Monday, January 2, 2017

Šta je to ljubav a nije feferon


Šta je to ljubav? Ljubav je kad dvoje ne baš tako mladih a situiranih ljudi odluče da se uzmu, da podele taj životni užas na pola, da budu sapatnici. Jer uvek je lakše udvoje. Jedan vodi dete kod lekara, drugi završava papire u opštini, jedan kuva, drugi usisava itd. Neki bi rekli da to nije ljubav no čisto koristoljublje a ja baš tvrdim suprotno. To jeste prava ljubav, jer podeliti patnju sa nekim nije nimalo lako, i to ne možeš baš sa svakim jbga, jer logično neće svako da te trpi. I tako se ljudi udružuju u te bračne zajednice ne bi li im bilo bar malo lakše u životu, jer najgore je kad si sam pa ostariš, pa nema ko te pazi, a ovako možda izrodite i neku decu pa ta deca posle brinu o tebi kada ti partner rikne. Jbga, treba sve to iskalkulisati, jer život nije zajebancija, no jedna jako zajebana rabota. Mora da se planira godinama unapred, i nema tu nikakve spontanosti ko što maštamo. E sad, očigledno je da nismo svi rođeni da živimo u paru, pa tako veliki broj ljudi skroz solira, s tim da ti za takvu opciju ipak treba dobra novčana podloga, jer jedna plata nije isto ko dve, tako da ako si u tom fazonu mora ili da radiš dva posla, ili da ti je plata na zadovoljavajućem nivou, ne bi li ispunio sve te zajebane uslove da budeš skroz nezavisan i svoj.

Nikad u životu nisam živeo u takvim zajednicama, nekako ne mogu da zamislim da mi neko po ceo dan sedi u sobi ili da delimo prostor. Ajde OK, kapiram ono kad imate dva kompa pa kad imaš potrebu da se osamiš a ti fino na net i bukvalno ko da nisi više tu. Al' nije oduvek bilo tako, sećam se kada sam imao jednu curu tamo početkom 2000-tih, i po tri dana bi boravila kod mene, tako da sam imao izuzetno jaku potrebu da budem malo sam, svoj na svome, da me ostavi malko na miru, jer ja jedino mogu da se pravo opustim kada sam skroz solo, a svako duže druženje me čini jako nervoznim i napetim. Ma bukvalno samo što se nisam razdrao: ama bre ženo božija, idi malo svojoj kući bogteubio, teraj me u kurac, imam i ja dušu pobogu - ali njoj to nije smetalo, ona je valjda od malena navikla na te razne zajednice, na konstantnu gužvu jer je još sa 15 godina došla u Beograd da uči škole. Tako da sam bio prinuđen da većinu vremena provedem na netu. I tako, dok je ona šila nekakve haljine na krevetu (studirala je primenjenu) ja sam divljao po raznim forimima te smo se baš lepo sporazumeli, nit je ona mene cimala, nit ja nju, a i nije bila neka brbljiva smaračica sa šupljim pričama. Dakle, svako je radio svoje i svima je bilo potaman.


Druga stvar što se tiče tih odnosa su nežnost i pažnja, i to me oduvek zbunjivalo. Npr. ležite u krevetu i ona hoće da je zagrliš, i ja je zagrlim a ona topla ma ko kaljava peć, baš ono zrači tom nekom energijom, a meni naravno to jako smeta jer ne volim da me neko greje bezveze, i ovako se non stop znojim. A sa druge strane pa kako ću pobogu tako zagrljen spavati, em što me sve žulja, em što se okrećem u krevetu ko na ražnju. Dakle, ja i dan danas tripujem da su one scene iz filmova kad se dvoje bude idilično zagrljeni čista fikcija holivudskog sranja, ali opet kontam da ima i takvih ludi koji to vole i koji se ne cimaju toliko u snu, ali ipak mislim da su u velikoj manjini. Takođe, još od malih nogu nisam podnosio da me bilo ko grli i gnjavi, sećam se samo keve i ćaleta, bukvalno sam bežao od njih kad hoće da me zagrle, a o drugoj rodbini da ne pričam. Šta me koji kurac pritiskaš, ajde OK ono kad se dugo nismo videli pa zagrliš nekog od srca, ali to konstantno gnjavljenje je meni žešći užas. Pa tako kad mi cura sva raspilavljena kaže - zagrli me, ja je odradim al' iskreno preko kurca, jer to nije moja priča. Imao sam dve ozbiljne veze u životu, prvu od 1998. do 2000. a drugu 2000-2006, i sa obe cure sam u startu napravio dil da ako budemo ikada živeli zajedno u svom stanu, da kreveti mooooraju da budu razdvojeni, jer te fore kao bračni krevet, to me zajebi, jer pamtim kako je to izgledalo čak i na ovom mom kolosalnom, znači morao sam da se zgrbim u ćošku i da ne mrdam, jer kako bi malo odskočio naleteo bi na ovu furunu. Čak sam se i istrenirao tokom godina da sam bukvalno spavao u toj jednoj jedinoj pozi a bez da se pomeram, dok se ova bahato širila, jebe se njoj što ja ne mogu da se opustim u svom rođenom krevetu. E, baš zato smo se i dogovarali da kupimo dva i da fino svako kulira u svom miru i spokoju, a da se tucaš falabogu možeš i na frižideru ili veš mašini, koji će ti mrtvi bračni krevet, jebo te on da te jebo?


