Friday, July 20, 2018

Kako ga je Jakov Sedlar osedlao


Jakov Sedlar, da li ste čuli za ovo ime? Naravno da u velikoj većini slučajeva niste, jer radi se o suvom geniju hrvatskog filmskog stvaralaštva a koji je skroz nepravdeno skrajnut i bačen u zapećak, kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji, pa stoga niste ni mogli nikako da saznate za njegov most prolific filmski opus sastavljen uglavnom od dokumentaraca u kojima, kako ga optužuju Židovi, Srbi pa i Hrvati, menja istorijske činjenice i veliča ustaštvo. Kako bre veliča ustaštvo kada je snimio genijalan dok. Jasenovac: Istina (2016) gde konačno celom svetu otkriva pravu istinu o ovom logoru i pojašnjava otkud toliko žrtava. Naime, Titov komunistički režim je tek posle 1945. pokupio sve leševe ubijenih Hrvata u Blajburgu i preneo ih vamo ne bi li uvećao ovaj zločin i tako nepravdeno satanizovao Hrvate kao naciju. Al' nije to sve, prva ozbiljna Tuđmanova biografija iz 1997. je njegovih ruku delo. Uostalom, sami naslovi filmova govore kakav je to borac za pravdu i istinu:

Righteous Stepinac (Documentary)
Ante Pavelic Bez Maske (Documentary)
Gotovina, Letters from Hague (Documentary)
A Legacy of Genocide: The Serbian Death Squads (Video)
Stepinac: A Symbol of the Time (Video)

Većinu ovih filmova sam još poodavno pogledao, uključujući i genijalni igrani film Četverored (1999) koji razotkriva istinu o Blajburškom masakru, i naravno Gospu (1995) moju omiljenu koja se bavi dramatičnim i misterioznim dešavanjima u Međugorju 1981. a koju sam sinoć sa uživanjem pogledao pa ću tek pisati o tome.

Jedino što nikako nisam uspevao da pronađem je dokumentarac čiji naziv u startu govori da se radi o masterpisu:


Nažalost, ovaj film još niko živ nije video niti se može naći na netu pa ako ga neko slučajno iskopa putem pacovskih kanala, nek obavezno baci dojavu, biću mu jako zahvalan. I jako mi je žao što mi u Srbiji nemamo jednog ovakvog redatelja, da malo snimi neke zajebane stvari, al' nisu svi ko Jakov Sedlar, jer Sedlar ga je jedini osedlao, što bi reko jedan moj jaran koji je takođe fan. Živeli. :)


Thursday, July 19, 2018

Zločin bez kazne: Stradanje Srba u srednjem Podrinju (2016)


Nisam hteo da pišem o ovome jer sam kontao bolje da sačekam da prođe ovo divljanje kao posledica ratova, da se stvari slegnu, da dođu na mesto, pa ćemo onda svi lagano zdrave pameti da se posvetimo tom problemu, a dotle se bavim isključivo dešavanjima tokom 2. svetskog rata na teritoriji tadašnje NDH. I doista, od kad je počelo sranje pa sve do nedavno ja sam poštovao zavet ćutanja i uglavnom se zezao na tu temu ne bi li je oterao što dalje od sebe. Bio sam u onom klasičnom anti-nacionalističkom fazonu koji su nam plasirali putem medija, da prvo treba razmotriti zločine koje su naši sunarodnici činili u naše ime, pa ako se radi o činjenicama sve to priznati javno radi potpune katarze. U tom smislu na TV-u, internetu i preko ostalih medija u posledjih pa sigurno 15-ak i jače godina pomno sam gledao sve domaće ali i njihove dokumentarce i emisije prvenstveno o Srebrenici a gde su srpske snage VRS streljale po njihovim rečima čak 7.000 pa i više civila bošnjačke nacionanosti jer su hteli da izvrše genocid. Ja sam to tada prihavatio kao proverenu činjenicu i nisam dovodio u pitanje navode o zločinima jer sam kontao da nema šanse da svi mediji toliko lažu, i naši i njihovi. Tada je još bila aktuelna ona propaganda započeta još 90-ih od strane ekstremne desnice u vidu Drecuna, Šeška i te ekipe da je sve to zapravo prevara podržana od velikih sila a sve u cilju da bi se srpski narod što više ocrnio i satanizovao, a što je donekle izgledalo i tačno ako pogledamo sve filmove većinom američke holivudske produkcije gde su Srbi uporno predstavljani kao divljaci i teroristi koji su pretnja ne samo za Bosnu i okolne države nego i za celu zemaljsku kuglu. Mada kapiram ja da većina vas nije ni gledala ta filmska dela pa ni ne znate kolko toga zapravo ima, zar ne? Sa par drugara koji se bave filmskom kritikom (Nikola Popević, Aleksandar Janjić, Bobby Peru, Simerijanac i još jedan momak) 2010. sam napravio i blog pod nazivom Chetnixploitation (chetnixploitation blogspot com) a koji se bavi upravo ovom temom. Tu je obrađeno preko 50 naslova gde su Srbi predstavljeni kao bad guys. Falabogu pa se desio 9/11 jer su tek tad prešli na satanizaciju muslimana, pa smo mi mogli malo da odmorimo.


Inače, pre toga kada sam se bavio isključivo našim zločinima i neki drugari su me uporno prozivali zbog takvog stava, ali pošto su i oni bili desno orjentisani ja to nisam uzimao za ozbiljno i nastavio po svome. Tome su možda najviše doprineli već pomenute javne ličnosti poput Šeška koje su uporno tvrdile da je sve to laž, i da ne treba verovati Soroševcima i ostalim Amerima koji finasiraju naše medije. Naravno da sam zbog te sumnjive propagande odmah dobio osip pa me uvatio onaj zajebani krajiški inat te sam terao kontru do kraja kada sam i javno napisao da mi je žao zbog Srebrenice i kako već to ide. Iza toga stojim i dan danas ali su se neke stvari drastično promenile. Naime, pojavili su se neki novi svedoci i dokazi koji su plasirali jednu drugačiju, realniju priču o dešavanjima na tom prostoru Podrinja. O tome govori i ovaj dokumentarac koji nikako ne može biti štelovan niti bilo šta slično a za čije činjenice je malo ko znao u Srbiji jer je slabo ko i gledao taj RTS. Uostalom taj film je pušten tek 2016. a pre toga to nisi mogao da saznaš u mejnstrim medijima. Za to su znali samo ljudi okrenuti alternativnim izvorima kao što je npr. youtube kanal "Balkan info" i razne televizije Republike Srpske.

Kada čovek koji je gledao isključivo pro-zapadne medije poslednjih 20-ak godina, počne da prati i ovu drugu stranu priče on realno biva šokiran kada objedini ta dva sukobljena izvora informacija i načina razmišljanja te jedinka dolazi do jezivog zaključka koliko je bila manipulisana povodom raznih stvari a posebno time šta se dešavalo u Srebrenici i okolnim selima od 1992. pa do leta 1995. sa posebnim osvrtom na dela Nasera Orića. Iskreno se nadam da me čitaoci neće pogrešno shvatiti jer nema šanse da se sada pravdam ovde bilo kome i ubeđujem vas kako osuđujem sve ratne zločince i slično. To nije moj problem. Moj prolem je da isključivo sebe izvučem iz ovog pakla gde su zločinci heroji i gde ljudi ni ne znaju istoriju i šta se zapravo dešavalo tokom ovih užasnih ratova. Hvala.


"Dokumentarno-igrani film "Zločin bez kazne - stradanje Srba u srednjem Podrinju" kroz potresne priče svedoka govori o stradanju i ubistvima vojnika i civila - dece, žena i starih tokom rata u Bosni i Hercegovini 1993. godine. Za zločine u opštinama Bratunac, Skelani, Milići, Kelesija, Srebrenica i Zvornik niko nije sudski odgovarao. Za ubistva i počinjene zločine nad Bošnjacima tokom 1992. i 1993. godine postoje sudske presude kako u lokalnim sudovima tako i Haškom tribunalu. Dramatizacije su rađene na osnovu izjava svedoka i iskaza datih u procesima koji se vode pred sudovima Bosne i Hercegovine. „Zločin bez kazne“ je prvi dokumentarni film snimljen u Srbiji o ratnim zločinima počinjenim u srednjem Podrinju."

