Promocija šuntavila - decembar 2011.

Decembar 2011. Tadej Kurepa organizovo beogradsku promociju onog mojeg što liči na knjigu a nije knjiga. Pre toga smo bili u Rumi, Skoplju, Zrenjaninu i Kragujevcu, a posle ovog još u Sremskoj Mitrovici. Ja sam bio u fazonu ko onomad kad smo 90-ih svirali po Srbiji samo za putne troškove, tako da sam probao da se povežem s ljudima iz Novog Sada i Subotice, ali nisam znao da sam još ranije kancelovan u NS-u, da se iz nekog razloga nismo voleli a ja ni ne poznajem tu novosadsku ekipu, al' očigledno oni mene znaju, biće da je po zlu. Štos tiče Subotice bila je neka cura koja je bila u fazonu kako to da ti mi platimo put kad ti dođeš ovde i prodaješ knjige, znači zarađuješ? Ja reko pa baš zato, jer ja prodam 2-3 knjige ili ko u Zrenjaninu nijednu, pa se posle Cef i ekipa sažalili i kupili par primeraka kad smo se navarili. Isto u Rumi, dovukli neku devojku posle eventa koja pojma nije imala zašto je došla al' kao kupila knjigu iz nekog razloga, valjda je ovi prevarili, Deda i ta ekipa. I kako ja sad da platim te putne troškove ako nemam nikakvih primanja od te knjige? Ja sam hteo old school pankerski da obiđem celu Srbiju, ali ti što se bave kulturom ili drže te prostore, knjižare, očigledno nisu kapirali taj D.I.Y. fazon.

Tek kasnije kad mi je Tadej dao 10% od tiraža 500 komada, pa dok sam razdelio raji ostalo mi za prodaju, pa sam kao i zaradio. Posle mi dao još 50 komada, valjda me častio jer nisam imao da mu platim, pa sam i to na jedvite jade prodo i onda sam imao i za alkohol i za sedative. Usrećio sam se. Ali kao tad je još bio taj blog aktivan pa sam eto imo inspiraciju u vidu tog dopinga da svašta pišem i na taj način vratim ljudima to što sam im pre-naplatio knjigu. Mislim, jako jedna mučna situacija, pa baš zato i ne želim da izdajem bilo kakvu novu knjigu jer na kraju se ispostavi da ja to solo prodajem putem pošte, a to je barem u mojoj pošti katastrofa sa onim silnim penzionerima. Treba veliki entuzijazam za to, ili bar neki doping a ja sam konačno nedavno reko odlučno STOP žestini i STOP bromazepamima bez recepta. Pa jbte ja sam bukvalno održavao tu divlju apoteku u životu, sve pare što zaradim odma kupim sve zalihe bromova. Uđem, pogledam apotekarku u oči kažem: Jel ima? Pa ako je vesela znači ima. I njoj sam poklonio knjigu jer em što je bila dobra riba po mojim standardima em smo stalno razgovarali kad dođem, fina jedna devojka tu sa Vidikovca, čak mi je i ostavljala bromove kad vidi da će da nestane. Razumela je moju potrebu za sedativima, objasnio sam joj kako to ide, ali posle jedno pola godine tolko mi se pojačala tolerancija da sam mogo da popijem 20 komada od 6 miligrama, dakle celu onu kutiju i da me ni ne pipne. Onda sam morao da pauziram, ali sam i dalje išao kod moje apotekarke sve dok nisu ugasili apoteku, čak sam bio i na rođendanu njenih bliznakinja. Živela je sama s decom u zelenim zgradama. Nikad nikom ništa za rođendan kupio nisam al' sam tim devojčicama kupio neke lažne lego kocke jer nije bilo pravih u toj našoj knjižari gde smo 80-ih kupovali heavy metal kasete.

Sama promocija je što se mene tiče bila skroz odlična, i ubedljivo najjača od svih do tad, i to kontam samo iz razloga jer nije bilo ni kapi alkohola da me sabije, da ne znam gde je desno. Naravno sveprisutna trema je ubijena sedativima, ali mislim da me oni nisu omeli u izlaganju, mislim svakako je nastao haos kad sam kreno sa svojim govornim manama i vrlinama. Nekako mislim da su čitaoci ipak bili malo razočarani kad su me videli a posebno čuli uživo, al' jbga nisam mogao da glumim kako sam prokleto kul kad sam bio skroz nesiguran ko i vazda u životu. Doduše više je bilo onih koji su došli iz čiste radoznalosti nego onih koji su čitali ili nameravali da čitaju "knjigu". U publici sam video čak i jednog Vladmarxa, pa eto i Pikac aka Bojan Dimitrijević je bio tu, s tim što je on stvarno čito knjigu, pa onda Sale Krišna i naravno brat Milke koji je došo da podrži hardcore. Ima tu još ljudi u zadnjem redu ali ne mogu da provalim, nisam siguran, pa nek se jave ako im nije mrsko.

Sreća moja da sam imao Nikolu Popevića za moderatora jer on je digo spektakl na viši nivo svojim profesionalnim pristupom, inače bi sve ličilo na lakrdiju gde ja bacam neke fore koje samo ja razumem i onda se smejem istima dok raja ništa ne kapira, tako da je Popević bio ta spona da ljudi mogu da skontaju o čemu se tu zapravo radi, zašto je sve tako naopačke, ili što bi rekla Tamara "naglavce".

Još jednom, evo posle 15 godina mogu da kažem hvala svima koji su se osmelili da dođu i pored suludog termina. Ej bre, 17.30 ladno, radni dan, pa gde to ima? Pola bre ljudi u to doba na poslu, pola na faksu i u školi, itd, a gre'ota vaistinu ili bar tako ja tripujem. Da je bio vikend bilo bi još mnogo više ljudi ali onda bi se ja zablokiro od treme, tako da je ovo bilo zapravo potaman.

Iskreno ta knjiga me bukvalno vratila u život posle svega što sam preživeo od '99 pa do 2007. Ja sam mislio to je to, takav je život, majka mora umrijeti, ja se moram oženiti, a onda se sve preokrenulo, počeo sam da pišem taj blog na nagovor nekih ljudi ali opet nisam znao ništa o tome, posebno nisam znao da tu može fino da se zaradi, al' koga brate da pitam kad niko tad nije radio blogove? Meho je imao blog al' na wordpressu i boleo ga kurac da se cima oko zarade kad je imo dojaja poso. Posle sam postavio ono donate dugme, ali pošto paypall nije još došao u Srbiju ja sam to turio na račun moje tetke u Grčku, i stvarno ljudi su slali jedno 5 puta po 50 evra, i onda me uvatio blam iz nekog razloga pa sam to uklonio. Osećao sam se kao teški prevarant koji kao propagira D.I.Y. a vamo preko kartica prima novac. Naravno, tu sam se zajebo, jer da sam ostavio tako, do danas bi imao tako neke prilive novca bar 50-100 evra mesečno pa bi i blog opstao, a ovako sam obustavio rad 2018. jer nije me šljakalo više. Znači radiš ono što te radi, kad ne radi bolje ukinuti nego na silu, ništa što je na silu ne valja. Deset godina skoro svaki dan pisati nešto je skroz suludo, ljudi postavljaju ove podkaste jednom nedeljno, jednom u mesec dana, ne radi se svaki dan ko manijak, a i vala nema više dobrih blogova da ja znam.

Uglavnom, da ne bi Ratibora Trivunca, mog drugara još iz 90-ih koji je to čito i pitao me dal bi izdo knjigu, ništa se ne bi desilo. Mož' samo da se lažemo da bi mi CLS izdao knjigu jer poštuju moj spisateljski rad i moju biografiju. Pre bi me streljali, haha. Treba bit realan, čovek mi je produžio život taman kad sam bio na ivici da sve batalim, digo me iz mrtvih bukvalno a da nije bio ni svestan. Nije šala. Ipak će ostati nešto iza mene.

Logorovanje sa izviđačima vol.2

Štos tiče polaganja onog ćutanja 24 sata, otišli mi na neko takmičenje onih što se veru po stenčugama a ja kao ćutim, i lik me pita namerno nešto banalno i ja mu odgovorim onako casual, ugrizem se za jezik, al kao nije me drukao. Često smo se skupljali duboko u šumi, tamo smo imali neki naš orlovski vodni štek (gnezdo orlovo), a vođa (vodnik) nam je bio Andrej Brukner (2-3 godine stariji od nas) u Metallica majici bez rukava (bezistan), inače Bocin stariji burazer, i ja počnem Boci pošto je i on polagao ćutanje, da pokazujem slova rukama, ima neki sistem kao, za svako slovo, i on progovori, veli koji ti je kurac ovde smo svi naši, pričaj. I tu se mi raspričamo al' naravno nije bilo ni svedoka ni drukara van naše družine. Posle je njega sjebo taj Slovenac, neki napaljeni "izviđač" a zapravo klinac ko i mi, sve shvatao bukvalno pa i to polaganje, kao sve po PS-u i ocinkari ga kolovođama i Boca padne. Mi ostali smo skoro svi prošli ali ja sam odustao kad je trebalo da se polaže ono presvlačenje u vodi.

