koja je inače jedna od najobrađivanijih pesama ikada, a u šta ćete imati priliku i da se uverite u ovom dokumentarcu. Ta full akustična Dylanova faza koja je potrajala samo par godina mi je i njegova najbolja, jer ako poslušamo ta prva 4 albuma to je u principu to, to su sve te pesme, nema dalje. Naravno ima pesama i iz kasnijeg perioda kao što su npr. "Hurricane" i "Shelter from the Storm" koja mi je jedna od njegovih najlepših ali i te pesmice su u suštini akustičarske. No dobro, to su sad neki moji lični tripovi.
Dakle, ovaj dokumentarac govori o korenima tog novog talasa u američkoj folk muzici koji je započeo upravo Dylan a nadovezali se akustičari poput Peter, Paul and Mary, zatim moja najomiljenija Joan Baez, Judy Collins, i još mnogi drugi.
U to doba njihova "protestna" muzika je predstavljala soundtrack za velike turbulencije u američkom društvu, za civil-rights pokret, za anti-ratni pokret i sve one pobune koje su se odigravale po Univeritetima širom SAD.
Najjači detalj ovde je snimak nastupa Dylana i Baezove na istorijskom Maršu na Vašington 28. avgusta '63, kada su otpevali "When the Ship Comes In" i još par udarnih pesama, posle čega je Martin Luther King održao čuveni govor "I have a dream".
U ovom filmu ćete takođe čuti i videti par izuzetnih live izvedbi Joan Baez i Judy Collins, pa možda i skontati zašto su žene sa gitarama zaposele posebno mesto u mom srcu, što verovatno ima i neku frojdovsku pozadinu, al' ne bih sad o tome.
Dalje, tu je i praotac protestnih pesama Pete Seeger koga najpre znamo kao autora vanvremenske pesme "Where Have All the Flowers Gone?" koju je prva izvodila Marlene Dietrich na francuskom i nemačkom, i podarila joj svetsku slavu. I tako...inače za ljubitelje Dylanove muzike preporučujem i Scorseseov dokumentarac No Direction Home: Bob Dylan (2005). I za kraj re'ću ono što možda i nije prikladno : Nek umre svako ko ne voli Joan Baez! Toliko, hvala. (40 min)
"Documentary about the American folk revival, the milieu from which the nascent Bob Dylan emerged in the early 1960s and whose crucible was the Newport folk festival. In 1963 it provided the perfect platform for Dylan, under the patronage of Pete Seeger and Joan Baez, to be acknowledged as the principal voice of folk music at the age of just 22. Other stars of the time such as Baez, Seeger, Peter Paul and Mary, Judy Collins, Muddy Waters and Mahalia Jackson are also featured."
Dakle, ovaj dokumentarac govori o korenima tog novog talasa u američkoj folk muzici koji je započeo upravo Dylan a nadovezali se akustičari poput Peter, Paul and Mary, zatim moja najomiljenija Joan Baez, Judy Collins, i još mnogi drugi.
U to doba njihova "protestna" muzika je predstavljala soundtrack za velike turbulencije u američkom društvu, za civil-rights pokret, za anti-ratni pokret i sve one pobune koje su se odigravale po Univeritetima širom SAD.
Najjači detalj ovde je snimak nastupa Dylana i Baezove na istorijskom Maršu na Vašington 28. avgusta '63, kada su otpevali "When the Ship Comes In" i još par udarnih pesama, posle čega je Martin Luther King održao čuveni govor "I have a dream".
U ovom filmu ćete takođe čuti i videti par izuzetnih live izvedbi Joan Baez i Judy Collins, pa možda i skontati zašto su žene sa gitarama zaposele posebno mesto u mom srcu, što verovatno ima i neku frojdovsku pozadinu, al' ne bih sad o tome.
Dalje, tu je i praotac protestnih pesama Pete Seeger koga najpre znamo kao autora vanvremenske pesme "Where Have All the Flowers Gone?" koju je prva izvodila Marlene Dietrich na francuskom i nemačkom, i podarila joj svetsku slavu. I tako...inače za ljubitelje Dylanove muzike preporučujem i Scorseseov dokumentarac No Direction Home: Bob Dylan (2005). I za kraj re'ću ono što možda i nije prikladno : Nek umre svako ko ne voli Joan Baez! Toliko, hvala. (40 min)
"Documentary about the American folk revival, the milieu from which the nascent Bob Dylan emerged in the early 1960s and whose crucible was the Newport folk festival. In 1963 it provided the perfect platform for Dylan, under the patronage of Pete Seeger and Joan Baez, to be acknowledged as the principal voice of folk music at the age of just 22. Other stars of the time such as Baez, Seeger, Peter Paul and Mary, Judy Collins, Muddy Waters and Mahalia Jackson are also featured."
DOWNLOAD :
http://www.megaupload.com/?d=QSO30ZVO
4 comments:
Sine ljudski baš voleš Joan Baez! Jeste divna žena, nema šta. Rekoh ti jednom da sam provalio da se iza te helter-skelter ljušture skriva nepopravljivi romantik. BTW, jedna moja prijateljica iz Londona mi je rekla da redovno prati tvoj blog. Samo napred!:-)Pozz
Hehe, pa i Helter Skelter je romantika samo na jednom malo dubljem nivou. It's all about LOVE. :)
Mogao bi da nam serviras nesto muzike samo ,mislim na Joan Baez?Hvala unapred
Dylan's Folk - the Pure, the Bad and the Holy (2007) - new MU link !
Post a Comment