Thursday, February 26, 2015

Cefova pisma iz Mitrovice vol.1 (down by law)


E, javio mi se konačno Cef iz Zrenjanina prekjuče, jednim onako solidno pozamašnim pismom iz KPZ "Sremska Mitrovica", gde već 7 meseci guli svoju trogodišnju robiju za prodaju i omogućavanje uživanja marihuane, dakle njih par je palo kod njega gajbi sa jedno 30-ak grama ako sam dobro skontao. Naravno, sve je bila klasična štela od strane policije uz svsrdnu pomoć lokalnih drukara. Znači jednostavno su rešili da ga po svaku cenu sklone sa ulice a najjedostavniji način za takvu jednu akciju je upravo preko vutre, jer tu onda svakojaka nepostojeća dela mogu da se nakaleme i u principu sam pub bukvalno može da izabere koliku kaznu želi nekome da namesti. Uglavnom jako zajebana priča jer robijati preko 3 godine za tamo neku vutru, neki bre korov, koji će već koliko sutra biti legalizovan, može čoveka skroz psihički da uništi, da ga bukvalno ubije u pojam, ali srećom Cef je oduvek bio izuzetno jak karakter i uzor mnogima, tako da ne verujem da će moći bilo šta da mu urade osim da ga maksimalno smore zbog tolikog protraćenog vremena ni za šta. Pošto je ovo pismo pisano nedobog rukopisom a i nije mi tu digitalac da ga ufotkam, prekucaću vam samo najzanimljivije detalje jer su totalno prajsles. :)


"Dobro jutro! Zdravo Pandžo kako je? Evo, ja serator giljam tu šesti, ne, sedmi mesec i sve kao javiću se, kurac, palac, ali ništa od toga. Adresu sam odavno i nabavio i zaturio. No, ne žurim nigde, a kontam da ti nemanje pošte iz Mitrovice baš i ne remeti koncept u životu."


"Moram da se pohvalim da se, zahvaljujući mojoj sestri, povremeno i ovde u ćumezu čitaju tekstovi sa Abraksasa. Zapravo, osim mene, postoje još dva lika koji se takvim pizdarijama oduševljavaju. Jedan je za blog znao i ranije, drugom je to potpuna novost. Taj drugi je inače mračnjak teški, piše, ako mene pitaš, sasvim korektnu mračnjačku poeziju. Ima olovkom ispisanu zbirku pesama "Crne su suze istine". Ako to nekad bude zvanično objavljeno, ti se eto seti da sam ga ja prosvetljavao tekstovima s tvog bloga. Kad smo već na toj temi, ne mogu a da se ne setim izraza lica dva lika koi su slučajno, u mom odsustvu čitali onaj tekst o nekoj Hindu sekti, kad žive pored reke i jedu iz lobanja. Ja magarac, papir zaboravio na stolu u nuprostoriji pekari i ova dvojica se uz kaficu bacila na čitanje. A likovi ono..."normala", mejnstrim bezveznjakovići, lažni moralisti i sve što ide u paketu. Bili su zgroženi, kako pročitanim, tako činjenicom da sam to štivo u zatvor doneo ja. Ma cirkus...a pritom, jedan od komentatora je ovde, ni manje, ni više, zato što je sekao na komade i palio mrtvog čoveka u nekoj šumi pored Šida. Nije ga on ubio, samo je pomagao u uklanjanju dokaza. Farsa, samo jedna u nizu, i generalno, cela ova robija je apsurd teški."


"Uglavnom, sve ovo je jedno sranje i totalni apsurd. I nije glavni problem ono što se zbiva u zatvoru, nego sve ono što se zbiva na ovom svetu a u čemu ne učetvujem samo zato što sam u zatvoru."

Wednesday, February 25, 2015

Vitezovi Obilić - moja priča vol.1


Da napišem koju reč i o Obiliću, čisto da ne bi više bio prozivan kako se bavim isključivo tuđim grupama a u svoje dvorište ne gledam. Na početku mora odma' da se shvati jedna jednostavna istina da to moje navodno dvorište realno uopšte i ne postoji, tako da hteo ne hteo ja i nemam čime da se bavim. Kao što verovatno pojma nemate ova grupa je ukinuta dekretom još 2006. godine a ako ćemo iskreno sve se raspalo još 2003. kada su bili ti poslednji trzaji organizacije, ali uglavnom vezane za cimanje oko marketinga, jer je urađeno tipa 10 vrsta bar šalova od kojih je svaki simptomatično bio u različitoj boji, dakle to su bile al' bukavlno ujedinjene boje benetona, pa sam tako ja npr. šetao neki sivi sa žutim i crnim prugama koji je neodoljivo podsećao na grobarski tako da je bilo masovnog mistaken identity akcijanja po gradu jer kako ti da ubediš bilo koga da je to Obilićev šal kad nema ni etiketa, nema prišivač, a o vezu da ne pričamo, znači opušteno idem po Vidikovcu i javljaju mi se nepoznati judi kao gde si Grobare, jer su mislili da sam njihov, ali je bilo naravno i skroz kontra situacija, kada naletiš u noćnom busu na grupicu ko zna kojih pa krenu da ti zagledaju šal, pa bi i da pipnu, a svi u vidno alkoholisanom stanju, i svaka priča bi bila skroz suvišna jer bi ispalo da se pravdam a to je gore no da sam krenuo da bežim.

