Tuesday, August 6, 2019

A Killer on Floor 32 (2018)



E, tako se to radi. Las Vegas 2017. 58 mrtvih 422 ranjena, sa 32. sprata hotela otvorio vatru na ogromnu masu koja je gledala koncert ispod. Sve do tančina isplanirano, 10 automatskih pušaka koristio, ništa mu nisu mogli sat vremena. Odradio hell of a job a ne ko ovi patetičari što ubiju 10-ak jedva pa ih još i navataju. Dakle, kada krečite onda krečite jbga. Il' pucaj il' bolje nemoj da se kurčiš care.

"On the night of October 1, 2017, Stephen Paddock opened fire on a crowd of concertgoers at the Route 91 Harvest music festival on the Las Vegas Strip in Nevada. He killed 58 people and wounded 422, and the ensuing panic brought the injury total to 851. Paddock, a 64-year-old man from Mesquite, Nevada, fired more than 1,100 rounds of ammunition from his suite on the 32nd floor of the Mandalay Bay Hotel. The shooting occurred between 10:05 and 10:15 p.m. PDT; about an hour later, Paddock was found dead in his room from a self-inflicted gunshot wound. His motive remains undetermined. The incident is the deadliest mass shooting committed by an individual in the history of the United States."

Monday, August 5, 2019

Kad pustiš sadističkog psihopatu na uslovnu: Kenneth McDuff



Lik još 1966. silovo i potamanio neku decu (Broomstick murders), dobio smrtnu, smrtna ukinuta 1972. pa preinačena na doživotnu. Onda 1989. mu dali uslovnu zbog prenatrpanosti zatvora i već 1991. krenuo u novu akciju. Pravi reprezentativ sadističkog silovatelja, ubice i čega sve ne. Vlast je ovom akcijom sjebala svim zatvorenicima uslovne kazne, što kažu Ameri they give a parole a bad name. Neverovatna priča.

Sunday, August 4, 2019

One teenager's tragic hidden secret 2019



Koji sjeb potpuni, a ovo se svuda dešava, i kod nas normalno, samo se kod nas deca još ne ubijaju zbog toga, za sad.

"High school junior Alexandra Valoras, a straight-A student, class officer and robotics whiz, nonetheless felt she wasn't ever good enough; hiding her despair behind a sunny disposition to the outside world, she ended her life before her 18th birthday. Jim Axelrod talks with the young woman's parents, friends and teachers about the signs that were missed; the private journals in which the girl wrote down strikingly uncharacteristic words of pain; and how Alexandra's mom and dad are bringing a message of awareness to other students."

О Гвиду, ХЦ пунк сцени 90-их, и како је настао спот "Brainstorm - Die for patriotism"


Autor teksta moja drugarčina i realni velikan subkulturne scene:
Nikola Popević!



После текстова о томе како су настајали спотови за "Хунд" и "Акрохолију", време је да се пређе на озбиљније теме.

Мало је рећи да је Гвидо Обрадовић легенда. За такве људе реч није измишљена, а и када би била измишљена, била би недовољна да објасни сумануту количину енергије и преданости уложене у развој тзв. "сцене", а при томе радећи на свему томе са нециничном озбиљношћу. Тзв. "сцена" је једна недефинисана категорија људи окупљених (у овом случају, има и много других) око музике неспособне да дубље уђе у медије и самим тим допре до шире публике, али довољно потентне да споменуте људе окупи макар због зезања. И управо су људи који тзв. "сцену" вуку, мада остајали мало је рећи легенде, истовремено и остајали заправо несхваћени. Број анегдота, прича, гласина, лажне историје и још лажнијих сећања... све је на гомили. Али разумевање мотивације да се свему томе дода и неки озбиљан рад са конкретним резултатима, већини углавном измиче. Филмови у којима је главни актер Zivan Pujic, и поред дозе ироније, за то разумевање су значајни; остаје нада да ћемо једном имати и филм о Гвиду Обрадовићу.

Било како било, већ етаблиран као андерграунд аутор, са Гвидом сам се договорио да направимо спот у духу DIY естетике коју је његов бенд Brainstorm баштинио. Наравно, ту су одмах кренули и проблеми рада у штап-без-канапа условима. Можда неко технички поткованији од мене, а да није умро од старости јер говоримо о ОНОЈ техници и то аматерској, уме да објасни зашто на снимцима неких VHS камера при лошем осветљењу остају трагови за светлим површинама, и то када се камера помера брзо. Није ни важно, добијем ја брдо неког видео материјала, али технички комплетно неупотребљивог. Лажем, у ствари, да сам правио спот за неки ретро психоделични есид стоунер рок бенд, то би можда и имало смисла. За d-beat хардкор панк баш и не. После се испоставило да је камерман брзих руку био Вања Екстремиста, али ћутите о томе.