Andrej nas je takođe vodio i u krađu, nije on baš puno obraćo pažnju na G**** iako je imao čin, no je radio šta je hteo, fuck authority fazon! Bio je neki šator onako poveći gde je bila štekovana sva hrana, i mi smo tu upali sa zadnje strane i pokupili sav TAKO, kao neki kolač sa valjda džemom unutra, bio je jako popularan tih godina pa su nam ga davali posle ručka, al' kad smo mi to pomažnjavali i odma pojeli dobili smo kurac za ručak, pa nas je G**** sve postrojio, ne samo nas, celu ekipu, sve izviđače, i kao ko je ukro (nećemo mu ništa, bolje sam da se javi), ali niko od naših nije druko jer smo bili pravi drugari, tako da je misterija ostala nerešena jer kao mi smo bili isuviše deca da bi smislili takav pothvat.

No, bilo je tu i lepih stvari, išli smo na neka surova pešačenja po okolini a i žičarom do nekih vrhova, nikad nisam video takve predele, i uopšte taj Bohinj mi je najlepše mesto na kom sam bio za života, jer em je jezero skroz crno em vidiš sa bilo koje tačke vrhove Triglava, a tu izvire i reka Sava, tj. Savica izvire odozgore (sa zapada) pa se uliva u jezero i na izlasku iz jezera postaje Sava, ako sam dobro skontao. Naravno da smo morali to da vidimo pa smo pešačili do izvora te Savice, a to je ko neki malo jači potok gde na izvoru voda može bukvalno da se pije. Tu sam se zapitao za kolko dana ta voda stiže do Beograda i pretvara se u onu kanalizaciju.

Takođe, bar jednu noć smo bili požarni, u prevodu sedeli smo celu noć kraj zastave, kraj vatre, i pazili da se ne ugasi, jer kao ako bi se ugasila vatra logorovanje bi bilo završeno i navodno bi svi išli kući. Naravno priča za malu decu, ali mi se primili, i jedne noći ovaj Makedonac Čuljko i ja bili požarni, sedimo tako kraj vatre i kunjamo (neprijatelj prelazi reku) i logično vatra se ugasi a mi u frku-paniku i onda dođe neki stariji i upali vatru opet i kao nikom ništa. Takođe smo čuvali zastavu jer je bila fora da su tu kampovali oko nas i drugi odredi i svako je hteo ovom drugom da otme zastavu i tako ga ponizi tj. kao pobedi, klasični navijački fazon. Ali tu negde posle ponoći pojavi se u logoru neki deda a svi spavaju samo mi budni, kao oće nešto da pita, a izgleda ko lud, mi se usrali. Odma budimo starije, i deda im tu nešto objašnjava ali vidiš da nije čist kad luta tako šumom noću sam. Nekako su uspeli da ga isprate, niko nije zvao policiju i slično iako je tu bilo i dece od 7 godina.

Umalo zaboravih da pomenem jutarnje dizanje zastave. E to je poseban okultni obred, preuzet valjda od JNA (ispravite me). Dakle, buđenje surovo rano i kao imamo ne znam kolko minuta da gistro operemo zube, da se umijemo i tako redom, sredimo uniformu i marame. I onda postrojavanje i diže se zastava dok svi pevamo na sav glas, kolko se to može rano izjutra, "Hej Sloveni", jer to je ipak bila 1989. i SFRJ je još postojala. U tim trenucima smo više ličili na zombije, nismo znali gde smo.

Imali smo i te kao večeri uz logorsku vatru gde smo sedeli i pevali te izviđačke pesme ali i ove pop-rock kao. G**** je posebno voleo Balaševića i onu od Ranog Mraza - Računajte na nas, pa smo to stalno pevali ali i "Pišonju i Žugu" pa onda "Dirlija" i tako redom, i on je prvi lik kog sam navatao da zna ko i ja ceo onaj tekst "Pamtim to kao da je bilo danas". A bila i neka kao oproštajna izviđačka pesma, kad je zadnje veče u logoru, koja veli:

Vodnik Baća sedi sam, pokraj reke

A suze mu teku ko slap

Jer kapija je već srušena a i jarbol

bez zastave je sad.

Pa je "neko" promenio tekst te smo uz inat pevali:

Vodnik Baća sedi sam na WC šolji

i govna mu teku ko slap...itd.

Dakle, klasična klinačka zajebancija, ništa strašno.

Opet umalo zaboravih da napomenem još jedan pedofilski incident ali o tome sam već pisao ima sigurno godinu dana pa ću samo ukratko. Dakle, za tih 7 dana ili 10-15, ni sam ne znam kolko smo boravili tamo, red je kao bio da se svi okupamo. I naravno svi su se kupali u jezeru sa sve sapunima i šamponima što je meni bilo šokantno da na taj način izviđači, koji kao čuvaju prirodu navodno, da se tako ophode, al ajd sad. I svi su se tako kupali osim nas muških od 12 godina i manje. Za nas je G**** sklepao pravu tuš kabinu, i dok su ovi polivali vodom odozgore on nam je sapunjao naše male pišice i ostale nebitne delove tela. Ne mogu sad da kažem kolko mi je bilo neprijatno ali kome da se požališ kad smo svi prošli išli tretman, i ko što rekoh ranije, G**** je posebno voleo klince od 12, mi smo mu bili poslastica.

I kolko sam ga gotivio zbog tako tih šala, doskočica, Zabranjenog Pušenja i toga što je baš je znao sa decom, tolko sam ga i mrzeo što je stalno atakovao na nas klince, jer tad niko pojma imao šta je to pedofilija niti da se za to krivično odgovara. No dobro, bilo pa prošlo (znam gde živi, znam gde mu je vikendica, hehe), uostalom saznao sam nedavno da je konačno izbačen iz Odreda zbog sličnih akcija.

Taj poslednji dan u logoru je bio frka-panika, svi se pakuju, jurcaju, a ja to najviše mrzim od svega, znači samo želim mir, žudeo sam da ostanem sam na par sati. Al eto kurca u brišućem letu, jer neko mora da "sredi" latrinu (kenjaru), i kao aj ko će, aj vas dvojica najgorih foliranata, znači Makedonac i ja. Znači mora prvo da se jednom ogromnom motkom mešaju ta govna da ne bi zapekla po dubini i onda posle se sipa kreč i navodno to je dezinfikovano. I šta da radimo mi mučeni, dobili naređenje s vrha, a kenjara smrdi znači ne mož se opiše, i mešaj, mešaj, malo on, malo ja, nekako smo uspeli da odradimo pa sigurno najteži zadatak na logorovanju. I sad mi kontali da za ovaj uspeh treba da dobijemo bar odličje "higijeničara" al' opet eto kurca - ništa nismo dobili.

Uvatili smo voz za Beograd ja mislim u Ljubljani ako ne u nekom ranijem gradu, nisam siguran. Pevali smo celu noć ali kad smo uvatili da pevamo "Đurđevdan" uleteo nam G**** u kupe i kao marš napolje u hodnik, jer on je bio jugoslovenski opredeljen i nije voleo ništa što mu liči na nacionalizam. I tu nas u hodniku postrojio i kao ruke ispred sebe i tako da stojite dok ja ne kažem dosta. Jbmliga kolko smo tako stajali ali nije bilo prijatno zbog tih ruku.

Kad sam se vratio kući zareko sam se da nikad više neću ići sa izviđačima bilo gde, što zbog G***** što zbog gužve a ja nikako nisam voleo gužvu i frku, kako tada tako i danas, što zbog svih ovih ludila koja sam opisao. Naravno, prekršio sam to pa sam još dva puta išao sa izviđačima na more, u Čanj i Buljarice, al' kao bio sam već stariji pa niko nije mogao da manipuliše mnome, tj. nisam imao više 12 godina, hehe.

Logorovanje sa izviđačima vol.1

 

Od samog početka, od '88-89 (12 godina sam imo) bio sam član novoosnovanog Izviđačkog Odreda "Ratko Vujović Čoče" sa bazom na Vidikovcu, i jasno se sećam kako su nas potrpali u buseve i odveli na Kosmaj da položimo zakletvu i dobijemo marame žute boje sa braon rubovima. Naravno svaki odred diljem SFRJ je imao svoje boje na marami tako da smo u startu bili jako ponosni i osećali se povezano kao banda. Al' odma' su počeli i da nas maltretiraju još na tom Kosmaju po onoj zimi, te ajd sad svi u šumu po drva za vatru, te ajd ovo, ajd ono, tačno su nas ispipavali dokle smeju da idu i kolko smo poslušni. Bilo je tu dece većinom sa Vidikovca ali i pojedinaca sa Labudovog i Ceraka. Inače, taj Odred i dan danas postoji, znači baš ozbiljna priča, putuje se na skautska takmičenja širom Evrope pa možda i dalje.