Znam, ovo sad zvuči ko da ja kenjam i izvoljevam, da sam samoživ i slično, al' brate oću tih svojih 3-4 metra kvadratna privatnosti i to ne dam ma ni za šta na svetu. Pa jbte, čak i po srpskim zatvorima imaš pravo na svoja 2 metra, i što onda ne bi imao takvu privilegiju i na slobodi, zar ne? Ne cimam te, ne cimaj me, i ja mislim da je to fer, da je to poštovanje, tolerancija i razumevanje, ljubav jednom rečju...

Sunday, January 1, 2017

Zg80 (2016)


Director:
Igor Seregi

Zg80 is a prequel of Metastaze. The movie brings back its characters to prewar Yugoslavia where they, as part of Bad Blue Boys, go on a football match in Belgrade to see Dinamo play against Crvena Zvezda. They encounter guest fans, their arch rivals Delije, in a series of events that lead to football fans war on the streets of Belgrade.





Saturday, December 31, 2016

31. decembar 2016.


Ust'o u 03h iz meni nepoznatog a zapravo vrlo dobro znanog razloga, da ne smaram sad. Šta sa sobom u ovo doba kad svi spavaju? Ah, pa da, na fejsu ima manijaka koji nikad oka nisu sklopili. Pristavljam vodu u kuvalo, u šolju sipam kaš'čicu nesa i četr' zaslađivača. Odlazim u kupatilo dok voda ne provri, ne perem zube jer nemam curu. Jebe mi se baš, kad ju nađem praću ih a dotle ih neka, leba ne traže. pa zar nisam u pravu? Dal' da se istuširam? Ma zajebi, ionako večeras nigde ne izlazim niti mi iko dolazi, a i zapr'o sam se vala prošle nedelje. Vrćem se brzinski u kujnu, mutim kafu, dodajem mlijeko, pa nazad u dečiju sobu da upalim komp. Na netu standardno ludilo, već su svi drogirani i pjani, pričaju mi gde će večeras. Ne mogu da kažem da im ne zavidim, jer neko je završio ujdo, neko ovo, neko ono, uglavnom nema nikom da nešto fali. A ja kad pogledam moju rusku salatu i onih par piva što mi sleduju skontavam da sam žešće isfrustriran što nemam ni dinara u džepu da bar kupim gajbu piva ako ništa, al' me najnormalnije zabole kurac da tražim pos'o. Neka, jebe mi se, nit je ovo prva nit poslednja nova godina koja je prošla bez mene, zapravo se ni ne sećam kad sam poslednji put bio negde, možda 90-ih? A i šta ću koj' kurac na ulici, treba me pogodi topovski udar il' zalutali metak, ma idi bre. Ono što je meni u glavi su sedativi i pivo, ko onomad kod Avokada.

