Monday, November 18, 2019

Imagine: Joan Baez



Postavljam ovo u znak zahvalnosti svima koji me pre pet godina nisu obavestili da Joan Baez nastupa u Beogradu (možda i po poslednji put) a znali su kolki sam fanatični fan. Hvala i uživajte, neka vas neka.


Tuesday, September 24, 2019

The Disappearance of Madeleine McCann (2019)


Odličan dokumentarni serijal od 8 epizoda. Engleski titl na predviđenom mestu.

Tuesday, August 6, 2019

A Killer on Floor 32 (2018)



E, tako se to radi. Las Vegas 2017. 58 mrtvih 422 ranjena, sa 32. sprata hotela otvorio vatru na ogromnu masu koja je gledala koncert ispod. Sve do tančina isplanirano, 10 automatskih pušaka koristio, ništa mu nisu mogli sat vremena. Odradio hell of a job a ne ko ovi patetičari što ubiju 10-ak jedva pa ih još i navataju. Dakle, kada krečite onda krečite jbga. Il' pucaj il' bolje nemoj da se kurčiš care.

"On the night of October 1, 2017, Stephen Paddock opened fire on a crowd of concertgoers at the Route 91 Harvest music festival on the Las Vegas Strip in Nevada. He killed 58 people and wounded 422, and the ensuing panic brought the injury total to 851. Paddock, a 64-year-old man from Mesquite, Nevada, fired more than 1,100 rounds of ammunition from his suite on the 32nd floor of the Mandalay Bay Hotel. The shooting occurred between 10:05 and 10:15 p.m. PDT; about an hour later, Paddock was found dead in his room from a self-inflicted gunshot wound. His motive remains undetermined. The incident is the deadliest mass shooting committed by an individual in the history of the United States."

Monday, August 5, 2019

Kad pustiš sadističkog psihopatu na uslovnu: Kenneth McDuff



Lik još 1966. silovo i potamanio neku decu (Broomstick murders), dobio smrtnu, smrtna ukinuta 1972. pa preinačena na doživotnu. Onda 1989. mu dali uslovnu zbog prenatrpanosti zatvora i već 1991. krenuo u novu akciju. Pravi reprezentativ sadističkog silovatelja, ubice i čega sve ne. Vlast je ovom akcijom sjebala svim zatvorenicima uslovne kazne, što kažu Ameri they give a parole a bad name. Neverovatna priča.

Sunday, August 4, 2019

One teenager's tragic hidden secret 2019



Koji sjeb potpuni, a ovo se svuda dešava, i kod nas normalno, samo se kod nas deca još ne ubijaju zbog toga, za sad.

"High school junior Alexandra Valoras, a straight-A student, class officer and robotics whiz, nonetheless felt she wasn't ever good enough; hiding her despair behind a sunny disposition to the outside world, she ended her life before her 18th birthday. Jim Axelrod talks with the young woman's parents, friends and teachers about the signs that were missed; the private journals in which the girl wrote down strikingly uncharacteristic words of pain; and how Alexandra's mom and dad are bringing a message of awareness to other students."

О Гвиду, ХЦ пунк сцени 90-их, и како је настао спот "Brainstorm - Die for patriotism"


Autor teksta moja drugarčina i realni velikan subkulturne scene:
Nikola Popević!



После текстова о томе како су настајали спотови за "Хунд" и "Акрохолију", време је да се пређе на озбиљније теме.

Мало је рећи да је Гвидо Обрадовић легенда. За такве људе реч није измишљена, а и када би била измишљена, била би недовољна да објасни сумануту количину енергије и преданости уложене у развој тзв. "сцене", а при томе радећи на свему томе са нециничном озбиљношћу. Тзв. "сцена" је једна недефинисана категорија људи окупљених (у овом случају, има и много других) око музике неспособне да дубље уђе у медије и самим тим допре до шире публике, али довољно потентне да споменуте људе окупи макар због зезања. И управо су људи који тзв. "сцену" вуку, мада остајали мало је рећи легенде, истовремено и остајали заправо несхваћени. Број анегдота, прича, гласина, лажне историје и још лажнијих сећања... све је на гомили. Али разумевање мотивације да се свему томе дода и неки озбиљан рад са конкретним резултатима, већини углавном измиче. Филмови у којима је главни актер Zivan Pujic, и поред дозе ироније, за то разумевање су значајни; остаје нада да ћемо једном имати и филм о Гвиду Обрадовићу.

Било како било, већ етаблиран као андерграунд аутор, са Гвидом сам се договорио да направимо спот у духу DIY естетике коју је његов бенд Brainstorm баштинио. Наравно, ту су одмах кренули и проблеми рада у штап-без-канапа условима. Можда неко технички поткованији од мене, а да није умро од старости јер говоримо о ОНОЈ техници и то аматерској, уме да објасни зашто на снимцима неких VHS камера при лошем осветљењу остају трагови за светлим површинама, и то када се камера помера брзо. Није ни важно, добијем ја брдо неког видео материјала, али технички комплетно неупотребљивог. Лажем, у ствари, да сам правио спот за неки ретро психоделични есид стоунер рок бенд, то би можда и имало смисла. За d-beat хардкор панк баш и не. После се испоставило да је камерман брзих руку био Вања Екстремиста, али ћутите о томе.