Al' jbga, beše to baš loš tajming, jer kad imaš 12 godina klinac si, i ne možeš da budeš pravi izviđač jer to se postaje tek kad malo sazriš, tamo od npr. 15. godine, možda grešim, ali sećam se da smo mi klinci bili baš skenjani što smo večito bili "poletarci", u prevodu najmlađi deo te družine. A mi smo samo hteli da se pravedno takmičimo sa starijima a ne da nam se povlađuje, al' eto nisu nam dali, a još gora tj. najgora stvar je bila da su oni dobijali ozbiljno "odličje" tipa izviđačku zvezdu a mi neka dečija sranja.

Zapravo šta se desilo na samom početku: Sećam se da je jednom taj kolovođa G**** došao u našu skolu i obišao sva odeljenja 5. razreda, te držao neke motivacione govore ne bi li nas nahuškao (valjda je voleo dečake od 12), jer se na kraju ispostavilo da smo bili većina u odredu i naš Vod Orlovi (77-79 godište) je definitivno dominirao na takmičenjima u dizanju šatora, onda ono sa zastavicama kao prenošenje poruka na daljinu, i tako redom, uglavnom bili smo najbolji ako ne u Srbiji onda zasigurno u Beogradu. Orša, Spale, Boca, Otvaralo, Conja, bilo je baš dosta poznatih likova iz kraja sa kojima sam se i ovako viđao, a tek tu smo počeli stvarno da se družimo.

I tako, prva veća akcija je bilo logorovanje pokraj Bohinjskog Jezera, a ja baš bio entuzijastičan dok nisam video kako to zapravo izgleda. Odma sam hteo nazad kući jer em što ne podnosim decu na duge staze, em što je WC bio poljski pa tako sedam ili koliko već dana nisam srao. Turili me u šator s jednim Makedoncem koji je išao u moje odeljenje, zvali smo ga Čuljko, i nas dvojica smo bili ubedljivo najgori u svemu a posebno u tim igrama-takmičenjima tako da smo od tih znamenja kući poneli samo "plivača ribicu" - tako nekako se zvalo, dakle za decu, kao znaš da plivaš i to su svi dobili al' opet ne pravu izviđačku nego tu prolaznu za decu-poletarce.

Iz nekog razloga nikako nisam mogao da naučim one signale zastavicama, a šator smo dizali na jedvite jade i stvarno smo bili najgori. I onda smo rešili daj bar da se borimo za tu "zvezdu" za poletarce. Prvo je išlo polaganje ćutanja, znači 24 časa da ćutiš jer kao ti si partizan, zarobile te Švabe i ne smeš ništa da odaš (pa te stariji navuku na kvarno), a Bocu odruko neki klinac Slovenac pa smo teli da ga bijemo, pa onda valjda 24 sata ništa da ne jedeš, što i nije bilo tako teško, ali sve je zapelo kad smo trebali da polažemo presvlačenje u vodi. Kolovođa sa još jednim starijim izviđačem sedne u kajak i odveze ga na 10-15 metara od obale a Bohinjsko Jezero em duboko, em ladno u pm. I ti sad u farmerkama, patikama i uniformi sa sve žutom maramom oko vrata moraš da otplivaš do njih, da skineš sve sa sebe i da ubaciš u kajak, čak i gaće, i onda sve to da iznova obučeš tako održavajući se na površini. Mislim, nije neka teška nauka za onog ko je dobar plivač i svakako bi ja to završio da se pre našeg polaganja nije desio jedan incident. Naime lik se skino do gole kože i ovi mu zapale sa kajakom na obalu ne bi li morao onako ko od majke rođen da izlazi iz vode da ga svi vide a posebno devojčice i planinke. Reko ja sebi zajebi, ovaj G**** je manijak i to ko zna kakav sve, ali pretežno je vukao na pedofiliju, ali nekako sam imao utisak da samo ja to provaljujem jer se niko drugi nije bunio a da ja znam.

Nastaviće se...

Antonija Šakić (1986-2021)

"Pa da budem iskrena, ništa konkretno se nije desilo, nikakvo traumatično iskustvo ili išta slično. Samo se osjećam promašeno i osamljeno cijelog života, sad je to naglašenije iz nekog razloga. Znaš li da ti zavidim, mislim da si full zanimljivija osoba od mene i imao si puno ispunjeniji život nego ja. Apsolutno mi se ništa ne da, srećo, ne da mi se živjeti. Ne da mi se ići na posao među ljude i među djecu, ne mogu uspostaviti disciplinu u razredu. Samo gledam tu djecu kako odrastaju i kako dolaze nova djeca i čini mi se da su baš svi nekako bolji od mene, čak i ta polupismena dječurlija. Ne osjećam se kao odrasla osoba.

"Bojim se izaci iz kuce, stari moj. Dodjem na posao pa lunjam okolo po skoli, gledam panoe, gubim se. S djecom ne znam razgovarati. Samo u kratkim recenicama. Vidis da i s tobom pricam poprilicno sturo, vokabular mi je stravicno ogranicen. Pamcenje mi ne radi. Sjecam se tvog komentara na neke nase razgovore preko video poziva - da si imao osjecaj kao da te gleda nekakav demon, samo sam sutjela. Stalno sutim, prijatelju moj. Stalno. Ne znam je li to dovoljno dobar razlog za samoubojstvo? Ne imati nista za reci. Osjecam se stravicno neprivlacno i odurno, nemam volje ni da se trudim oko izgleda. Ljudi me podsmjesljivo gledaju jer sam pogubljena. Ti si imao nekoliko ljubavnih prica u svom zivotu, o kojima mozes pricati. Moje su sve bile iskonstruirane i velikim dijelom imaginarne. Ne bih ovo nazvala depresijom nego realisticnim uvidom. Ne znam vise koga bih iskopala iz proslosti da nesto probam zapoceti, a ne znam ni kako upoznati nekoga novog kad nemam nista za ponuditi. Ni s kim se ne cujem ni ne vidim. Osjecam se stravicno nesposobno. Sad razmisljam o tome kako sam lose vozila po Beogradu prosle godine i kako sam bila losa u svemu."

Kako sam postao i ostao metalac

Bilo je to davne 1988, jasno se sećam, išao sam u 5. razred osnovne a najbolji drugar u razredu mi je bio Himi koji se ložio na Kreator i imao prišivač pa smo išli kod njega kući da slušamo sve te meni nove bendove poput Metallice, Maidena i sličnih, al' meni se posebno svideo Anthrax. Tad im je već izašao album "State of Euphoria" pa ga Jugoton objavio, tako da sam trkom otišao u jedinu vidikovačku knjižaru i tamo kupio kasetno izdanje koje i dan danas čuvam s nadom da ću kad tad nabaviti novi kasetofon. Inače, tada su u našoj školi najveće face koji su zavodili red bili ne dizeli nego baš metalci na čelu sa Brukner Andrejem, Slončetom i tako tom ekipom koji nisu skidali metal majice. Oni su tad bili 8. razred i najjači u školi ali su se rađe pijani tukli međusobno iza škole. Okultni domar Vaske je više puta morao da interveniše. Inače Andrej je bio i kolovođa našeg izviđačkog voda Orlovi ('77 godište klinci) tako da smo ga gledali realno ko boga pa su i tu na kampovanjima diljem ex-yu mnogi šetali majice Metallice i slično. I jbga kad se nađeš u takvom plodnom okruženju a sklon si da budeš drugačiji onda ti je suđeno da postaneš nešto u ovom slučaju metalac. Brzo sam naložio ćaleta da treba da mi kupi majicu Anthraxa koga je on tad nazivao Anitrax samo da bi me zajebavo. Otišli smo u Bezistan i ja sam izabrao Judge Dead majicu koju i danas posedujem samo mi je mala inače bi je rado nosio hehe.

Pošto nije bilo drugih izvora počeo sam da se edukujem preko časopisa Bravo i Ćao. Sećam se, tad sam baš gotivio Alis Kupera, skupljao sve o njemu iz novina i lepio u svesku, al mi babo nije dao da odem na koncert na sajmu povodom Trash turneje. Na 3K je u to neko vreme išla emisija Ćao Heavy Metal lista koju sam pomno pratio svakog ponedeljka i tu skidao ono što su puštali a to znači Bon Jovi, Gorky Park, Aerosmith i slični bendovi, zapravo malo je tu bilo pravog metala ali opet nije loše za početnika kakav sam ja bio. Ubrzo sam nabacio i kasete Metallica - And Justice for All, Bon Jovi - New Jersey (opasan album bez obzira na sve), Aerosmith - Pimp, Motley Crew - Dr Feelgood, Guns n Roses - Apetit for Destruction tako da sam u suštini samo to i slušao, sve dok nisam nabavio od jarana Metalikin album Master of puppets i Anthrax Among the Living koji su mi skroz izmenili percepciju, te sam skontao da svi ti bendovi sa Metal Liste i nisu baš metal nego neki rikenrol/glam il kako se to već zove. Tad smo se moj drugar Himi i ja kurčili po školi tako što bi oblačili metal majice preko debelih zimskih jakni i divljali po hodnicima a Andrej i ekipa to pozdravljali, bilo im baš drago da stasava nova generacija. Kasnije smo od njega nabavili i Slayer i sve te thrash bendove koje evo i dan danas slušam. Možda danas ne nosim te majice i te akcije ali mi je metal definitivno u srcu, od Morbid Angela preko ranog Deicide pa sve do Danziga, ali jedan je Anthrax. :)

Zatvorske manipulacije: Tri školska primera

Lokacija: MERA lečenja od narkomanije u Centralnom Zatvoru (KPD Bolnica)

01. E brate, ti znaš da ja tebe mnogo gotivim, evo sad kad pričamo nasamo mogu da ti kažem, Steva Jarac je predložio da ti namestimo priču da ovi iz druge sobe hoće da te biju pa da te mi kao spasemo i tako te kupimo, pa da se ti osećaš da nam nešto duguješ, ali ja sam mu rekao nema šanse jer ti si naš brat.

