Saturday, March 31, 2012

Mediafire, jebem li ti mater...


WITHOUT WARNING, WITHOUT ANYTHING, JUST LIKE THAT...FU!

Thursday, March 29, 2012

The Psychopath's Bible: For the Extreme Individual (PDF)


Evo konačno i nečega samo za nas latentne, jer valja se naučiti kakvome zanatu korisnome, a sve to ne bi li lakše kroz život lepršali, te maltretirali sve oko sebe a posebno one nama najbliže ;)

"In the most of the world, psychopaths have gotten a bad rap. That, of course, is quite understandable since almost all of the world's religious and social philosophies have little use for the individual except as a tool to be placed in service to their notion of something else: 'God,' or the 'collective,' or the 'higher good' or some other equally undefinable term. Only rarely, such as in Zen; in Ayn Rand's philosophy of Objectivism; in some aspects of Tibetan Buddhism and Hinduism; and in some schools of Existentialism, is the individual considered primal. Here, finally, is a book which celebrates, encourages and educates the best part of ourselves --- The Psychopath."


DOWNLOAD :
http://www.2shared.com/file/1Tddd4Ma/psycho.html
or:
http://jumbofiles.com/gyjn9ca3nl1x

Tuesday, March 27, 2012

Postoje dve vrste žena...

- Stanovnik sigurne kuće u Nišu -

Dobro sad, čovek možda nije upoznat zbog miljea u kom se kreće, ali zapravo postoji minimum 4 vrste žena, postoje i npr. ove koje samo ćute i zlo ti spremaju, mada po meni su takve mnogo bolje od ovih što ih on navodi, ove što "ne staju", jer sa ovim prvima kuliraš u miru godinama i samo jedan dan krk nožem i gotov si, nisi se mnogo mučio, ili još bolje sekirom, efikasnija je, nož boli jebiga, a ove zbog kojih je on najebao su daleko, daleko gore. Samo par puta sam imao prilike da se susretnem sa takvom vrstom i brate zaista, to uopšte bre nije zdravo po psihu, to je jedno sistematsko mučenje nezaustavljivim govorom, gde na kraju više ni ne čuješ reči, samo trabunjanje, ali brate moj unesrećeni, sa takvim ženama se ne ulazi u zakoniti brak kao što si ti postupio, od takvih se bega čim se ukaže prva prilika, dakle ni seks nije opcija, jer jebeš takav seks, ako prethodno budeš tormentedovan i ubiven rečima, jer reči daleko jače mogu da zabole od noža a duševni bol je naravno mnogo jači od ovog fizičkog, dakle bolje da te žena bije svaki dan čekićem od 5 kila, nego da ti priča i priča i priča, i jebeš mi sve ako nije tako. Sreća naša pa postoji i ova četvrta vrsta žena koje su navodno "normalne", koje su u istoj ravni sa vama kada je lupetanje u pitanju, i takve su većina, sreća naša zaista, mada i takve kad tad odlepe i imaju te napade besa ali ne što su sad kao u žene u biti loše, nego što su im partneri drkadžije tako da vrlo malo tako tih veza uspe da se uskladi, a većina logično popuca. Naravno, ni muškarci nisu mnogo bolji, pa bre niste vi čuli muške alapače jadan, da viš tek to kako zvuči, ili npr. oni što samo zinu pa smore, ne mora mnogo da pričaju, zatim tu su ove tzv. šaljivdžije, likovi koji non stop pričaju viceve jer nemaju šta drugo da kažu, i možda najbolji primer za takvu jednu pojavu je upravo predsednik naše mrtve države, gospodin Tadić, jer jedno je kad ti Đus npr. ispriča vic pa se okreneš od smeha, a drugo kad ti neki tako "šajivdžija" jedan za drugim izbacuje neke bradate izvale koje su ispod nivoa čak i Kursadžija. Užas! Mislim, mogo bi ja sad tek o muškim vrstama i podvrstama do sjutra ovako, ali ne želim ni ja sad baš da skroz smorim, tako da ovde stajem. E, da, umalo zaboravih, a jako je bitno za finalizaciju ove storije, naime, postoji i ta vrsta tzv. piskarala, koji samo pišu, i pišu, i pišu, znači ne staju, ali sa takvima je barem lako, prestaneš da čitaš i mirna Bačka, ravan Srem, i zato kažem nekim ljudima koji mi kenjaju, pa mamuvamjebem, jel' sam vas ja možda po ušima tukao da mora sve ovo da pročitate?! Nisam brate, nisam, jer nije ovo obavezna lektira pobogu, sami ste izabrali svoj nekrst i sad mi tu kukate, moremršupičkumaternu, jebovasonajkovasnapravio...i tako...

Sunday, March 25, 2012

Thursday, March 22, 2012

We Are Legion: The Story of the Hacktivists (2012) - Trailer


"“Anonymous kind of was like the strong, buff kid who had low self esteem and then all of a sudden punched somebody in the face and was like, ‘Holy Shit, I’m really strong!’”

This was just one great quote from We Are Legion: The Story of the Hacktivists, which premiered at Austin’s South By South West festival in a jammed Vimeo Theater.

Brian Knappenberger’s documentary is a revealing look at the culture of 4Chan and Anonymous, showing the world just how much power this loose but large group really has. In addition to Knappenberger, Internet activist and sometime Anon Gregg Housh led a fascinating Q&A session following the movie, demonstrating how the filmmakers have been able to gain the trust of, and therefore access to, many of the individuals who “are” Anonymous."



Stolen from DISINFO.COM

Wednesday, March 21, 2012

Helter Skelter Audiobook - Unabridged Edition 2011 (26 hours and 43 mins)


Bogme, meni je trebalo metar dana izolacije ne bi li pročitao 670 strana ovog bestselera, a sada za samo 26 sati i 43 minuta možete saznati sve što vam duša ište, so just do it, jer zaista je odlično urađeno, skroz creepy pročitano, baš onako kako treba. Enjoy.


26 Hours and 43 Minutes of "Helter Skelter" Audio

Thanks to LYNYRD'S MANSON FORUM and Backporch Jugend.