Wednesday, July 18, 2018

Madam Blavatsky documentary: U šta verujemo i što činimo


Verujem i srcem i dušom isključivo u reinkarnaciju jer se radi o skroz prirodnom procesu. Nekako mi to od malena (instiktivno) bilo totalno normalno i logično baš kao što je logična i evolucija iako je još teorija i nije naučno dokazana. O nekim stvarima jednostavno ne moramo previše razmišljati i filozofirati, da bi prvenstveno sebi dokazali da su realne. Što se tiče karme poštujem je ako se radi o zakonu prirode, al' inače me taj koncept jako nervira, jer kao mora da budeš ispravan i da činiš isključivo dobra dela da bi to kasnije ili u sledećem životu dobro naplatio i bio npr. bogati advokat najviše bramanske kaste, ili se rodio na višim planetama koje su povoljne za život, gde nema ratova, gde ljudi svoje bližnje ne bacaju u jame, gde dečica nisu zaklana, gde porodice pa i čitava sela ne slave svoje slave u masovnim grobnicama, i ostali ovozemaljski užasi. Pa bre ako već učinim neka dobra dela to ću uraditi prvenstveno zbog sebe i mog nekog tripa a ne da bi profitirao u materijalnom smislu.

A što se tiče kletvi, duhova, entiteta i tako toga tu ima baš dosta prevara, iluzija, dijagnoza i halucinacija. Jedino što me zanima i što mi deluje kao real deal je zaostavština Helene P. Blavatsky koja je još u 19. veku sve ovo što se danas forsira izvalila, putujući širom planete i objedinjavajući razna religijska učenja sa okultnim, spiritualnim, ma sve pod kapom nebeskom. Takođe, prva je tvrdila da joj razni entiteti šalju poruke te je sve to zapisivala u svojim knjigama. Kasnije su joj naravno ukrali tu priču pa su razni doživljavali slična iskustva al' na patetičnom nivou, posebno danas na jutjubu i new age BS. Pa i sam Hitler je većinu okultističkih fora trećeg rajha pokupio iz knjiga madam Blavatsky i zloupotrebio ih. Naravno, nije se samo on time bavio nego prvenstveno Himler i Otto Rahn koga su na kraju sjebali jer nije uspeo da nađe sveti gral a i talasao je dosta mimo njih, bio jako sumnjiv. Omiljeni horror reditelj Richard Stanly je čak napravio i kultni dokumentarac o njemu The Secret Glory (2001), so check it out.

Inače, kletve zaista postoje, jer ako te ja sada ubedim da ti je neko bacio kletvu ti ćeš se gadno isparanoisati i kletva će početi da deluje iako nikada nije ni bačena. Samo ti neko ubaci rovca i to je to a posebno ako poseduješ bezdan mašte u glavi. Što maštovitiji i kreativiji čovek to veća paranoja. Jbga al' tako je. The way it is.

Tuesday, July 17, 2018

Šokantna ispovest mlade Amerikanke sa bipolarnim poremećajem (video)


Šokantna ispovest u vidu intervjua tj. razgovora između autora ovog popularnog kanala Andrew Halesa i mlade Amerikanke Palome Renee Palau (22) koja živi u LA, Kaliforniji i dijagnostifikovan joj je bipolarni poremećaj. Šta smo za ovih 10-ak godina načuili o bipolaru (BD) aka maničnoj depresiji? Znam da sam smarao s tim svojevremeno, pisao tirade, ali ko će sad toga da se seti osim ako solo nije malo kopao po netu, i našao definicije. Dakle BD je mentalni poremećaj koji izaziva uporno smenjivanje pojačanih depresivnih i maničnih stanja, u razmacima koji variraju, ali kako kaže Paloma, radi se o mesec dana manije pa mesec dana depre. Nisam baš siguran kako je kod drugih ljudi jer niko sa tom dijagnozom neće otvoreno da mi kaže kako to zapravo izgleda i kolko traje, a imam bar 5 ljudi na fejsu koji su mi priznali da boluju od toga. Jbga valjda ljudi neće da se ofiraju, tripuju da ću im imena postaviti na blog ili ko zna šta još. No dobro, snaći ću se ja i bez njih. Evo Paloma je sve to jako lepo opisala i po mom neskromnom mišljenju ovo je najbolji prikaz manije uživo.

U razgovoru saznajemo i o depresivnoj strani ovog oboljenja. Šta je zapravo manija? Prva asocijacija kod većina ljudi je naravno manijačenje, neki manijaci (željo), pizdematerne. Osobe koje nemaju duševno oboljenje ni kod sebe a ni kod bližnjih često imaju predrasude prema obolelima, a posebno ako su površni i pate od "zabolemekrac" sindroma. Jbga, to je tako u majčici Srbijici od vajkada te je stoga teško promeniti takav patern ponašanja. Jedina solucija po meni je masovna edukativna revolucija, u prevodu da se što više govori o tome i piše u medijima a i ovako, a ne da se to skriva i tretira kao tabu. Seljačka posla jbga, tek nedavno došli od ovaca pa su ograničeni kao terasa, što bi reko jedan naš mladi performans umetnik. No nisu ni oni krivi tolko jer se radi o vekovima, ma aeonima čiste nekrštene zatucanosti. Ali zato smo mi tu da probudimo Srbiju, da je osvestimo i ukažemo na glavne probleme našega društva a u to definitivno spada i bipolarni poremećaj jer sam upoznao više ljudi koji imaju tu dijagnozu nego npr. shizofreniju. Dakle, ko će ako ne mi "mladi"? Nemamo drugu državu jbga, te se moramo boriti da oslobimo Srbiju od spiritualnog mraka i hroničnog bezmozgitisa.

Znači, šta? Manija burazeru, koja te radi ko najjača uppers street gudra, a to je po meni samo čisti beli speed u poznatiji i kao DS, al' zaista nemam ideju dal' je to još u prometu jer sam napustio tu scenu još tamo 2005-06. Mada sad serem, kapiram da ga sigurno ima jer danas kod lerdija imaš skoro sve, od onih crazy pečuraka pa do MDMA, subsa i bupova. Znači, ako ste probali taj DS onda znate koji je osećaj pa to pomnožite sa barem tri. Tek tu ćete dostići stanje svesti kako je u knjigama i na netu opisana manija i kako smo je neki doživeli. Pravi onaj HIGH sa euforijom, osećajem sirove sreće, entuzijazma, stvaralaštva, i ko ima neki talenat taj može taj period manije jako lepo da iskoristi. Pa najveća umetnička dela su nastala upravo u maničnim epizodama, al' to slabo ko zna. Kreativnost i bistrina misli, tok misli, se povećaju do neslućenih visina, osoba prosto poleti, a najbolje od svega je što se tu radi o skroz prirodnom, čistom radu, za razliku od bilo koje hemije na ulici.


A šta se zapravo dešava? Dolazi do masovnog lučenja serotonina - hormona sreće, koji je bez toga skroz uspavan i onda dolazi do depre. Dakle radi se samo o nivou serotonina u mozgu i to odlučuje dal' ćete biti ko ustondirani zombi ili ćete biti spiritual soul, čista duša koja može sve. E sad, kod nekih osoba dolazi do greške u sistemu jer mozak je zapravo dobro nabudženi kompjuter od krvi i mesa, i sad kad bi otišli u neki shop i izbrali najjaču konfiguraciju opet ne bismo bili ni približno ovom super-kompjuteru. Ali i na najboljim kompovima dolazi do sistemskih errora, pa tako i manija kao jedan od full virtuelnih programa, ima svoje greške te dolazi do jako zajebanih psihoza, ljudi skroz odlepe, utripuju da im se javio sam Bog i uputio ih na svetu misiju, pa ih onda zimi polugole nalaze kako se na kolenima mole pored Save, al' to je samo jedan od niza primera, ima tu baš bizarnih bagova koji se ne mogu ni opisati na ljudskom nivou, ali postoji i kao nekakav obrazac, patern, gde imaš nekoliko stadardnih fora, pa te tako il' kontaktira Bog lično, ili vanzemaljski entiteti, ili si u spiritualnom kontaktu sa dušama davno umrlih osoba, i tako dalje dokle god ljudska mašta seže. Što imaš bolju konfiguraciju te virtuelne vizije i halucinacije su jače.