Oko 07h na kukanje mažnjavam od starateljke 12 bromova od 6 mg i usput redovnu terapiju te se vraćam na fejs da ubijem nervozu dok ne stigne pivo. Zajeban dan u pm, vreme se usporilo do maksimuma, ko će dočekati podne, jer kao gistro ne valja piti izjutra. Iskreno to nikad nisam poštovao, pio sam kad mi se pije, u 6 ujutru u 6 ujutru, a i ko je taj autoritet da uvodi pravila kad može da se pije? Šatro alkoholičari piju od ranog jutra a ovi što su kao OK čekaju podne ili veče. Uostalom evo vam primer mog starog koji je notorni alkos od svoje 15. godine. On isto tako čeka podne da bi počeo sa rakijom, i stalno se hvali kako eto on nije taj ološ pijanac, al' zato od podne pa do ponoći stuče i rakije i piva ko zna koliko. Al' jbga, on nije alkoholičar, molim lepo. I tako, čekam ja podne, i već mi dokurčilo, maznem odma tri piva jer ko će čekati sad veče da se kao počne sa nalivanjem? Kao svi smo veseli, ovo, ono, a zapravo svi smo veseli tek kad se izdrogiramo ili napijemo. Zar ne? Dobro, verovatno grešim, ali znam po sebi, ja nikad u životu nisam bio veseo strejt osim kad sam bio baš sasvim malo dete pa se radovao svemu, i divim se i zavidim toj manjini ljudi koji su prirodno high i raspoloženi. Al' kolko sam skontao takvih je sve manje ili ih barem ja ne znam? I tako, oraspoloži mene to pivo, palim pljugu za pljugom, ma ne zna im se broja. I evo sad će 21h a ja gustiram četvrto pivo, jer jbga noć ima da potraje a meni ostalo još samo jedno u šteku. Opet kažem, najiskrenije zavidim svim ljudima koji su večeras negde izašli ili su se okupili po gajbama, ali ko me jebe, isključivo sam sam sebi kriv, mogo sam fino da opljačkam menjačnicu ili poštu i da me sad bog vidi, ali jbga, ne robija mi se, pička sam, priznajem. Poješću svoju rusku salatu i popiti još ova dva piva, pogledati malo parove, pa fino na spavanje, jer sutra je novi dan, nova godina...a zapravo ako ćemo realno ista. Dakle, ajmo Jovo nanovo.

Tuesday, December 27, 2016

Koju igru igraš, šta radiš od sebe?


Evo nekih mojih omiljenih igara, pa reko da vas pitam: šta vi trenutno cepate? Davaj neku preporuku bogaubio! :)

P.S. Smrt tenkićima!

01. Plants vs. Zombies 2: It's About Time is a 2013 free-to-play tower defense video game developed by PopCap Games and published by Electronic Arts. It is the sequel to Plants vs. Zombies, and was released worldwide on Apple App Store on August 15, 2013 and Google Play on October 23, 2013.



02. Solve all the puzzles to break the ancient curse and restore the Empire to its former beauty. Play the free tile-matching game Mah Jong Quest!



03. Manic Miner is a platform video game originally written for the ZX Spectrum by Matthew Smith and released by Bug-Byte in 1983 (later re-released by Software Projects). It is the first game in the Miner Willy series and among the early titles in the platform game genre.


04. Colin McRae Rally 2.0: There are 3 difficulty levels, namely Novice, Intermediate and Expert. New features include Arcade mode, with direct head-to-head competition against AI drivers or another player, and a cleaner and more minimalistic menu system.


05. American McGee's Alice is a third-person psychological horror action video game released for PC on December 6, 2000.The game, developed by Rogue Entertainment and published by Electronic Arts, is an unofficial sequel to Lewis Carroll's Alice novels.


06. Need for Speed: Carbon, also known as NFS Carbon or NFSC, is an Electronic Arts video game in the Need for Speed series and is also the sequel to Need for Speed Most Wanted. Released in 2006


07. The game is set during World War II and the campaign mode is experienced through the perspectives of four soldiers: one in the Red Army, one in the United States Army, and two in the British Army. It contains four individual campaigns, split into three stories, with a total of twenty-seven missions.


08. In the year 1943, World War II is in full swing. Assigned to the Office of Secret Actions (OSA) from the military, US Army Ranger "B.J." Blazkowicz and British operative Agent One are sent into Egypt to investigate increasing activity of the Nazi SS Paranormal Division. The duo find themselves witness to the SS blundering and releasing an ancient curse around the dig site, resurrecting scores of zombies from their slumber. Pushing through the mummies and Nazis, B.J and Agent One are led to an airfield and a location to follow. As they tail the SS, the two are shot down near Austria and captured by the Nazis.


09. Tomb Raider: Anniversary is a 2007 action-adventure video game, part of the Tomb Raider series. It is a remake/re-imagining of the first video game in the series, the original 1996 Tomb Raider.