Monday, March 19, 2012

ABRAXAS @ NOFM radio - Petak, 16. mart 2012. - audio snimak emisije u celosti


Za sve one koji nisu ukačili termin Porno Popa...ako ništa, a ono bar ima dobre muzike :)



Wicked and Kinky, 17. mart 2012. - party review - deo drugi


Zaista mi je dosta više ove negativne pozitive o kojoj uporno govorim već mesecima te ću pokušati da pređem na ovaj kinky-kinky deo večeri jer to je valjda i bila poenta ovakvog jednog skupa. Dakle, ako uzmemo u obzir da su najveći deo posetilaca činili muškarci i to jako sumnjivih pogleda, te svetonazora, znači ljudi koje nema šanse da sretnete u nekakvim "normalnim" okolnostima, a o dešavanjima da ne pričamo, dolazimo do slike kako je to izgledalo, dakle gomila likova koji uglavnom samo sede ili stoje, pritom ne izgovarajući ni reč, i posmatraju hladnokrvno i veoma nadmeno ljude oko sebe, a sve u iščekivanju tog kinky dela, koji je posle nekog vremena i usledio pa smo tako mogli da budemo svedoci skroz perverznog trbušnog plesa, a trebala je da usledi i domino akcija gde bi dve ribe maltretirale jednog roba, što sam ja propustio jer me takve akcije baš i ne pale nešto, i jedino zbog čega mi je bilo baš žao je otkazani striptiz gde bi se koristila i razna pomagala iz sexy shop-a, ali jebiga, šta da se radi.


U ogromnoj pauzi između prvog i drugog performansa, smo mi koji smo imali dozvolu da govorimo (haha) ćaskali sa ovim "normalnijim" delom publike, gde je jedna moja poznanica čak dobila ponudu od jednog skroz suludog S&M para, gde je cura bila baš prelepa sa svojih 189 santimetara, a njen dečko AKA rob, mali i odvratno-ljigavi midžet sa brad'com, gde sam se ja iskreno zgrozio u pokušaju da zamislim takav jedan seksualni odnos, mada kontam da se oni sasvim lepo zabavljaju što je naravno skroz opravdano, jer to i jeste cilj seksa, pa bilo kog tipa on bio. Ono što me iznerviralo je nadmenost dotične dame, gde je bila ubeđena da će na isti način i mene da savata, što naravno sa takvim stavom nema šanse pa ne znam kakva da je riba, jer nisam joj ja patuljak napaćeni, tj. ja možda jesam paćenik, ali nikako nisam nečiji rob niti bi to ikada pristao da budem, mada ono, jbmliga, nikad ne reci nikad, mada realno ta riba može mene da izdominira eventualno samo u dominama mada je i to pitanje, jer sam prekaljeni igrač haha. E sad, dal' sam se ja tu zajebao što nisam hteo da prihvatim njena pravila i da probam i takvo nešto, to je već diskutabilno pitanje, ali mi je jako drago što sam sada i konačno siguran da sam bio u skroz pogrešnom tripu godinama da sam ja nastran a svi ostali pitomi i fini, gde se pokazalo da je situacija skroz obrnuta, i da upravo oni naizgled najfiniji, navodno patrijarhalno vaspitani, kriju najkinkiestije tajne, dok ja koji sam pokušavao da budem iskren, a povremeno volim i taj egzibicionistički trip, ispadoh najgori, gde neki ljudi zaista imaju izgrađenu suludu sliku o meni pa me stoga uporno izbegavaju sve se tripujući ko zna šta jebote. No, neka ih, neka tripuju, i treba da tripuju, šta ima loše u tom tripovanju dogod me ne smaraju, jer realno, u ovakvom svetu najbolje je biti sam, skroz sam, jer tek onda eventualno možeš da vidiš pravu sliku, i konačno shvatiš...


Znači, ako ja postavim jednu ovakvu fotku na blog i pišem o tome to znači da sam to zapravo ja? Mada, kad malo bolje razmislim, sad iz ove perspektive to i jesam bre ja, sve to i još mnogo toga, o da, to sam zaista ja. Pa jebote, isti slučaj ko sa serijskim ubicama, kada su mi retardi postavljali pitanja da li sam ja stvarno tolki bolesnik da to podržavam, i slično. Što reče pokojna Sonja Savić: "Mali je ovo grad...mali i ružan", gde sam na kraju shvatio da su svi ti momci mrkih pogleda i mačo stavova, u svojoj privatnosti zapravo robovi i da im ove goth ribe znači jebu mame na sve moguće načine, što ovi naravno obožavaju, i zaista nemam pravo da ih osuđujem zbog toga niti bilo čega sličnog. Jedina mi žal što je fotkanje bilo striktli zabranjeno, inače biste imali prlike da vidite zaista jedan malo drugačiji Beograd, Beograd koji tek nastaje...što realno i treba da se desi, što je zapravo trebalo poodavno da se desi...zar ne?

Saopštenje navijačke grupe Zabranjeni


"У име навијачких група и градова са забрањеног ЈУГА обраћамо се групама: Падињак, Јужни Фронт, Ковин, Офанзива, Саут Гард, Прокупље, Косовска Митровица, Крушевац, Ниш, Алексинац, Нови Сад, Екстрим Бојс, Шедоус, Хедхантерс, Требиње, Суботица, Зрењанин, Никшић, Беране... и свима осталима који себе сматрају за неутралне и поручујемо им, да ни раније нисмо желели, а да ни надаље са њима не желимо никакве сукобе, шта је било било је, ситне чарке су прошле и време је да се страсти смире. Од вас очекујемо да се према нама понашате као према браћи, јер неутралност у овом случају то и јесте, а исто тако ћемо се убудуће понашати и ми према вама; једног дана, на крају крајева, било то за 5 дана или 5 година када ћемо можда опет стајати раме уз раме и учествовати у неким новим борбама, поново ћемо заједно славити и заједно туговати и не видимо разлог ни потребу да правимо даље расколе међу нама. Наша борба отпочетка је била усмерена искључиво против “групе” Alcatraz и њених чланова, као и на оне момке који су отворено радили против нас и сарађивали са "првом екипом“ и који су име нашег покојног брата спомињали у разним непријатељским и нељудским контекстима. Подсећамо вас да са овим саопштењем прелазимо преко лицемерства већине група, које себи нису дале за сходно да издају саопштење кад је наш брат УБИЈЕН, а камоли нешто друго, такође прелазимо преко не дозвољавања да се окачи парола са његовим именом, дружења са људима који годинама уништавају Југ, коришћења њиховог бесплатног превоза (који да није нас не бисте ни добили) и многих других ствари за које је наш напад мало рећи баналан. Такође пружање помоћи од стране разних појединаца који се крују под изговором да су неутрални “ првој екипи” да не навијачким средствима отера велики број Гробара са Југа, заувек, ће бити санкционисано, тих појединаца нема много а они и сами знају ко су. Дакле од данас ниједан прави Гробар више не треба да стрепи да ли ће га неко од Забрањених напасти или вређати, јер се то и коси са суштином овога што смо месецима градили и не требају постојати препреке да се видимо, попричамо, попијемо пиће. Све личне сукобе и несугласице које појединци имају, могу да решавају кад и како желе, искрено се надамо да таквих случајева нема, а ако их и има, ми као група их нећемо подржавати и стајати иза њих. Од вас тражимо да ту неутралност и покажете тако што нећете одмагати у нашој борби и да „нећете остати неми“ на потезе владајуће гарнитуре који се и даље дешавају. Такође желимо да се изјаснимо да против људи као што су Кими, Кића, Прела и свих осталих који гуле робије због Партизана, немамо ништа, то су људи који су нас све задужили са робијама које су добили због туђих хирова и Гробарства, и не желимо да нам се пребацује због тога. Знамо сви добро да песме и прозивке нису упућене ни њима ни вама неутралнима, већ оним госпођама поред којих стојите."


