Wednesday, February 10, 2016

Mahir i Aleksa: Samoubistva zbog vršnjačkog nasilja


Čuo sam za Mahirov i Aleksin slučaj, ispratio sam sve šta se dešavalo. Kad sam ja bio klinac, 80-ih, bilo je svakojakog nasilja u školama, al' se niko zbog toga nije ubijao, doduše internet je poslednjih godina dosta tome kumovao pa sad za tako neke "blamove" vrlo brzo sazna cela škola pa i kraj. Nekad si bar mogo pobeći kući a sad te i gajbi navataju preko fejsa. Mene ovo mnogo više podseća na ta maltretiranja i "kalupljenja" koja se dešavaju po zatvorima nego na školske zajebancije, al' izgleda da je takvo vreme došlo, vreme nasilja na svim poljima, a dosta toga se prenelo i sa navijačkih tribina, jer danas u osnovnim školama imaš već regrutovane članove nekih navijačkih grupa a o srednjim da ne pričamo, i uglavom ti klinci koji najviše maltretiraju druge su već snimljeni od strane ovih starijih "skauta", tako da ako si solo, i ako štrčiš naravno da će da te zaskoče.

Znači važi isto pravilo ko i po zatvorima, ako te ko cima pobiješ se pa makar dobio gadne batina i više te niko neće dirati, e sad ako nisi baš u stanju da se potučeš onda jbga trpiš pa ko ima jače živce. Bolje jednom dobiti batina nego godinu dana ići u školu sav psihički sjeban i u večitom strahu, al' fora je što u tim godinama nema ko da te savetuje, a i nemaš realno kome ni da se poveriš ako nemaš neku svoju ekipu iz kraja, a većina dece uopšte nije u tom fazonu. U vreme mog školovanja najveći nasilnici su bili metalci, oni su tukli i šabane i sve ostale, pa samim tim što sam i ja slušo metal imao sam prođu, al' danas da sam klinac ja bi se i te kako gnušao navijača, jer taj fazon sad svi furaju, a ja ne volim ko i svi, neki inat mi to ne da, pa bi sigurno mnogo više najebo nego što sam stradavao 80-ih. Al' dobro, ja sam bio spreman i da se potučem iako sam bio solo igrač u toj školskoj hijerarhiji, al' se zato odlično sećam mojih drugova iz razreda, npr. Safeta koga su maltretirali jer je musliman, pa Milivoja koga su ganjali jer je sa sela, i još par jarana, pa smo tako napravili našu outcast ekipu, i držali se zajedno, a posebno od 6. do 8. razreda, i tu nam već nisu mogli ništa, jedino ako se ko izdvoji iz našeg "krda" npr. na putu od škole ka kući, onda bi ga sačekali pa izotimali. Tad je otprilike počelo to skidanje patika i svega što ima neku vrednost.  Ja sam imao sreću što sam još tad bio najviši i najteži u razredu pa su mene zaobilazili, al' svi ovi sitniji su redovno najebavali.

Isto tako u gimnaziji, prvi razred IV bgd gimnazije, ja dolazim, duga kosa, Slayer majica, prilazi mi zna se ko: Krle alcz koji je tad išao u 3. razred i kao aj ti metalac da skupljaš po odeljenjima keš od klinaca za mene, i realno bi već tu najebo da se nisam izvadio na Vidikovac jer ga se sećam iz kraja, tako da su najebavali drugi. Bolje drugi nego ti - preslikan zatvorski fazon, ćutiš i gledaš svoju robiju, što bi se reklo u žargonu. Inače, Krle je tad šou pravio po školi, isto kao i po stadionima i po gradu, niko nije smeo ništa da mu kaže. Doduše tad su klinci već počeli da donose utoke u gimnaziju pa je i murija dolazila tako da je to sve bilo već viđeno i uglavnom si najebavao ako si bio prvi razred, jer već u drugom te niko ne bi cimao. Al' jbga, tad je važilo pravilo MIGHT MAKES RIGHT, a danas sam ja kontao da postoje ti školski policajci i da nema tolko maltretiranja, ali očigledno da nije baš tako.

