Pošto UNISON od juče i zvanično ne postoji, red je da ispoštujem prvenstveno sebe (left hand path), zatim njih, i na kraju sve vas koji ovo čitate, te da završim ovu sagu jednom za svagda, te da ih skinem s kurca. Znači, veliki rispekt za brata Stoleta, inače vokalnog solistu benda, i jednog od osnivača, i za S(a)tanka koji je došao kao treći i sigurno nakvalitetniji basista, jer ono što sam ja slušao još dok je svirao u Punished iz Kraljeva, govorilo mi je da se radi o ekstremno talentovanom basisti, koji je sigurno najbolji u Srbiji što se tiče te vrste muzike koju su Unison nastavili da sviraju posle 2000-te.
Pošto se ovde radi već o tim završnim radovima, tj.'98 godini, ne bih toliko pisao o ovoj muzičkoj strani priče nego više o toj nekoj ljudskoj, ako je tako uopšte možemo nazvati jer ipak smo mi "samo" životinje i sledimo svoj instikt, pa se tako svako bori za svoje mesto pod suncem i od one utopije koja je vladala do samo pre godinu-dve dana, kada smo mislili da smo svi mi na toj sceničici jedna ekipa, skontalo se da je tu zapravo svako za sebe, i da gleda isključivo svoj interes. No, to je u neku ruku i najnormalnija pojava, jer to su te godine kada se menjaš, shvataš neke stvari na pravi ili mnogo češće pogrešan način i tako kao gistro lagano odrastaš. Dakle taj "growing up or giving up" trenutak se svima dogodio, gomila bendova se raspala, došli su neki novi klinci da ih zamene, mi smo nastavili da sviramo kao, ali po mojoj nekoj proceni to već više nije bilo to, jer ovi moji su išli na te klanovske strukture u bendu, gde su svi osim mene živeli u centra grada, viđali se aktivno, slušali istu vrstu muzike, dok sam ja i dalje ostao u svom predgrađu, mentalnom ii' fizičkom svejedno je, tako da smo skroz prestali da se družimo, ali ne toliko zbog te razdaljine, koju je tih godina ipak bilo malo mnogo teže preći nego danas, nego zbog klasičnog razilaženja u mišljenjima. Znači, ja sam hteo da kosim malo više u levo, a oni u desno.
Evo samo par primera, oni su npr. svi do jednog bili homofobi, i to ja mislim da nikad nisu ni krili, a posebno ovaj crnogorski deo ekipe, a ja sam se družio i poznavao dosta gej likova, pa tako npr. kad smo otišli u Zemun da damo intervju Davoru Konjukušiću il' tako neko prezime, jbmliga sad, nisam video čoveka od 2001, došlo je do ozbiljnog sukoba između mene i "crnogoraca", gde je Vuk (gitarista) otvoreno, skroz opušteno zastupao taj stav kao pravi Crnogorac, a Stole bio u neku ruku suzdržan, jer taj dečko je uvek bio nekako za smirivanje a ne podizanje tenzija, i to u svakom pogledu, jednostavno nije bio maliciozan al' ni malo, što je meni bilo jako čudno za to doba kada je sve vrvelo od zlobe, zavisti, i ko će kome pre uterati, i to ne samo među nama muzikantima, nego govorim o opštem stanju u društvu.
I inače, ta '98 je možda i najcrnja godina kad sad pogledam iza sebe. Osećalo se to zlo, taj rat u vazduhu, sa Kosova su non-stop stizali izveštaji o otetim Srbima, gde više nisi znao kome da veruješ jer su svi mediji bili pod režimskom kapom osim možda radija B92, i još nekih lokalnih stanica, tako da sam ja već na leto '98 znao da će sigurno doći do sranja, jer je to bio logičan sled događaja. Dakle, dva ovna su već poodavno bila na brvnu i jedan je morao ili da se povuče ili da obojica padnu u vodu, ali pošto smo mi već više puta pre toga padali u vodu vukući za sobom i ovu drugu stranu (rat u Bosni, rat u Hrvatskoj) jako je bilo izvesno da ćemo i treći put da se zajebemo, i da zapravo najgadnije najebemo jer je sad i NATO bio u igri, ali ne samo kao povremeni pomagač suprotstavljene nam strane (primer Oluje), nego su ovaj put skroz rešili da skenjaju Miloševića, valjda im više nije bio dovoljno dobar faktor stabilnosti na Balkanu, zapravo nikakav on faktor stabilnosti nikad nije ni bio, da se ne lažemo, ali "Amerikanci" su želeli da se o njemu stvori takva slika posle Dejtona, i to su uspeli da ubede određene ljude, ali većinom zapravo Srbe koji su se nećkali na koju će stranu posle tolkih poraza, a posebno posle pada Krajine kad je u Srbiju došlo NOVIH 200.000 izbeglica, pa ih Sloba komotno većinu poslao na Kosovo, da bi gistro popravio demografsku strukturu stanovništva, što je naravno bilo u startu smešno, jer ne možeš ti brate bilo šta da menjaš kada tu imaš 2 miliona Šiptara, i to jako živahnih.