СТОП ЦИНКАРОШИМА, ПОЛИЦИЈИ И УБИЦАМА НА ТРИБИНАМА, ЗА СЛОБОДАН ЈУГ, АГЕНТИ НАПОЉЕ!

До неких бољих времена браћо када ћемо сви заједно стајати, Гробарски поздрав.

ЗАБРАЊЕНИ ГРОБАРИ ПАРТИЗАНУ ОДАНИ

Sunday, March 18, 2012

Wicked and Kinky, 17. mart 2012. - party review - deo prvi


E, šta sam sinoć video i doživeo to zaista nije ništa posebno ako poredimo druga iskustva iz mog turbulentnog i veoma patetičnog života, ali da me ludilo prati ili ja pratim njega, to je sada i nepobitna činjenica, jer jedno je ono što zovemo sticaj okolnosti a skroz druga stvar ponavljanje jednog te istog paterna sastavljenog od perverzija, nasilja, šokova i svih ostalih bizarnih pojava koje su razdragano pohrlile ka meni u poslednja 2 meseca od kad sam apdejtovao kretanje po crnom gradu i njegovim klubovima svih vrsta i rasa. Pošto zaista nisam ovlašćen od nadležnih sve da otkrivam, izvinjavam se čitaocima/teljima ako inicijali nekih ljudi budu promenjeni pa čak i sam razvoj događaja, dakle preporučujem vam da sve ovo shvatite ako je ikako moguće kao storiju na ivici true-life događaja i naravno fikcije, jer granica je zaista i te kako tanka, pa ni ja više nisam siguran šta se zaista dogodilo a šta je samo plod moje bolesne mašte, te perverznog uma opijenog slikama koje su mi samo kuljale pred očima.

Sam naslov, "Wicked and Kinky", sam solo dodelio ovoj manifestacji u vidu "nastrane" žurke, jer zaista ne želim bilo koga da kompromitujem niti odrukam, pu, pu, pu, daleko bilo. Dakle, sam naslov vam ništa neće reći o čemu se zapravo tu radi, ali onim "posvećenima" će u startu biti jasno gde sam bio i na čiji nagovor. Znači, ko zna - ZNA, a ko ne zna, nek čita i brate tiću, jer ako je cela ova priča ander i treba da ostane skroz ander, a ne da sad ceo grad sazna šta sve ima u ponudi tamne strane beogradskog klabinga.

Pa da počnemo. Naime, na nagovor stanovitih ljudi, a kao pisca malo drugačijih recenzija gradskih dešavanja svih vrsta, pozvan sam "sticajem okolnosti" i na ovu žurku, pa moglo bi se reći, polu-zatvorenog tipa, i to u klubu čije ime ne želim da pomenem, jer se mesto održavanja ovakvih eventa stalno menja. Pošto ranije zaista nisam imao prilike da pohodim bilo šta slično, nisam očekivao ništa posebno osim dobre muzike i predrkanih goth cura, koje izuzetno poštujem i cenim, iz naravno, samo meni znanih razloga, da ne ulazimo baš sad toliko duboko u materiju. Pošto se u podrum kluba ulazilo samo na specijalnu pozivnicu, ja sam kao i uvek razdragano po'itao ne bi li ušao prvi te snimio situaciju dok je još pjur nekrštena. Kada sam sišao dole u klubu su bili samo organizator i njegova respektabilna cura, koji su birali set listu i isprobavali lights i lasere, tako da sam imao vremena da overim ceo rad, gde mi je odma' za oko zapela šipka, al' ne ona odakle se npr. vodi navijanje na tribinama, već ona odakle stižu samo dobre vibracije, ako me kontate. Čim sam snimio šipku koja je dominirala glavnim prostorom, znao sam da to po moj nervni sistem neće na dobro da izađe jer sam u poslednje vreme jako osetljiv na takve i slične akcije. Zapravo tek tada sam shvatio zašto se party zove "Kinky", i da to uopšte nije zajebancija, no tada već beše kasno za kukavičko povlačenje jer ako si ušao u kolo odigraj ga do kraja jebiga, znači do poslednjeg zvuka trube.

Do početka ludila, sa ekipom koja mi je bila delimično poznata, pržio sam džejsonku, te kajsiju, ali to i nije sad baš toliko bitno, uglavnom beše to dojaja priprema za atmosferu koja će neminovno uslediti. Ali eto opet kurca, naime, odjedared sa sviju strana počeše da se pojavljuju zaista kinky ljudi, doduše po meni nadobudni foliranti, ali aj' sad, mislim ko sam ja da im sudim, mada nije ni meni strano to kinky sranje, mnogo se toga prošlo u ionako prekratkom životu ali nije da se ne držimo i da se predajemo tek tako olako. Mislim OK, sve ja mogu da svarim, ali kada se na takvom jednom anti-konzervativnom mestu pojavi i starija ekipa nacista iz 90-ih onda ti zaista više ništa nije jasno. Znači, bio sam u fazonu, šta bre ovi rade tu koji kurac, ko je njih pozvo? Ali kad se setih ko je organizator, sve mi beše i te kako jasno, jer goth "satanizam" je danas i te kako povezan sa nazi pričom, i tačno se ne zna gde jedna staje a druga počinje, uostalom o tome možda najbolje govore likovi i dela Nikolasa i Zeene Schreck.

Prvo se pojavio neki Ljotićevac kretensko-Pajkićevskog tipa, sa sve hitler jugend frizuricom i goth curom koja je očigledno dominirala. Pokušao sam da im priđem iz čisto informativnih razloga a i zato što sam doista otvoren za sve vrste takvih ludila, dakle ništa ljudsko mi nije strano, ali na pomen Ljotića dobio sam znak od goth domino dame da je možda bolje da se povučem jer ovaj mutavi očigledno nije dobio dozvolu da priča na tu temu, te je celo veče u tišini, gordo podignute glave, u full neo-nazi fazonu stajao i pozirao, što me logično jako nerviralo al' šta da mu radiš kad mu tu riba da ga zaštiti, plus ekipa koja je došla posle njega a koju na nesreću znam i od ranije.