Ali to je bilo vreme kada su se po gradu još nosili šalovi kolko tolko opušteno, a i realno nije to bio taj trip otići do grada a da ne provociraš sve na koje naletiš bojama svog šala, i to čisto iz inata da vidiš ko će i kako da reaguje. Ma bre to je bila realna adrenalinska avantura tih godina, i iskreno mi je žao što toga više nema jer je ukinuto zbog tih napada po principu "svako na svakog i svuda", i naravno zbog noževa. Ali se jasno sećam i one anegdote koja je kružila gradom a zapravo verovatno bila skroz istinita priča, kada su navijača jedne grupe, da je ne imenujem sad jbga, po šalu u busu prepoznali čopor neke dečurlije osetno izgasirane, i kako je ovaj video da su ga izvalili i da će da napadnu jer to im je jednostavno u opisu radnog mesta, ovaj je samo fino izvadio sklopljen nož i naslonio ga rukom na šipku za koju se držao da ovi to jasno vide, tako da su ubrzo odustali od akcije. Ja u to doba nisam šetao nož ali upravo to mi je i bio trip, dakle snaći se i preživeti bez tih pomagala a opet se bahato kurčiti u svakom delu grada bez razlike. Znači fazon "hold your head up and never look behind", i čitavih 6 godina je to odlično prolazilo sa tim bar šalovima dok jedan put naravno nije prošlo, tj. naleteo sam na jednom HC koncertu u Zemunu 2001. godine na stanovite koji nisu jebali nikakva pravila niti poštovali kodekse (a koji realno tada nisu ni postojali), pa me umalo nisu zaklali polomljenom flašom ali šal ipak nije pao tj. jeste bio privremeno oduzet dok sam se borio sa krvlju te bio na ušivanju u Zemunskoj bolnici ali već 2 sata kasnije u povratku gajbi, u noćnom autobusu, onako sav u zavojima naleteo sam na jednog od napadača kome je ah, gle čuda, iz džepa duksa virio moj beli bar šal, onaj prvi koji su Vitezovi izbacili 1998. godine a za koji sam bio posebno emotivno vezan. Naravno da se šal smesta vratio originalnom vlasniku dok je dotični bežao kroz autobus pružajući skroz solidan otpor, jer ja tu nisam više bio solo, sa mnom su u tom noćnom bili i klinci pankeri i korovci sa Ceraka i Vidikovca koji nisu bili u navijačkoj priči ali su vrlo dobro znali o kome se radi. Dakle, ako je meni njih trojica lupalo flaše o glavu i to s leđa ja mislim da je skroz fer što sam uzvratio na ruke sa ovim mojim komšijama, zar ne? A što je još jače, par nedelja kasnije sticajem opet suludih okolnosti mečki na rupu je došao i ostatak ekipe, samo oni su malo gore prošli, jer je sa mnom tad bio i stanoviti Ica Bogdanov sa svojom ekipom sa Dedinja, jer mi smo tad bili hardcore punk priča, i tu se nije gledalo ko za koga navija, nego smo se svi družili, pa su ovi što se kaže precenili svoje mogućnosti i greškom udarili na Icu što ih je naravno preskupo koštalo. I ta prava ona salonska tuča u sred hola Doma Omladine sa sve krcatim kafićem i internet klubom pored je ušla u anale, jer em što su ovi "Dedinje united punks & skins" bili jako dobro uhodani za te obračune, em je okolo bilo sijaset slobodnih metalnih stolica na izvolte. Tako da eto, karma je zaista čudo i ja sam dugo posle toga razmišljao kako je bre moguće da se sve baš tako potrefilo u roku od 2-3 nedelje, pa bre da sam ih tražio ne bi ih nikad našao a oni skroz sami došli na izvolte.

No dobro, to su ipak neke moje lične frustracije, neke rane koje su i dalje otvorene, al' reko ako već pišem - bedak je da to ne pomenem jer je dosta uticalo na daljnji razvoj događaja, jer su posle npr. krenule priče po gradu da su sve to zapravo bili navijači Obilića koje sam ja našao pa se kao svetio, i u noćnom busu i posle koncerta u Domu Omladine, a ti tzv. Vitezovi su al' bukvalno najmanje imali veze sa bilo čim, jer ja se uopšte tada nisam družio sa tom ekipom van stadiona i eventualno Lekinog Brda, tako da je to bio samo izgovor supraničkog tabora zašto su dobili batina, jer gde da kažu da su ih tukli klinci pankeri, mlađi i po 10 godina od njih, mada ni Icu tad još niko nije znao, jer šta je on imao tad samo 20 godina, ali je već u to doba imao jako tešku ruku jer je ranu mladost proveo na građevini. Uglavnom mene je zadužio a i znam ga još od '95 dok je još bio klinac skins, tako da su mi sve te priče kako je kriminalac, agent, zver iz đenove, totalno smešne. Bre normalan dečko skroz, i nikad se nije kurčio a realno je od mlena mogao. Jedino kad je bio baš incidentn to je bilo kad su nam na koncerte upadali razni magupi, neki polu-zeldiji koji su valjda tripovali da su to nekakve metal-padavičarske žurke pa su hteli da sad oni tu kao maltretiraju ljude ili šta god. Naravno da to nikad nije moglo da prođe i mnogi su se na taj način baš čestito zajebali. A da su npr. pogledali barem jedan spot Madball-a znali bi da to nije nikakva hipi varijanta, ali jbga, takvo vreme bilo. Pogreši čovek. No da se vratim temi.