Можда неки не знају, али ране деведесете биле су турбулентне године, стално неке пиздарије, идеално окружење за политичка паролашења по песмама, како леве тако и десне оријентације. У овом споту налазе се, испоставиће се касније, врло ретки снимци са нереда из јуна (мислим да је био једанаести) 1993. године, кад је погинуо један полицајац (!) и после којих је брачни пар Драшковић попио лепе батине.

До снимака сам дошао тако што сам их искукао од једне колегинице из Информативе која ми је донела свега једну касету са сировим материјалима искоришћеним овде. Како се код нас слабо шта мења, и тад су владале извесне сумњичавости о намерама аутора коме требају снимци демонстрација (мада сам тражио било које), па је то све било урађено уз дозу непотребне конспирације коју чак и не памтим као нешто богзна како узбудљиво. Остали колажи, фотке и слична скоро па уметничка делца радио је Гвидо да би све имало тај красти-ди-бит шмек, уз неизбежно левичарење о патриотизму, устанцима клетих и сужњих, војсци и полицији.

Сад кад вратим филм, од те тзв. "сцене", преко букаџијског политичарења па до озбиљних догађаја овековечених као сведока времена како у овом споту, тако и у нашим непоузданим сећањима, емоције које према томе гајим сличне су као и према 9. марту и 5. октобру, догађајима у којима сам учествовао, али сам осећај да сам био део нечега што је подигло муљ којекаквих драшковића, ђинђића, чеда-чанака, тадића и осталих весника "златног доба", заправо је мучан. Али мучан је само површински, јер осећај који је стварала музика око које смо се врзмали, није емоција пер се. Вероватно је реч о неком менталном поремећају или можда презупчењу у одрастању, некада давно упаљеном пламену који све време шапуће "мрш сви у пизду материну, мрш сви у пизду материну, мрш сви у пизду материну..." чак и сада кад је притиснут свакодневницом средовечног човека сведен на тачку белог усијања. Криво ми је донекле што из свега није изрођено нешто громопуцачко и значајније, што бунт није био мудрије каналисан и што се све свело на лична ангажовања и на крају пливања или бар држања носа изнад воде, али опет, мрш сви у пизду материну. Није ни важно, реално.

Мало ми је криво и што је цео тај звук данас сведен на политички коректно испрђивање. Да се разумемо, и ономад је било исто, али је испрђивање у међувремену постало мејнстим, па је и хардкор панк тако згаснуо јер што би се сад неко трудио да провали "шта се дере овај" преко бучних гитара кад исто то може лепо да чује чим укључи телевизор.



Zatvorske manipulacije: Tri školska primera


Lokacija: MERA lečenja od narkomanije u Centralnom Zatvoru (KPD Bolnica)


01. E brate, ti znaš da ja tebe mnogo gotivim, evo sad kad pričamo nasamo mogu da ti kažem, Steva Jarac je predložio da ti namestimo priču da ovi iz druge sobe hoće da te biju pa da te mi kao spasemo i tako te kupimo, pa da se ti osećaš da nam nešto duguješ, ali ja sam mu rekao nema šanse jer ti si naš brat.

Prevod: Cilj je bio da me ubedi kako mi je on tu najbolji drug, kako sam pod njegovom zaštitom i da bi mogao (a ne moram), da mu unesem dop na poseti, al' to naravno ništa pod pritiskom nego čisto ako se ja sam setim da eto počastim celu sobu.


02. Ti si dobar momak, ispravan, ali tebi nije mesto ovde sa ovim budalama. Danas sutra će mene da prebace u Zabelu i šta, treba ovde da ostaneš sam, treba da se pojavi neka teška budala da te maltretira? Baš zato sam se danas založio kod naše vaspitačice da, ako ti želiš naravno, kreneš sa mnom u radionicu pa posle da te uguramo da radiš na kantini i tako dobiješ izlaske na vikend, da se malo vidiš s tvojima, s devojkom, jer nisi ti zatvorski tip, ti si normalan dečko, voliš da čitaš knjige a ne da se razvlačiš sa ovim kompleksašima.

Prevod: Radom u kantini dobijaju se te beneficije, izlazim na vikend i da bi mu se odužio hteo ne hteo ja moram po povratku sa vikenda da unesem gudru. Ali avaj, taman kad sam ja krenuo da radim na kantini, na bloku se pojavi neki skroz lud lik sa Ceraka, ovi krenuli malo da ga driblaju, da ga opipavaju kakav je, a njemu kratak fitilj, i on fino već posle 2 dana skupi ekipu potlačenih, svakom po štanglu, i izotvaraju ove koji su do tad vodili blok zajedno sa ovim mojim "zaštitnikom". Naravno, sve učesnike u obračunu pošalju u samice a ovog mog "brata" u Zabelu i propade posao, a siguran sam da se lik zadržao još neko vreme kao glavni kolovođa na bloku da bi me gadnu cimao da mu se odužim.