Znači, verovali vi meni ili ne, ali klub je odjedared bio dupke pun nacistima, i to onom starijom ekipom, na čelu sa K. Nacistom lično, gde ja zaista prvo nisam mogao da poverujem da je to on, ipak je prošlo preko 10 godina od poslednjeg incidenta sa tim ološem i njegovom pratnjom, gde su u to doba doista harali gradom, i ko ne zna o kome se radi kada navedem nadimak "Nacista", taj i nije živeo u Beogradu 90-ih godina niti je išta od ulice video. Tek kada se pojavila, opet na moje veliko iznenađene, iz fazona, šta će sad ona tu jebote, najlepša cura anarho-pank scene Beograda pa i Srbije, na koju smo se svi ložili, dobio sam sigurnu potvrdu da se zaista radi o istom liku koji me je dosta "zadužio", jer posle čuvene tuče gde smo D.Crew + ja, polupali naciste 2000-te u holu Doma Omladine, te ih totalno ponizili, a inače su se pre toga gadno kurčili i talasali, pa stoga zasluženo dobili stolicama po glavušama i okolo-naokolo, te otišli kukajući kod svog lidera, već pomenutog K. Naciste, gde nam je ovaj sa ekipom spremio sačekušu ispred Doma, ali kad je skontao da je glavni u našoj ANTIFA ekipi bio i tada ozloglašeni "crni čovek" pod nadimkom "Zver iz Đenove", uspeli su da popale pre nego što smo izašli da i njih sve đuture izlomimo, jer D.Crew je tada bila respektabilna ekipa koja nije jebala nikog živog a posebno ne naciste ovog, najgrđeg ološ tipa, poput K. Naciste kome je hobi bio da maltretira decu pankere zbog zihernaldli, bedževa i sličnih bezazlenih akcija. Dakle, Nacista i njegovi su tada bili jedna skroz loša ekipa koje su se čak i iole ozbiljniji nacisti stideli, te se ograđivali od njih iako su ovi bili ubedljivo dominantni u premaćivanju neistomišljenika i svim živim akcijama tog tipa. Znači, ako ste gledali debilan i skroz nerealan film "Sisanje", onda bi to bila ta ekipa, znači skroz zaostala u vremenu i prostoru, s tim što se radnja filma dešava gistro danas, a takve akcije su bile aktuelne najkasnije do 2001-e, znači čista fikcija koja veze nema sa pravom istinom već isključivo sa autističnim stavovima dece buržuja i producenata, u prevodu reditelja i scenariste koji su ulice Beograda videli samo u crnoj hronici, ako i tamo.

No na stranu to sranje od filma, K. Nacista nam je zaista napravio tu sačekušu ali kao što napomenih, kada je saznao da neće dobro proći jer je ekipa bila jaka ko zemlja, povukao se u vidu IZMAGLICE Stivena Kinga, a sve iz fazona, kao nisu mogli da nas sačekaju pola sata da izađemo, a mi mu bukvalno izlomili najboljeg drugara, '72 godiše, olupali mu glavu o šoferku, i još neku kosovarsku pizdu što je prodala svu dedovinu u južnoj Srbiji i doselila se ovde da mi kenja o Hitleru i Ljotiću, pa mamicudatijebemonulicemernu bre! Uglavnom tog dana je propuštena odlična prilika da se tadašnja BGD ANTIFA ekipa pošiba sa nacistima te da se vidi ko je tu na kojim pozicijama, a sve zbog kukavičluka i iskompleksiranosti dotičnog. Naravno, mi tad pojma nismo ni imali da je to taj ANTIFA trip, nama je samo bio cilj da mlatimo ovaj ološ jer i oni su nas navatavali kad god su stigli, i evo bez blama mogu da potvrdim da sam od takvih spodoba bez mozga dobio batina barem 3 puta, naravno bio sam skroz solo pa sam bio lak plen inače bi se kurac kurčili, jer poznato je kakve su bili pičke pa i dan danas ostali, ali im je sve hvalakurcu do najsitnijih detalja bilo blagovremeno naplaćeno, jer ja sam ti zlopamtilo ko i moj otac, i to baš teško.


No, da nastavim priču, tek kada se A. pojavila bio sam 108% siguran da je to taj mangup koji mi je ostao dužan, ali mi je ujedno i saopštila da i pored svog cimanja te premlaćivanja koje je i ona sama preživela 90-ih od strane dotične ekipe, dakle opušteno su tukli i devojke, pušike klasične, ovaj ju je slučajno sreo i saopštio joj kako mu je iskreno drago što je vidi, i kao smirio se gistro, što je meni realno šatro, jer svoje grehe mora da okaje kad tad, to je neminovno, tako da mi se javio glas u glavi koji mi je govorio "izbodi ga opušteno", ali pošto više ne šetam nož - dovatio sam sav sitan inventar tipa piksle i čaše i krenuo u lov na izgrednika. Ko za kurac, taman kad sam završio priču sa A. dotični je nestao i nisam ga video ni u najavi do kraja večeri mada bih verovatno ja najebo jer njih je bilo baš dosta a ja skroz solo. E da, ovo mora da napomenem kao simptomatičan slučaj kad su u pitanju ekstra looking girls sa anarho-pank scene tadašnje, dakle A. mi je pored sve te sulude priče priznala i podatak da joj je dosta njih koji su je ganjali 90-ih, tako prilazilo, saopštavajući joj da su se sve vreme zapravo ložili na nju i to fanatično, i samo zato što nisu ni u najavi mogli da je imaju, dobili su tu frustraciju od anarho-pank ekipe, jer kao kako tako dobra riba da šeta nekakve raspade sa dredovima pored nas, ovakvih muškarčina, i slično?! I to je zaista tako, jer to nije prvi slučaj za koji čujem, da su se dotični navodno pokajali i otvorili dušu pojedinim curama iz naše ekipe. I vaistinu sramota, jer ko da nisu mogli šmekerski da joj priđu na vreme, nego sve na silu i taj mačizam, a to naravno kod takvih riba ne prolazi ni u najavi. Dakle sami su sebe sjebali i protraćili možda najbolje godine svog života na mržnju prema ljudima koji im zapravo i nisu bili neprijatelji, što se nikako ne odnosi na mene, jer oni su mi bili i ostali ultra neprijatelji, i dogod budem živ svakog koga navatam od te ekipe ima da ga primi, jer zlopamtilo ja sam ZNAJ, tananana-na-na-nana!