Ali džaba ja pišem, morate obavezno pogledati ovaj klip, jer kažem vam, Paloma je carica samo takva jer iako tako mlada ima zaista bogato i malo je reći traumatično iskustvo, a i pored toga se bori i na njoj ne možete da izvalite da je u bilo kakvim mukama iako priča i o horror iskustvima na psihozi, čak naprotiv, ne skida osmeh sa lica i jako je pozitivna. Doduše ja sam u tom njenom prelepom zaraznom osmehu i loliranju, pre video maniju iako ona kaže da sad pije lekove koji su je sredili (torazin, litijum i neki NN anti-psihotik), te nema više surove ekstremne promene od navedenog datuma. Ja joj ništa ne verujem jer ponašanje i taj smeh je odaju, tačno joj se vidi na licu koliko joj je dobro, kolko je HIGH. Ja takav nikad nisam bio, blago njoj, kad ću bre ja da doživim tu kosmičku euforiju? Ma samo mi je daj holy A...na sat-dva vremena da dovršim posao i povlačim se lagano. Inače, moje manije su bile slične ali ne tako intezivne i čiste, bile su skroz distorted, kao smetnje u TV prenosu pa nisam baš mogao dugo da uživam ali dosta tekstova sam napisao poslednji put pre jedno god'nu dana. Inspiracija kao da dolazi iz viših sfera, kao da ne pišem ja nego me neko vodi tim putem beskraj-nim.

Takođe, preslatka Paloma nam ovde priča i o višim nivoima manije gde si bukvalno na nebesima, o full-blown maniji, hyper maniji, te maniji sa psihozom o kojoj sam pisao. A evo našao sam i dobar primer na netu kako izgleda full-blown rad, pazi sad:

"I thought I was the gift of god. That I could do anything. I could beat anyone at anything. I decided to go from New York to LA and be a movie star. I went to a modeling agency and got a contract and I'm 5'1"! I felt beautiful and people thought I was beautiful. It was like they fed off my energy. I drove around on a little scooter I bought that was too dangerous- but I felt wild and free! I slept with three men... at once. No one could tell this was not the real me. I felt it, so they felt it! I was pretty hot stuff!"
- Sherri,(45)

A evo i psihotičnog primera, odličan je:

"In 1997, I received a message from God that said I needed to go to Honduras and feed the poor. I heard His voice. I needed a lot of money. I decided to pray all night every night to get the money. I read the Bible and felt God was giving me clues on every page. It wasn't hard to stay up. I just wasn't tired, but I was very physically uncomfortable. I went outside with a bowl and asked for money. My parents were extremely upset, but I believed in what I was doing. I had this idea that I was going to save orphans just like Mother Theresa. It never entered my mind that I had zero training, no money, didn't speak the language and had never traveled outside of the US. But I kept seeing myself as a savior. I soon stopped eating and wanted to get as thin as possible to show my worthiness. I lost 40 pounds. I heard God all of the time. I was finally committed on a 72 hour hold by my parents."
- Mark,(53)

Paloma dalje objašnjava i kako se sekla bahato tokom te užasne depre koja je opozit maniji, imala opsesivne negativne misli, kako nema empatiju uopšte i kako je sociopata - a gde me je totalno kupila jer i ja imam taj trip. Zatim daje najjače objašnjenje kako i zašto je dobila tu bolest, jer bipolar je uslovljen genetskim nasleđem ali i uslovima tokom odrastanja, najčešće traumama zbog zlostavljanja u ranoj dobi a koje su okidač za genetsku predispoziciju.


Na kraju pristaje da kaže koje je to traumatično iskustvo raspakovalo bipolar.rar i nastaje potpuni mrak u mom umu jer veli da je još kad je imala samo četiri godine pa sve do svoje trinaeste bila žrtva zlostavljanja radi dečije pornografije i da je snimljena gomila materijala, a što je najgore sve to je počinio porodični prijatelj, pedofilčina, koga nije smela da prijavi. Tajac.

Na tom mestu konačno shvatamo šta se krije iza ovog divnog osmeha i ostaje nam samo da bežimo dublje u šumu, jer takvo nešto je nezamislivo, retko ko je to uspeo da preživi i ostane normalan mada sad i ja serem, svako bi najebo i prso u ovom ili onom smislu. Dobra Palomica je izabrala ovaj pozitivni, veseli put, sad piše poeziju, izdala je i knjigu pre nedelju dana, čupa se iz užasa kako ume i zna. Podržimo je kliktanjem na one linkove pomenute na samom kraju.

Monday, July 16, 2018

Found Footages: Misterija jezivog YouTube kanala


E vala svačega sam se nagledao na ovom internetu, ubistava, samoubistava, klanja, čerečenja i još nekih stvari koje nisu za priču ali ovo mi je trenutno nešto najzanimljivije i najjezivije ubedljivo. Za one koji ovo već nisu izvalili evo ga omanji info. Radi se o misteriji oko VHS i Super 8 kaseta i traka koje su nađene pre bar 10-ak godina 15 km zapadno od Austina u Teksasu u nekoj jbnoj pustari, u polusrušenoj napušenoj kućici u 10 velikih kutija. Sve pronađene kutije su date na prodaju za neke sitne pare jer taj koji je to iskopo nije pojma imao o čemu se radi. Stanoviti Jack Torrance je to sve lagano otkupio te prebacivao u digitalni format i sad već 7-8 godina uporno gomila klipove na svom kanalu. E sad jbga, Jack Torrance je dobro poznato ime svim fanatičnim ljubiteljima horrora jer tako se zove glavni lik u kultnom i svima omiljenom filmu The Shining (1980) a koga igra naravno Džek Nikolson, pa se neumitno pretpostavlja da je ime fejk, te se ne zna ko stoji iza uploadovanja klipova. Ono što sam ja pogledao za ova tri dana ne mogu još da tvrdim bilo šta jer neki snimci izgledaju kao štelovani a neki skroz jezivi i realni. E sad, dal' se radi o nekom ludom umetniku koji je sve to snimao pa odložio u kućicu, ili o grupi ljudi koji su cimali te VHS kamere i Super 8-ce po vukojebinama to teško da ćemo saznati jer niko ništa ne progovara, samo vidiš da se neko kreće i snima. Ima krdo klipova tako da ne mogu da opišem svaki ali u principu radi se o jako kratkim snimcima napuštenih ambara, zgrada, kuća, nekih suludih vrtova, fabrika, kamenjara, noćnih šetnji kroz neku creepy šumu (blair witch trip), liftova u napuštenim zgradama koji se zaglavljuju pa lik paniči, zatim zaboravljenim štekovima, bužacima, i tako nekih fora gde bukvalno ne znaš šta gledaš. Ima čak jedan detalj gde sam ubeđen da je kameru stavio uz leš u nekoj šupi jer nazire se otvorena glava i na kraju samo ukočena ruka koja je isuviše ubedljiva.


E sad, zamislite kako to izgleda na starom raspalom VHS snimku koji vazda ima one smetnje. Ko je imao VCR 80-ih i 90-ih, pa iznajmljivao one izdrkane VHS kasete iz video klubova taj tačno zna o čemu pričam. To je upravo taj snimak samo što je ovo većinom u crno-beloj tehnici pa izgleda još bizarnije, a i dosta je noćnih snimaka mada ima i po full svetlu gde se sve jasno vidi i uvek na svakom snimku ima neki creepy detalj obično na kraju, koji je tu da uznemiri i baci u zbun, al' nisi siguran dal' si baš to video što si pomislio. Nemam pojma zaista šta da mislim o ovome, jer ako su štelovali te navodne specijalne efekte ja ne znam kako su to radili uopšte ako se radi o VHS snimku i ako je očajan, i nije za neki film ili bilo šta komercijalno. Pa da je i studentski film ili neka vežba nekako mi ne ide jbga, no videćete i sami, evo ovaj prvi klip dole što sam izabrao iz mase je za sad meni najzanimljiviji primer ovog fazona mada se ko fol izdvaja jer ga tu vozi kroz ceo klip. Pa to bre nije realno, a nije ni fejk, kao nešto između, ma pojma nemam. Evo pogledajte snimak, kratak je i recite mi dal' je to TO ili se radi o efektu jbmliga, jer efekat se ne ponaša tako, to bi trebala dobra organizacija da se sve ovo ovako nabudži. Takođe i zvuci su jako uznemirijući, pa na nekim snimcima ide i muzika jako bizarna, meni skroz nepoznatog porekla.