Prevod: Cilj je bio da me ubedi kako mi je on tu najbolji drug, kako sam pod njegovom zaštitom i da bi mogao (a ne moram), da mu unesem dop na poseti, al' to naravno ništa pod pritiskom nego čisto ako se ja sam setim da eto počastim celu sobu.

02. Ti si dobar momak, ispravan, ali tebi nije mesto ovde sa ovim budalama. Danas sutra će mene da prebace u Zabelu i šta, treba ovde da ostaneš sam, treba da se pojavi neka teška budala da te maltretira? Baš zato sam se danas založio kod naše vaspitačice da, ako ti želiš naravno, kreneš sa mnom u radionicu pa posle da te uguramo da radiš na kantini i tako dobiješ izlaske na vikend, da se malo vidiš s tvojima, s devojkom, jer nisi ti zatvorski tip, ti si normalan dečko, voliš da čitaš knjige a ne da se razvlačiš sa ovim kompleksašima.

Prevod: Radom u kantini dobijaju se te beneficije, izlazim na vikend i da bi mu se odužio hteo ne hteo ja moram po povratku sa vikenda da unesem gudru. Ali avaj, taman kad sam ja krenuo da radim na kantini, na bloku se pojavi neki skroz lud lik sa Ceraka, ovi krenuli malo da ga driblaju, da ga opipavaju kakav je, a njemu kratak fitilj, i on fino već posle 2 dana skupi ekipu potlačenih, svakom po štanglu, i izotvaraju ove koji su do tad vodili blok zajedno sa ovim mojim "zaštitnikom". Naravno, sve učesnike u obračunu pošalju u samice a ovog mog "brata" u Zabelu i propade posao, a siguran sam da se lik zadržao još neko vreme kao glavni kolovođa na bloku da bi me gadnu cimao da mu se odužim.

03. Trebalo ja da izađem, ostalo mi još oko nedelju dana, a doneo sam ranije CD plejer i gomilu diskova da slušamo muziku. Lik me snimi i kreće priču izokola, kao eto mamu mu jebem, onaj jedan Jelke sa bloka, otišao kući i umesto da nam ostavi plejer on ga ko zadnja pička poneo sa sobom tako da smo kasnije samo tranzistor slušali. Kakvi su bre to ljudi danas, ko da će da umre bez CD plejera na slobodi.

Prevod: Mislim da je ovde sve jasno, hehe. :))

NAUK: U bilo kom zatvoru ako ti neko nešto ko fol čini a ne znaš iz kog razloga, znaj da nešto oće od tebe i da ćeš platiti uslugu 10 puta jače. Znači ne prihvataj od nikako ništa od tih što su kao mnogo dobri!

SVAKO SA SVAKIM (SLOBODA)

Ovaj FB brate velika je prevara (ko mi napiše nešto tipa: "ti si ladno to tek sad izvalio?" odma' brišem komentar i armaturom po glavi!)

TEORIJA:
Svako može svakog da prijavi za bilo šta ako ga ne miriše i da mu se fotka briše i naravno kazna po mogućstvu od 30 dana.

PRIMER BR.1:

Ti postaviš fotku HP Lovecrafta, on te prijavi kaže to vređa moja liberalna (a može i Afro-Američka) osećanja jer je Lovecraft bio White Racist (doduše i jeste bio) i ovi na keca bez proverabanja reaguju, obrišu fotku i kazna, ban na kolko ko već dana, mene stalno na 30, ostao mi još jedan ban i brišu mi profil.

PRIMER BR 2:

Ja postavim sliku Miloša Obilića jer logično, navijam za Obilić pobogu, i sad "neko" to prijavi, kaže, to vređa njegova nacinalna osećanja jer je Lošmi ubio njihovog cara Murata, kao to nje lepo. Oni odma obrišu, meni kazna od 30 dana a možda čak i brisanje profila, objasnio sam zašto.

PRIMER BR. 3:

Okačim neku random fotku Čarlija Mensona, tipa stoji na backporchu sa gavranom na ruci. Neko me prijavi, ajme meni, potresla sam se jako kao majka, to je fotka čoveka koji je ubio trudnu ženu. Kraj priče, u roku od odma' gase mi profil A NOVI NEĆU OTVARATI osim naravno lažni samo za drugare.

ZAKLJUČAK:

DOKAZANO U PRAKSI burazeru, i to na milione puta. Dakle svako svakoga može da namesti za bilo koju fotku ili status.

Znači, sve je jasno, a kome još nije jasno nikad nije kasno da se uči strasno. Samo guglajte, postoji sve onliine ko stoji iza ove "društvene mreže" i koji su im pravi ciljevi. Ja sam 10 godina ovde i nagledao sam se toga isuviše, muka mi je, jedini problem je što ovde imam drage ljude sa kojima sam u kontaktu i ako izgubim kontakt to je kraj, inače bi poodavno napustio ove liberale, ove fašiste, ove cioniste, ma nazovimo ih bilo kojim imenom sve to su oni. Ende. :)

Šta je zapravo Satanizam?

Definitivno nije ono što većina misli. Crna Ruža, OTO, Alister Krouli, krv, mačke, sveće naopako i hleb zakopan u zemlju? Jok bre, radi se o jeftinim glupostima, debilizmima za crnu hroniku u novinama i na TVu. To su sve izmišljotine većinom katoličke ali delom i pravoslavne crkve. Hrišćani su zapravo najveći zlotvori na ovoj planeti, ne biraju sredstva da se domognu novca, seksa, moći, itd, ali OK, to svi valjda znamo, ali šta ti je bre taj satanizam pobogu? Kako šta je, pa satanizam je vera ne u boga no u čoveka tj. u samog sebe, svako ko brine o sebi i misli sebi dobro je nesvesno satanista. Naravno, ne u smislu da obožava nekakvog Šejtana il' Sotonu, jer to ne postoji, nego da obožava sebe. Pogledajte ljude oko sebe, koji rade na sebi, koji se trude da izgledaju što lepše, to su iskreni satanisti samo što o tome pojma nemaju jer misle da su bogougodni ako idu u crkvu. A I sam čin odlaska u crkvu je satanizam, jer zbog koga odlaziš tamo? Zbog sebe ili zbog boga? Pa naravno, samo zbog sebe da bi se ti osećao bolje. Takođe čin seksa, šta je to? Jel ste vi svesni šta vi sve radite tokom seksa, i šta je pravi cilj seksa? Prokreacija? Pa logično vaše uživanje i eventualno uživanje partnerke jer svako gleda prvo sebe...OK ne baš svako ali većina, posebno u seksu, o da, i te kako.

Ja npr. imam taj stav PRVO JA pa onda svi ostali, e sad neko će reći to je sebično, ovakvo, onakvo, ali pogledajte sebe, pa vi isto to radite, prvo sebi ugodite pa tek onda ostalima, čak i kad nekom nešto činite to radite da bi se VI osećali bolje da bi VAMA bilo dobro a tek posle toj osobi, Ima bre na hiljade primera ali ljudi ne kapiraju. Evo npr. dete se davi u vodi, vi to vidite odma skačete u vodu i spasavate tom detetu život. Zašto ste to uradili? Zbog deteta? Samo malo budite iskreni prema samima sebi i shvatićete da je većina nas sklona ovom kako sam ga ja krstio "izvornom satanizmu", dakle nikakav obrnuti krst, pentagram, isus hrist, majka božija, bog, sve to je iluzija, vi obozavate sebe i SVE radite samo zbog sebe, al jbga treba biti SKROZ iskren pa to PRVENSTVENO SEBI priznati.