Iskreno, ne bi voleo danas da sam dete i da idem u školu, zato se i čudim i u neku ruku divim svim svojim jaranima i poznanicima koji su skupili muda da prave decu u ovakvom društvu. Meni je to nezamislivo, jer se sećam kako je meni bilo i zaista nikad ne bi poželeo da se to i mom detetu dogodi. Ali opet, možda sam ja sve to malo preintezivno doživeo jer sam tako malo krivo nasađen, hipersenzitivan i šta sve ne, a ovoj realtivno normalnoj deci to možda tada i nije bilo tako, al' kako ja to da znam? Svako ima svoju percepciju i po njoj sudi, pa tako nešto što je meni bilo hardkor nekom je bilo ko dobar dan i obratno. Uglavnom, skroz saosećam sa svom tom slabijom decom, sa drugačijom, sa decom koja jednostavno ne mogu da se uklope, jer ako je onda, 80-ih i 90-ih to bio pakao, kako to danas izgleda bogteubio?

Friday, February 5, 2016

Metallica ‎- Master Of Puppets (1986)


Samo bih parafrazirao jednog mladog samoubicu sa Ceraka početkom 90-ih, nek mi na grobu svira Metallica...Sanitarium. Jebeš crni album.

01. Battery
02. Master Of Puppets
03. The Thing That Should Not Be
04. Welcome Home (Sanitarium)
05. Disposable Heroes
06. Leper Messiah
07. Orion
08. Damage, Inc.



Tuesday, February 2, 2016

Peter Mlakar: Govor na BGD koncertu Laibacha 1997.


Konačno sam uspeo da iskopam legendarni govor Petera Mlakara koji je održao na beogradskom koncertu u Hali Sportova 1997. posle izvođenja pesmice "Mars on river Drina":

"Dragi Srbi,
Želim da vas pitam: kako to da je Srbija tako mala? Kako to da je posle svega što je dala i kroz šta je prošla - ovako sićušna i mala? Pa to nije ni nalik onome što je zamišljao Sveti Sava. Gde je sad ta silna granica na Kupi? Šta se to dogodilo u ovim ružnim, nesretnim i zlim vremenima? Zašto su vas svi napustili, zašto ova krv i beda, prezir, muka i krivica? Zbog čega se na vas okomio čitav svet?

Dragi prijatelji, nesreća je došla jer vas je napustio Bog. Bog vas je napustio jer ste zaboravili na njega. Jer ste umesto njega, umesto istine, izabrali greh, jer ste umesto njega slavili lažnu svinju vlastitog naroda, vlastite moći. Jer ste umesto ljubavi tražili pravdu koje u ovom svetu nema. Ni za vas, ni za nas. Svi smo ljudi Cigani, kako reče pesnik, sudbinom prokleti.

Ali, ima nade i spasa. Ako smatrate ovakvo stanje kao kaznu, to samo podiže veru i moral. Ljudi koji su patili i pate zbog vas, opraštaju vam. Ali, pazite! Sveti duh koji spašava, nije vaš duh po svaku cenu. On će jednom postati i vaš Sotona, vaš konačni mrak. Govorio sam vam pre osam godina a vi me niste slušali, i sad vam ponovo kažem: Spas je u tome da priznate sopstvenu bedu, da se pokajete, da izbacite iz sebe mržnju, da svarite svinju sa ratničkog roštilja u ljubavnim sokovima. Spas je u tome da u ljubavi pronađete smisao. Spas je u spoznaji da je Bog večan, apsolutan, da je Bog Bog, a vrednost naroda prema njemu i užicima koje on pruža, jednaka je nuli. Samo ako prihvatite ovakve uslove i časno priznate poraz, imate šansu da pobedite, a Bog će opet stupiti na vašu stranu.

Ja vam to garantujem."


Ljubav u žuto-zelenoj boji


Bilo mi je devetnaest godina, kad sam je ne baš tolko slučajno primetio u masi. Po platou ispred filozofskog fakulteta pratio sam njen lik dok se gurala kroz euforične studente. Znao sam da sam je već ranije viđao, i to jako često, jer smo se istim autobusom svaki dan vraćali iz škole. Ona je silazila na Banovom Brdu a ja bi nastavljao dalje put južnih predgrađa. Plave kose, skroz na kratko ošišana, mršava i visoka, bila je i te kako upadljiva u krcatoj 23-ci, ali znam da me nije izvalila iako sam manijakalno zverao u nju. Dok je bus nastavljao dalje ka Vidikovcu gledao sam kroz prozor kako hitrim korakom silazi niz ulicu pored O.Š. Josif Pančić i vazda se pitao gde li živi. Trajalo je to tako par godina, zapravo svo vreme dok smo išli u srednju školu, ona u 3. beogradsku gimnaziju a ja u četvrtu. Čak se ispostavilo da smo i isto godište, ma sve se fino poklapalo, ali nikad nisam skupio hrabrost da joj priđem, tako da je sve ostalo na pogledima al' samo s moje strane, da niko ne vidi.