Можда неки не знају, али ране деведесете биле су турбулентне године, стално неке пиздарије, идеално окружење за политичка паролашења по песмама, како леве тако и десне оријентације. У овом споту налазе се, испоставиће се касније, врло ретки снимци са нереда из јуна (мислим да је био једанаести) 1993. године, кад је погинуо један полицајац (!) и после којих је брачни пар Драшковић попио лепе батине.

До снимака сам дошао тако што сам их искукао од једне колегинице из Информативе која ми је донела свега једну касету са сировим материјалима искоришћеним овде. Како се код нас слабо шта мења, и тад су владале извесне сумњичавости о намерама аутора коме требају снимци демонстрација (мада сам тражио било које), па је то све било урађено уз дозу непотребне конспирације коју чак и не памтим као нешто богзна како узбудљиво. Остали колажи, фотке и слична скоро па уметничка делца радио је Гвидо да би све имало тај красти-ди-бит шмек, уз неизбежно левичарење о патриотизму, устанцима клетих и сужњих, војсци и полицији.

Сад кад вратим филм, од те тзв. "сцене", преко букаџијског политичарења па до озбиљних догађаја овековечених као сведока времена како у овом споту, тако и у нашим непоузданим сећањима, емоције које према томе гајим сличне су као и према 9. марту и 5. октобру, догађајима у којима сам учествовао, али сам осећај да сам био део нечега што је подигло муљ којекаквих драшковића, ђинђића, чеда-чанака, тадића и осталих весника "златног доба", заправо је мучан. Али мучан је само површински, јер осећај који је стварала музика око које смо се врзмали, није емоција пер се. Вероватно је реч о неком менталном поремећају или можда презупчењу у одрастању, некада давно упаљеном пламену који све време шапуће "мрш сви у пизду материну, мрш сви у пизду материну, мрш сви у пизду материну..." чак и сада кад је притиснут свакодневницом средовечног човека сведен на тачку белог усијања. Криво ми је донекле што из свега није изрођено нешто громопуцачко и значајније, што бунт није био мудрије каналисан и што се све свело на лична ангажовања и на крају пливања или бар држања носа изнад воде, али опет, мрш сви у пизду материну. Није ни важно, реално.

Мало ми је криво и што је цео тај звук данас сведен на политички коректно испрђивање. Да се разумемо, и ономад је било исто, али је испрђивање у међувремену постало мејнстим, па је и хардкор панк тако згаснуо јер што би се сад неко трудио да провали "шта се дере овај" преко бучних гитара кад исто то може лепо да чује чим укључи телевизор.



Zatvorske manipulacije: Tri školska primera


Lokacija: MERA lečenja od narkomanije u Centralnom Zatvoru (KPD Bolnica)


01. E brate, ti znaš da ja tebe mnogo gotivim, evo sad kad pričamo nasamo mogu da ti kažem, Steva Jarac je predložio da ti namestimo priču da ovi iz druge sobe hoće da te biju pa da te mi kao spasemo i tako te kupimo, pa da se ti osećaš da nam nešto duguješ, ali ja sam mu rekao nema šanse jer ti si naš brat.

Prevod: Cilj je bio da me ubedi kako mi je on tu najbolji drug, kako sam pod njegovom zaštitom i da bi mogao (a ne moram), da mu unesem dop na poseti, al' to naravno ništa pod pritiskom nego čisto ako se ja sam setim da eto počastim celu sobu.


02. Ti si dobar momak, ispravan, ali tebi nije mesto ovde sa ovim budalama. Danas sutra će mene da prebace u Zabelu i šta, treba ovde da ostaneš sam, treba da se pojavi neka teška budala da te maltretira? Baš zato sam se danas založio kod naše vaspitačice da, ako ti želiš naravno, kreneš sa mnom u radionicu pa posle da te uguramo da radiš na kantini i tako dobiješ izlaske na vikend, da se malo vidiš s tvojima, s devojkom, jer nisi ti zatvorski tip, ti si normalan dečko, voliš da čitaš knjige a ne da se razvlačiš sa ovim kompleksašima.

Prevod: Radom u kantini dobijaju se te beneficije, izlazim na vikend i da bi mu se odužio hteo ne hteo ja moram po povratku sa vikenda da unesem gudru. Ali avaj, taman kad sam ja krenuo da radim na kantini, na bloku se pojavi neki skroz lud lik sa Ceraka, ovi krenuli malo da ga driblaju, da ga opipavaju kakav je, a njemu kratak fitilj, i on fino već posle 2 dana skupi ekipu potlačenih, svakom po štanglu, i izotvaraju ove koji su do tad vodili blok zajedno sa ovim mojim "zaštitnikom". Naravno, sve učesnike u obračunu pošalju u samice a ovog mog "brata" u Zabelu i propade posao, a siguran sam da se lik zadržao još neko vreme kao glavni kolovođa na bloku da bi me gadnu cimao da mu se odužim.