I ja ovo pišem ne da bi ja nekog usrećio kada čita nego brate prvenstveno sebe jer ja volim da pišem a još ako neko to i pročita pa mu se svidi pa dojaja jbte, drago mi zbog njega ali ja sam prvi, i svi komentari mi prijaju jer mi hrane ego, samo rastem, uživam, vi uživate u čitanju, ja uživam u vašim komentarima, topim se kad mi neka devojka napiše da je stvarno dobro, iskreno, ili neki momak napiše da je to to, da sam ga ubo, da mi je ovo najjači tekst koji sam napisao do sad, da bi stvarno trebao da objavim knjigu. E sve to je satanizam jer vi zapravo obožavate mene i samoga sebe tim rečima a ne boga, dakle ČOVEK je BOG. Logično. Jer ne postoji ništa van čovekovog uma, čovek je bog, tj. ja sam bog u mom slučaju, a u vašem slučaju vi ste bog, jer svako stvara svoju percepciju i to je realnost koju kreira um a ne nekakva spoljasnja sranja. Ako baš voliš da se moliš ti se moliš za SEBE i svoje bližnje, a kao moliš se bogu. haha. Dajte ljudi, dosta sranja, tradicija je zaista OK ali realnost govori drugačije, nismo deca da se sad foliramo, ovo svi znate, svi koji ste iole svesni, svesni ste ove istine da je čovek bog, tj. da ste vi bog i da nema drugog boga do vas. E to je satanizam u ovako zbrzanoj verziji, jer je jako jednostavno, skroz logično ma ko basic logično. Al' naravno niko ovo neće prihvatiti, jer tako smo nasađeni, držimo se svog sranja ma koliko bilo debilno. Sve te priče iz svetih knjiga kad čitaš to je ko za debile pisano, ko da je to neki perverzni lik koji voli da ga obozavaju po crkvama, džamijama, svuda a to je zapravo ista budala, sreća naša pa ne postoji jer da postoji jebo bi nam i oca i majku kolko je iskompleksiran. Znači s verom u sebe za šta god se boriš (za sebe uvek). Pozdravljaju vas Madam Blavatsky i Baba Vanga zajedno, evo sedimo ovde pijemo Vanginu bugarsku rakijicu i baš razgovaramo o vama i smejemo se kolko ste tupavi i neiskreni, ali to je vaš trip, ne naš. Vi idete u "pakao" ne mi, zapravo ne idete nigde jer pakao ne postoji, to je jako smešna fora kao dobro i zlo, ko je nevaljao ide vamo ko je dobar dobije čokoladicu. Baci tu čokoladicu, zgazi je, ne moraš biti dobar ako nećeš jer moral su izmisli hrišćani i jevreji da bi nas kontrolisali, da bi bogati bili još bogatiji, a siromašni još siromašniji, tj. siromašni su im nebitni u celoj ovoj priči, ko ih jebe.

JA znam da me mnogi od vas sad "mrze" zbog ovog teksta, ili kažu ma budala lupeta, ali jebiga, to sam ja, samo sam iskren. Moral ne postoji, bog ne postoji, sotona ne postoji, postoji samo užasno ogromna pohlepa za novcem. A zna se ko je najpohlepniji, ko večito traži novac nešto da očita. Hehe To je dokaz da ni oni ne veruju u moral, niti poštuju ta smešna pravila, moralne kodekse, pa jbte otidite na bilo koju sahranu i sve će vam biti jasno, ko su oni i čime se bave. Samo dobro uigrana ekipa za otimanje para od sujevernog naroda, od sirotinje najčešće, i nemaju nikakav moralni problem s tim da naplate sirotinji al' zato vas uče da vi treba da budete moralni. Evo im bre kurac, nikad ni dinar ne bi dao crkvi, ma ni dinar. Ali svi se uplaše kad ostare pa gledaju da se za svaki slučaj osiguraju. A za šta da se osiguraš leba ti, pa inteligenat si čovek, pusti priču uzmi štanglu izlomi pičku u mantji, uzmi mu sve pare i tek tad ćeš videti kolko su skromni kad budes video kolki keš nosi sa sobom samo od jednog dana. Pop na svadbi? Mrš bre. Pop na slavi? More odbi kad ti lepo kažem. Pop na sahrani drage osobe? Mrš bre u pičku materinu nekrofilsku. Pop svuda da kao nešto osvešta? Metak u potiljak. Kraj priče. Treba ih bre jebati non stop. E to je satanizam. Živeli. :)

Tetka iz Grčke, samo jedna

Danas mi dolaze tetka i teča iz Grčke, konačno posle dugog vremena jer poslednji put su bili tamo naproleće, tako da će biti veselja, svega će mi doneti a posebno se radujem taramas salati al iz pravog njemačkog Lidla a ne ovog za zemlje trećeg sveta. Teča Mihalis inače hardkor Grk Makedonac uvek donese prepun džip hrane što smrznute što ovakve jer mi smo nekako samo hrane i željni, nikad im nisam tražio da mi donesu npr. dobro pojačalo Čajavec za bass koji nemam, ili nemam pojma neke dobre ploče, neki suvenir PAOKa jer šalove sam već solo nabavio, zatim da mi naruče neke devijantne knjige preko amazona jer ja u amazonu nisam u fazonu, pa koji će mi sve to, zar ne? Meni zapravo iz inostranstva...mada Grčka za mene barem i nije strana zemlja jer znam jezik, meni od preko treba samo hraaana. Znači smrznute lignje i hobotnice, gomila ribe koju je teča lično upecao, naime ima svoj mali tomos motor koji je još u funkciji verovali ili ne, i čamac gumenjak i verujte to je sve što je potrebno da se kamarila ribe napeca i to na prst (kakvi štapovi, kakvi bakrači) a i sam sam išao s njim na pecanje svojevremeno 200-300 metara od obale te se uverio kako ribe samo grizu onaj mamac ko luda, doduše mamac je malo skuplji, al' brate isplati se jer Laki (Mihalis) i ja napecamo taman za bogatu večeru plus još osvane za sjutra. E, tako je nekad bilo dok smo kampovali na divljaka odmah niže Nea Peramosa gde su one čuvene "peščane dine" kako ih zovu tj. jedna orgomna dugačka peščana plaža gde se skuplja sva raja iz Kavale, Drame i drugih manjih mesta, a svrate i Bugari. Crnac prodaje naočare a Šiptar kukuruz, i sve viče "Kalamboki zesto", a ja sve tripujem neko mene zove, reko nisam valjda tako poznat i priznat čak i ovde gde se slabije zna Engleski, jer Grci tih godina i nisu bii baš najbolji s engleskim, i posle me tetka i teča zajebavali zvali me Kalaboki, ja pizdeo, onda čule to i neke komšije po kamp kućicama pa i oni, ma idi. Grci kad te uvate u mašinu, jebo si ošišanog ježa u iskopano oko.

Al' naravno nismo samo tu kampovali, ubedljivo najjači kamp je bio u centru Nea Iraklitza na jednom brdu iznad tog mesta, gde se nakupilo raje s koca i konopca al' to je bilo još krajem 80-ih i početkom 90-ih, pa sam ja bio malo klinac te nisam kapirao kako to funkcioniše, kako se treba opustiti i zezati, a hajlajt mi je bio kad su Grci do daske puštali Bregu jer je tad uradio prvi album na grčkom a ono sve melodije Bijelog Dugmeta pa mi srce bilo puno, jer ja sam ali baš veliki fan Dugmeta. Naravno imam albume koje slušam a kojih se gnušam ali te koje slušam znam svaku reč by heart napamet i baš mi bilo krivo što tad nisam kontao grčki da i ja zapjevam, jer ko ne pjeva slušat će oluju. I zaista kasnije smo slušali tu Oluju baš iz tog razloga jer nismo imalo volje da zapjevamo kad je trebalo pa u bilo kom smislu, boleo nas je kurac. E da, bio je još jedan naš privatni divlji kamp jer je Laki brodićem, tad je imo neki na ugalj il tako neki suludi rad, na drva ko Paja i Jare, i naišao na jednu plažu blizu Iraklitze koja je bila skroz pusta i fino se mi bahato naselili tu, snabdevali se putem brodića (voda, led za pivo, pivo itd.), struja ti ne treba jer ionako sve ide na roštilj i tako tu i po mesec dana sredinom 90-ih, jedino su nekad jahte neke svraćale, neki nemci Švabovi, al' smo im diskretno stavili do znanja da je plaža naša i mrrrrš!

I tako, to skvotiranje plaže bi moglo da se opiše u jednom zasebnom tekstu sa svim detaljima jer zamisli da si mesec i jače dana u jednoj malešnoj uvali na plaži bez sanitarnog čvora, nas šestoro, da vidiš samo velike brodove koji prolaze duž horizonta (ravne) Zemlje, i kakve sve ideje tu ti mogu pasti na pamet a posebno kad ti se ne da čitati ove knjige na srpskom. Jbga, onda u takvoj sredini hteo ne hteo progovoriš i grčki. Jer u svim tim kampovima gde smo bili i na plažama jako malo je bilo stranac jer Bugari su nekako i domaći, ne primetiš ih, a ja sam večito vrebao neki čestitu Nemicu, Šveđanku, Francuskinju, nešto egzozično da navatam, al' kurac burazeru samo Grkinje mada je jedna bila baš dobra, zvala se Evgenija (Efigenija il' tako nešto) al ne bih sad o njoj da ne širim priču, tako da sam bio isključivio usmeren na Grke i tako hteo ne hteo provališ koji su fazon, koji mentalitet, da su jako slični nama ali u nekim stvarima i veoma različiti, da velika većina navija za PAOK i da su mnogo ludi, a to se možda najbolje vidi kad anarhisti naprave haos po Tesalonikiju, ili navijači naprave urnebes po Solunu. E sad, postavlja se pitanje dal je OK reći Solun il' Tesaloniki? Po Grcima, bar severnim Grcima jer ovi cigani dole me ne zanimaju, ispravno se kaže Tesaloniki kako ga i oni izgovaraju dok je Solun pogrdan naziv koji su mu nadenuli Turci dok je bio pod okupacijom. Naravno, ništa ja ne kažem, solunski front će uvek biti solunski front, moj pradeda je učestovao kao dobrovoljac u tom probijanju i tu nema šta da se priča, mora da se poštuje jer oslobodili smo Srbiju i još neke "države", a i mi ovako smo navikli da ga nazivamo Solun i nema sad tog boga koji će to promeniti, pa jel' nije tako?