Iskreno, taj naziv za grupu Vitezovi me oduvek nervirao, jer je više pripadao tom Arkanovom delu navijača, tako da čim je Arkan ubijen u januaru 2000-te, isti su bukvalno nestali sa Obilića, i tako pokazali kakvi su zapravo navijači bili, jer dolaziti na Obilić isključivo zbog Arkana po meni je bilo totalno retardirano, i takve likove sam oduvek smatrao za kompletne idijote. Tako da je u neku ruku i dobro što smo ostali bez tog balasta, jer se ubrzo pokazalo koliko nas zapravo ima i koje su nam mogućnosti, a što se videlo već par nedelja posle ubistva kada smo igrali protiv Partizana na JNA i gde nas je bilo jedva 40-ak a od toga možda 15 sposobnih, i gde nas je u uličici iza juga napao Južni Front tj. većinom Young Boysi, njih 50-ak, možda i manje. Doduše o ovoj akciji sam već pisao naširoko verovatno na TB forumu, i lik iz JF koji je te večeri bio tamo kada su se zaleteli na nas sa kamenim kockama i flašama, skroz je potvrdio sve što sam napisao pa se čak i čudio, iz fazona ovo je možda prvi put da se dve priče iz različitih uglova totalno poklapaju. Uglavnom, da skratim, JF bi nas provereno tu razbili jer em su napali "iz zasede", em ih je bilo više, em su prošli daleko veću kilometražu nego mi, ali desio se takav sticaj okolnosti da ih je interventna džipovima presekla na pola, tako da je možda samo njih 20-ak uspelo da se probije, a kako mi namazano nikad nismo nosili šalove na rizične tekme, oni su tu skroz ostali kratki za one njihove sive barove, jedno 6 komada smo im skinuli, ali držali su se časno do kraja, i to niko nikad sporio nije.

Ono što bih hteo da naglasim je činjenica da i pored toga što smo tada pokazali da Arkan sa tom ekipom nikakve veze nema, i dalje je kružila priča po čaršiji da nismo pravi navijači, i sve što ide uz to, tako da smo bili omiljena meta svih grupa koje su bile željne dokazivanja, dakle svako kome bi se digao kurac bi nas napadao jer su izvalili da nas ima samo 30-ak i to je onda bio zicer samo takav. Mada meni je to bilo skroz OK, jer ja sam od početka imao viziju o maloj grupi od 33 ljudi koja bi bila što se kaže jezgrovita, jaka, dakle kvalitet a ne puka masa, jer me jako nerviralo kada sam na tekmama gledao te grupe od preko 100 ljudi, a gde realno ima 50 sposobnih a ovo ostalo sve statisti, ili "dizači kartona" kako smo ih zvali, i sad mi se taj što se krije u masi kao nešto kurči a realno da ga samo izmestimo na trenutak iz te gomile pokazalo bi se da je pičketina i baš zbog toga nikad nisam gotivio velike grupe, jer su se tu štekovali i Kurta i Murta, a i onako kad si na gomili vrlo lako možeš da isfoliraš da si i ti u akciji a ne da samo statiraš u kukuruzu. I zato sam se uvek pitao, kako ti na tribini od par hiljada ljudi da znaš ko je tu ultras, ko huligan, ko simpatizer a ko koreograf, kad se svi ponašaju skroz identično i reže ti u facu ko da su upravo lično oni grupa a ne samo jedan mali delić, štraf u toj mašineriji.

I onda ti dođe neki takav na forumu i počne da sikće, da priča o tuči ko da je on lično učestvovao u njoj, tipa one izjave - uh, kako smo vas pokidali sinoć, pa ga pitaš koji to vi, leba ti, misliš ta i ta ekipa? Pa niste nas valjda tukli svih vas hiljadu pobogu? Ako su nas ovi stvarno tukli, to je bilo možda 50-ak ljudi u vrh glave, a ti što si iskusno čuvao odstupnicu 100-200 metara iza i gađao kamenjem pa pogodio i po nekog svog, pa to može i moja baba tako, stoga me batali tih priča o akcijanju, jer zna se tačno ko tu kosi a ko vodu nosi. Ali jok, oni bi i dalje da predstave tu neku romantičnu sliku da je sve to jedno i pored toga što se i kod njih na matičnoj tribini vrlo dobro zna da nije i nikada neće biti, uostaom zato i postoji prva ekipa i koje već ekipe, da bi se razgraničilo ko je tu ko i koja mu je uloga. Pa sam tako iz zajebancije zvao dotične da krenu jednom s nama npr. u Zemun pa da vide kako to izgleda kad te napadne 50 ljudi sa šipkama i lopatama a ti goloruk pa da onda dobro razmisliš dal' si u fazonu da budeš i dalje ultras ili možda da ipak pređeš međ simpatizere.