03. Trebalo ja da izađem, ostalo mi još oko nedelju dana, a doneo sam ranije CD plejer i gomilu diskova da slušamo muziku. Lik me snimi i kreće priču izokola, kao eto mamu mu jebem, onaj jedan Jelke sa bloka, otišao kući i umesto da nam ostavi plejer on ga ko zadnja pička poneo sa sobom tako da smo kasnije samo tranzistor slušali. Kakvi su bre to ljudi danas, ko da će da umre bez CD plejera na slobodi.

Prevod: Mislim da je ovde sve jasno, hehe. :))

NAUK: U bilo kom zatvoru ako ti neko nešto ko fol čini a ne znaš iz kog razloga, znaj da nešto oće od tebe i da ćeš platiti uslugu 10 puta jače. Znači ne prihvataj od nikako ništa od tih što su kao mnogo dobri!

Saturday, August 3, 2019

The Candy Man: Dean Corll (2015)



Ovo je jedan od najužasnijih slučajeva serijskog silovanja i ubijanja tinejdžera u SAD. Trebo je da se pojavi i opak novi dokumentarac 2018. al nešto kasne il su pukli jbga. Jedna od onih priča za koju vam treba stomak jer Dean Corll, popularnog imena Candyman, je oteo, silovao, mučio, i na kraju ubio najmanje 28 dečaka tinejdžera u periodu između 1970. i 1974. u Houstonu, Texas. Corll je imao pomoć i dva teen saučesnika, David Owen Brooks i Elmer Wayne Henley. U to doba to je bilo ubedljivo najgore serijsko ubistvo u USA. E sad, ako vam treba još neka preporuka recite, ali svako polunormalan bi pogledao posle svega ovoga pobogu, šta je s'vama omlad'no?

"Corll was also known as the Candy Man and the Pied Piper (Pampi?), because he and his family had owned and operated a candy factory in Houston Heights, and he had been known to give free candy to local children." - sweeeet :)

Gardner Museum Heist Mystery



Ono kad su dva cara u Bostonu 1990. iz muzeja izneli slike u vrednosti od 500 miliona dolara sunce ti jbm, i to po principu "uđeš-izađeš i gotovo". Znaš kad će da ih uvate? Po mom neskromnom mišljenju to je neko fino naručio za svoju priv. galeriju, i ovi ušli i samo probrane slike skinuli, odneli finom gospodinu, on njima par zlatnika svakom po principu "ključ u ruke" i ćao, ali ovde ima i brdo drugih teorija što svakoga čestitog fanatika što voli mystery fazon dokumentaraca raduje. Zato sam ovde turio više radova, jer greota je omašiti nešto kad su ovakve stvari u pitanju.

I pošto me neće biti tu neko vreme, da znate, od sad na YT samo kucajte "mystery (pa po volji)" (neko iz mase: izvini, mi to nismo znali, fala ti mnogo), i to je dovoljno za hiljade snimaka svih vrsta. Ja npr. prvo gledam kanale tipa top 10 ovoga, top 10 onoga ili tako neke jeftine, i tu uvatiš nešto mnogo dobro a sprženo u jbna 2 minuta, i onda fino zapamtiš imena aktera ili akcije i odma' u google search pa redom, prvo dokumentarci pa posle tekstovi i TV vesti. Izguram bogami to sve do kraja kad je nešto baš zanimljivo, kad mi kapturiše imaginaciju. Naravno za neke stvari nema skoro ništa ni na YT, to mi tuga, neke baš jake misterije niko se još nije setio da snimi nešto i uzme kintu, ali biće i toga, došlo je takvo vreme da se o svemu snima sve, svi su režiseri i kamermani, i treba bre! I da, baš mi bilo čudno kako je to bilo 1990. a mi pojma nismo imali, a zapravo kako smo i mogli, bilo možda eventualno u Dnevniku i u novinama nešto šturo, danas to odma sve. E djeco, djeco u naše vrijeme mi smo u školu bosi hodili, kroz snijeg dubok, kroz prtine, pa kad nam se noge smrznu a mi smo ih mokraćom grijali - istinita priča by moj pok. deda, yeah! :)



Ovaj kanal je odličan, sve UNSOLVED CASES, jedino što mnogo kenjaju, nabijem ih:

Friday, August 2, 2019

Dateline Mystery: Why Did Eric Kill?



Ko ima malu decu neka ne gleda ovo, mi ostali jbga moramo jer shvatiš da kolko god štitio svoje dete ne možeš ga skroz zaštiti od svega, i još jednom kažem ko ima klince da ne gleda jer dosta mojih dugara ima decu baš tog uzrasta. Znači klinac od 13 ubio dete od 4, ali na kakav način, sjebo me skroz, mali psihopata. Podsetio me na čuveni UK slučaj devojčice Mary Bell koja je postala skoro pravi serijski ubica u tim godinama, ma još mlađa. Ne mogu puno da pišem jer treba pogledati ovu gomilu opskurnih dokumentaraca na slične teme po youtube-u. Hell on Earth, jarane moj.