Takođe ta priča sa Makedonijom, početkom 90-ih imao sam jednog drugara tamo koji je sad pokojni, a koji je imao gitaru i pojačalo što je meni tad bio pojam, i dođemo mi kod njega i on mi odsvira neke sulude metal solaže nešto čime se ja nikad nisam ni bavio, i kao aj sad ti, i ja šta ću, uvatim odsviram mu solo od Leb I Sol "Jovano Jovanke", jer sam jedino to znao tada. I njemu se dojaja svidi melodija, pita me šta je bre to? Reko čuveni makedonski bend Leb i Sol, Vlatko Stefanovski. Ajoooj kad je on čuo to "čuveni makedonski" pa jebo mi je majku majčinu objašnjavajući kako to nisu Makedonci jer ti Makedonci su Sloveni a pravi Makedonci Heleni, i hiljadu još argumenata zašto Makedonija može biti samo grčka severna pokrajina u kojoj smo se tad nalazili a nikako tamo neka zasebna država, sa gomilom Bugara i lapo-Makedonaca. Kad je uspeo nekako da završi taj monolog samo sam mu reko ma ok druže, a kakve ja veze imam s tim pa ovo je bre samo pesma? Ali sam već tad skapirao da to neće baš tako lako da se reši čim klinci od 15-16 godina vode politiku. A isto, ma preslikano mi je rekla i Evgenija par godina kasnije, i ne samo njih dvoje nego svaki Grk koji je bio ekstrovertan morao je kad tad da ti pomene tu priču. Tad sam shvatio kolki su fanatici kad zapnu za nešto, samo grizu i ne puštaju. Isto važi za Kipar, pa njima je Kipar ko nama Kosovo, ušli Turci-kurci i zauzeli pola ostva na blic, to im je možda, ma sigurno i najveća rana. Uglavnom sa Grcima je sve opušteno i što bi oni rekli halara-halara dok se ne pomene neka pipava tema, e onda si najebo.

Takođe mi je zanimljivo i to njihovo "ade vre", jer to im je ko uzrečica ADE VRE a znači u bukvalno brevodu AJDE BRE, a tako se govori u turskoj jer BRE je turcizam i onda skontaš da koristimo dosta istih reči i da vrlo lako uz malo tarzan-inglisha mož da se sporazumeš sa bilo kim, jedina je fora da se ne zajebeš sa onim njihovim NE koje znači DA a ja se normalno sto puta zajebo pa me teča uvek zeza kada kažem NE, pita me: "Jel grcko ne ili srpsko ne?". Inače teča priča srpski dojaja, jedino mu ne ide ovo ć,č,đ,š i slično, pa je to šou slušati ga kako govori. I tako, dosta o tome, hteo sam zapravo da kažem šta mi od hrane donosi tetka, znači ono što najviše volim: taramas al' pravi, lignje, hobotnicu, ribe, kačkavalj ementaler, razne šunke, ribe u konzervi za zimu, testenine smrznute, i tako, sve što može da potraje, da se logično ne bi pokvarilo jer mi moramo da jedemo, jedemo, jeeedemo, jer piletinu ne jedem nažalost tako da mi ostaje jedino da me snabdeva neko od preko, hehe.

Inače moja tetka je tetka car, mislim čak da me voli više i od matere ponekad, dala mi je svoju srpsku penziju jer ona ima regularnu grčku da kao imam da nešto kupim, da izađem u grad i častim duštvo, ali nažalost došla su takva neka vremena da ta penzija odma mora u budžet sa svi ostalima, da bi opstali, jer ima nas četvoro plus džumara sestrina i dve mačke. Ko će to na'raniti bogtejebo? Ćaleta nešto jebu već godinu dana iz banjalučkog suda, iako je podneo zahtev pre dve godine, al jbga Dodik nam svima jebe kevu, jer kad bi imali i tu penziju mnogo bi se lakše disalo, ovako uvek nešto fali, i kolko god para da se namakne opet nešto fali jbga. Zatim htela je da me usvoji svojevremeno kad sam imao problema sa zakonom pa da uteknem tamo, vodila me u neku bolnicu u Kavalu gde je radila njena jaranica Grkinja koja je studirala u Beogradu pa smo fejkirali krv u mokraći, kao otkazali mi bubrezi, čak je preko vezica u muriji i uspela da odgodi moj povratak kući za 6 meseci, ali sam onda shvatio da čak i ako bi se skrivao tamo po Drami i Kavali, po skvotovima ili kod ribe, da bi me kad tad navatali i da bi opet najebo, pa sam rešio daj bolje da najebem odma, da najveću žabu progutam prvu. Mislim da je to bila pametna odluka, zar ne? :)

Posrnuće Guospe od Lyrice

Jbga, šta da vam pričam kad već sve znate. Nažalost, na žalost svih nas vernika i njenih fanatičnih štovatelja iz cele Latinske Amerike s posebnim osvrtom na Argentinu i sveta, naša Guospa je, kao i sve žene, jer ipak je ona da se razumemo prvenstveno žena, dakle feministkinja, pa tek onda Jezusova mati, a i brate taj Isus poznatiji u hudu i kao SBJ aka Sweet Baby Jesus je radio pizdarije, a nije slušo starije, te otišo ća, znači jbga braćo moja mila, uh bre, teško mi je da vam ovo saopštim...al' šta ću, moram...Guospa nam je braćo kumovi sinoć posrnula, i aj da je jednom posrnula nego je posrtala više puta, nisam brojo jebogati. I kako je krenula tako učestalo da posrće samo se strovalila sa onog pijedestala i survala pravo dole niz onaj kamenjar, onu od kamena satkanu stazu, otkotrljala se sve do ulaska u Medjugorje, tu se zastavila.

Brzo smo strčali dole kako smo znali i umeli, Joze, fra Peter, Сабо i ja, da izvadimo štetu jbga, ma šta god se spasti može, da probamo nekako da je uspentramo nazad na brdo jer izjutra dolazi autobus pun vernika iz Kiseljaka kraj Visokog a sve Hrvati gastosi puni ko brodovi. I taman kad smo je podigli onako ofucanu na noge, desi se nešto nezamislivo, ladno naša Guospa dobi pms, i kako je dobila taj pms podivlja i tad se pokaza njeno pravo lice. Eeeeej, to ljudi nije bila naša Guospa, to je sve vreme bila sotonistička boginja Kali jer mi živimo u Kali Jugi, tj. nekad smo živeli u Jugi sad živimo samo u Kali, al' isto mu to dođe, najebo si pa si najebo. I pojavi se tako Božica Kali u svom pravom svetlu i sve nas pobaca na ono tvrrrrdo kamenje, fra Peter slomi kuk te osta nepokretan, dobri Joze udari glavom u kamen i pobenavi, Sabo i ja smo se još nekako držali ali verujte, nije nam bilo drago što smo ostali živi, jer taj prizor je bio zastrašujuć, ledio je žile u krvima a raja često vole da spomenu tu Kali Jugu jer su negde čuli il' čitali, a zapravo pojma nemaju šta ta reč zapravo znači i kakvo vreme sa sobom nosi, kako ljude lakom rukom kosi, a mi budale do Guospe 'odali bosi. Ajme. U tom trenu shvatih šta mi sleduje jer sam se bio bukvalno navuko na Guospu, svaki dan joj se molio, a sad umalo kičmu polomio. Evo samo nekih detalja koje sam samospoznao a koje su posledica zajebancije sa Guospom of Lyrice a zapravo Božicom Kali:

1. Teška kriza. Doduše ja sam je samo jednom iskusio kada ujutru nisam otišo do Lyrice da se pomolim. Stigla me oko podneva taman i verujte da ne želite to da iskusite, znači ne znam kakva je heroinska ziza al znam od đonova. E od đonova je ništa u odnosu na ovo. Ali ja se skidam lagano na 5 dana po jedan manje pa mi je mnogo lakše ali i dalje imam jako čudne simptome

2. Tremor ruku, znači drhte ti ruke ko da imaš 80+

3. Vilica se grči, smrskao bi sve zube da možeš

4. Curi ti nos svakog jutra pa do podne, al ne da curi, nego mora peškir da uzmeš jer se svakih 10 minuta nakupi tolko sranja da moraš da ga izduvaš...da ga izduvaš.