10. Syberia is an adventure game developed and published by Microïds. It follows Kate Walker, the protagonist, as she attempts to wrap up a sale on behalf of her law firm and travels across Europe and Russia.


11. Sherlock Holmes: The Awakened is an adventure video game developed by Frogwares and published in 2007 for Microsoft Windows. The game follows an original plotline as Sherlock Holmes and his companion Dr. John H. Watson investigate a series of strange disappearances related to the Cthulhu Mythos.


12. The game is an unofficial sequel to Bram Stoker's Dracula; set seven years after the end of the novel, Mina Harker finds herself inexplicably drawn back to Transylvania, and, convinced Dracula has returned, Jonathan Harker sets out to save her.

Sunday, December 25, 2016

LSD: Kroz rajeve pakla (1998)


Bart Simpson, Supermen, Šiva, Spirala, Druid, Čegevara, Hofman. Nisu li vam poznata ova imena? Da, naravno, reč je o kartončićima sa sličicama raznih likova koji se u poslednje vreme masovno seckaju, grickaju, žvaću i gutaju po Beogradu i šire. Neki od vas se sad sigurno pitaju zašto ljudi rade takve stvari, koji će im ti kartoni bez ukusa i mirisa, i još pored svega: to se jede?! E, tu leži caka, jer svaki taj mali kartončić je natopljen najpoznatijom halicunogenom suptsncom: dietilamidom lizergične kiseline ili skraćeno LSD-25. LSD u narodu poznat kao "kiselina" je najpročavanija ali i najilegalnija upotrebljavana psihodelična supstanca. Otkrio ju je slučajno (ili namerno) u svojoj labaratoriji na Alpima 1943. veliki hemičar Albert Hofman. Proizvodi se polusintetički iz jednog parazita koji napada klas raži. Po svom dejstvu LSD spada u red najsnažnijih ali i najmoćnijih hemijskih supstanci koje ćovek poznaje. Samo 30 grama može da odradi 300.000 ljudi, verovali ili ne! Smrtna doza za čoveka je nepoznata. LSD udara direktno na mozak ali sa veoma malom količinom - dva stota dela mikrograma (0,00000002g). Ipak, to je sasvim dovoljno, a ostatak se ubrzo izbacuje iz organizma.


Kako radi LSD?

Pa nekad dobro nekad loše. Sve zavisi od dosta faktora. Efekat se deli na četiri faze. Prva traje od gutanja pa sve do punog dejstva. Ta je meni možda i najluđa jer dolazi do primetne promene percepcije, odjednom shvatate da se nešto menja al' niste još sigurni šta i kako. To traje oko sat vremena. U drugoj fazi ste već potpuno svesni promene. Posmatrate novu stvarnost i za neke početnike to može biti i veliki šok jer naš um nije naviknut na takve procese te koristi sva odbrambena sredstva a to ponekad vodi i u paranoju, paniku i čuveni "bad trip" koji je u nekim slučajevima jako blizak psihotičnim epizodama. To sam imao prilike i sam da iskusim. Toliki strah pre toga u životu ja zaista nisam iskusio. Stanje na ivici ludila, previše informacija za nenaviknut mozak, ma usro sam se živ.

Evo kako je Aldous Huxley opisao taj šok. Naša čula primaju gomile informacija iz spoljašnjeg sveta. U našem mozgu postoji ventil koji je dobro zategnut i propušta samo one informacije koje su nam neophodne za običan (ordinary) život tj. za opstanak: jedenje, spavanje, razmnožavanje, i sve u tom duhu. E, tu odjednom LSD nastupa i ruši sve te barijere pa ventil polako popušta i mi bivamo izloženi neverovatnoj gomili informacija i emocija koje nas samo zapljuskuju tolikom brzinom da nekad ne možeš ni da ih povataš. Taman se koncentrišeš na jednu stvar a već u sledećem trenutku um ti prelazi na sledeću i tako u nedogled.

Po nekim naučnicima naša čula su razvijena do nezamislivih granica ali samo mali deo tih spoljašnjih nadražaja zapravo dolazi do naše svesti. Neki čak tvrde da mi u svakom trenutku osećamo sve što se događa u bilo kom delu univerzumu. Po Haksliju LSD predstavlja vodič u uzvišeno stanje svesti. Naravno, sve ovo još nije naučno dokazano.