Nastavak sa kinky detaljima tek sledi, dakle, ništa još niste čuli...

Saturday, March 17, 2012

Into the Abyss (2011)


Director:
Werner Herzog

Runtime: 107 min

Herzog, na svom rediteljskom hodočašću, gde je za 3 godine izbacio više filmova, igranih i dokumentarnih, nego što drugi autori snime i za 10 godina pa i jače, uspeo  je konačno da napravi ono na šta sam čekao sve ove godine, ono zbog čega sam i počeo da gledam dokumentarce, dakle tvrdim da imamo pobednički rad, najbolji svoje vrste ikada snimljen, gde je sažeo, ja mislim, sve ono što je do sada radio, dakle svih ovih 40 i kusur godina fanatične posvećenosti filmskoj umetnosti, gde je do kraja objasnio i CRIME dokumentarac, i emocije svih vrsta, a posebno one najteže, one koje jako, najjače bole, a zatim uspeo i da totalno humanizuje sve ove naizgled jako grešne ljude involvirane u slučaj, osobe prikazane u priči kakvoj samo realni život može da napiše scenario, znači tvrdim da nema tog scenariste koji bi nešto ovakvo umeo da osmisli, i verujte mi na reč, ovo je kraj, ali ujedno i novi početak, jer posle ovakvog filma više ništa neće biti isto, tako da nije ni čudo što su ga neki filmski kritičari već prozivali po moralnoj osnovi zbog ovog dela, jer verujem da ni njima nije dobro kao što ni meni nije dobro posle sve siline svih vrsta emocija koje sam preživeo gledajući ovaj rad.


Neću vam ništa reći o zapletu ove surove a ujedno i jako dirljive priče, kakvu samo istančana slovenska duša poput Stipetića (Herzogovo prvobitno prezime), može da ispriča na ovakav jedan način, gde je, pa slobodno mogu da kažem, pregazio čak i Paradise Lost, i naravno sve ostale dokumentarne filmove iza njega, i to tvrdim bez imalo pristrasnosti, iako sam doista veliki fan ovog možda poslednjeg zaista velikog reditelja koji još uvek smelo korača Planetom Zemljom, i poseduje tu hrabrost da siđe i u najdublje ponore ljudske psihe, gde najrazdraganiji smeh i najbolniji plač duše, stoje rame uz rame najopuštenije, gde se bukvalno briše ta granica između žrtve i krivca, jer nikad je nije ni bilo, gde su sve osobe koje govore u ovom filmu, a ima ih zaista mnogo, žešće najebale uplevši se u ovu priču, koju neki zovu i smrtna kazna a ja je zovem brutalni teror države nad svojim građanima, gde se opušteno vrši osveta, i to one najgore vrste, a sve navodno regularno i po zakonu, po PS-u što bi se reklo, i stoga uvek uporno i neopozivo zahtevam da država prvo sama sebe ubije ne bi li time dala kakav takav legitimitet, ako je to uopšte moguće, svim ovim ubistvima, koja se dešavaju ne samo po death row zatvorskim jedinicama, nego i u rovovima, na ratištima širom sveta, gde mladi ljudi ginu skroz uludo, u totalnoj zabludi, napujdani od iste te države da se bore za nekakav imaginarni nacionalni interes, za nekakvo bedno parče teritorije, ili još gore, za naftu. Ali opet, sve i da napišem još 10 puta ovoliko na zadatu temu, ja zaista neću moći da vam dočaram šta je ovaj čovek uradio, kakav film je snimio, te ga jednostavno morate pogledati bez ikakvog oklevanja, jer ovo je možda jedini dokumentarac kome bih na imdb-u bez ikakvog razmišljanja dao ocenu 11/10 kada bi to bilo moguće. Znači, svaka čast majstore za ovaj masterpis, izdigao si se, i u igri koja nikako nije takmičenje, POBEDIO, stoga All Glories to His Divine Grace Werner Herzog, jer ovakvo nešto doista još nismo imali prilike da vidimo, a pogledali smo zaista brdo dokumentaraca tokom ove 3 i po godine očajničke potrage za tim Svetim Gralom dokumentarnog filma. Dakle, ne zajebavaj nego bre GLEDAJ!


"In his fascinating exploration of a triple homicide case in Conroe, Texas, master filmmaker Werner Herzog (Cave of Forgotten Dreams, Grizzly Man) probes the human psyche to explore why people kill and why a state kills. Through intimate conversations with those involved, including 28-year-old death row inmate Michael Perry (scheduled to die within eight days of appearing on-screen), Herzog achieves what he describes as a gaze into the abyss of the human soul. Herzog s inquiries also extend to the families of the victims and perpetrators as well as a state executioner and pastor who ve been with death row prisoners as they ve taken their final breaths. As he s so often done before, Herzog s investigation unveils layers of humanity, making an enlightening trip out of ominous territory."












Thursday, March 15, 2012

ABRAXAS @ NOFM radio - Petak, 16. mart 2012. - 14h do 17h


Evo i mene konačno na NOFM radiju, mada sam bivstvovao pre jedno 10-ak godina na SKC-u (2002-2003), doduše u skroz drugojačijem izdanju, pa smo čak "drugar" i ja imali i kao neku emisiju, ali sve to beše jako, jako jalovo, mada opet slušano i to baš dojaja slušano, zajebali smo čak i čuveni "Sindikalni termin", hehe. Ovo je naravno skroz druga priča jer radi se o internet radiju, dakle emisiju u kojoj ću nastupiti sjutra - PORNO POP - moći ćete slušati čak i u takvim vukojebinama kao što je severo-istočna Grčka. Zar to nije supica? Awesomarica vre bre! :))



Evo šta kaže autor emisije:

"Bojan Abraxas Pandža, autor knjige "A znaš li ti jadan da smo mi ođe za okultno zaduženi?" i vlasnik savršeno kontraverznog bloga Abraxas 365, pakleniše sa Dunduew~Oooom na ovaj petak, o dokumentarnom filmu, paklu, ludilu, anarhiji i svim magijskim i paramagijskim pornjavama.....tune in!"