Tuesday, July 30, 2019

Ićo i Maslo pohode Pampijev Beograd 80-ih (jedan od najluđih tekstova ikada :)


Autor teksta: Ićo Purger
Preuzeto sa stranice Torcida-Old School

Moj Dinamo igra i dalje najljepši za oko i najbolji balun u kaubojskoj ligi FSJ. Svi igraju protiv Dinama ne samo na terenu već nažalost po zelenim stolovima pa čak i stolovima Skupštine  U mom Splitu iz moje Torce 80 malo je tko bio voljan sa mnom putovati u Begiš. Nažalost strah je bio broj 1, a oporavdanje se zvala neimaština, te izgovor u stilu bit će ludnica, ali Ićo šta ću ići kad purgera uopće neće biti. Ipak na dan pred polazak javia mi se legenda Maslo s upitom: Ićo ideš li gori? Bogu hvala, samo bi, moj Maslo volio da mi još netko ide svjedočiti iz tvoje i moje Torce 80. Maslo, idemo i bog, sutra budi točno u 15:00 na Rivi na klupe isprid Dubrovnik kavane. Ok Maslo, nemoj me zajebat. Love ću imati točno za sutra se uliti prije puta, a kartu za vlak zajebi. U redu, vidimo se, bog. Utorak je iden Rivom i točno na dogovorenom mjestu nađem najvećeg solo avanturistu jugoslavenskih navijača svih boja. Otišli smo malo do „po noge“ popili pivo, dva, tri, još malo prošetali gradom i došli na kolodvor oko 16:00. Čim sam stigao na postaju ugledao sam grupu boks kluba Split i odma sam asocirao i promislio di oni to idu. E da oni ziher putuju na derbi 2. lige u Slavonski brod boksati protiv Radničkog. Ludilo, proći ćemo u vlaku s njima super dobro. U klopi, cugi i prolasku konduktera. S obzirom da su mi boksači Vuki, Jakupi, Jakus i Putnik dobri frendovi uvalili smo se kao da i mi idemo s njima. Put do Broda ludilo zabavan, a u Brodu s Boksačima se pozdravimo sa sretno, sretno. Dobijte ih, mi hoćemo, velim im. Maslo i ja začorimo do Zemuna i sad s užasnim strahom i nestrpljenjem očekujemo što bi nas moglo tamo dočekati.

Odmah sam rekao Maslu da prsten s Hajdukovim povijesnim Hrvatskim grbom makne ili ga bar okrene naopako. Zašto? Zato jer prije našeg vlaka iz Splita ima stići još jedan od vlakova. Iz Zagreba je u jutarnje sate na BG kolodvor stiglo najmanje 3 – 5 i u svim tim vlakovima prošvercalo se možda 10-20 purgera koji su najsigurnije škivali u Zemunu ili kroz prisutnu masu. Maslo ja znam da purgeri u BG stižu točno u 12:00 na Kalemegdan – u dva busa 120 ljudi i tamo će ih čuvati murija. Ti Maslo znaš da BG mase ultrasa uopće nisu spavale već su cijelu noć pili i čekali ustaše. Pošto su ZG vlakovi prošli bez plavih obilježja vjeruj mi da će upravo grobari čekati nas iz Splita torcidu kao ispomoć purgerima. Budalo, to bi po logici triba i sam znat. Jel da. U redu Ićo vidit ćemo šta ćemo.

S razglasa 1 km do cilja čuje se voz iz Splita broj taj i taj upravco ulazi na peron taj i taj, kolosek taj i taj. Iz daljine već vidim grobare na stanici. Kad smo izašli na BG vjerovao netko ili ne dočekalo nas je 800 do 1000 pretežno pijanih grobara 1. ekipe. Ajme nama, osušila su mi se usta, a Maslo je toliko drhtao da mi nije uspio ništa reći, jednostavno je blokao i nešto mi zamuckivajuči izrekao.
Kad su nas prvi grobari ugledali , a onda kad smo spontano krenuli prema toj masi počeli su pružati ruke, grliti i ljubiti, Maslu i meni ništa jasno ni u ludilu nije bilo. Ko nam je prvi prišao? Pampi, prvi i najluđi grobar, pa onda Maslov poznanik Rus – naranča, pa Belgija, Golub, Grob, Žare brada, te mnogi neznani. Svi su bili mamurno pijani. Takav doček sam i očekivao, a još sam Smaji, Vukiju i još nekim našim bokserima pričao šta nas čeka u BG. Jutro je, vrime je tipično kontinentalno istočno, rekao bi balkansko. Igralo se na Marakani i u prvi mah novinarska svita očekivala je 70-tak tisuća fudbalskih fanatika. Pred Maslom i menom stajalo je otprilike 12 sati ludnice, gladi, žeđi, te pitaj boga blagog što ćemo sad doživiti. Ti udarni grobari nas primili kao največe prijatelje u životu. Predstavili smo se kao članovi mlade udarne skupine Torca 80, odnosno navijači Hajduka. To sam Maslu odmah ufurao u glavu, jer grobari štuju Torcu a nas Dinamove purgere mrze toliko da bi nas najradije odveli na Avalu i tamo pretukli.Taman da upoznamo VMA i da se počmemo voziti u kolicima na ručni pogon i još san Maslu reka da ka Dinamovci nebi ni u bolnicu došli odjeveni več bi glumili nudiste.