Doduše, nameće se i poražavajuća pomisao da je sve ovo samo odlično odrađena prevara, i da zapravo nije ni postojao tamo neki kućerak u Sremu i sve te kutije sa kasetama nego da je fanatično-entuzijastična ekipa koja stoji iza kanala "Jack Torrance" odlično odradila posao te snimila ovo namerno starim kamerama uz surovu obradu na movie editing programima, ili još jače, da je snimano najmodernijim digitalnim kamerama pa onda ubačen ovaj efekat da izgleda ko oštećeni VHS, i naravno uz par "glumaca" koji vrše taj creepy (krimi?) rad, a sve u cilju da bi dobrano prodali priču o misterioznim snimcima. Ma kažem vam, da je i štelovano ovo meni opako izgleda, ko god da je ovo snimao i montirao svaka mu čast, jer ovo je prava ona dark umetnost da je tako krstimo, ili found footage kako se popularno zove. E sad mi na kraju recite samo dal' sam ovo samo ja prso i sve istripovo jer sam tome sklon, ili možda zaista ima nečega u ovom ludilu? Hvala i uživajte...if ya can :)


"These are movies that we found in 10 rather large boxes at an estate sale for 5 bucks a box. It was being held in a barn about 15 miles west of Austin TX. There were some old records (which we also bought) some rusted tools, tons of paint cans, various other bits of old useless junk, and these boxes. The people running the estate sale didn't seem to know that they were there and priced them for us on the spot. The films vary in formats ranging from old 35mm stock reels to betamax. We also see what seem to be the same people recurring in these movies as well. Many of the films are damaged beyond repair but we are trying our best to repair and clean them up. As we dig through the boxes, catalog, and digitize more videos and audio we will post more. Until then please share with us what you think might be going on with these tapes."



Četvrta dimenzija, Rudolf Steiner, kroz vreme i prostor


Svojevremeno, tamo 2007. svaku noć sam uporno sanjao jedan te isti zbunjujući san gde sam levitirao kroz prostor nekakve ogromne hale ali okrenut skroz naopačke (upside down), dakle podizala me neka sila sa zemlje i okretala naglavačke te dizala skroz gore ka tavanici na npr. 100-200 metara, nisam baš siguran jbga. Taj osećaj je za mene tad bio veoma zastrašujuć, jer em imam užasan strah od visine (fobiju) em je to iskustvo delovalo isuviše stvarno za jedan san. I to se tako ponavljalo jedno mesec dana svaku noć, a ja se svaki dan molio da prestane. Sa ove pozicije, danas kada znam šta je astralna projekcija, šta su živi snovi a šta lucidni, ja sam prinuđen da se zapitam dal' je to bio samo san ili sam možda ne svojom voljom posetio u nauci još nedokazanu četvrtu dimenziju (Rudolf Steiner, svest stvara realnost), u kojoj su sve stvari navodno postavljene naglavce, kako brojevi tako i rečenice pa i sam čovek hoda s nogama nagore, okrenut naglavačke (The Hanged Man - tarot karta, hehe al' sam istripovo), novo se sjedinjuje sa starim te postaju jedno, ništa se ne rađa al' onda ipak ostari (Pikasov "kubizam"). Ta priča me navela na pomisao da možda kod ovih gistro "satanista" ti njihovi obredi unatraške nisu samo puko ruganje hrišćanstvu već nešto mnogo dublje, ali ko će ga znati jbga. Iskreno, ne volim te black sataniste (al' su mi svakako zanimljivi), ali ima satanista i satanista, ako me kapirate. Ko želi razumeće na keca ovaj moj stav, da ne smaram sad, sve je Crystal...Meth (Nacht?) jasno.


Takođe, 2013. godine kada sam držao promociju knjige u Sremskoj Mitrovici, izvrćući ispred sebe jednu knjigu naopako a drugu normalno, pokušavajući tako da posetiocima pošaljem subliminalnu poruku o Abraxasu (koko sam bio lud ahahaha), i pričajući jedno pola sata i jače, javila se jedna osoba iz publike koja je primetila i pitala zašto svuda guram to "naglavce". Nisam znao o čemu ona to priča, nisam pojma imao šta sam zapravo nesvesno/podsvesno činio. I tako, većina stvari u mom patetičnom životu ("pathetic lives, every second someone dies") je okrenuta naopačke, a četvrta dimenzija samo prži li prži, iako ne mogu da je percipiram ni u najavi. Lice mi na potiljku, hodam unatraške po plafonu, sunce sija odozdole, "iznad" mene samo tama, brojevi su unatraške kao i rečenice pa i reči. Znači, jedan opšti haos što bi prosečan čitalac mogao da zaključi na prvu loptu, jer sve ima svoj "odraz" u ogledalu u četrvtoj dimenziji.

I pored svega toga nikada u životu se nisam ložio na obrnute krstove i tako tu simboliku, osim kad sam ko klinac u osnovnoj slušao par sumnjivih metal bendova al' to je jako kratko trajalo. Naravno da lažem, nastavio sam da slušam neke od tih majstora i dan danas, posebno Morbid Angel "Blessed are the Sick" album.


Inače, danas mi skroz simpatično kad vidim svuda po netu izvrnute krstače jer znam da u 96% slučajeva ne predstavljaju nekakav "pravi" satanizam već više "satanizam" zasnovan na učenju Antona LaVeya koji je zapravo bio hardkor ateista i zajebant, te koristeći tu naopaku ikonografiju plasirao svoju anti-hrišćansku priču i tako skroz zaposeo umove fanatičnih hrišćana po Sjedinjenim Državama a koji su početkom 80-ih upali u žešću paranoju zbog svega toga, potaknutu naravno od Reganove ekipe, te je došlo do čuvenog "satanic panic" sindroma, gde je na svim medijima plasirana priča o nekakvim satanistima i kako oni u svojim obredima žrtvuju čak i decu, i razne druge užase čine. Naravno, sirotinja raja je popušila to na keca i lov na vještice je mogao da otpočne. Sreća (?!) pa niko nije ubijen tih godina i spaljen na lomači ili takvo nešto, ali mnogi su nastradali u vidu batina, ko kod nas kad bi sad AV izašao i u dnevniku jasno poručio svima da treba da se konačno obračunamo sa verskim sektama jer su one najveći neprijatelji pravoslavlja i svega što je srpsko. Pa brte nastao bi realni chaos, zar ne? Jer ovi su toliko napaljeni sad i ima ih baš previše da ta masa ne bi mogla tako lako da se obuzda.

No tema je bila četvrta dimenzija a ja još ništa konkretno nisam rekao te vam stoga preporučujem ovaj kratki "dokumentarac" koji pojašnjava tu prirodnu pojavu i učenje genijalnog Rudolfa Steinera. Nećete verovati šta je sve ovaj pitomi čovek osmislio za života, blago je reći da sam oduševljen.


"As the 4th dimension is not restricted by time or space, we can dream of an entire lifetime and wake up to find that only fifteen minutes of physical time has passed."

Sunday, July 15, 2018

Tantalove muke s "blogerima"


E, evo konačno jedne prave "lične frustracije", uz pitanje za sve vas koji možda možete da mi pomognete, a tiče se moje priče oko ucenjivanja od strane administratora raznih foruma i blogova.

Pre par godina tamo 2011. održan je predivan koncert Jadranke Stojaković u Domu Sindikata na koji sam poveo i majku. Nešto kasnije na netu se pojavio butleg koncerta al' samo prva polovina. Pošto sam bio zbunjen i nisam znao o čemu se radi, guglao sam link po netu i naleteo na blog jako čudnovatog izgleda (neću reći ime gistro) sa velikom zastavom SFRJ i Titovim portretom. Sad kontam da kapirate o kom blogu se radi ako pratite stariju domaću muziku. Dakle, stariji lik 50+ možda i 60, a na blog je kačio zaista neke raritetne butlege i singlove.