I tako, da završim jbga ovaj deo priče za sada, jer ipak nit sam ja Branko Ćopić nit Ivo Andrić pa da mogu preko 3 sata u komadu da pišem, imam i ja dušu jbga iako možda trenutno tako ne izgleda. Dakle, za kraj ovog dela bi još samo pomenuo da smo mi odmah posle Arkana hteli da promenimo ime u "Ultra Obilić", ali se to izjalovilo pa je na kraju ostalo ono tradicionalno "Front Navijača Miloš Obilić", mada i danas kad pričamo na tu temu nekako to ime Vitezovi vazda provejava, što znači da se od toga jednostavno ne može pobeći. Inače, Vitezovi danas zaista više ne postoje, čak i ovi novi klinci su prestali da idu, i ostala je samo ideja u glavama nekoliko ljudi, i ta srpska zastava sa natpisom Miloš Obilić koju možete videti na svakoj tekmi reprezentacije, a mislim da ovi što idu nisu omašili nijednu, i naravno ova zastava Lekino Brdo koja se takođe trenutno nosi samo na reprezentaciju. I da, umalo zaboravih, tu je i onaj DIY dokumentarac iz 2005. (ima na youtube-u) gde ima par jako dobrih momenata ali je ipak jako kljakavo urađen, da ne kažem preko kurca, dakle imali smo odličan arhivski materijal, bukvalno sve što je ikad izašlo u novinama sačuvano je, ali "producent" je nažalost bio u fazonu da se to rađe zbrza i završi što pre nego da uradimo temeljno, tako da je ispalo kako je ispalo, i što kažu ljudi, najbolji deo dokumentarca vam je muzička podloga hehe, dakle ti HCpunk bendovi u kojima su 90-ih svirali pojedini Vitezovi...

Tuesday, February 24, 2015

Zeena Schreck: Radio Werewolf - "Pleasure Dome"


"PLEASURE DOME is the temple of carnal delight first approached through HEIDENTOR. A Hymn to the life-creating power of Eros, restoring the body to its sacred significance. Sex, reconsecrated as a union of eternal forces, sinless and holy."

- Zeena Schreck from the Radio Werewolf Press Release for "Love Conquers All"

Music & Vocals: Zeena
Vocals: Nikolas Schreck

Tuzlanski hašišari - TV TUZLARIJE (1991)


"TV TUZLARIJE SA FATMIROM ALISPAHIĆEM - PRVA TUZLASKA TV EMISIJA EMITIRANA 1991. NA LOKALNOJ TV STANICI FS-3"

Monday, February 23, 2015

Miša Tumbas, Grupa JNA & Grobari - Dobro pamtim sve (proslava rođendana)


"Danas smo našem Miši proslavili njegov 61. rođendan. Okupilo se 20-tak ljudi koji su protekle dve nedelje učestvovali u akciji pomoći našem Miši, komšinica Goca i komšije sa Žarkova. Miša je obukao svoje novo odelo, na poklon je dobio u ime svih vas koji ste učestvovali u akciji: uramljenu sliku sa portretom Duleta Vujoševića, album sa 56 svojih slika, dvd Grupe JNA, tortu od Grobarki..."


"Od posluženja su tu bili torta, sokovi, vinjak, pita i hamburgeri, ništa nije zafalilo. Grupa JNA mu je svirala i ispunjavala muzičke želje, održao je i dva govora i zahvalio se svima vama koji ste učestvovali u akciji pomoći. Posetu smo iskoristili i za konačan dogovor po kom će od danas o njemu brinuti njemu bliska osoba a osnovni zadatak je da Miša bude čist, ispeglan, sit i da redovno pije lekove..."

Od sutra nastavljamo sa radovima na kući i dvorištu.

Živeo, živeo i srećan nam bio!!! :)


Anja Rupel - Življenje je kot igra (1996)


01. Anja Rupel - Ne pozabi me
02. Anja Rupel - Dolga je noč
03. Anja Rupel - Življenje je kot igra
04. Anja Rupel - Najbolj nori par
05. Anja Rupel - Vzemi me s seboj
06. Anja Rupel - Briga me, kaj jutri bo
07. Anja Rupel - Pomlad
08. Anja Rupel - Vedno ljubila te bom
09. Anja Rupel - Zadnji poljub
10. Anja Rupel - Življenje je kot igra - part II



Saturday, February 21, 2015

FK Rad - Novi Pazar: Forsi se vraćaju na jug (21.02.2015.)


Da skratim. Prvo bih se zahvalio drugarima s Vidikovca koje nisam znao od ranije a opet im nije bio cim da me dovedu do stadiona, jer je prevoz bio u totalnom haosu (59,50) a i nisam bio na Banjici sigurno 15 godina. Dakle došo, fino ušo na zapad da nađem moje društvo s Vidikovca, i odma' tu izvalim novu tribunu na jugu i to bogme bahato punu, znači skroz nadrealan prizor. Po mojoj ne baš tako pouzdanoj proceni na jugu je bilo circa 450 Forsa + 100 ljudi na zapadu uključujući i gornju tribinu gde su bili stacionirani klinci, njih jedno 30-ak. Na početku idu plavi dimovi i surovo navijanje čitavo prvo poluvreme. Na početku drugog baklje i još veći keos, ali o tome zasigurno bolje govore fotke tako da zaista nema potrebe da ja sad davim i glumim tu neku elokvenciju i novinarstvo, te stoga gledaj ove fotke i kuliraj.




