Od kolodvora su nas vodili na čelo kolone Pampi a jedan njegov je nosio njegovu sekiru sa kojom inače putuje na yugo gostovanja.Te iste face par dana prije bile su na gostovanju u ljubljani na Olimpija-Partizan (igralo se u subotu) a sutra u nedjelju došli su pomoči Ciganima na maxsimiru Dinamo-CZ.Tih sedam dana ranije bilo je nešto neponovljivo u jednoj nogometnoj nedjelji u Zagrebu našlo se sve šta vrijedi u Jugoslaviji.Purgeri kao najmasovniji domačini,Torcida njih oko 50 iz Splita među kojima sam bio i ja,cigani Zvjezdaši te Grobari koji su se prepolovili na pizde i hrabre.Pizde su poslje Ljubljanske tekme odlepršali za Beograd a Pampijeva braća su htela pokazati Ustašama da ih se ne boje ma gde to bilo.Tukli smo se prošle nedjelje na Zg kolodvoru sa Grobarima zatim u Maksimirskoj šumi sa obima Bg skupinama , te na jugoistoku njihovom kutku maksimira te ponovo kasno na odlasku vlakova.I naravno u beogradu sam se bojao da me ne prepoznaju a pogotovo Nešo koji je u Beograd na derbi desetlječa kao okorjeli Grobar iz Kragujevca došao dan prije nas jer je odležao par dana na traumatologiji na Rebru u Zagrebu.


I eto da nedužim stigli smo u neku ulicu u blizini knez mihajlove.Tu smo sjeli za stol Maslo,ja,Pampi,Belgija i još neki tip.Ostali oko stolova i u toj ogromnoj gužvi nisu se imali šanse približit našem stolu više od pet metara.Pampi nam je još na kolodvoru rekao da smo danas kao članovi Torcide njegovi gosti i nitko vas neče krivo ni pogledati a ako se slučajno nešto desi garantujem vam da ču ruku da mu sečem.Dalje, veli Pampi vi ste Hrvati i pevačete onu vašu poznatu mi Hrvati piti i klopati ono šta zaželite.Odma je trojici naredio da otiđu u dućan i donesu viršle,neku bre salatu,meso i ostalo.Gospe mi drage vratili su se u roku odma niti za 7-8 minuti. Donili su nam sljedeće:ljute feferone,kiseli bre krastavac,cveklu zatim bogami tri Gavrilović kobase,neku ludu salamu,sir od 2-3 kila,gajbu piva(bip),duhana Drina dvi tri škatule.Za nevirovat.Umalo sam se zajeba pa im priznao kako su moji Purgeri nikakvi u takvim poslovima ako ja neidem sa njima u prve dućane čuvene metropole Dubrava jer tamo nediljom rade 3-5 dućana-samoposluga.Tako sam im umalo prizanao da sam jedan od No. 10 Purgosa.Jedino bi me Maslo mogao izvući s obzirom da je on crnogorac-hajdukovac-katolik i tko bi to sve odgonetnuo-Masla sam uvijek branio od verbalnih napada pojedinih ultra nacionalista iz Torce 80 koja je neslužbeno brojila od 100-300 momaka.U toj ulici ili bolje reči trgiču pored knez mihajlove boravili smo dosta vremena.

Pošto sam jučer pio cijeli dan i pošto me danas uhvatio ovde odma neki strah od te puste hrane jedva sam pojeo jedan sendvić a prvu pivu sam pio sat vremena a drugu 30 minuta.Do podne mi je sve prošlo i osječao sam se ok sve dok mi netko nije doviknu gde si bre Ića Purgeru.Mamu vam vašu ja jučer doputovao iz Rebra hospital.Imao je šal Leeds uniteda.Neša je bio fin momak.Pred ruljom mi ništa nije spominjao prošlonedjeljnju utakmicu.O tome smo poslije popričali.Nenormalno sam se čudio da niko nije reagirao na ono njegovo Ića Purgeru a ja mu opalio kontru u stilu Neške nemoj me jebat kakav Purger jebote a onda je Maslo potvrdio šta vam je Ićo je naš Torcidaš i još nešto.....