I ja iskopam taj post gde je pola koncerta i postavim pitanje u komentaru kad će da postavi drugi deo koji je mnogo bolji (i na kom se ja dernjam ko kreten iz prvog reda hehe)? I baja mi ladno kaže, neću uopšte da ga postavljam, ako imaš neke butlege za razmenu ti pošalji listu na mejl pa ako valja da razmenimo linkove. Ja reko OK, nije problem, pošaljem mu listu bukvalno svega što imam, od koncerata ranog Laibacha pa sve do najnovijih poput Vještica u Domu Omladine i slično, i kažem otvoreno, nisam kolekcionar, dam ti sve ovo za taj drugi deo koncerta. Javlja se on i veli, ne valja brale, a usput mi navede sve butlege koje sam spomenuo a koje je upravo ON snimio (kurčenje nadobudno), i kao ništa od ovoga mi ne treba (go fuck yourself). Nećeš dobiti koncert dok ne doneseš nešto skroz rare. Ja reko jbga, gde ja to sad da iskopam, sve sam skino što je bilo, diktafon nemam, a vala nema ni koncerata koje bi pohodio, sve neka sranja? Na taj mejl mi nije odgovorio (klasično spuštanje). Pokušao sam još jedared tamo 2014. i 2016. da ga iscimam da to konačno postavi, opet mi talasao i kurčio se (eat shit and die), kao ne može, i tako do dana današnjeg.

Znači, klasičan primer jednog drkoša koji se hvali javno kako "ima al' nikom ne da" jer mu se eto može. Tu me jako potsetio na onog Nišliju i njegovu nadobudnu krilaticu "Ko zna znaće, ko ne zna neznaće". Ko sad kad bi ja postavio spisak nekih raritetnih albuma ovde i napisao, "evo šta ja imam, uta-ta, uta-ta, a vi nemate, a vi nemate", i ostavim vas najopuštenije bez linkova. Mislim OK, ima on pravo da mi ne da to, ali mojne da mi se kurobeca i ucenjuje. To nadobudno tripovanje prosto ne trpim. Došlo mi da ga nađem ko je, da mu dođem gajbi i izlomim ga hehe, jbm li mu nanulicu (šalim se naravno). :)

Dakle, da ne dužim, šta vi mislite o svemu ovome? Dal' sam u pravu ja ili ovaj admin blogerskog tipa? Dal' vredi trpeti drkadžije zarad butlega i rare albuma?


Saturday, July 14, 2018

Deadly Devotion: Temple of Doom (2013) + hare krishna četnici


Dakle, šta je ovo, o čemu se ovde radi? Čuveni pad Kirtananande Swamija, lažnog Hare Krišna (HK) gurua, mada se to u ovom dokumentarcu uopšte ne pominje, pa tako prozivaju ceo originalni HK pokret i njegovo vodeće telo ISKCON. Čak se više puta u ovom dokumentarcu kaže da je to taj Hare Krišna pokret, a Kirtanananda je još 1987. izbačen jer je tvrdio da je isključivo i samo on jedini duhovni naslednik osnivača pokreta A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada koji je napustio svoje telo 1977. godine. E, pošto toga ovde nema, dužan sam da napomenem da je guru Kej, kako su mu tepali, odmah nakon čina rasčinjenja osnovao svoju organizaciju pod nazivom "The Eternal Order of the League of Devotees Worldwide", i usput sa sobom "poneo" ogroman kompleks New Vrindaban u Zapadnoj Virdžiniji gde se naselio sa svojim hardkor sledbenicima. Taj ispad autora ovog filma je neoprostiv, ali pošto se radi o serijalu Deadly Devotion a ne o full lenght dokumentarcu onda nam ne preostaje ništa drugo nego da gledamo i ćutimo, jer nije urađen nijedan drugi rad na ovu temu, pa čak ni Hare Krišna sledbenici se nisu time bavili, valjda zbog njihovog kodeksa o nekritikovanju i javno i privatno bilo koga ko pogreši, skrene sa puta ili "padne" ovako kao guru Kej, a što me je oduvek nerviralo, jer ogovaranje je neminovno, i nema foliranja oko toga. Al' dobro, to je njihova politika koju ja poštujem taman kolko poštujem i kad Sveti Sinod SPC izbaci neku šokantnu odluku, ili parkira svoj skromni vozni park. Dakle, nećemo više da pljujemo po religijskim organizacijama, jer prvenstveno nije zdravo zbog loše (instant) karme koja se gomila i koju sam osećao na svojim leđima celu proteklu deceniju-dve, dakle poštujmo HK kodeks, nema "kritiziranja". Samo da napomenem da koristim hrvatske izraze i reči, NE da bi se zajebavao, nego samo zato što su se i u hramu koristile masovno, a sve zbog knjiga koje su sve bile prevedene isključivo na hrvatski (Hrvati uleteli pre nas jbga).


Znači, tema nisam ja (gistro) no Kirtanananda od momenta kad se otcepio te došao u Nju Vrindavan da napravi svoj ašram. Tu počinje još u startu sa svojim "kačavendisanjem" jer više niko nije mogao da ga kontrololiše. Interesantno je takođe kako je prikazan glavni lik ove priče Steve Bryant aka Sulochana Prabhu, koji se još 1974. priključuje pokretu a onda nekako jbmliga kako dolazi u Nju Vrindavan gde upoznaje guru Keja i biva oduševljen njime, ko da niko od HK monaha nije mogao da mu kaže da ovaj nije više "bonafide", što bi rekli Hare Krišnaisti - kako sam ih ja krstio.


Inače i sam sam još tamo 1994. (pa sve do 1996. i studentskog protesta) posećivao beogradski HK "TEMPL" (hram u slengu) na gornjoj Karaburmi, u Ćustendilskoj ulici, i bio u početku veoma oduševljen kako sve to izgleda, imao sam trip kao da sam pronašao svoje davno izgubljeno pleme, a i muzika i hrana su bili nešto najbolje što sam čuo i okusio za života, te i dan danas slušam njihovu duhovnu glazbu i trudim se da napravim nešto, neki sabđi s karijem po receptima al' mi ne ide, jeste lepo ali nije to taj ukus ko u hramu jbga. Uglavnom, sve to me nagnalo da nastavim da dolazim, da mantram Maha-mantru na brojanici 16 krugova dnevno puta 108 mantri pa izračunajte koliko je to mantranja i koliko traje. Za mene je to bila nemoguća misija, jer em što sam imao samo 17-18 godina i bio napaljeni tinejdžer, em sam bio dekoncentrisan od malena te nisam mogao ni 4 kruga pošteno da izmantram kolko je to zapravo težak proces, ali po njihovim shvatanjima to je glavna akcija na putu ka samospoznaji.


Takođe celibat, bramaćari ekipa, sledbenici koji su dali zavet sebi da će apsitinirati od seksa u bilo kom smislu, auuu, a nas 10-ak klinaca jarana, došli sa HCpunk scene, pola iz Novog Sada pola iz BGD-a, svi upali u taj trip i sad kao ideš ulicom, voziš se prevozom, a ljepe žene prolaze kroz grad, ti lagano spustaš pogled, i kao bodriš sebe "moram izdržati, moram se odupreti", i baš ko za inat, u to doba dok sam se cimao da postanem bramaćari odjedared devojke počele mene da muvaju, posebno u gradu na koncertima a i ovako u IV BGD gimnaziji. I ja sad uvatio da pitam bhakte o čemu se tu radi, tj. lažem, ja nisam imao muda da ih pitam, bio sam jako povučen, pa je onda uleteo brt Cobe koji je tada bio vokal u našem HK-core bendu Austerity i sve razotkrio. Po njihovoj priči te devojke i svi drugi izazovi su samo zamke materijalnog sveta tj. Maya (iluzija), i one su nas kušale da skrenemo sa duhovnog puta. Ih, pa naravno da sam skrenuo nebrojeno puta, 17-18 godina bre, oću da jebem a to košta...al' me posle uvek grizla savest, nisam imao jaja nikome to da kažem dok se Cobe najopuštenije žalio DJ Munji koji je takođe bio u priči. Jasno se sećam tog razgovora u autobusu dok smo se vraćali sa Karaburme ka gradu, al' to vam neću odati šta su pričali, hehe.