U drugoj fazi koja traje 4 do 5 sati dolazi do promene vizuelne, auditivne, taktilne, i štatijaznam percepcije. Menja se doživljaj vremena i prostora, telesne sheme, javljaju se sve vrste halucinacija: živahne slike, ejdetske slike (koje se vide i zatvorenih očiju), visokopovišena osetljivost na boje, "boje postaju zaista boje" tvrde iskusni konzumenti. Neverovatna je razlika između naše percepcije boja iz "obične" realnosti i boja na LSD-u. Nešto poput razlike između sive i jarko crvene, ako me kapirate šta oću da kažem.

Nema šanse da ja sad nabrojim sve promene percepcije ali pokušaću bar neke:

- iznenadne i česte promene raspoloženja i osećanja
- pojačano buđenje sećanja na doživljaje iz prošlosti za koje ste misli da ste ih nepovratno zaboravili
- depersonalizacija i raspad ega
- dvostruka, višestruka i fragmentovana svest (ovo može da bude nezamislivo zastrašujuće)
- ponekad imate osećaj da možete telepatski preneti misli drugim ljudima
- svest o sebi nekada skroz iščezava pa neki ovo stanje nazivaju i stanjem ego smrti
- sistemi vrednosti se menjaju iz korena
- mnoge naoko beznačajne stvari dobijaju veliki značaj

U trećoj nastupa postepeni oporavak, a efekti kiseline gube na intezitetu. Naizmenično se menjaju stanja psihodelične i uobičajene svesti. Na trenutke samo provaljuješ sitne tripove koji polako odumiru.

Četvrta i poslednja faza karakteriše se osećajem smorenosti i napetosti. Ko je radio Obedijale otprilike može da zamisli kako to izgleda. Nije baš prijatno, zar ne? Potpuni oporavak i povratak u "strejt" stanje nastupa tek sutradan.


LSD se niz godina koristio u eksperimentalne i terapijske svrhe u lečenju psihijatrijskih obolenja tj. ludila svih vrsta i oblika. To je skoro do kraja napušteno zbog mnogobrojnih navodnih neželjenih efekata koji su tek kasnije otkriveni. Naime, neki naučnici tvrde da LSD utiče na promenu na hromozomima čoveka, pa su se šatro zabrinuli, a do tada im nije smetalo da vrše eksperimente nad ljudima nedovoljno ispitanom supstancom i to bez njihovog pristanka (Mkultra). Znači, ti ljudi često nisu ni bili svesni šta uzimaju što je najgore od svega. Naravno, ni ta priča oko promenama na hromozomima nije naučno dokazana zbog prestanka sa eksperimentima.

Mnogi ljudi se plaše LSD-a, pa čak i ja koji sam iskreni štovatelj ove "svete hemije" ih totalno razumem i nailazim na razloge za takav stav i odbojnost. Jedan broj eminentnih naučnika na pitanje da li psihodelično iskustvo može da bude korisno za čoveka koji ne ispoljava znake izraženog duševnog obolenja, odgovara: "Da, ali samo za određeni broj ljudi i pod određenim okolnostima."

"Dosadašnja iskustva sa LSD-em govore da psihodelično stanje kod osobe oslobađa ogromne skrivene potencijale i direktno joj omogućava da se susretne sa svojim nesvesnim u prerušenom i u originalnom obliku, što za mladu i nepripremljenu osobu može da ima katastrofalne posledice. To znači da veliki broj osoba nikada ne sme da uzme LSD-25" - kaže psihijatar Stevan P. Petroviću u svojoj knjizi "Stanja izmenjene svesti", a ja kažem bravo čiča! Ko da bi odrasla i pripremljena osoba bolje prošla. Mislim da mi nemamo šanse da pretpostavimo kako će neka osoba reagovati na LSD. Petrović dalje piše: "Da bi bila u stanju da doživi samospoznaju, prosvetljujuće iskustvo pod delovanjem LSD-25 , osoba mora da bude visoko inteligentna, emotivno zrela, dobro prilagođena, da ima bogato životno iskustvo i solidno opšte obrazovanje." Hehe, pa baš takvi koje je ovde opisao nikada, ma ni u ludilu ne bi uzeli bilo šta slično. Znači, greška u startu jer džaba ti škola i sve ako sam nisi probao acid, i to važi za sve u životu a ne samo LSD. Ipak, matori je ispao car na kraju knjige gde tvrdi da LSD može da koristi teolozima, filozofima i antropolozima radi sticanja novih i produbljivanja starih znanja. Njegova knjiga je i pored svih primedbi najbolja od zaista malog broja knjiga na ovu temu koje su izdate u staroj Jugoslaviji. Toplo je preporučujem svima bez zadrške. Pored ove ima još nekoliko knjiga. To su "Aldous Huxley - Vrata percepcije, raj i pakao", "Sveta gljiva" (ne sećam se imena autora), Karlos Kastaneda - ceo opus, i naravno, moja omiljena "Timoti Liri - Fragmenti sećanja". To su jedine knjige koje govore o psihodeličnim iskustvima a koje su prevedene na srpski do sad.