Uglavnom velika sam ja pička bio tih godina, nikad curama nisam prilazio već su isključivo one mene birale, tako da se ništa nisam pitao. Ali ovo je sad bio skroz novi set na početku 1997. godine, jer smo oboje bili brucoši a studentski protest je trajao već mesecima, tako da sam imao priliku svaki dan da je stalkujem i da usput smišljam plan napada, plan konačnog rešenja. Doduše, bio sam već s jednom curom sa Ceraka koju sam isto tako upoznao u toj masi, ali se to jako loše završilo pred novu godinu, pa sam bio skroz sjeban, sa lažnim obećanjem sebi da neću dozvoliti da mi se to ponovi. Uglavnom taj izvikani protest najmanje pamtim po nekakvim studentskim zahtevima i sranjima a najviše upravo po tim očijukanjima sa vaistinu prelepim devojkama koje su tad pohodile beogradski univerzitet. Tada sam još bio nevin što se alkohola tiče, ni pivo nisam popio, al' sam se zato satirao trodonima već jedno godinu dana u komadu, pa sam non-stop bio ko na spidu i u euforiji, što mi je i te kako pomoglo da izdržim te svakodnevne forsirne marševe koji su nekim danima tukli i po 10 kilometara ladno. Sad kad se toga setim uopšte mi nije dobro, prosto ne mogu da verujem da sam toliko pešačio ko manijak. Al' jbga, mladost ludost, pa još gas do daske u vidu hemije i to ti je to, nema dalje.

I tako, vrebao sam ja tu curu danima, i ku' ću, šta ću, odlučim jedared da joj priđem pa kud puklo da puklo. Naravno, tu opet uručujem zahvalnicu trodonima, jer bez njih nema šanse da bi to odradio. Snimim je s jaranicom na uglu kod Rektorata, dovatim neke pank fanzine što smo tada valjali i nogu pred nogu, bez ikakvog blama: Zdravo, ja sam Bojan, evo ti ovo pa ako te zanima daj mi adresu da ti pošaljem još tog sranja. I ladno mi riba da kućnu adresu. Ajme. I ja uvatim sutradan i napišem joj pismo, i ona mi odgovori posle nedelju dana, pa smo tako razmenili još 2-3 pisma dok se nisam osmelio da joj zatražim broj telefona. I onda je pozovem i nađemo se na Brdu, i u onom parkiću pored obdaništa se odma' smuvamo, a ja srećan ko malo dete, jer to mi je bio prvi put u životu da sam ja izabrao curu koja se baš meni sviđa i kao napravio taj prvi korak.

Tijana se zvala...pa i dan danas se valjda tako zove, mada trenutno živi valjda na relaciji Zagreb-Italija, jer joj je keva iz ZG-a, tako da je baš dugo nisam video, preko 10 godina. I tako ja sa Tijanom tih mesec dana kolko smo bili zajedno obiđem ceo moj svet. Išli smo zajedno u Kinoteku da gledamo ciklus filmova Dastina Hofmana, pa smo gledali Taksistu, pa me vodila kući u jedno genijalno potkrovlje kod 13. bgd gimnazije. Znači ja jaču sobu do tad video nisam, a sve krcato stripovima i knjigama, svi brojevi Dilana Doga i šta sve ne, pa je onda ona došla kod mene, pa izvalila da imam albume Gastona-Gaše, pa sam joj dao da ih nosi kući da čita, al' opet svo to vreme ni u najavli nije provalila da sam stalno bio na đonovima, pa mi to bilo jako čudno, jer ipak da parafraziram Moskrija - zenice su moje bile ko najmanje tačke, i to se izvaljivalo s kilometra. Tek pred kraj mi je priznala da i ona voli ponekad trodone, pa smo uzeli par puta zajedno, te se odavali grehu požude i razvrata. Inače ona je studirala vajanje na primenjenoj, pa me i to povrh svega očaralo i pokidalo.