Videosex ‎– Video Sex '84 (1984)



01. Videosex - Detektivska priča (3:13)
02. Videosex - Ana (3:17)
03. Videosex - Moja mama (3:49)
04. Videosex - U sjeni eksotičnih trava (3:01)
05. Videosex - 1001 Noć (3:28)
06. Videosex - Kako bih volio da si tu (2:25)
07. Videosex - Videosex (3:14)
08. Videosex - Neonska reklama (3:43)
09. Videosex - Neonska reklama 2 (7:52)



Thursday, February 19, 2015

Petar Luković vs. dr Nele Karajlić


Ajoj majko draga, na kakav tekst Petra Lukovića sam naleteo apropo najave promocije Neletove knjige u Sarajevu. Koliko je samo ono jezivo, ostrašćeno, puno zlobe, sarkazma, ismevanja i nipodaštavanja, pa to je bre strašno, tačno u udžbenike da uđe iz ovih stopa kao primer, a o niskim udarcima da uopšte i ne govorim. Deluje mi ko da je baš gadno odlepio i zapenio zbog ove Neletove akcije u Sarajevu pa seo da piše onako sav napaljen i naravno pod vidnim dejstvom, a pritom ne birajući ni reči ni taktiku. Dakle, Pera je ovde skroz slep od mržnje ili čak i prezira prema svima koji su se usudili da napuste Sarajevo i da odu ne na čestiti zapad kako su po njemu trebali, nego ej bre, u tamo neki mračni Beograd, u ono leglo svih mogućih zala i užasa, u rasadnik nacionalizma i šovinizma, u samo grotlo genocida koji je vršen nad nevinim žrtvama, a žrtava vala bilo svuda. Jer tu ko nije bio žrtva pa naravno da je bio agresor, i tu nema one sive među-zone, ili si bio dža ili bu, a to je Pera odlično znao, i to još onomad kad su mu uručili titulu počasnog građanina Sarajeva, kada je posle kraja rata bio najrađe viđen gost iz Beograda na SA televiziji i radiju, jer je bio možda jedini pismeni Srbin koji je pristajao (imao hrabrosti) da govori protiv Srba i te agresije, dakle ne samo protiv Miloševićevog režima ili protiv Radovana, nego uopšte o Srbima. Evo, ispravite me ako grešim.


Šta god je trebalo da se priča on je to odrađivao onako baš od srca, uostalom svi ga znamo, nikad taj nije imao blama ni oko čega, i baš zbog toga sam ga veći deo svoga života jako cenio, a posebno one njegove tirade na Peščaniku. Pa ja sam bre bukvalno živeo za te priče, za tu nezadrživu energiju i emociju kojom je parao etar, i može se slobodno reći da mi je u tom periodu upravo on i bio glavna inspiracija i uzor kako to zapravo treba da se radi, onako skroz beskompromisno, bez zadrške, do kraja, bukvalno po cenu bilo čega. Ali jbga, onda su ga sklonili sa Peščanika, dal' zbog preterane upotrebe psovki ili nekog internog sukoba, ja to nikad nisam saznao, te je zatim pokrenuo "e-novine" kao lično njegov rad sa autorskim pečatom, gde su pisali neki skroz zanimljivi i pametni ljudi pod njegovim vazda budnim uredničkim okom. Ali nažalost to mi se i nije toliko svidelo, jer ipak je živa reč na radiju bila živa reč kao sablja britka, a ovi tekstovi jednostavno nisu mogli da dosegnu te visine, tako da sam e-novine čitao jednom u mesec dana po neki članak ako i toliko.


E, a onda nam se svima dogodio (premijer) Vučić, taj jedan zaista do sad skroz nezapamćen fenomen koji je čak i Peru probudio iz letargije, te je ovaj iznenada počeo da gostuje po svim živim TV emisijama, a na kojima mu je pojavljivanje ma samo do mesec dana ranije bilo nezamislivo, da ne kažem da je bio izričito zabranjen, dakle persona non grata. Rastrčao se Pera po tako tim televizijama pa tako stigao i do ubedljivo najozloglašenije emisije i to na Pinku, hardkor naziva "Teška Reč", a koju vodi Vučićev personalni novinar poznatiji i kao Dragan Vučić-ević. E, to kad sam video, taj sada već čuveni nastup, okrenulo mi se sve komplet naglavce, jednostano nisam više verovao šta taj čovek priča, al' sam ipak odma' po automatizmu počeo da ga branim i to iz fazona - ma mora da je uzeo baš bahat keš od režima za ovakvu suludu propagandu i totalni zaokret, jer može se reći da je najopuštenije pljunuo na sve što je ikada do tada govorio. Ali kad malo bolje razmislim, zapravo nije ni bitno šta je on tu odradio, kakav dil il' kombinaciju je napravio, kada to više nije bio onaj stari Pera Luković no brate obična medijska marioneta Vučićevog režima. Tako da je to što se mene tiče piši propalo, i jedino mi je žao jer sam zaista tripovao u svojoj naivnosti da takva faca nikada neće izdati, ali očigledno da svako nažalost ima svoju cenu pa čak i on.


