Čito ja neku knjigu o psihopatiji i kaže psihopate nikad nikom ne čestitaju rođendane nit' novu godinu jer logično ne žele nikom ništa dobro, i onda se setim, jebote, pa ni ja nikad nikom ni novu a ni rođendan i to već preko 10 godina i jače. Jedino ono, majci, ocu, sestri i tetki čestitam, eventualno babama i to je to.
Kaže dalje u knjizi, psihopate se ne mogu izlečiti ali ih se može naučiti kako da se ponašaju socijalno prihvatljivo, pa im tako npr. psihoterapeut naredi da čestitaju nekim ljudima koje su ranije poznavali pa izgubili kontakt. I vaistinu, psihopata tako uvati čestita kome šta treba i posle nekog vremena krenu ljudi da ga zovu na druženje, u izlaske, na žurke i slično. Naravno on i dalje ništa ne oseća prema tim ljudima ali može da funkcioniše u društvu a da ga niko ne provali.
E sad naravno, ne kažem ja za sebe da sam jedan od tih, jer kod mene je situacija malo drugačija, ja jednostavno prezirem rođendane, ne samo tuđe nego i svoj rođendan, nikad mi nije bilo jasno šta se tu slavi, a o novoj godini da ne pričamo uopšte, i kontam nisam jedini, ima nas dosta. A specijalno ne volim kada meni čestitaju, ljubljenja se gnušam, posebno ono 3 puta po 100 puta po slavama i slično, mada nisam bio na slavi il' tako nekoj priredbi ko zna kolko godina. Bio sam na jednoj svadbi pre 5 godina i to samo zato jer je ex-girlfriend bila kuma, inače tad sam bio i reko sebi nikad više. Zajebi me sa slavama i svadbama, rođendan i tako neka žurkica još i može da prođe, al' džaba kad me niko ne zove jer nikom ni ne čestitam. Vid' rebusa kruh ti jebem. Ali evo, kaže knjiga da ako se samo malo potrudim da bi mogo poboljšati svoj društveni život. Šta mi je činiti, da se foliram il' eskiviram, da drugujem il' tugujem ?!
3 comments:
Ma, dobro je, nisi jedini kome se bljuje na sve te narihtane proslave. Uostalom, nisam primetila neku razliku na svim tim "veseljima", bez obzira da l’ je nekom danrođen ili je neko oteg’o. Na kraju sve liči na isto. Gomila proseravanja i prežderavanja, gde se izdvoji neko "premudar", ko drži banku.
Mada, za razliku od tebe, ja volim svoj rođendan i zla sam i naopaka kada ga se ne sete. Logično, jer se ja setim rođendana drugih ljudi. Otkud znam, meni je poenta u tome, S-E-T-I S-E. Rođendanske poklone ne volim, jer ih narod kupuje šablonski, beskorisni su i najčešće neadekvatni. Ako neko već (uporno) insistira na poklonu, što je opet čist side effect, preferiram cash ili naručene poklone.
Evo, ja sam danas poslala rođendanski SMS mojoj drugarici koja je u Švabiji, sa sve nekom rotirajućom disko kuglom. Kapiram, obradovaće se. I obradovala se. Sitna pažnja, a nekome znači i uduva mu neki lep osećaj. Give-and-take.
Odlično si ovo rekla : Gomila proseravanja i prežderavanja. Tako dobro zvuči.
Neko anoniman je pitao kako se zove knjiga u kojoj sam procitao ovo za psihopate. Evo naslova :
Without Conscience: The Disturbing World of the Psychopaths Among Us by Robert D. Hare
Post a Comment