Sve u svemu, tih mesec i kusur dana je meni bilo ko 6 meseci, jer sam tolko bio srećan i šta sve ne da evo i dan danas to pamtim kao die beste akciju života moga, iako je od tada prošlo 20-ak godina. A još sam tada svirao i u Unisonu pa smo išli i na par koncerata, ma kažem vam ful fulova kolko su to bila dobra vremena. Ceo grad smo imali pod nogama. I onda samo jedan dan dok smo pili čaj u staklencu ja popijem preko i epi-napad i devojka se logično istraumira i jbga, kraj priče, pobježe mi Tijana. To je bio jedini put da sam plakao zbog ribe. Još me ispratila do stanice, pošto me otkačila kod nje gajbi, a ja sav u suzama, ona gleda ne mož' da veruje šta se dešava. I tek par meseci kasnije sam skontao ko joj je ćale, iako mi je često pričala o njemu misleći da ja to uveliko znam. Pa ako kojim čudom bude naletela na ovaj tekst samo da joj poručim da još uvek čuvam sva njena pisma i crteže i da skroz kontam tu priču oko ćaleta. Eto. Ašik cura, nema šta, samo jedna Tijana. :)


Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled za tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe.
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive, skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!

Sunday, January 31, 2016

Milan Stojković Milanče 1978-2016


Sinoć je svoje ovozemaljsko telo napustio naš drugar Milanče sa Lekinog Brda, basista u kultnim beogradskim bendovima S.K.I.D.S. i Pelagijska Argosija. HAIL!


Saturday, January 30, 2016

Abraksasov vodič niz dokumentarni film (2011, PDF)


Pogovor umesto predgovora

Svi tekstovi prezentovani u ovom vodiču napisani su u periodu od 2006. do 2010. godine, što pažljivom čitaocu, siguran sam, neće promaći, jer svi ti usponi i padovi koje sam doživeo za poslednje 4 godine, svi plusevi i minusi, manična stanja i duboke depresije, i te kako su se odražavali na moje pisanje, i igraju možda i najbitniju ulogu u celoj priči, jer najbolje tekstove sam napisao upravo u tim tzv. plus fazama koje su slične maniji.

Ne bih da smaram sa ovim mojim bolestima i kuknjavom, ali šta da radim kad se samo nameće? Ko što rekoh, bez bolesti zaista nema umetnosti, tako da kontam da sam ja sad neki zdrav, sportski tip, pravi srpski domaćin („kuća, žena, deca a plata je mala“), da od ovog mog baljezganja ne bi bilo al’ bukvalno ništa, jer inspiracija, barem u mom slučaju, dolazi isključivo iz tih negativnih životnih iskustava a nikako pozitivnih, uostalom probajte da zamislite jedan tekst gde pišem kako sam dojaja, super, kako me je konačno krenulo, kako se odlično provodim, imam dobar posao, stabilnu vezu & shit. Smor, zar ne? Pa bre mene ubija i sama pomisao na takav jedan tekst, a mogu da zamislim kako bi se osećao onaj koji bi bio primoran to da čita. Dno bre, dno. I iz svog neskromnog iskustva izvalio sam da ljudi u principu i vole samo te crnjake, tu bedu, užas i bolesti, jer ih to na neki čudan način teši da nisu oni najgori, da ima i gorih od njih, i da treba da budu srećni jer život je kratak, a ne da se bedače bezveze, pa zar nije tako?

Uostalom i ja sebe smirujem na sličan način gledajući dokumentarce o serijskim ubicama, ili još bolje, o ljudima koji čekaju na izvršenje smrtne kazne, jer kad uporedim kako je njima, pa meni je bre dojaja, al‘ bez zajebancije, ja sam uspeo u životu, i to ne zato što sam kao uspešan, nego zato što imam svoj duševni mir, što imam krov nad glavom, što imam da jedem, što nisam još fizički oboleo i što mogu da pišem a neko to da čita. Dakle, nismo svi isti, postoje ljudi kojima je potreban samo taj duševni mir, i ništa drugo, da nema strahova, strepnji i ostalih užasa, znači sreća je u ovom slučaju izostanak nesreće, mada ako ćemo iskreno to i jeste jedina prava definicija sreće. Tako da ono, uživajte dok još možete, jebiga, šta drugo da vam kažem, jer svaki sledeći dan će biti gori od prethodnog, i tako sve do konačne apokalipse, kada će se jagnje i jarac konačno spojiti i postati jedno, te čovečanstvo izbrisati sa lica Zemlje, a mir opet zavladati.