No, vratimo se toj homofobiji, dakle taj sukob je u neku ruku bio baš prekretnica, jer niko nije hteo da odstupi ni milimetar, a posle toga pošto su pojedinci istripovali da mi je najbolji drugar gej, ide priča da sam i ja gej, i slične akcije, a i sve i da jesam, to je brate moja stvar, šta oni ima da tripuju bilo šta. Jel' ja možda njih pitam dal' tamo po Crnoj Gori karaju koze? Ne pitam ih jer me ne zanima, nek' se karaju i sa magarcima što se mene tiče, meni je to OK ako je njima ili bilo kome OK, ali šta da radiš, Crnogorac pa još zadrt i napaljen, znate one što su kao ponosni Crnogorci sa Cetinja i slično, čojstvo i junaštvo trip, e upravo sa tim psihozama sam ja morao da se borim, iako je spolja priča bila skroz urbana kao, totalni onaj DIY andergraund, al' brate džaba sve to ako si ti u glavi konzervativna seljačina.
I zaista je tako bilo, imam i svedoke ako se meni ne veruje. Činjenica: Unison je bio sastavljen od dva zatucana konzervativca, Kuzmana i Vuka, zatim Stoleta koji se držao neutralno jer to jednostavno nije njegov fazon, uvek je bio OK prema meni, i tu sam bio ja, kao neki virus po njima, jer sa jedne strane su stvarali neku anarho-aktivističku sliku o sebi pesmama poput "WHY WOULDN'T STATE DIE FOR ME?", pa su onda svirali na "KAD BI" festiivalu koji je u principu bio anarhistički, dakle ta poruka se slala, zatim su svirli sa kultnim "HOĆU?NEĆU!" i još brdo tako tih bendova sa zaista iskrenom porukom, ne bi li se što više približili tom nekom aktivističkom tripu koji je tad bio u modi, naravno i sad je samo što je tad sve to bilo mnogo slabije organizovano, a samim tim i zanimljivije, jer nije puno ljudi pratilo tu priču, te smo samim tim mi iz Unisona bili gistro prvoborci te priče u Beogradu.
Sa druge strane, to je sve brate moj bilo FEJK, jebote pa ja sam ih bre molio još '97 da sviramo sa istim tim "HOĆU?NEĆU!" jer sam obožavao taj bend zbog Sićkove neverovatne iskrenosti i hrabrosti (ko je bio na njihovom koncertu u Šapcu, septembra '98, zna o čemu pričam), na šta su mi oni odgovorili, tj. Vuk u ovom slučaju, da su to anarhisti prljavi koji imaju pesmu protiv Beograda i da nema šanse da ih se dovede u Beograd, jer kao rasni Crnogorac, normalno da je bio u tripu "JA, BEOGRAĐANIN STARI, PA JOŠ SA DORĆOLA". Nabijem te na kurac baš. I tek godinu-dve posle sklanjanja mene iz benda su skontali da ipak treba svirati sa "HOĆU?NEĆU!" jer su ovi bili jako popularan bend a posebno pred tom publikom koja je Unisonima bila nova ciljna grupa, jer već 2000-te ta naša BGD HCpunk scena je opala u ljudstvu za sigurno 50% ako ne i jače, i normalno da su tražili nove ljude da ih bodre, da im se dive, i šta sve ne.