Uglavnom, ja sam bio propast u svakom pogledu, niti jedno pravilo nisam mogao da ispoštujem...ili se možda nisam dovoljno trudio? Navodno, bhakte koje su dovoljno uporno mantrale imale su neki osećaj, nešto ih je radilo, mene nikad ništa. Ali to me nije omelo da nastavim da dolazim što zbog hrane, što zbog druženja, muzike i prelepih devojaka u sarijima, ali njima navodno nismo imali pristup, jer one su bile u jednom delu hrama - Matađi ašram, a mi u drugom - Bramaćari ašram, ali opet smo se često sretali, posebno nedeljom na sunday feastu kada su dolazili i civili u goste, a i ovako dok smo vršili svoje "službe". Svako od iniciranih bhakti pa i "aspirant" (onaj koji goni inicijaciju) je imao svoju službu tj. obavezu da tokom dana odradi neki posao za opštu korist. Neki su čistili, neki tovarili ugalj (hram-kuća se grejala na ugalj jbga), neki muzicirali nedeljom, neki spremali hranu, i tako dalje, ma sve što možete da zamislite u okviru jedne nazovimo je komune, a bio je i jedan sa bramanskom inicijacijom (druga i finalna inicijacija koja se dostiže posle više godina predane službe i ne dobijaju je svi - valjda) koji je vodio obrednu službu pred oltarom, al' to je malo kompikovano da se opiše, to mora da vidite dal' na youtube-u dal' uživo, you choose. Ja nisam imao svoju službu jer su me odma' izvalili da sam lazy i da nisam pravi materijal za kalupljenje, tako da sam bio što se u zatvorima kaže "leteći", znači onaj koji kulira i mantra ili priča sa nekim a onda uleti neki bhakta i kaže - ajmo treba nam pomoć. Onda pošto smo dokoni idemo i šljakamo jbga, da "zaradimo" bar za pola te hrane (besplatne) koju nazivaju "prasadam" a koju smo svaki dan "častili" (jeli) i svega ostalog.

Naravno, uvek je tu bila ekipa koja je eskivirala sve aktivnosti, fejkirala bolesti i razne izgovore, ali su i oni dobijali prasadam svaki dan po tri obroka, jer to je i bila poenta prasadama - besplatne hrane, nahraniti siromašne, bolesne pa i ove folirante. Tu im stvarno odajem počast i kažem svaka čast, jer nikada nisam ni dinara dao kao dobrotvorni prilog za ovih 20-ak godina a svaki put sam dobio bahat "prasinger" - što bi reko Cobe. A bogami nisam se ni pretrgo od rada, za te 2 godine par puta sam unosio ugalj po zimi (hardcore), par puta išao u nabavku, 2-3 puta prebrisao glavnu sobu u potkrovlju gde su bila božanstva - Sri Sri Gaura Nitai (Jay!), i malo pomagao u spremanju hrane ljušteći krompir, seckajući šargarepu i ostalo povrće, što mi je bilo i zadovoljstvo jer opušta i smiruje, obično uz neku muziku. Tako da oni koji plasiraju priču po medijima trenutno a i 90-ih, da je to još jedna od opasnih sekta koja te obrlati i iskoristi - samo lupetaju uz neke površne informacije tipa Vanja Bulić gistro novinar kad krene da mu ga daje pompezno, jbm li mu nanulicu - što bi reko brt Šone. Uostalom ja sam živi (živi?) dokaz da je to neistina, da je to laž bre. Mada dešavale su se razne negativne akcije i ovde, jer Srbi smo - volimo da kraduckamo, ali ne u toj meri da može tebe kao jedinku da omete na duhovnom putu, jer šta me zabole što je neki kreten tamo ukrao pare od donacija, kakve to veze ima sa mnom, ne tiče me se, jer ja vamo samo mantram i kuliram, zar ne?


Takođe, još jedan bedak koji sam primetio a o kome se nije vodilo računa tada, znači izvalio sam bar 5 bhakti da su gej opredeljenja, a gistro u celibatu, a vamo vrebaju klince, oči im ovolike, kupaju se zajedno navodno da ne troše vodu. Samo vidiš zaključana vrata od kupatila, i to me najviše smorilo i odbilo, jer mi bilo više skroz neprijatno da dolazim u bramaćari ašram a da me ovi startuju na finjaka. Kad se samo setim lika koga su zvali Boy George, čovek bio bre openly gay, tako se ponašao, ma ceo fazon, tripovo se na Boj Džordža, al' to niko nikad nije izgovorio. Doduše on je bio skroz OK lik, jer za njega se bar znalo šta je, i prilazio nam je drugarski, nije nas cimao, dok ovi drugi da ne navodim sad duhovna imena, većinom izbeglice iz Sarajeva jer to je bila 1994-95, a i mislim (znam) da nisu više deo pokreta, stalno su smarali, jer izvalili su da smo mi, klinci gistro ranjivi zbog godina i činili se naivni, a cela ekipa cepala HCpunk baš u to vreme, to sve namazano. Znači ceo Austerity (bez bubnjara), Aref, Cobe, ja, onda Srđa iz Overdose (i Austerity), on je bio malo duže u tome, zatim brt Spale, Srđan i čuveni fanatični Milomir (iniciran kod Sacinandana Swamija) iz novosadskog benda Strife or more, i jbmliga ne mogu sad da se setim sigurno je bio još neko, kapiram da će se javiti ako ga nije blam hehe. Danas, od te ekipe NIKO nije ostao u priči, čak ni fanatični Milomir koji je našao konačno curu i razgulio. Eto kako su nas dobro izmanipulisali, kako nam nisu dali da napustimo sektu, kako su nas pratili, ucenjivali i slično. E da, svraćao je često i Dr Nele Karajlić u vreme "Složne braće" a sve zbog Daksha Prabhua poznatijeg javnosti kao Darko Ostojić Ogi aka Minka iz "Top liste nadrealista" i Nana iz "Složne braće". E, to je bio šou sa Ogijem kad smo bili solo dole u ašramu, koje su to izvale, mi smo plakali, a meni je pošto sam fan na gitari objašnjavao kako se sviraju neke pesme Zabranjenog Pušenja u originalu (Fikreta) jer je svirao bass na "Pozdrav iz zemlje Safari" i "Male priče o velikoj ljubavi". Znači, lud'lo od zajebancije, hehe. :)


E, danas je skroz druga priča, jer skoro cela ta starija ekipa koja je bila inicirana kod Harikesa Swamija aka Vishnupada, vodećeg gurua u HK pokretu (i on razgulio, oženio se), je "blupnula" (napustila priču), uključujući i osnivače Hare Krišne kod nas, članove čuvenog svetskog bađan benda Nityananda, možda ste ih gledalu u Sava Centru il' tako negde. Dakle, svi su se razišli, većinom jer su bili fejk a i brate guru ih napustio, zamisli to da te guru izda, nedobog nikom. Tako da je danas ostala samo true ekipa i većinom su mlađi, a hram je drastično skromnijih dimenzija, ako se to uopšte može nazvati hramom, mada ako se ne varam, gde god postaviš božanstva to automatski postaje "mhra" - što bi reko Cobindra. Znači, hram je manji, atmosfera je skroz opuštena, nema ovih predatora, i opet nisam dao donaciju kad sam bio s curom 2013. Doduše ovaj put sam kao spremio keš 150 dinara, ubacio u onu kutiju, i na kraju kad smo krenuli kući ja se setim da bi mi prijao jedan vinjačić ili lozica, i zamolim brta Blanušu i on kakav je ispravan, OK i dobrodušan lik, ladno izvadi iz kutije i vrati mi pare uz reči - ma nema veze, i osmeh naravno. E, takvi su sad ljudi tamo, pa nek novinari kenjaju šta god im volja. Jay!


Nego tema je Kirtanananda i njegovi gresi, e to pogledajte u ovom dokumentarcu, jer moja priča nema nikakve veze sa njegovom organizacijom. Samo ću navesti da je kod njega bilo i bahate manipulacije sa tokom novca, nasilja (a "ahimsu", nenasilje ko jebe), manipulacije, zlostavljanja DECE, i na kraju ubistva glavnog junaka ove priče Sulochana Prabhu aka Steve Bryant. Šta se zapravo dogodilo i šta se na kraju desilo sa guru Key, to za sad nek ostane misterija.