A sad malo ONA:

PETAK - od 14h pa navodno do 16...što naravno nema šanse, jer ja kad uđem u kafanu ja pijem dok sve ne popijem, i tu nema boga kao što ga ni nema uostalom, što je, nadam se, svakom dobronamernom čoveku jasno. Dakle, dođite, uniđite, pohodite ovo bogoneugodno hodočašće kroz rajeve pakla na 365 nivoa, u 365 poza kojih nema u Kama Sutri...i nećete se vratiti...jer promocija knjige je bila realni plač silovane sweet bebe Isusa u odnosu na neizdrživo mozgoparajuće kukurikanje moga OCA, koji će se specijalno za ovu priliku pojaviti na radiju, ne bi li me podržao...anderstend? Ne čujem dobro? Molim bre? Dal' sam to čuo da je neko može biti reko, ma puši ga majmune?! Ohohoho, znači, pogolema greška, ali baš PO-GO-LE-MA! OVER and c-ya on-line, c-ya in HELL! ;)

Learn Japanese with Miss Hannah Minx - part 1


E, ovo je zaista nešto najluđe, najpozitivnije, a samim tim i najjače što sam izorao na jutjubu u poslednjih par godina, i vaistinu, uopšte me ne čudi što ranije nisam naleteo na Miss Hanu Minks, jer u biti mene taj jutjub baš-baš smara, ne volim te on-line tripove ali uopšte, jer AVI je AVI jebiga, i samo tvrdo mora tako, a ovo brišu kako im se digne, i nekako je, barem meni, skroz nestabilna varijanta za pohranjivanje bilo čega a posebno igranih filmova i dokumentaraca, mada ajde kao za muzičke spotove je i OK, i jedina akcija zbog koje se vredi cimati oko mrtvog jutjuba su baš ovakve stvari, kao što je npr. ovo učenje japanskog na jedan skroz urnebesan način, i iako možda deluje ko neko veselo ludilo, vi zaista možete naučiti te neke basic reči putem ovih kratkih klipova, i eto, bar na taj način dati podršku hrabrom narodu Japana. I znači, mora da se od srca zahvalim gospođici DRTI D. koja mi je ukazala na ovaj prajsles nekršteni rad, znači navuko sam se ko pašče, jer je SKROZ ZARAZNO, i mada mi više leži korejski jezik, nekako mi mnogo mekši od japanskog, od juče učim i japanski, mislim why not? So check it out yo, mada kontam da je dosta vas već sigurno čulo za ovu curu i njene ludorije, ali uglavnom nije loše ni podsetiti se kako sve to izgleda, te ponoviti gradivo, zar ne? Hell, yeah, supica, idemooo! :)




Wednesday, March 14, 2012

Pokažimo SOLIDARNOST, i našem drugaru, mladom piscu Tobiću Tobiću, pomozimo da ne završi na robiji!


Šta da vam kažem, policija opet bije (a kao prestajala je), mi robijamo, istorija se ponavlja, al' fala dragom kurcu neće još dugo, o tako mi krsta i božića neće. Evo, gore imate tu sramotnu optužnicu, gde je mladi pisac Ivan Tobić predstavljen ko nekakva mešavina Konana i Supermena, ono, bre samo što nije poleteo i probio zid, jebeš mi sve. Mislim, samo analizirajte te rečenice vrlog javnog tužioca, i sve će vam biti jasno. Kaže on da je Tobić ladno, u trenutku legitimisanja od strane gospodina plave svinje, izgovorio, pa malo je reći kultnu rečenicu: "POLICIJO PUŠITE KURAC", a što sam ja uveren da on nema šanse da je tako rekao, jer znam čoveka, i on nikako nije nepismen ko ovaj majmun što ga je legitimisao, pa stoga nikako ne bi ni mogao, sve i da je hteo, da izgovori jednu tako nakaradno sročenu rečenicu. Dakle, Tobić kao čovek pisane reči i britkog pera, bi možda rekao nešto poput, NAPUŠIŠ MI SE SLATKOG KURCA, SISALJKO ŠTO KOZE TUCA, ili npr. PUŠIO SI, PUŠIĆEŠ, OVAJ PUT UGUŠIĆEŠ, NE GURAJ GA PREVIŠE DUBOKO, OJ PANDURSKA STOKO, što nam govori da je optužnica u startu lažna, ali čak i da je izgovorio to čime ga terete, pa jebotebogdatejebo, tom čoveku, toj ljudini, bi trebalo dići spomenik u centru grada, a ne da ga se tera na robiju, alo bre, gde mi živimo, jebem ti državu! Ajoj Klintone, što ne dovrši pos'o na vreme, što osta' na pola mosta i reče dosta?! Poražavajuće, vaistinu poražavajuće.


Ali zipa sad ovo, ako pažljivo pročitate ovo bulažnjenje, po tužiocu on nije priveden zbog verbalnog delikta, gde bi ga realno prvo odvalili od batina za jedno takvo napušavanje, nego lepo piše, zato što nije imao lična dokumenta, aloooo, znači ne vidim razlog zašto je u optužnici uopšte i spomenut taj realan pozdrav svakog poštenog građanina Republike Srbije, svakom ljigavom prašinaru koji pokuša da vas legitimiše, OSIM iz skroz maliciozne potrebe da mu se to nakalemi da bi pred nadrkanim sudijom dobio što veću kaznu, jer je navodno vređao narodnu vlast te mu je to, ja sam siguran, uzeto kao otežavajuća okolnost tokom suđenja.

E sad, da bi shvatili koliko je ovo bolesna akcija, mora prvo da vam pojasnim zašto policija uošte legitimiše mlade ljude, koji nikakav zakon prekršili nisu. Naivan čovek će pomisliti da stoka to radi isključivo zbog opšte bezbednosti pa ako uleti neki član Zemunskog Klana ili bilo koji kriminalac tog soja, dojaja, ali bre alo bre, dal' je realno da će bilo ko ko je počinio jedno ili više krivičnih dela tek tako olako da se šetka ulicama? Pa naravno da nije, jer taj vozi brza kola i ovakve low-life oblike života ne sreće ni kad komšija pozove muriju zbog glasne muzike, al' bez zajebancije, takve bre ne smeju ni da pogledaju a kamoli da im traže ličnu niti bilo šta slično. Dakle, nama, običnim, bezopasnim građanima, što bi reko brat Voke, glume tu neke mangupe, kao face surove, a ćute kao pičke kada sretnu prave gangstere, ko popio je napuš - on to razume, još uvek cedi mu se mujs sa plave šulje. I zaista je tako, samo sisica uniformu šeta, jer ga cepa taj kompleks od malih nogu, pa mora negde se iskali, a gde će taj nesretnik sa planine sišo, da nađe bolju žrtvu za svoj drkadžijsko-kukavički performans, nego međ' bezazlenim i skoro pa krotkim umetnicima poput našeg drugara Tobića, zar ne? Pa to je penal samo takav, i zato kad šetate ulicom pa snimite da vam u susret prilaze tri takva subhumanoida, (kreću se u trojkama, a trojke su šta Smiljka?), nikako ne spuštajte pogled već ih gledajte smireno i to pravo u oči, jer ako nedajbože spustite pogled, već ste startovani a da toga niste ni svesni, jer njim je upravo to trip, maltretirali ih svi živi ko decu, pa sad vole kada ih se plaše, i naravno da te neće dirati ako najnormalnije prođeš pored njih, jer to ih ne radi, oni se lože samo na strah, to im pali lampicu u glavi i podsvesno podseća na zaista tužno detinjstvo, jer aj', ko normalan bi voleo da postane policajac-prašinar? Ko normalan bi voleo da živi 3 godine u internatu u Sremskoj Kamenici, bez ijedne ribe u odeljenju? Evo ja ću vam reći - tj. šta ja ima da vam govorim kada vam je savršeno jasno kakvi su to profili, jer svakog od nas, siguran sam u to, je barem jedanput u životu startovao ovaj klub smarača onih smorenih.