03. Trebalo ja da izađem, ostalo mi još oko nedelju dana, a doneo sam ranije CD plejer i gomilu diskova da slušamo muziku. Lik me snimi i kreće priču izokola, kao eto mamu mu jebem, onaj jedan Jelke sa bloka, otišao kući i umesto da nam ostavi plejer on ga ko zadnja pička poneo sa sobom tako da smo kasnije samo tranzistor slušali. Kakvi su bre to ljudi danas, ko da će da umre bez CD plejera na slobodi.

Prevod: Mislim da je ovde sve jasno, hehe. :))

NAUK: U bilo kom zatvoru ako ti neko nešto ko fol čini a ne znaš iz kog razloga, znaj da nešto oće od tebe i da ćeš platiti uslugu 10 puta jače. Znači ne prihvataj od nikako ništa od tih što su kao mnogo dobri!

Saturday, August 3, 2019

The Candy Man: Dean Corll (2015)



Ovo je jedan od najužasnijih slučajeva serijskog silovanja i ubijanja tinejdžera u SAD. Trebo je da se pojavi i opak novi dokumentarac 2018. al nešto kasne il su pukli jbga. Jedna od onih priča za koju vam treba stomak jer Dean Corll, popularnog imena Candyman, je oteo, silovao, mučio, i na kraju ubio najmanje 28 dečaka tinejdžera u periodu između 1970. i 1974. u Houstonu, Texas. Corll je imao pomoć i dva teen saučesnika, David Owen Brooks i Elmer Wayne Henley. U to doba to je bilo ubedljivo najgore serijsko ubistvo u USA. E sad, ako vam treba još neka preporuka recite, ali svako polunormalan bi pogledao posle svega ovoga pobogu, šta je s'vama omlad'no?

"Corll was also known as the Candy Man and the Pied Piper (Pampi?), because he and his family had owned and operated a candy factory in Houston Heights, and he had been known to give free candy to local children." - sweeeet :)

Gardner Museum Heist Mystery



Ono kad su dva cara u Bostonu 1990. iz muzeja izneli slike u vrednosti od 500 miliona dolara sunce ti jbm, i to po principu "uđeš-izađeš i gotovo". Znaš kad će da ih uvate? Po mom neskromnom mišljenju to je neko fino naručio za svoju priv. galeriju, i ovi ušli i samo probrane slike skinuli, odneli finom gospodinu, on njima par zlatnika svakom po principu "ključ u ruke" i ćao, ali ovde ima i brdo drugih teorija što svakoga čestitog fanatika što voli mystery fazon dokumentaraca raduje. Zato sam ovde turio više radova, jer greota je omašiti nešto kad su ovakve stvari u pitanju.

I pošto me neće biti tu neko vreme, da znate, od sad na YT samo kucajte "mystery (pa po volji)" (neko iz mase: izvini, mi to nismo znali, fala ti mnogo), i to je dovoljno za hiljade snimaka svih vrsta. Ja npr. prvo gledam kanale tipa top 10 ovoga, top 10 onoga ili tako neke jeftine, i tu uvatiš nešto mnogo dobro a sprženo u jbna 2 minuta, i onda fino zapamtiš imena aktera ili akcije i odma' u google search pa redom, prvo dokumentarci pa posle tekstovi i TV vesti. Izguram bogami to sve do kraja kad je nešto baš zanimljivo, kad mi kapturiše imaginaciju. Naravno za neke stvari nema skoro ništa ni na YT, to mi tuga, neke baš jake misterije niko se još nije setio da snimi nešto i uzme kintu, ali biće i toga, došlo je takvo vreme da se o svemu snima sve, svi su režiseri i kamermani, i treba bre! I da, baš mi bilo čudno kako je to bilo 1990. a mi pojma nismo imali, a zapravo kako smo i mogli, bilo možda eventualno u Dnevniku i u novinama nešto šturo, danas to odma sve. E djeco, djeco u naše vrijeme mi smo u školu bosi hodili, kroz snijeg dubok, kroz prtine, pa kad nam se noge smrznu a mi smo ih mokraćom grijali - istinita priča by moj pok. deda, yeah! :)



Ovaj kanal je odličan, sve UNSOLVED CASES, jedino što mnogo kenjaju, nabijem ih:

Related Posts with Thumbnails