"A documentary on the life of Sulochana Prabhu (Steve Bryant) and his attempt to expose the bogus self-proclaimed Hare Krishna leader Kirtanananda (Keith Ham)."

Friday, July 13, 2018

We are the Serbs (conspiracy theory)


This shit finaly explains the true nature of the beast.
Who are those fuckin' Serbs?


Bubašinter (1971)


Director:
Milan Jelic

Jedan od onih filmova gde Bata Stojković igra oca koji se neuspešno bori sa svojim zabludelim sinom. Blue print - prototip za sve kasnije komedije na ovaj fazon koje obožavamo, uz laganu kritiku društva specifičnu za taj period kraja 60-ih i početka 70-ih u srpskom filmu, mada ima je i kasnije u ovakvim Batinim radovima. Igraju svi koji će i kasnije igrati po svim poznatim domaćim filmovima. Npr. Zlata Petković neverovatno dobra riba bila ko klinka, gledo bi bre film samo zbog nje i njenih golih ramena, i onog zanosnog mladog lica i kose. Al' umrla prerano bogjeubio (58), mada nije ni čudo kad se udala za onog kretena Sanju Balkaniku, nabijem ga baš na kurac. Dakle, ko nije gledo obavezno braćo mila, a ko je gledao opet, jer bio je na TV-u nebrojeno puta a nikad ga nisam ulovio celog. Jbga, kad se mora nije teško. :)



"Uništavanje žohara u skladištu pekare je prvi zadatak koji pekar poverava svom petnaestogodišnjem sinu, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet stvarnosti. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke. Dečaka će u svet seksa uvesti tetka, raspuštenica, na njoj svojstven način."



Pakao na Zemlji


Ako uspemo nekako da prihvatimo ovu pretpostavku da Sotona jeste Bog planete Zemlje i jedini Bog uopšte, onda nam se logično nameće zaključak da je Zemlja zapravo Pakao, i da nema drugog Pakla do ovoga ovde na Zemlji. Tek onda krećemo dublje da razmišljamo i shvatamo da sve oko nas ukazuje na to sasvim jasno. Da li se u paklu dešavaju nezamislivi užasi? Da. Jasenovac, Prebilovci, Jadovno, nema im kraja. Da li u Paklu vlada večna patnja? Da. Evo je ovde, samo pogledajte oko sebe, izađite na terasu, na ulice. E, ako je sve tako onda nema zbora, we are in Hell baby, isn't it groovy - što bi reko blaženopočivši Čiča Čarli.

Taj Bog, taj Šejtan je i dobar i zao u isto vreme, a ne samo patetično dobar kako ga prikazuju moderne hrišćanske religije, jer rani hrišćani nisu tako postavili stvari, tek kasnije je organizovana religija zacementirala dogmu i ubila izvorno hrišćanstvo, a time iznova ubila i Hrista. Gnostici, kao možda najjača škola ranog hrišćanstva jasno kažu da se do Boga ne mora ići putem slepog verovanja i šlihtanja kako to rade religije, no da se može stići i na malo teži ali daleko iskreniji način, putem svog uma, putem učenja, sažimanja i prožimanja, a bez da mora da se prate nekakva suluda uputstva šta i kako u crkvi i van nje, pa da se čitaju knjige poput sumnjive Biblije u kojoj je sve pogrešno tumačeno, da se Bogu prilazi kao nekom nadrkanom liku koji zahteva da mu se raja dodvorava 24/7 itd.

Meni je to šlihtanje iskreno jako smešno, i te fore na crveno slovo ovo da, ovo ne, post petkom, trt-mrt, pa onda ovo uporno ponavljanje istih besmislenih obreda poput krsnih slava, Božića i Vasksa svake jbne godine. Zapitajte se jbga, zapitajte da li Boga zapravo skroz zabole za takve akcije? Da mu nije malo muka od 2000 godina ulagivanja na sve moguće načine? No, pogledajmo oko sebe na tren, ko se to krsti svaki put kad prođe pored crkve, ko to fanatično slavi slavu a zapravo ne poznaje b od Boga niti ga zanima no samo održava formu i tradiciju? Ko to u ime hrišćanstva radi one stvari kakve rade naši sveštenici, da ne hulim sad "našu" crkvu bez potrebe, svi znamo na šta mislim? Ko je to meni grešan kolko je težak a izdaje se za hardkor vernika? E, takve osobe su možda najbolji dokaz da smo u najdubljem Paklu, jer samo lažu, neiskreni su i jako zatucani, i to je razlog zašto su poslati ovde na Zemlju da se (skoro) večno pate. Naravno i ja sam deo tog pakla, jako loša karma me uporno prati, jer najverovatnije, skoro sa sigurnošću znam, da sam bacao ljude i decu u hercegovačke jame u prošlom životu, te mi je zato i dodeljeno da u ovom budem Srbin, da mi se sve to vrati, da iznivelišem ta dva sveta u Paklu. Ali to je već neka druga priča...

Thursday, July 12, 2018

Sathya Sai Baba: Man of Miracles (2006)


Director:
Don Como

Nije OSHO al' i Sai Baba je mnogo dobro prošo. Skroz lud dokumentarac, crazy shit yeah. Ko poznaje iole Babine akcije taj zna o čemu pričam, manifestacije, mistične moći, čitanje misli, vidovitost, lečenje svega, astralne projekcije, znači sve što i ja praktikujem samo što ja radim i gnotičku magiju i staroslovenske paganske tripove. Sai mi ga baba. :)


"Hosted by Rod Serling. You are about to witness the apparently spontaneous manifestation of objects from thin air or, perhaps, another dimension.This particular phenomenon is only one among many attributed by his followers to a man of extraordinary mystical powers, an Indian mystic and guru known throughout the world as Sathya Sai Baba. Some of the psychic powers reported by his followers are the ability to read minds and see into the future, to cure disease by miraculous means, to project his astral body anywhere in the world and to adopt other forms, both human and animal. In this film you will witness events which may be unbelievable. However, try to keep an open mind, for some of this man's feats have been captured on film, and you will see them now as they actually happened."


Wednesday, July 11, 2018

Neprijatelj (1965)


Director:
Zivojin Pavlovic

Genijalno delo Živojina Pavlovića, ludilo okultnog ludila, još ako pogledamo godinu prizvodnje, auuu kakav fleš, šta li su tek tripovali oni koji su ga tada gledali? Bata Životinja na split personality radu, podvojena ličnost, niko u tadašnjoj Jugoslaviji nije otišao dalje od toga, ni pre ni posle, plus ta prepoznatljiva crnotalasna kritika sistema na sve moguće načine, ma kažem vam mnogo dobar film, ja nešto ovakvo nikad nisam gledao. E sad jbga, snimak je takav kakav je, trenutno nema bolji na netu, ali film je tolko jak da se mora istrpeti to malo. Znači, Živojin Pavlović at his best, Bata psihotičan, ostali isto svi u kurcu. Gledaj ili umri...ma umri i gledaj.


"An ex-soldier named Slobodan Antic, referred to by a friend as one of the last idealists, finds himself losing control over his own life when a man identical to him starts following him around, claiming to be a friend but behaving suspiciously. Before long his dealings with this doppelganger begin to cost him and his professional and romantic life grow more and more confused."



Tuesday, July 10, 2018

Circumcise Me? (2006)


Director:
Christopher Sykes

Obrezati se ili ne, u prevodu osunetiti ga ili jok? Dal' je bolji seks obrezanima ili naturalnim, mnoga pitanja se nameću? Danas kod nas pitaju roditelje dal' oće da im bebu srede, a u SAD je to odavno najnormalnije. Kao zdravije je i bolje, a i u pornićima svi su obrezani, lepše izgleda za oko, pa vi sad procenite sami, neću ja da forsiram jbga hehe. :)


"Christopher and Michael Ogden set off on a funny but edgy journey through Britain and the USA to find out why circumcision is still practised after thousands of years. Many people believe it's essential - because God or doctors say so, or because it's 'a better look', while others claim that circumcision is a barbaric mutilation that deprives both men and women of sexual pleasure."