De sam ono stala...da bre...znači ŠTO ONI TAKO NAIZGLED BESCILJNO BAZAJU ULICAMA KO ZOMBIJI I LEGITIMIŠU POŠTEN SVET, za čije babe zdravlje rade takav jedan skroz zaludan poso? Naime, pripremite se sad, jer odgovor je vaistinu surov i onespokojavajući, verovali vi meni ili ne, ali njima nadređeni pre polaska u patrolu laaadno daju kvotu JMBG-ova koje ovi treba da pokupe tokom smene, i to je bukvalno jedini razlog zašto nas tako redovno smaraju gde god da pođemo, stanemo i slično, jer ako ne ispune normu ode 10% od plate sunce ti jebem, i onda bukvalno kidaju zubima ko pravi kerovi ne bi li se dokopali što više ličnih karata, a kontam da postoji i neka nagrada, iz fazona ko sakupi najviše JMBG-ova za metar dana dobije letovanje za 3 osobe u Buljaricama 7 dana, doduše o svom trošku, al' zato putni troškovi plaćeni u fulu, sve na nivou, fenserica, kulturica, ko gospodin čovek da se provede. E sad, neko će se sigurno zapitati zašto baš za 3 osobe, zašto ne 4 kako i priliči tim pitomim porodičnim ljudima sa dvoje dece, pa bre zato da bi poveo i ovo dvoje svojih kolega koji su mu pomogli da ostvari takav jedan nadljudski uspeh na ponos cele stanice, mislim ko jebe ženu i decu, nek lade noge u lavoru, a tu su i bazeni, molim lepo, a i mislim, kakav je to provod sa ženom i decom, al' iskreno? Pa logično...

I eto, neverovatno, ali tako vam je to u Srbiji, a šta je dalje bilo to će vam ponajbolje opisati sam Tobić kao jedini živi svedok, jer svi ostali su eliminisani kao što može da se pročita u tužiočevom lupetanju. Jebote, ko sve završava taj Pravni pa to je strašno, samo kad dođeš ispred faksa pa ti nije dobro, a ja sam jednom čak moro i da uniđem i naravno umalo ne zaplakah od muke kakve su to fizionomije bile, u'vati me strah bre, jer to su isti oni što se ne libe da zbog svojih karijera bukvalno gaze i preko mrtvih ako treba, a njima uvek treba, verujte mi na reč, jer nadrkanije i nadobudnije osobe ja ne sretoh za života, a o korupciji da ne pričamo, lično sam je doživeo i na kraju me ta braniteljka ladno izvarala najstrašnije, tj. uzela sebi ške u džep a meni rekla da je dala sudiji i tužiocu, sve računajući ako prođe prođe, pošto je iskusno izvalila da ranije nisam osuđivan pa ko veli, biće uslovna iz keca u kec, al' malo morgen, dobih ja dasku, 12 metara dugačku i to pravo preko leđa. Naravno, posle je gospodža advokatica do moga morala da vrati sve pare, ali ja sam ga najebo pa sam ga najebo...

No, da čujemo mi šta kaže na pravdi boga osuđeni Tobić o ovom nemilom incidentu:

"POŠTOVANI PRIJATELJI, 2. APRILA ISTIČE ROK ZA PLAĆANJE 80.000 DINARA U HUMANITARNE SVRHE (POGODBA SA SUDOM, KO S CECOM) ILI ĆU SE KAKO TUŽILAC REČE "SUOČITI S KAZNOM ZATVORA OD 6 MESECI DO 5 GODINA". INAČE, POLICAJCA SAM TUKAO JEDINO SVOJIM REBRIMA PO NJEGOVOJ COKULI. TOKOM SUĐENJA NIJE MI DOZVOLJENO SASLUŠANJE SVEDOKA KOJI SU VIDELI ŠTA SE STVARNO DESILO POD IZGOVOROM DA ODUGOVLAČIM PROCES. POLICAJAC ME JE SAČEKAO POSLE JEDNOG ROČIŠTA ISPRED VRATA SUDNICE DA MI SE IZVINI JER "NEMA NIŠTA PROTIV MENE, ALI SAM GA IZNERVIRAO ŠTO SAM MU PIJAN DOBACIO", A TUŽILAC I SUDIJE SU NAKON MONTIPAJTONOVSKOG SUDSKOG VEŠTAČENJA POVREDA POLICAJCA ("IMAO JE NEVIDLJIVE POVREDE NA PODLAKTICI BOLNE NA PRITISAK" - I SVE TAKO NA 5 STRANA STRUČNIM TERMINIMA PROTUMAČENO) ODLUČILI DA MI PONUDE OVU NAGODBU KAO ZNAK DOBRE VOLJE.

POŠTO SAM NA INTERVENCIJU ODREĐENOG POLITIČARA KOJI DRŽI GOTOVO SVE DNEVNE NOVINE I REKLAMNI PROSTOR OSTAO BEZ STALNOG POSLA U "KURIRU" I POSTAO NEPODOBAN U OSTALIM LISTOVIMA, PRIHODI SU MI SE SVELI NA DŽEPARAC KOJI ZARAĐUJEM PUŠTAJUĆI MUZIKU JEDNOM NEDELJNO, ČETVRTKOM U PABU "BROD", ŠTO JE DOVOLJNO ZA POLA KILA LEBA I 100 GRAMA PODRIGUŠE DNEVNO, TE TRENUTNO PREŽIVLJAVAM ZAHVALJUJUĆI ISKLJUČIVO KTITORSTVU PRIJATELJA I PORODICE.