Kad smo već kod Timoti Lirija valja napisati koju reč i o njemu. Čuveni guru psihodeličnog pokreta inače profesor psihologije, osniva polovinom 50-ih "Internacionalno društvo za unutrašnju slobodu". Moram da napomenem da je pre Lirija LSD korišćen isključivo u psiho-terapeutske svrhe. Tada dolazi do "psihodelične revolucije" i sve više ljudi uzima učešće u tripovima. Liri govori o sedam nivoa svesti od kojih se najviši (nivo atoma i elektrona) dostiže upravo uz pomoć LSD-a. On sam je imao do 1966. kada je uhapšen, 311 psihodeličnih iskustava a LSD nije zabranjivao čak ni svojoj deci. Tri osnovna cilja Lirijevog učenja i LSD tripa su:

- da otkrijete i volite Boga
- da otkrijete i volite sebe
- da otkrijete i volite žene

Da svedemo sav ovaj haos pa da završavam. Uzeti LSD ili ne? Moje mišljenje je da bi svaki čovek barem jednom u životu trebao da proba LSD. Time bi se po mom mišljenju suštinski promenilo stanje u društvu. Ljudi bi konačno shvatili da ne postoji samo jedna ustaljena, već bezbroj realnosti, te bi samim tim mnoge predrasude nestale, mnoge laži bi bile odbačene. Zamislite svet bez država, religija, vlasti i vlasništva, nasilja i ratova...ma upravo ono o čemu John Lennon peva...


Ne bih želeo da ovim tekstom ko fol podstičem "narkomaniju" jer to mi nije cilj, uostalom to je ionako zadatak države Srbije koji ona itekako uspešno obavlja. Toliko heroina na ulicama na izvolte pa i svih ostalih vrsta gudri, znači ništa to nije slučajno. Naime radi se o drogama koje sužavaju svest i kao takve su korisne bilo kojoj vlasti kojoj odgovara da gomila mladih ljudi uživa u iluzornim veštačkim rajevima sa standardnim razmišljama "ma zabole me za sve".


LSD je nešto totalno drugačije, jer tek tu zaista shvatite u kakvoj iluziji i prevari mi živimo. I za kraj samo jedan savet, ako ikada odlučite da testirate LSD na sebi otidite u prirodu, u šume, na reke i planine, a nikako na nekakve tehno žurke i slične pizdarije, jer tu LSD gubi svoj pun potencijal i pravo značenje. Hvala. Jay! :)

P.S. Ovaj "studiozan" tekst sam napisao još davne 1998. za jedan fanzin (Radenik) koji na kraju nije ni štampan, a imam utisak sad kad sam ga čitao da bukvalno ko da sam ga juče budžio, tačno ko da se ništa promenilo nije, a?!

Saturday, December 24, 2016

Mastilogradnja: Novi tattoo studio u Dalmatinskoj ulici


Otvoren je novi tattoo studio MASTILOGRADNJA u Beogradu u Dalmatinskoj ulici.





Napomena: Sve tetovaže su autorski rad, znači originalni dizajn mlade umetnice , jbga nema zajebancije.

Za kontakt klikni OVDE! :)

Davor Bobić Moskri (2016)


Reditelj:
Marko Krakić

"Ovaj kratki amaterski trash film govori o mladom predstavniku UNDERGROUND muzičke scene, Davoru Bobiću Moskriju, i fokusira se prvenstveno na njegov rad, ali i na legendarni rap sastav PRTI BEE GEE čiji je za života bio član."


Related Posts with Thumbnails