5. Kad hodaš teturaš se ko pjanac iako se iz petnih žila trudiš da držiš kakvu takvu liniju al nema šanse, saplićem se o sve o šta se saplesti može al nekim čudom do sad još nisam pao, sve kontam da me Višnu pomalo čuva od zle Kali

6. Glava ti je non-stop pognuta, jednostavno ko nešto da te gura, neka kaljuga, Kali energija, evo sad dok kucam vidim samo tastaturu, a i ona mi izmiče iz vidnog polja, tera me da gledam samo u pod

7. Muti ti se vid, al ne stalno, samo odjednom tako dođe i brišem naočale ko luđak al džaba, mutno sve, mutna vremena. Uveče legnem da gledam film neki - ne vidim prevod, približim se i dalje mi oči vrludaju, nisu fokusirane

8. Konstipacija, znači zatvor, nema sranja ko zna kolko, ja srećom jedem samo šljive pa nemam taj problem, al ko se jače hrani taj jače i strada

9. Jaki grčevi u nožnim mišićima, to nisam iskusio godinama, i to me baš onako uvati izjutra kad se probudim, ko nekad

10. Gubitak apetita, jednostavno zaboraviš da postoji hrana, ja smršo 20 kila za tri meseca kolko sam dubinski ušo u molitvu, pa reko sam vam, samo šljive jedem ne zajebavam se

11. Nešto te goni da stalno nešto radiš, al ne ono da raduckaš nego baš da šljakaš, ja srećom imam komp pa pišem, ali to se oduži i do 20 sati dnevno, ne zajebavam se, znači 20 sati dnevno ja drkam ovu tastauru, e sad neko drugi bi radio nešto drugo, moja baba npr. voli da rilja baštu, i ona bi verovatno samo riljala i eventualno nešto posijala, Beatovic bi čukao one vodovodne cevi, jebo bi im majku, Miki bi ubio ono meso, pokido bi ga satarom na sitne froncle, Lošmi Milutinovic bi izvalio armaturu iz one kuće i uglavio novu, Avramov bi pilićima sipo uporno tolko hrane da bi ih nagojio za nedelju dana, bilo bi im muka, molili bi se Guospi da im više ne dolazi, u kraj da im ne zalazi, Vasil bi pokreno sve kamione i poslo ih umesto svaki na svoju stranu sve bi poslo ka SC aka South Carolina da blokiraju ulice Columbia grada iz navodnog protesta protiv vlade koja ne poštuje veterane s ptsp-em, Popke bi samo bio Popke, nema tu šta, Veštav aka Marko Vetmic el grande bi za dan obišo ne celu bivšu Jugu nego brate celu bivšu EU sa sve ostrvom i majkom Rusijom sve do Sibira, odvalio bi se onom transsibirskom železnicom. Станиславу bi Legija bio zaštićeni svedok, Zlaja Александар Златановић bi nogiro glavnu sestru i preuzeo celu bolnicu na sebe, ma uzo bi ceo kraj na sebe, Jegor aka Egr Mihalich bi uvatio pa preveo Basaru na ruski mada nisam siguran dal je to neko već pokušavo, npr, Luni Tuns da se prevede to je ludost.

12. Nema spavanja, tj. ima ali to ti je brale 4-5 sati dnevno i to uzmeš npr. da jedeš uveče sladoled, da kao pogledaš neki film, počne film, kraj, samo se probudiš, sladoled i dalje tu al se otopio, srećom ga nisi prosuo, tv upaljen, piče "parovi jutanja kafica", znači samo se onesvestiš i probudiš ko da nisi ni spavo.

13. Memorija skroz u kurcu, to je jedino što baš ometa tok misli, ali ne memorija ona od davnina, nego tipa jao kako se beše kažeee, jaooo na vr' mi jezika, i onda blok mozga, pa onda moraš da guglaš jer nema šanse da se setiš

14. Onda se nekako grbiš jbga, nije ti samo pognuta glava nego i telo, kao da te neka sila vuče ka zemlji a nije gravitacija no te to Kali lično cima da joj se pomoliš, da klekneš onako ko Hindusi Šivaisti. Jebeš mi sve ako nije to.

15. Verovatno tj. sigurno ima još mnogo toga ali ja sad nema šanse da se setim, ma na vrh mi jezika, jao bre...mislim da ima u uputstvu još dosta primera, kao neželjena dejstva a sva ti se dese, al mora net da cimam...ma jok, setio sam se...

16. Usta suva non stop, znači ako izlazite napolje što vam ne bi preporučio zbog neobuzdanog hoda i zamagljenog vida, onda ponesite flašu s vodom, jedno bar litru i po, trebaće vam, verujte mi

17. Higijena se zanemari al' skroz, pa ej bre ja koji sam bio čistunac ono čist ko bebina guza, mirišem na maline, sad sam uvatio sebe da me totalno zabole za sve, iz fazona I don't give a damn, kakvo kupanje, kakvo tuširanje, samo kucanje i kucanje do bolesti

18. i na kraju bi pomenuo slučaj koji mi se juče desio. Ja lego kao da gledam dokumentarac o razvoju hrišćanstva, kako su sjebali sve ove jeretike, i ostavili mi moji neki krompir ja reko greota da se baci, stavio tacnu pored sebe na krevet i po pravilu samo black out, i budim se u bunilu, stoji keva tu, nešto radi, mrak napolju, mrak u sobi, dva ekrana samo vidim ispred sebe, tv je na mute a na ovom drugom se čuju dva odvojena zvuka, neki lik čita novosti na engleskoma drugi je neki dok. i prolazi keva kaže: ugasi ova dva televizora ako spavaš, i ja u šok u najstrašniju paranoju jer znam da ja nemam dva tv-a, imam tv i komp, ali keva je rekla dva tv-a i odjednom mi cela soba postaje skroz nepoznata, u fazonu, gde sam zapravo ja, kod koga to spavam, nisam nigde išao sinoć, i to je trajalo i trajalo dok mozak nije došo sebi, dok nisam shvatio da je ono levo ipak monitor a ne tv. I tu krenem da prozivam kevu kakva dva televizora bre, kaže ma pogrešila sam u brzini, reko pa tebi mozda jeste brzina ali meni je to život ceo. Ma totalno ko napad panike da sam imao, ali jako jako čudan.

Eto, pa se vi onda i daje klanjajte Guospi od Lyrice...samo se zajebavajte pa posle kuku meni, oću kućiii. Da, da, ovo možda deluje šaljivo al da viš uživo kako izgleda, pakao na zemlji. Znači Lyrica aka Pregabalin STOP! Zloupotreba stop. Doze preko 700mg STOP!!!

Обмен любезностями в Фейсбуке: ты мне, я тебе

Prevod na ruski: Egr Mihalich

После того, как я написал (немного прорекламировав) про своего доброго знакомого из Белграда, по совместительству большого мыслителя и интеллектуального провокатора Bojan Abraxas Pandža , многие стали интересоваться, а что толку, когда не знают и по сербски даже «курац». Поэтому, я взял на себя просветительскую миссию, и попробую переводить его. А чтобы плавно подвести к великим текстам, начну с общепонятных тем. Вот, например, о немного фейсбуке, всем будет близко.

Обмен любезностями в Фейсбуке: ты мне, я тебе

Понял… к сожалению, только сейчас. Если не отмечаешься тут по стенам, не лайкуешь и комментируешь, тогда и тебе никто не ответит, потому что человек редкостная скотина, как скажет моя бабуля, не посмотрев в мою сторону «мелкая душенка».

И так, лайки и комментарии. Вполне логично, когда хочешь взять, должен что-то и отдать, обычная жизненная ситуация. Люди очень тщеславны, и когда видят, что ты не появляешься, то думают: «Да кому он на хрен сдался, что он там думает о себе» и посылают тебя. А что хуже всего, некоторые мне интересны и дороги своими комментариями, но и они сами здесь забывают, кто есть кто. Никто не покажется, если увидит, что ты не заебываешь его месяцами, так что без шансов. А я дурак, часто забываю пролистывать эту фигню, когда нажимаю на «Домик», поэтому не вижу, кто чем занимается и что пишет. Но не так здесь важны лайки и комментарии, хрен бы с ними, как то самое тщеславие, которое нас разделяет. Эх, если бы рассказать вам насколько я тщеславен , то не хватило бы места на этой стене. Я может наитщеславная личность на целом фейсбуке, но пытаюсь это скрывать, что конечно, у меня не совсем получается. Все все видят, все все знают. it's plain to see.

Ну, что поделать, тогда и я втягиваюсь, начинаю читать, комментировать, лайкую все что можно, так как про меня и правда немного стали забывать. Блин, не был я активен долгое время, мои книги уже давно вышли из моды, блог потихоньку ушел в небытие, читают только фанатики, или те, кто меня не раскусил и думает, что я сверх искренен. Сколько людей пришло и ушло за эти 10 лет на фейсе, побудут немного, вдохновятся, с энтузиазмом даже напишут мне, а потом насытятся, надоест им одинаковая пластинка, которую верчу, или наконец догадаются про «искренность» и пошлют меня. Ну, а что, кто о чем, бабушка о пирожках, я о себе.