Cijelo to vrijeme kroz taj prostor slijevalo se masu i masu tifosa Partizana iz svih djelova Juge.Mnogima bi znatiželja htjela priči tom najuzavrijelijem dijelu bašte o čemu je riječ, tko smo mi itd.Tako je jedan od žeščih iz Valjeva s pravoslavnim krstom na poprsju i partizanovim zastavicama uspije prići blizu stola.Jedan od njih je Pampijev ortak.Ovaj bradati gledao me je kao isusa krista a Maslu je rekao šta ti bre kako se ono zoveš,Maslo?.Nisi ti iz Splita ti si jebeni švabo.Riknili smo svi od smija kao da smo svi svoji.Maslo je plav ful sa plavim očima. Pampi je i dalje nas predstavljao i u jednom trenutku neki tip iz grupe Valjevaca koja je stajala malo dalje nešto je doviknuo i to Pampiju u stilu što bre Pampi ti to sa Ustašama, Pampi se digao, gurnuo dvojicu i onda naredio da uhvate toga tipa, ovi su to i uradilil i uhvatili su nekog s pustim krstovima i doveli ga pred vojvodu kako je non stop Maslu i meni govoria da mu sudi i ovaj ga je osudio ovako nekako. Pleska jedna, nemoj bre Pampi, čuj bre, pleska druga, strgao mu Pampi križeve, zastavu, uhvatio ga za kosu i psovao i rekao mu što će ti ovi krstovi, jebo ti pop Vasilije majku bre, na kraju ga je još i opeljušio (prsten, lančić i oko tristo dinara) lovu je dao 100 dinara njegovom šegrtu, a dvisto dinara meni i Maslu i na kraju te cile priče otirao je cilu grupu Valjevo grobari osim ovog svog kompe. Ovo pišem jer sam primjetio da u njihovim đirevima je stvarno teško biti s nekim dobar ortak a kad to jesi onda mi se čini da je to skroz ok. Dopizdilo je Maslu a jednostavno nismo mogli ništa dok ova ekipa i Pampi ne odluče nešto.

Tako smo krenuli na doček navodno purgerskog voza s oko 300 purgera (njihova ishitrena i niti malo provjerena informacija) Kad smo krenuli tek sam vidia ludilo 1000 luđaka. Mi na čelu kolone a mene Pampi non stop drži pod ruku i priča hvalospjeve o sebi kako će on nas predstaviti na jugu ciganske Marakane i kako ćemo ostati 7 dana u BG a utorak je finale kupa Sarajevo – Dinamo, a za tekmu nam je i dao već karte, ali Maslo i ja na kolodvoru kad je vlak iz Zagreba stigao s jednom maramom Dinama i kad su vidili da neće imati na koga bijes iskaliti Maslo i ja smo gledali trenutak za škivavanje. Tek je 11 sati i sve je još dvaput trebalo proči skoro isto s Pampijevim grobarima i tako je bilo sve dok mi pred konjom na Slaviji neki Boško sa zvezdinom zastavom i dijalogom šta je bre Pampi držiš ih tu kod sebe umesto da ih zajedno bijemo.Posli san ga izlevatija za 70 banki te ga sapasio batina od razljučenih Grobara.Bilo ga je kus a izgleda da je to neka njihova maskota.Ekipe je bilo sve više i više.Pijanih i agresivnih još i više a počeo se vršiti njihov ritual paljenja otetih Dinamovih rekvizita a dobro sam vidio najmanje 10-15 kupljenih Dinamovih zastava.Bilo je par transparenata meni dobro poznatih a to su transparenti Iločani i Županja.Bilo je meni i Maslu užasno gledati,suze su mi pošle.U istom momentu neki čupavi seljak nabacio mi je crno- beli šal od Partizana oko vrata.Maslo ga nekako primjetno/neprimjetno odbaci pa meni iz zezancije kaže daj upaljač sad čemo im jebat mamicu.hahahaha.Smijali smo se-Tu je sad več bilo 2-3000 mlađih Grobara i to je jedno opče Srsko ludilo u stilu žikinog kola.Napokon odluče još jednom na na kolodvor preko grada pa na Kalemegda.Mogli smo več tu odmagliti ali nam je bilo stalo da vidimo šta če se zbivati.Ja znam 100% da moje Purgose sresti neće a na kalemegdan ionako sa njima ne planiramo ići.Pampi i Golub su se tek tada odmakli od nas sa čela kolone i odma smo počeli biti gađani sa trišnjama a niko ni A ni B kad uletimo, ma daj koji vam je kurac ko gađa?S vrha propuštali smo rulju da prolazi,trajalo je propuštanje jedno kilometar posli obilaska kolodvora pa put „kališa“. Prolazili su prolazili svakakvi grobari, od šiptara do cigana i onda najgora situacija za nas dvojicu. Prolazili smo preko nekog njihovog pazara kojeg su totalno opljačkali doslovce razorili. Bilo je i fajta s trgovcima. Ovo još malo ciganije iza nas imali su noževe, sikire, srpove i čekiče. Bilo je jebeno naglo ih zaskočiti jer nas je već 60-70% bagre znalo, a iza nas je osta još i Pampi kojega moramo fingirati a ne tražiti pomoć. Kad su nas opet ti isti počeli gađati sa brokvama, popizdili smo, Maslo više jer je bio pogođen i čini mi se da mu je ispala leća. Ovaj put sam se okrenuo i zaglumio mangupa šatro, jeben mu mamu neka ga ja uhvatim, osetiće sekiru keve mi. Ništa od toga, Golub i Pampi su prošli dodirujući me i dobacili – požurimo se bre, svi idemo bre, pobeće.... (purgeri s Kalemegdana).