Ljubavni jadi Dobrosava Gavrića


Ovaj put pišem bez zajebancije, znači nije ironija no tvrda istina, ispoštujte, OK? Hvala, sad mi lakše. Jel' se postaje homo ako nisi opštio 2 godine s osobom ženskog pola? Ne smejte se alo, jer ja svako veče kad legnem u krevet i zatvorim oči, pokušavam da skontam šta mi se to dešava, zašto su sve cure utekle, šta je to različito u odnosu na pre 2-3 godine i sad, dal' sam možda postao gejlija a da toga nisam svestan, a cure ko i uvek namazane pa to iskusno osete pa me kuliraju? Desi mi se doduše da kad vidim dobro utreniranog jarana da malo ko fol razmišljam o tome, dal je to možda samo žal što nisam isti kao oni ili nešto drugo, nešto preteće? Frka mi jbga, shvatite. Nisam još spoznao sebe a život ode, da bar saznam šta sam pa makar bio i ONO pa da sam miran, jer ovo "ništa" mi je neizdrživo.

Čak ni ne onanišem kao svi, nego jednom u tri nedelje ako se setim, a nekad zaboravim i po mesec-dva. Kad kamdr obično gledam video kraljice Sashe Grey kad oralno zadovoljava jednog izuzetnog kuronju. E sad, dal ja kamdr na njeno iskusno oralisanje i jedinstvenu facu ili možda na onoliko spolovilo, onaj simbol plodnosti u drevnim kulturama? Nisam siguran, definitivno mi treba pomoć, da mi neko objasni ako ima iskustva, dal' sam latentan il' samo nedojeban?

Takođe, nemam curu par godina, nijedna neće sa mnom a ja sam i počeo pisati prvo na blogu, upravo da bih našao devojku koja bi to čitala i shvatila kako sam ja zapravo skroz OK lik, a ne samo užasni bolesnik Laze, posetitelj CZ-a i drogirani tabletoman. Treba mi bre neka cura da ima razumevanja za moje tegobe, moja sitna skretanja, što nisam isti ko i većina mojih drugara, što nisam normalan kao. Dakle, sve sam pokušavao, bio uporan, izdao čak i knjigu - džaba sve. Beže od mene ko Isus od Šejtana. Kontao sam knjiga će dovesti sve u red, imaću čak i prijatelje...ništa. Da sam znao da će ovako da se izrodi, pa ne bi izdavao knjigu uopšte, ma nema šanse, jer koji će mi inače nego za socijalizaciju u bilo kom obliku? Čak sam i slao knjigu curama koje mi se svide, sve misleći ako pročitaju moje natgenijalne rečenice da će odma' pasti...ali opet mrka kapa. Jave se, pohvale me kako lepo pišem ko da ja ne znam kako pišem i razgule.

Opet legnem i razmišljam o tome. Ako knjiga nije upalila onda je garant do mog izgleda i finansijskog stanja, jer stvarno sam pretero sa morbidnom masom, imam preko 120 kila, mada cure uvek kaže da izgled nije bitan. Pa jbte ako nije izgled bitan kako se samo ja nisam oženio od svih mojih ortaka, ej bre pa i onaj najružniji lopov se snašo, ma svako našo zakrpu, pitam se gde li je moja zastondirala?! Možda i ne postoji kada je materijalni momenat u pitanju, jer nemam ni posao pa ne mogu ni piće da joj platim, a to je kao red da muškarac startuje.

Znači, nemam platu, nisam ambiciozan, nisam provajder, izgledam ko klošar, sumnjive sam prošlosti, pišem javno kako se raspadam, pa bre ni ja ne bi hteo da imam išta sa sobom a ne prefinjene dame koje neće da imaju na teretu debila bez keša. Dakle, ja ih skroz razumem, ali ne razumem kad na ovakav tekst neka napiše u fazonu: "ma super si ti, ko ih jebe, one gube", a kad je pitam da se vidimo odbije me na keca. A vamo mi prodaje priču, nisu sve cure takve, ma idi. E baš zato sam se osamio i nikoga više ne cimam, ne mogu više ta odbijanja da trpim, jako sam osetljiv na to. Svi mi kažu samo NE NE NE, dosta bre! Bolje ništa nego ovo, zar ne?

Monday, July 9, 2018

Mačak pod šljemom (1962)


Director:
Zorz Skrigin

Ono kad Paja Čutura u "partizanskom" filmu (komediji) stavi njemački šlem na glavu i pravi haos po Bosni. Bez zajebancije, gde Paja uleti taj film ne mož' da omane pa da ga jebeš. Plus igraju i Gidra i mladi Burduš. Znači, must see! :)


"Duhovita i tragikomična priča o drvosječi, seljaku koji se za vrijeme Drugog svjetskog rata priključuje partizanima. Tamo, kao desetar, sa svojom četom uspješno i hrabro ispunjava svoje borbene zadatke. Komandant ga šalje na specijalni zadatak..."



Saturday, July 7, 2018

Kako "lako" pronaći neki stariji domaći film za koji ste prvi put čuli?


Evo kratki vodič. Dakle, naletite na film koji se npr. zove Mačak pod šljemom (1962), odete na youtube - nema ga, ili loša verzija, zajebi. Odma se prebacite na Rapid Serbia, izbegnete Surreal Moviez jer tamo kače samo Žilnika i Crni Talas. Na Rapid Serbia kucate u search, nađete film i redom linkove, vidite koji radi, ako uopšte ijedan radi. Ako ne rade probate još samo na Cinemaggedonu ako imate pristup. E sad, ako ga ni tu nema onda fino, lagano u prvi šumarak, pa konopče oko vrata i ćao, zdravo. Znači opušteno, za sve postoji lek. :)

Friday, July 6, 2018

Csaba Hever (Dok Holidej) 1967-2018


BAZDMEG, počivaj u miru topla dušo subotička...

Thursday, July 5, 2018

Sick of It All: The Story So Far (2001)


Director:
Brant Sersen

Nikad se nisam preterano ložio na Sick Of It All (to ovi metalci iz Dead Ideas i ta ekipa hehe), al' brate "Just Look Around" je bio i ostao THE KULT, fakat (FKT)! :)


"When a band survives for 15 years, the odds they've overcome are amazing. If the music they create is never embraced by mainstream audiences, the odds are stacked against them even higher; yet Sick of it All have managed to maintain a loyal following around the world, appealing to new generations of fans every year. 'The Story So Far' documents Sick of it All's career from their meager beginnings to the unexpected success that has allowed them a globe-trotting career in music. Through personal insight and octane performances, the members and those closest to them describe their transformation from adolescent malcontents to the flag-bearers of an entire genre."



Wednesday, July 4, 2018

Što sa sobom preko dana (2006)


Director:
Ivona Juka

"Tuljo, osuđen na pet godina zbog oružane pljačke, trenutno se nalazi na poluotvorenom odjelu zatvora, u koji se dolazi nakon određenog vremena provedenog u zatvorenom odjelu, ako zatvorenik ispuni određene penološke uvjete. Što su ti penološki uvjeti – Tuljo kaže: „to nitko ne zna.“ U poluotvorenom odjelu osiguranje je minimalno, tako da je to neka vrsta kušnje ponašanja zatvorenika. Tuljo tamo radi u autopraonici.

Maki koji je počinio plaćeno ubojstvo u narkomanskoj krizi, odslužuje trinaestogodišnju kaznu. Volontira kao ministrant u zatvorskoj kapelici. Većinu vremena provodi sa svećenikom, s kojim neprestano ulazi u prepirke, ili čita u zatvorskoj knjižnici. Ćeliju dijeli s Mirkom koji neprestano igra Gameboy, tako da komunikacija s njim nema pretjeranog smisla. No, Maki se ne da smesti. Maki priča, a Mirko šuti i igra se.

Zane, osuđen na trinaest godina zbog ubojstva, radi u likovnom ateljeu. Većinu vremena provodi s prijateljem Indyjem, koji voli dolaziti kod njega u atelje zbog ljepila s kojim Zane radi slike od piljevine. Indyju udisanje ljepila služi za opuštanje i pročišćavanje sinusa.

U filmu paralelno pratimo dan probe u gradskom kazalištu i njihov život u zatvoru..."



Related Posts with Thumbnails