“Why is there an increase in sexual deviation right now? Because it goes against procreative sex. Mother nature does not want more children, no, this is not a time of birth, it’s not a time to give birth, it's time to die. You, out there, you conformable ones, you point a finger, and you say the junkie's a problem, you say the sexual deviant is the problem, you say the serial killer is the problem, you say the racist is the problem, you say the man who hates his fellow man is the problem, but they ain't the problem, you're the problem. The sexual deviant, the murderer, the serial killer, the taker of human life is the cure, you're the problem!”
- Joe Coleman

Divanhana - Live in Studio 6


Mnogo jak sarajevski sevdah bend. Posebno obratiti pažnju na vokalne mane i vrline Leile Ćetić, jer cura bukvalno ubiva kako peva. Ovo je live snimak njihovog nastupa u Studiju 6 iz prošle godine i siguran sam da nikog neće ostaviti ravnodušnim ko što ni mene nije. Živeli! :)

02:25 Sejdefu majka buđaše
07:30 Putuj vjetre
11:55 Grana od bora
18:00 Crven fesić
25:45 Evo ovu rumen ružu
32:18 Kradem ti se u večeri
39:40 Zapjevala sojka ptica
43:50 Ciganka sam mala
49:40 Oj Safete, Sajo, Sarajlijo
56:10 Da sam ptica i da imam krila
1:01:05 Aj mene majka jednu ima
1:06:05 Ko se ono brijegom šeće
1:10:05 Zvijezda tjera mjeseca

Friday, January 29, 2016

Veštičja Revija (PDF)


"Veštičja revija je besplatna onlajn publikacija čiji sadržaj varira od modernog pristupa vešticama, pa do tvrdokornog klasičnog veštičijeg čarobnjaštva..."





Wednesday, January 27, 2016

Dark Star: H.R. Giger's World (2014)


Director:
Belinda Sallin

"He feels at home in places we would flee from and lives his life among the very things we fear. Throughout his life, HR Giger had inhabited the world of the uncanny, a dark universe on the brink of many an abyss. It was the only way this amiable, modest and humorous man was able to keep his fears in check. Giger was merely the bearer of dark messages, charting our nightmares, drafting maps of our subconscious and molding our primal fears. A film with and about the internationally acclaimed and controversial painter, sculptor, architect and designer (Oscar for 'Alien')."

IMDB





Thursday, January 21, 2016

Elvis J. Kurtovich - Pjesmice i pričice (2004,PDF)

Tuesday, January 19, 2016

Judge - Bringin' It Down (1989)


01. Take Me Away
02. Bringin' It Down
03. Hold Me Back
04. Give It Up
05. The Storm
06. Hear Me
07. Like You
08. I've Lost...
09. Where It Went



Friday, January 15, 2016

Mafijaška ubistva u Beogradu 2011-2015 by Čika Kure




1.DRAGAN FUŠTIĆ(1977-2011)
2.DARIO DUJMOVIĆ(1973-2011)
3.BOŽIDAR NIKOLIĆ(1980-2011)
4.DZENAN RAMOVIĆ(1979-2011)
5.DANILO RADONJIĆ(1949-2011)
6.IVAN PEROVIĆ(1991-2011)
7.NENAD LAZIĆ(1983-2012)
8.VUJADIN PEJANOVIĆ(1978-2012)
9.BOŠKO RAIČEVIĆ(1970-2012)
10.RADOJICA JOKSOVIĆ(1980-2012)
11.MILOŠ LJUBENOVIĆ(1981-2012)
12.DEJAN MILAČIĆ(1978-2013)
13.BRANKO BAJIĆ(1958-2013)
14.SREĆKO ĆIRIĆ(1964-2013)
15.ĐORĐE SANADER(1982-2013)
16.NIKOLA BOJOVIĆ(1974-2013)
17.NEMANJA LONCOVIĆ(1970-2013)
18.VLADIMIR ŽIVKOVIĆ(1977-2013)
19.VLADIMIR LUKIĆ(1978-2013)
20.DRAGAN STOJANOVIĆ(1971-2013)
21.RADE RAKONJAC(1963-2014)
22.BOJAN SMILJKOVIĆ(1981-2014)
23.VELIBOR DUNJIĆ(1985-2014)
24.MARKO ŠEVO(1985-2014)
25.DŽEMSI DEMIRI(1980-2014)
26.ALEKSANDAR BULATOVIĆ(1979-2014)
27.MILOŠ MILANOVIĆ(1985-2015)
28.VLADAN VELIČKOVIĆ(1978-2015)
29.GORAN RADOMAN(1978-2015)
30.JOVICA RADONJIĆ(1980-2015)
31.TEODOR GAĆEŠA(1966-2015)
32.DRAGAN JELINOVIĆ(1957-2015)
33.PAJA STOJANOVIĆ(1971-2015)
34.ALEKSANDAR JOKSIĆ(1981-2015)
35.VLADIMIR ZRELEC(1965-2015)
36.VLADIMIR BJELANOVIĆ(1978-2015)
Related Posts with Thumbnails