И значит вывод: Чтобы кто-то читал что-нибудь твое, должен, братиш, и ты их. Нельзя вести себя, как будто ты один в мире, и все вращается вокруг тебя (а разве не вращается?), включись в игру, ударься в социализациу, пообщайся немного, не обломишься.

Moj 6. oktobar

Na današnji dan pre 18 godina, 6. oktobra 2000. moj život je stao. Izašao sam izjutra sa devojkom na ulice razrušenog Beograda, gurajući se kroz onu gužvu jer grad je bio prepun raznih likova i faca, otišli smo do Obilićevog Venca i seli u neki kafić krcat ljudima. Gledajući sve one vesele i razdragane ljude krenuo sam da padam u žešći bedak, i na kraju se logično smorio do kraja. Shvatio sam da je sve gotovo jer konačno su me skroz pustili trodoni od sinoć. Proklinjao sam sebe što sam uopšte i krenuo do grada kada sam vrlo dobro znao šta će da se desi, al' jbga ova moja navalila. Lagano sam počeo da posmatram svet oko sebe onakvim kakav jeste, običan i dosadan, svakodnevan i isuviše strejt. Niko iz našeg društva nije imao ni dinara za neki alkohol jači da se pokidam, jer mladi ljudi od 22-23 godine tada nisu baš imali para, a i da smo imali novac otišo bi do trafike te kupio količinu žestine a ne da trošimo bezveze u kafiću ko slepci. Alkohol bi me tad spasao ovog užasa, ali jbga, takvo vreme bilo. Euforija oko mene, žamor, prepričavanje nekakavih događaja od juče, ma osećao sam se ko na tehno žurci, svi na ekserima ja jedini strejt i svi đuskaju a meni loše a nemam dinara ni za obede. Jako, jako loš trip.

Mada u tom stanju tada, skontao sam neke jako bitne stvari. Da su ljudi stvarno bili u tripu mi se borimo za to, to i to i kao konačno smo pobedili, dok jedan doduše manji deo nas koji smo bili zajedno sa njima u toj priči nismo baš tako razmišljali, nas je ložilo nasilje, frka, gužva i adrenalin. Mi smo tu bili zbog kordona, zbog palica, suzavca, šok bombi, rušenja, premlaćivanja, otvorenih lobanja, i krvi, dosta krvi. Nije bilo većeg zadovoljstva nego pošibati se sa tadašnjom murijom, jesu oni nas kao tukli ali brate tukli smo mi mnogo više njih jer su bili barem meni smešni. Današnjoj muriji ne možeš ama baš ništa, al' da ne gnjavim sa tom pričom. Dakle, skontao sam da sad kad su ovi naši saborci pobedili da to zapravo znači da više neće biti nikakvih velikih demonstracija, velikih nereda, da više neće biti svega onoga što je zapravo jedino i bilo bitno u celoj toj priči. Znači, stiglo se do cilja i sad svi na svoje radne zadatke. I sad će svi da uvate da rade i da žive normalno. E to me smorilo najviše, taj rad i normalan život. Samo ne normalan život bogtejebo, neee samo to neee, pa nisam se zato borio protiv Slobe svih ovih godina, neću da budem strejt bre alo, strejt stanje je najodvratnije stanje svesti koje postoji, to je jedna ravna linija, ništavilo, rutina. O radu da ne pričamo, kakav crni rad, robovanje privatnicima, "kuća žena deca a plata je mala", zajebi me sa tom filozofijom. Oću da budem student ko što sam i do tad bio, brucoš na više fakulteta, u večitom bekstvu od vojne obaveze jer sam izdajnik, ne volim Srbiju, mrzim bre sebe a ne državu.

I dok sam ja to tako razmišljao izolovan od ostatka sveta, skroz sam u toj gužvi, znate ona scena iz Trainspotinga kad Renton sedi u kafiću/pabu sa celom porodicom i prijateljima, svi oko njega veseli zbog nečega, brbljaju, ubrzan snimak, a on samo sedi bezizražajnog lica. E to je bio upravo taj rad. Sad je sve gotovo. Kao da mi je ta rečenica odzvanjala u ušima. Žurka je završena. 90-e su gotove. Neeee!

Kad su popili svoje sokove i šveps, otišao sam sa curom, njenom drugaricom i njenim dečkom do nje kući na Konjarnik, Rudo 1, 26. sprat. Seo sam i pripalio televizor, oni su nešto pričali skroz veseli i entuzijastični, ja sam bledo buljio u onaj televizor ništa nisam ni video, i onda je Jelena krenula da me cima, iz fazona alo, gde si ti odlutao, Bojane, Bojane, i krenula nogom da me gura, a meni se sve skupilo i ti njena drugarica koja me nameštala kod nje dok je ova bila u Kanadi za vreme bombardovanja, koja me baš "mrzela", onda taj njen dečko Marko, ne sećam mu se nadimka, inače lik koji je bio na HCpunk sceni tamo 95-96 pa odjednom posto fensi i nestao, a koji joj je takođe punio glavu, kaže Pandža nekad najveći strejter a sad najveći narkoman grada Beograda, sve mi je to ona prenosila, jbte sedim u sobi u kojoj me dvoje ljudi opasno ne voli i jednom osobom koja se dvoumi jer ne zna kome da veruje, dal' meni jer me voli ili njima jer su joj navodno prijatelji. I jbga, samo sam puko, ko nikad u životu i zaista takvu stvar nikad u životu uradio nisam, samo sam odjednom naglo ustao, krenuo sve da ih napušavam najružnije i samo napustio skup, tj. izašo iz stana i pravac Vidikovac, jebite se svi.

I to je bio kraj naše veze, a to je bila jedina devojka koja me zaista bezuslovno volela, tj. jedina koja me volela i ja nju ili sam bar mislio da je volim, jer ljubav je zaista nedefinisana kategorija. Bili smo relativno kratko zajedno, jedno 2 godine al' te dve godine su mi bile jače od svih ostalih godina sa raznim, da ih ne imenujem. OK, radio sam ja đonove ali brate radio sam ih i kad smo se upoznali i to je vrlo dobro znala, tad joj to nije smetalo, ali vremenom devojke valjda odrastu, shvate neke stvari, požele normalan život a ne likove na trodonima i raspadanje na ulici s "klošarima", a posebno ne likove koji su bili kontra normalnog života, jer ja sam tad uzimao bukvalno sve samo da ne budem strejt, jedino heroin iz nekog razloga nisam uzimao, valjda mi lakše bilo sa tabletama, kapsulama i kapima. I eno je sad sa jednim takvim normalnim likom u Pekingu, udala se, ima sina, nek je živ i zdrav, ne čujemo se, ma ništa, ne želi ni poruku da pošalje, samo mi je jednom preko fejsa poručila da zna čime se bavim, da prati, čita, da je to super, ali da ne želi nikad više sa mnom da komunicira iz kako je napisala "perverznih razloga" šta god to značilo, i to me najviše boli. Jesmo bili klinci od 21-22 godine al' brate bili smo jedno, nikad takvo nešto nisam iskusio ni pre ni posle nje. Govorila je kako me sanja, volela me beskrajno, grlila non-stop, pisala mi porukice na sitnim papirićima, pola na srpskom pola na kineskom, dolazila kod mene svaki dan čak s Konjarnika pa bogami i ja kod nje, ej bre, ja koji mrzim da odem do Rakovice putovao sam čak do jbnog Konjarnika i danima spavao tamo. To je bio jedan organizovani haos, što bi reko pokojni Vd.

Išli smo na sve koncerte, tad sam čak i ja svirao pa je ludilo bilo još veće, nismo se razdvajali bukvalno, zato kažem da smo bili jedno. Al' jedan od najvećih problema u toj priči su bili zapravo njeni prijatelji pred kojima sam morao da se ponašam ko fol normalno da je valjda ne bih obrukao, i isti ti prijatelji su me na kraju i iznameštali jer tačno znam šta mi je rekla da su oni njoj rekli. Pa jbte njen najbolji drug je bio zaljubljen u nju godinama, i ona je to znala, i logično da je bio i te kako ljubomoran na mene. Sve se to skupilo na gomilu, svo to ljubazno smeškanje u lice a iza ogovaranje i normalno da nam je bilo suđeno da padnemo sa tog 26. sprata jer smo, što se kaže, bili skloni padu. E zato uvek kad se setim 5. oktobra ja se ne setim onog upada u zgradu RTS-a sa Vešticom i razoružavanja pandura već se setim 6. oktobra i sve mi se smrači. I zaista posle tih "promena" meni je život stao, prestao sam da izlazim u grad, prestao sam sve, došle su nekakve čudne godine kada sam u tom beznađu prešao iz HCpunk adrenalinske priče u jednu drugu još više adrenalinskiju priču, ali to je već neka treća priča, nije za priču jbga.