No, vratimo se Perinom tekstu, znači zipa samo ova dva pasusa za početak:

"Onda se, lažni doktore, ispostavi da ste negde na Jahorini (Republika Šumska), u hotelu „Bistrica“, pred novinarima „Srne“, 14 dana ranije (da zbunite neprijatelje!), valjda 14. februara, održali promociju svoje knjižice, objašnjavajući prisutnim Srbima da "onaj koji misli da napiše autobiografiju treba to da učini onog trenutka kada ga život prvi put opeče i kada počne da misli". Govor ste okončali čestitajući Olimpijskom centru "Jahorina" na rekordnoj posjeti skijaša i gostiju, koji su danas „pohrlili na suncem okupanu olimpijsku ljepoticu“. Literatura curi iz vas, nedvojbeno."


"Onda ste uveče, opet čitam, stigli krišom u Sarajevo koje nije Istočno, došli u konobu „Luka“, gde su vas čuvali kordoni policije, valjda iz oduševljenja zbog čitalaca vaše knjige koji svoju ljubav ka vama ne umeju da sakriju; ne stigoh da pitam – kako je to vratiti se u „grad koji ne postoji“, u tu „crnu rupu“ gde je vladao srbosek, odakle ste pobegli u Beograd via Pale via Šumska, usred onih vremena kad su s vaših brda vaši ubijali Sarajevo. Je l’ prija piće u Sarajevu? Jesmo li nešto jeli u konobi? Jesmo li uživali?"


I eto, to vam je Pera u kratkim crtama a opet u svom punom sjaju, te bi za kraj postavio samo još jedno jednostavno pitanje za koje mislim da je ovde krucijalno: Dakle, dal' taj čovek, javna ličnost, poznati novinar, koji se onako najljigavije uvlačio Vučiću u bulju i to na najgledanijoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, pred minimum milion ljudi, ima uopšte pravo da kaže bilo šta ali bilo kome ikada više u životu, a ne jednom Neletu? Šta vi evo mislite o tome, svako za sebe, da ne bude da samo ja ovde mudrujem? Pa jasno...

Wednesday, February 18, 2015

Braća Grimm - Ivica i Marica / Mačak u čizmama (1979)


Ovu kazetu smo moja sestra i ja, još ko jako mala dečica slušali al' bukvalno do iznemoglosti, a posebno noću kad su svetla pogašena pa ko fol pred spavanje. Posebno smo obožavali ovu verziju "Ivice i Marice" tako da smo "Mačka u čizmama" uglavnom preskakali. Inače, ove priče za decu sa muzikom i pevanjem je tada radio Jugoton, tako da ima veoma specifičnih glasova meni tada nepoznatih hrvatskih pozorišnih glumaca, al' je to bilo tako dobro ukomponovano uz pesmu i muziku da su nam sve do danas ostali urezani u sećanje nebrojeni citati pa i čitave pesmice koju su malo je reći genijalne. Mi smo to slušali kad smo imali jedno 4-5 godina, dakle pre čitave 3 decenije, pa opet uvek kad pitam moju seku - "Ivice, a zašto sova ne spava?" - ona spremno odgovori strogim glasom - "Spavaj ti, pa će spavat i ona" - a to je samo jedan od citata iz tih dijaloga koji vode bratac i sestrica. Uglavnom, sve preporuke da ovo preslušate sa svojom sitnom dečicom (mislim da ima i na jutjubu), jer ovo nije klasična verzija priče braće Grimm nego je ipak malo prilagođena zbog malo kao zajebanog kanibalizma u originalu. Inače, glavna melodija iz priče by Milivoj Koerbler je kasnije postala i osnova za matricu kultnog ZG hip-hop benda Bolesna Braća i njihovu zasigurno najluđu a meni i najjaču pesmice "Čiča Miča". Dakle, ne oklevajte no uživajte u ovoj duploj penetraciji, yeah!


Tuesday, February 17, 2015

Zašto se zapravo raspao Unison?