Da zaključim priču o toj njihovoj filozofiji, dakle pričaš kako si liberalnih shvatanja, slobodarskih, pa onda sviraš benefite, praviš angažovane tekstove, flajere, a zapravo si obična zatucana seljačina prepuna para, dakle klasične one buržujčine iz centra, ali ti je mnogo bolji rad da se ipak kolko tolko foliraš da bi bio faca, jer da su bili iskreni u svom suštinskom seljaštvu na nivou Guče, završili bi ko Hitman, jer ako ništa Hitman su barem bili iskreni seljaci tad, ono mačo hardkor ložači, kopija Sick of It All-a, i tu nema mnogo foliranja. Znaš tačno koja ti je publika za takav fazon, i teraš to do kraja, što su oni i uradili.
E sad, najbolji primer za tu UNISON filozofiju je bio čovek poznat širim narodnim masama kao Kuzman ali i kao Brka, znači ja takvog ljigavca u životu sreo nisam, takvu jednu pičketinu od čoveka koji se i bukvalno bavio upravo ovakvim akcijama, pazi sad: pošto je vrlo dobro znao da je jedan od 2-3 najbolja HCpunk bubnjara u Srbiji pa možda i šire, koristio je to da se uvali u bendove koji su u datom trenutku bili aktuelni i u uzlaznoj putanji. Pa bre, šta vi mislite kako je on uopšte doveden u Unison? Sigurno se ovi sami to setili nisu, jer mi smo imali našu postavu originalnu, nego im je neko rek'o da bi ovaj rado svirao, i onda logično, svaki bend juri najbolje muzičare i face sa scene, a Kuzman zaista jeste faca na toj njihovoj sceni, i ono, svi ga znaju, i to ovima imponovalo i jebiga. Znači, uradio ih ko Ciganče na semaforu.
Ali ono što nikako ne treba zaboraviti je ono što sam već pominjao u prethodnim tekstovima, ne treba zaboraviti da je samo godinu-dve dana pre dolaska u bend pljuvao po Unisonovom prvom demu, ismevao nas bukvalno (imam taj fanzin u šteku, ako treba dokazni materijal crno na belo), da bi već '97 iste te pesme snimio sa nama, i to je izašlo na onom prvom seven inču. Šta li mu se to dogodilo u međuvremenu da je tako ekstremno promenio mišljenje? Evo ja ću vam reći, a vi proverite, dakle Stand Point, taj hit bend njegovog burazera i njega je otišao skroz u kanal, tj. bili su prevaziđeni, i brate svi klinci su se više ložili na taj naš old skul nego na njihov metal il' šta su već svirali u toj poslednjoj fazi, i naravno, kao svaka jajara čiji ego je nezasit slave, on prelazi u Unison, dakle ja iskreno mislim da je on samo jedan dan odlučio, tipa, vidiš ovi Unison su sad popularni, aj' da pređem tamo, više riba ću da karam, više klinaca će da me gleda ko boga i slično. Naravno, neko može da kaže da ja ovo samo tripujem, ali ajde mi onda objasnite kako se to tek tako spontano uglavio u "LET'S GROW" i to baš pred njihovu EVROPSKU turneju? I to su samo dva primera, a gde je ŠAHT, gde je još brdo bendova u koje se uvaljivao tek kad su napravili nešto?
Mislim, priča je zaista tolko suluda da deluje neverovatno, ali to se zaista događalo, čovek je bre imao takvu moć da može da uđe u koji god 'oće bend u Beogradu pa i šire, jer su ga svi gledali ko boga, osim nas par koji smo ga u startu provalili da je pičketina ko čovek, i zentara neviđena, pa jebote ja njega sretnem u gradu, ono pre nekog koncerta, skroz normalno se ponašam, ništa ga ne cimam, osmehnem mu se čak, pozdravim ga, a on brate drhti, al' bukvalno drhti od straha, trese se, nije mu dobro uopšte. E sad, zašto ga moja pojava toliko pogađa i dan danas kad on nije bio u bendu kada su mene skenjali, to možete samo da nagađate, ali ja sam uspeo da saznam otkud tolki strahovi, i to ću izneti ovde po cenu da me cela ta HCpunk ekipa omrzne jednom za svagda jer im diram u idole, njihove bogove i svete krave. More poserem vam se na sve te krave pa i na sebe samog, jer su ti klinci bili (i ostali) toliko zatucani da je bilo dovoljno samo da sviraš u određenom bendu i da te svi jure, ribe da te šetaju, a klinci da se "druže". Dakle, fazon "U sve nam diraj, Brku nam ne diraj". Ali više o tome u sledećem nastavku, opet sam malo prećerao...
NASTAVIĆE SE...
WAR!