Došli smo do kraj kraja i dva grobara su, neznam odakle stigli, mislim iz paralelne ulice, najmerno smo ih zakočili koliko smo mogli, a njima se bidnima žurilo na Kališ tući moju braću. Naišli smo na točno stvoren kantun i ako još produžimo 10 m nećemo ništa napraviti jer će nas vidit oni posljednji iz mase pa bi tek tu na koncu uspjeha jebali ježa. Maslo ni a ni b polugom onog manjeg nabijenog u glavinu, ja većeg za dugu kosu i na kolina a onda opet Maslo s tom štangom dugokosog po glavi, a baš i mene po kolinu, jao jeben ti mater uf uf uf... stavio je šal oko vrata a ja kapu i dok su ovi raskrvavljeni dolazili sebi nekužeći odkud ovdi torcida (Maslo je vikao udarajući – ovo je od Torcide Split). Mi opalili maglu u jedan portun, mali odmor i mir u duši. Na tekmi smo bili na jugu, fatalni vrh desno od semafora. Moj Dinamo vodio je 0:2 ali na žalost Maslo i ja morali smo na vlak, trkom a na našu kasniju žalost koju smo tek čuli u Kninu Dinamo je igrao 2:2. Imali smo za kartu i do Splita, ali uzeli smo do Bihaća, bilo je užasno zabrinjavajuće ali nakraju Alpacinovski.
- Ićo, 1985

JFK's Secret Killer: The Evidence (2013)



Doista nikad dosta JFK conspiracy tripova, uvek pogledan svaki dok. al ovaj je definitivno jedan od jačih.

A može i ovaj dole skroz opušteno.

Monday, July 29, 2019

The Devil Of Little St. James: The True Jeffrey Epstein Story (2017)


Jeffrey Epstein, kontraverzni milijarder konačno uhapšen 6. jula za sex-trafiking i zlostavljanje nebrojenih maloletnica na svom privatnom ostrvu u Virgin Islands (koje je inače kupio za 22 milona dolara - cijena sitnica) ali i u svom zloglasnom Boingu 727 koji je leteo širom sveta i uveseljavao mnoge poznate i nepoznate bogataše i svetsku elitu a među njima čak i britanskog princa (ne pamtim mu ime, ma ko ga jebe, na smrt ahaha!), pa onda čak i glumca Kevina Spejsija i gomilu njih, ma svi su umešani jbte. Bio blizak i s Klintonom (fionansiro ga, klasika) pa sad i sa Trumpom, i obojca ga navodno štitili na finjaka da ne padne, jer već je bio hapšen 2007. za jednu maloletnicu al' odležo samo 17 meseci il' tako nešto i to u nečemu poput kućnog pritvora - ma smešno.


Tek će sad kad je konačno u pritvoru ja se nadam isplivati svi bogatuni iz tog "ringa" koji su se vozili Boingom i uživali na ostrvu sa klinkama, jedva čekam bre! Pre neki dan je navodno pokušao samoubistvo al' nije uspeo hehe, ma samo da pukne i progovori da svi ti bolesno bogati pervertiti konačno izađu na svetlost dana, jer nažalost u ovom svetu novac može kupiti sve pa i ovakvo ludilo da prođe nekažnjeno 12 godina i jače a vlast je znala za Epštajna jer je bio registrovan sex ofender jbga. I lepo je reko Nele: "parama ja kupujem sve, političare, novinare, sudije". I naravno Epstein je samo jedan od mnogih al jbga njega su navatali, ostali još vrebaju iz skupocenih limuzina. Šta reći osim smrt bogatašima! KO IMA PARA - E NEĆE! i ono: "Ne brinite, sve ćemo ih streljati" - taj rad! Mada ja sam protiv smrtne kazne jer što bi reko Čiča Čarli - umreti je lako za sekund, a živeti je zajebano, zar ne? ZAR NE BRE? U to ime prilažem amaterski dokumentarac ali skroz OK za sad dok se ne napravi pro, i neke CBSN TV vesti najnovije. So Enjoy in Lolita's Otok! :)





Како је настао oкултни спот Acroholie - "Ubistvo sveta" који је скроз сликовито описао тај сурови почетак 90-их у Србији


Autor teksta moja drugarčina, subkulturni velikan Nikola Popević!


Делује невероватно, али у нека давна времена, реч "плурализам" није била толико у употреби као данас, али га је у разним појавним облицима било више свуда око нас, па и у медијима. Тако се догодило да је песма једног грајндкор бенда недељама била на топ-листи једне од вољенијих телевизија тог доба. Не пишем "најгледанијих" јер релевантна мерења нису постојала.

Неко ме је недавно питао шта сам радио 1991. године и из своје бурне биографије за ту годину нисам у тренутку могао да смислим неку занимљивију анегдоту. Студирао сам, престао да пишем за "Свет компјутера", преводио гломазна упутства за компликоване компјутерске програме и од тога лепо живео, али још нисам почео да радим на телевизијама. Учествовао сам у оснивању култног грајндкор бенда "Акрохолија" из кога су ме после неког времена избацили, али сам ипак био човек и направио им спот који је у једном тренутку заиста, али заиста, био хит. And I mean HUGE.