UNISON: šta reći osim jajare bili - jajare ostali, ali samo mali broj ljudi zna kako i zašto se ovaj bend raspao, pa ima jedno 3 godine ako se ne varam. Ali BIA sve dozna, jer mali je ovo grad kolki su to hoštapleri. Naime, sećate se kako je onaj Kuzman stariji, Nebojša metalac poznatiji i kao Brada iz Stand Pointa, uleteo u bend tamo pred kraj, ne bi li se i on ogrebao za parče slave? E, krenuo on tako da talasa, utripovo da je to al' bukvalno njegov bend, a doveo ga burazer 15 godina posle osnivanja. Dakle niđe veze. E, sećam se jedared, tako jedno pre par godina otišo ja na stranicu Unisona hteo postavim nešto iz 90-ih, tek javlja se meni ADMIN i kao ne može to zbog toga i toga, i obriše mi post. I ja mu napišem otprilike ovim nekim rečima, alo bre Brko (misleći na Kuzmana mlađeg), ne zajebavaj, ti ćeš da mi kenjaš šta sme a šta ne sme na Unison stranici, a prvi si pljuvao po Unisonu u F.Y.A fanzinu još kad smo snimili prvi demo 1994. da bi se kasnije na kvarno uglavio u bend '96 kada si izvalio da ima potencijala i da mož se pozira. Inače, tako ja komuniciram sa Brkom odvajkada jer to je jedna ljiga od čoveka, sisaljka ona preplašena bez imalo dostojanstva. Uvalio se bre u svaki beogradski bend za koji je procenio da će da snima albume i ide na turneje, jer on je kao stara kajla HC scene (ex-Stand Point) pa ga svi oće za bubnjara, a videćete kasnije i kako se to obilo o glavu članovima Unisona.

No vratimo se mi ovoj prepisci između mene i admina. Piše meni admin da nije on Brka no Brada, inače Brkin stariji burazer i ja automatski upadnem u zbun. Kakav bre Brada sad, okle se i ovaj uglavio u bend bogteubio? Pa to mi bre još gore poniženje, da mi sere tamo neki matori metalac a veze s bendom nema, juče došo. I ja šta ću, očigledno nisam bio upućen da su još jednog mamlaza iz porodice Kuzmanović ugurali da svira. Batalim ja to. Al' eto kurca, posle par meseci samo čujem bend se raspao, a obrazloženja nigde, samo neka prijava kao lepo smo se družili i to je to, kraj. Rek'o braćo mila ovde nešto samo tako smrdi. Raspitam se ja malo po beogradskoj čaršiji i naravno imam šta da čujem. Slušaj sad ovu špansku seriju.

Došo taj Brada da svira drugu gitaru i naravno kao stara kajla logično nije došo samo da statira nego krenuo da pravi i svoje pesme. To naravno crnogorcu kao glavnom autoru odma' zasmetalo, al' je prvo kulirao, ali lagano kako je prolazilo vreme počeo da se nervira jer ipak crnogorac je crnogorac, jebe ga to. I krene ladno podela, taj Brada sa svojim burazerom Brkom na jednu stranu, a crnogorac sa Stankom basistom na drugu, i sad ostao još Stole vokal koji je još od početka bio u fazonu "dobar sa svima", a zapravo uvek bio najnamazaniji folirant. I ladno ih Stole ispali i ode sa "Stand Point" družinom, dakle bez ikakvih problema izda svog saborca crnogorca sa kojim je delio i dobro i zlo čitavih 15 godina. Dakle toliko o tome, izdao je lika sa kim je bio u ekipi 15 godina a neće mene posle tih prvih 5 godina kad smo bili klinci. I tu se Unison logično raspadne. Crnogorac i Stanko odu da sviraju valjda sa Đurom u jedan bend, a Brada i Stole u neki peti, dok je Brka već svirao u tolko bendova da mu novi i ne treba, tako da je njega kontam i najmanje pogodio ovaj raspad. E sad, možda ja i lažem, možda sam samo zloban pa sam sve ovo izmislio, tako da bolje proverite ove moje navode ako je ko voljan da priča uopšte. Zajebana tema jbga.

A sad još malo na temu pošto me ovi iz Unisona kuliraju i kao ignorišu iako sam napisao par jako zanimljivih tekstova o njima sa posebnim osvrtom na istorijat benda od 1994. do 1999. a i nedavno je onaj Daško B92 Uzbudilnik, pevač iz Red Union, ona sirotinja sa Limana, pokušao da me prozove kako sam nebitan za tu priču oko Unisona. OK, zaista gledano vremenski jesam nebitan, ali se onda postavlja pitanje kako i zašto su me bukvalno izbrisali iz svake žive biografije benda, dakle gde god, na kome god muzičkom sajtu, pa čak i na "ha-ko bastards" ako odeš naćićeš sve živo samo mene ne. Znate ono kad piše kao "počeci benda" ili ko je svirao na kom albumu, pa bre ni tu me nema, kao da nikad nisam ni postojao, a ladno Stole i ja osnovali bend, a crnogorca tek kasnije ja pozvao jer smo išli u istu srednju. Dakle, meni neko da priča o kompleksima? Pa šta su kompleksi ako ne ovo, kao kuliramo te jer si budala al' te zato obrišemo bukvalno da ne postojiš. Da su mogli i sa omota albuma da me skinu kontam da bi i to uradili, jer oni su kao kul, ne potresa ih ništa, dok ja ovde divljam, a oni to lagano samo brišu, i to niko i ne izvali na prvu loptu pa oni ispadnu fer a ja ološ, i evo jedino sa Discogs sajta nisu uspeli da me skinuli jer nisu oni pravili stranicu no jedan fan. Toliko o kompleksima.

Isto jedan važan detalj. Spot za pesmu "The Untitled" sa "Sunday Neurosis" albuma na kome sam ja svirao bass. Taj spot su izbacili 2-3 godine pošto su mene izbacili dok još nismo ušli u sukob. I sad ja gledam onaj spot jer su mi ga hvalili, gomila fotki nabacanih iz 90-ih, malo i video snimaka preko, i sve čekam kontam od ovih 300 fotki mora da ima i mene barem na jednoj pa da jebe oca, ipak sam svirao tu, čuje se moja bass linija i jasno i glasno. Al' kurac, ladno nema ni u najavi. I aj' sad, dal' to ja paranoišem i tripujem jer sam prso ili su pojedinci (crnogorac i Stole) u jako, jako gadnom gasu tada bili? Pa čekaj bre, ako su hteli da me skroz izignorišu, iskuliraju, pa valjda je bilo logično da me ture tu i tamo, da me malo smire, primire i da teraju dalje, jer ipak je to na kraju ostao njihov bend a ne moj, dakle oni su pobedili, zar ne? Ali ne, nešto ih je očigledno gadno sjebalo, i preko toga nisu mogli da pređu, te su morali da me podjebavaju iako zaista nije bilo potrebe, dakle radi se o čistoj onoj osveti i sujeti crnogorskog tipa. E, u to ime, kao što sam im i onomad obećao evo ponovo im obećavam: dogod budem živ i kolko tolko sposoban neću stati, a daćedragibog da se sretnemo i uživo da popijemo po rakijicu, što se naravno posebno odnosi na Brku kao meni najdražu osobu iz cele te priče, il' što bi reko brat Mono: "Iza leđa pričaš da sam uvek drogiran al' tvoju ženu kurcem uvek šlogiram." Hehe, al' to nisam ja - to je moja dijagnoza. :)

Jadranka Stojaković: Nema mjesta za tugu, nasvirala sam se (video)


"Jadranka Stojaković, slavna kantautorica, bila je zvijezda bivše Jugoslavije. Bilo bi teško naći osobu koja nije čula za nju ili koja ne zna barem refren njenih kultnih pjesama. Danas živi u staračkom domu Ivan Pavao u Banjoj Luci.

Bolest motornog neurona, koja joj je ustanovljena nakon nesretnog pada na bini 2009. godine, iz dana u dan oduzima joj sve više snage.

Jadranka Stojaković danas više ne svira gitaru. Uspijeva govoriti samo ujutro, ili popodne, ukoliko se dobro naspava. Ali, to je rijetko.

"Nažalost, prestala sam svirati gitaru. Ruka se ukoči i ne mogu je odvojiti. To me malo zaboljelo, ali morate prihvatiti sve onako kako jest. Mora se prihvatiti realnost. Nema mjesta za tugu, nasvirala sam se. I nema što nisam svirala, ne samo gitaru. Danas mogu samo malo svirati usnu harmoniku, što mi je mama predlagala još na početku karijere. Govorila mi je da ne nosam toliko instrumenata već da fino uzmemo usnu harmoniku i stavim u džep. Tako je nekako na kraju i ispalo", ispričala nam je legendarna Jadranka Stojaković.

Još prošle godine uspijevala je pjevati, no danas je to iznimno naporno za nju.

"Sad ujutro mogu nešto ispričati, ali u popodnevnim posjetama je teže, zavisi kako sam spavala. Ako nisam dobro spavala, mišići koji drže glasnice budu napeti i ne mogu govoriti", kazala je.

Iako je 23 godine provela u Japanu i odsustvovala s domaće scene, njezine pjesme žive i bezvremenski su hitovi. Ona je svojom muzikom napravila most između Japana i Balkana. Iako je po zanimanju akademski slikarica znamo je kao veliku glazbenicu.

"Mislila sam da će me ljudi zaboraviti dok nisam bila tu", kazala je Stojaković.

Smrt Kemala Montena pogodila ju je jako. Ispričala je za N1 kako ga je prvi put upoznala u kultnoj Slogi.

"Dolazila sam plesati sa svojim dečkom i okretala sam se da vidim kako Bodo Kovačević svira, a pored mene Kemica s Brankom se ljubio cijela četiri sata. Ja to nikada neću zaboraviti. Da je bio kakav maraton u najdužem poljupcu na svijetu mislim da bi on pobijedio", prisjetila se uz slabašni osmijeh.

Ispričala nam je kako je Kemo bio pun ljubavi i zbog toga je uspijevao pisati predivne pjesme. No, ipak ističe da joj malo nije jasno kako su njegove pjesme bile manje-više tužne, a Monteno jako duhovit.

Posljednji put su se vidjeli 2012. godine na koncertu solidarnosti.

"Već tada je bio jako slab i ja ga pitam: Šta ti bolan čovječe, gdje ćeš mi dolaziti takav i tebi treba njega?", a on kaže: "Ne brini sad ću ja još malo i dobiti bubreg i bit će sve u redu."

Kazala je kako bi se Monteno sigurno vidio kako tuguje, ali žal za njim je veći.

"Ja mislim da sad negde, u galaksiji nekoj, na Mliječnom putu negde, da pije s Davorinom Popovićem, a možda se i kartaju."

I tuga i sreća utječu na bolest Jadranke Stojaković, ali umjetnik ne može ugasiti svoje emocije."

Related Posts with Thumbnails