Урош Смиљанић АКА Мехо Крљић (ко зна знаће, ко не зна, незнаће) и ја смо се дружили већ неколико година и у то време је било логично продубљивати пријатељство не улажењем у геј везу већ улажењем у бенд. Можда би и дељеље игле долазило у обзир, али нас двојица смо били изнад тога. На супротним крајевима идеолошке потковице (гуглај: теорија потковице) морали смо Србима некако објаснити како стоје ствари и тако је кренула "Акрохолија". Аутор сам већине текстова за најстарије песме које је Урош као и сваки убеђени левичар бесрамно цензурисао, док сам ја живео у савршеном синку са ратном деведес' првом.

Е сад, јебига, нисам могао изведем growl као Ли Доријан, а моје прогресивне идеје у смислу да би требало да свирамо скејткор или бар, ако већ желе бластбитове, могу да крештим, нису наишле на одобравање. Јебига, да је Бане мало више вежбао гитару, а ја крештао, открили бисмо black metal пре Норвежана, па бих био Dead пре Deada или бар Варг пре Викернеса. Овако су ме избацили из бенда и довели Илију, а ја се због тога нисам потресао толико да у наступу беса постанем Варг пре Викернеса, али без значајног музичког доприноса.

Било како било, после неког времена, крајем '92, почетком '93, обрате се мени акрохоличари да на телевизији "погурам" око спота, а ја предложим да га урадимо сами. И тако почне стварање историје.

Ишчилело ми из сећања зашто нисам отишао с њима на отпад да режирам ко прави, мислим да се догодило нешто уобичајено типа - није ми дошао аутобус. Али кад су ми донели ко зна како снимљени сирови материјал, пао је договор да збуџим омаж споту за ствар Ill Neglect бенда кога иначе не подносим, Brutal Truth (гуглај). Дени Лилкер је кул тип и све, али брате тај бенд му ништа не ваља.

И добро, речено - учињено. Продукциони пакао био је исти као што је описан у првом делу ове приче (наћи на мом зиду Хунд: "Мртав човек"), непрецизне машине, неодржаване (санкције, јебига), чак ми је плејер појео траку са атомском експлозијом и зато на крају Урошев дебилни текст на огавном фонту иде преко фриз кадра.

Смонтирам ја то некако. Чисто да професионалцима буде јасно, у мојим штап-и-канап условима, за израду овог спота била ми је потребна цела ноћ, мада се сећам да сам и нешто титловао.

И онда креће лет међу звезде популарности. Погурао сам ја то на ТВ Политици, предао своје чедо бенду и онда су они кренули у промоцију даље. У то доба биле су врло популарне емисије "Тинејџ ТВ" и "Демовизија" на Студију Б, где су врата била отворена тешком андерграунду и поткултури. Веровали или не, таква времена су била, ево питајте Natasa Miljkovic ако мени не верујете.

Да ли је "Убиство света" било схваћено као шала, да ли су Срби другачије реаговали на луде садржаје јер су луда времена ионако била, да ли су били ширих схватања или просто није шта дуго имало да се слуша, углавном песма је из недеље у недељу била на тамошњим топ-листама. Урбане легенде су почеле да се испредају око тога, од тога да је (упућени ће знати зашто) пола Умке звало и гласало, преко тога да су у Студију Б радиле неке кртице, па до тога да је тзв. "сцена" схватила значај овог малог ремек-дела па су и они бесомучно одржавали НАЈВЕЋИ СРПСКИ ХАРДКОР ХИТ ИКАД.

У том тренутку је изгледало да ми је каријера продуцента андерграунд спотова загарантована и да је само небо граница.


Karen Carpenter: Goodbye to Love (2016)


Tužna i potresna priča o Karen Carpenter, članici čuvenog The Carpenters dua, jednom od najlepših ženskih vokala 70-ih...ali meni i malo jezivo zvuči taj njen glas sad kad sam saznao celu priču. Postoji neki čudan naboj u tom jedinstvenom vokalu gde tačno čuješ da nešto nije OK...ili bar ja tako tripujem hehe. Ma bre ZA-PA-NJEN sam posle gledanja, baš me pomerilo, jer priča je zapravo o užasima anoreksije i bulimije, o manipulacijama i incestu, a priča se po čaršiji i da ju je brat podvodio muzičkim zvezdama u ranoj fazi benda, ali i mnogo, mnogo više od toga. Znači MUST SEE čak i za one koji nisu slušali The Carpenters! Evo ja bre od 5 sati jutros slušam ultimate collection, ubivaju! Predivno! Bez bolesti nema umetnosti jbga, zar ne? :)


Grupa JNA i Grobari - dajte GOOOOL ! MADNESS! CRAZY FANS ! JNA 26.05.2013.


Saturday, July 27, 2019

ČIKA BOĆA: "RAVNO U DUPE, POLJUBI ME!" trejler



Wostok opet ubija:
"Najava za dokumentarni film posvećen nedavno preminulom Čika Boći, legendi Vršačkog undergrounda." :)

Čovek Vicko (2019)


"Dokumentarni film o poslednjih 15 meseci života Čoveka Vicka, legende undergrounda i neustrašivog i beskompromisnog borca za slobodu!"

Saturday, May 25, 2019

Related Posts with Thumbnails