POSLEDNJE NEDELJE MARTA ĆU U ZEMUNSKOM "ZMUCU" I PABU "BROD" ORGANIZOVATI NIZ ZANIMLJIVIH KONCERATA, BIZARNIH IZLOŽBI, PROJEKCIJA I ŽURKI NA KOJIMA ĆU PUTEM PRODATIH PIĆA I DOBROVOLJNIH PRILOGA POKUŠATI DA SKUPIM OVU SUMU. UČEŠĆE SU VEĆ POTVRDILI MNOGI ZANIMLJIVI IZVOĐAČI, UMETNICI I FRIKOVI IZ ZEMLJE I INOSTRANSTVA."

Tuesday, March 13, 2012

Neprijatelj (2011) aka The Enemy - with english subtitles


Director:
Dejan Zecevic

Runtime: 108 min

Definitely the best horror film made in Balkans in last 22 years. Totally unorthodox war-life story that happens around a small group of Serbian military de-miners working on fresh minefield in the center of an even more fresher PEACE during 1995. If you liked Korean movies G.P. 506 (2008) and R-Point (2004) from director Su-chang Kong, you will find similar work in this masterpiece, but in a pure & uncut Serbian way.

IMDB


"Story begins couple of days after the war has ended. A group of soldiers in charge of clearing the fields from mines discovers a man sealed inside a factory's basement. Mysterious man says he is 'ours', he doesn't feel cold, isn't hungry and only asks for cigarettes. As soon as he is brought along, people start disappearing, and the infighting begins. Who is the mystery man?"


"Neprijatelj je srpski film iz 2011. godine. Film je rađen u koprodukciji Srbije i Republike Srpske, uz manjinske koproducente iz Hrvatske i Mađarske. Sniman je na lokacijama na planini Kozari i u Beogradu. Finansiranje filma su pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske i opština Prijedor. Film je svoju premijeru imao 6. marta 2011. godine na beogradskom Festu. Godina 1995, 7. dan mira nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Inženjerska jedinica deminira granicu između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Svaki od vojnika nosi svoj teret ratnih iskustava i trauma, svaki se suočava sa strahovima na sopstveni način. Jedni skloni autodestrukciji, drugi srećni što su živi, treći katatonični posle doživljenih trauma, četvrti okrenuti molitvama, peti šali i smehu tamo gde im mesto i nije, neki snovima o povratku porodici, a neki okrvavljenih ruku i krišom napunjenih džepova pokušavaju se prikriti. Kao i na samom početku tek završenog građanskog rata, dovoljna je jedna iskra ludila, da se pokrene "perpetum mobile" sukoba i nasilja među prijateljima."


DOWNLOAD (ENG SUBS):
http://cramitin.net/2u4ppekhyund

Monday, March 12, 2012

I dalje mogu da ti puše Zorane...


I vaistinu, mogu samo da mu puše, jer Zoki živi k'o što i Kropotkin živi, i što bi rekli mi mladi, nije mrtav, evo kara, živ je vitez...more pušite ga bre...nekrofili!



P.S. E da, srećan rođendan jednoj Maji! :)

Saturday, March 10, 2012

Zhizon - Šećer, 8. na 9. mart 2012. - rivju


Mislim, šta da vam kažem, klub Šećer u Svetogorskoj, malo pre Ateljea 212, i ja bi pre ovo krstio kao 9. mart, jer realno je zezanje počelo tek u ponoć, i to ne sad što sam ja nešto negativistički nastrojen prema 8. martu kao seksističkom prazniku (a jesam), nego što taj 9. mart, nekako, samo kad ga pomeneš zazvuči ko definitivno mnogo jači rad, sećanje na veličanstveni dan kada smo imali jedinstvenu priliku da skinemo Miloševića s kurca Srbije još davne '91, no pošto taj datum na blogu obeležavam već godinama, post povodom 20-ogodišnjice devetomartovskih demonstracija možete naći ovde, da ne gušimo ovu priču.

- Son of 365 & Zhizon -

Mora odma' da vas razočaram u startu informacijom da na ulazu u ovaj zaista gotivan klub, mnogo jači od npr. Apartmana polupanih prozora,  a možda malo slabiji od Red Room-a, ako to mesto uopšte još postoji, no samo u ta dva kluba sam i bio (patetika) pa i ne mogu sad da pravim neko bahato poređenje, uglavnom jako lepo sa sve disko kuglama što se vrte na sve strane, i iskreno iš'o bi tamo redovito samo kad bi imo para (opet ta patetika), dakle šta ono 'tedoh reći? Da bre, mora odma' da vas razočaram da za razliku od Apartmana ovde nije bilo drame sa elemenatima trilera, jer em nije bilo obezbeđenja (ua, ua!) za redovnu tuču sa istim, em nije bilo zlih garderobera što izrabljuju ovaj ionako napaćeni narod, alo bre, Jezda i Dafina, ratovi, sankcije, bombardovanje, tranzicija, svetska ekonomska, pa još pritom da im plaćam i garderobu, e to malo morgen! Ej bre, pa samo ona mala limenka koka kole im košta 170 dinara, a ne smem ni da zamislim pošto je bilo pivo, ili nešto jače tipa tekila, kajsija i slično, užas, užas, i užas, to moj lični dohodak (koga nemam) jednostavno ne može da si priušti i kraj priče, a pojedinci bi da naplate garderobu i po stotinu dinara, uostalom o tom nemilom incidentu možete saznati više u tekstu povodom nastupa Sajsi MC u Apartmanu, dakle, ne libi se jadan no klikni ođe da uvidiš kakav se zločin odigrava svakodnevno, daleko od očiju javnosti, a sve to uz odobrenje gazde kafane lično.

- Drti D. - Vitezovićeva - Zhizon -

No, ko što rekoh, toga ovde nažalost, ili možda pre na sreću, nije bilo, zavisi sve iz kog ugla se posmatra, jer da je bilo zločestih naplaćivača garderobe, i tekst bi bio zanimljiviji, jer ja logično odbivam da plaćam bilo šta bilo kome, jer naravno, para nemam (mora li opet ta patetika?) a i da ih imam, pa sigurno ih ne bi dao tamo nekima da ih ne imenujem sad, a da ne pričamo o tome da bih bio skroz onemogućen da unesem štekovanu polutku vinjaka, zatim nož skakavac (nabavio i ja, a-ha), što bi pubovi rekli - sečiva dužine 13 santimetara, i još štošta od kontrabande koju vazda nosim sa sobom jer sam paranoik po prirodi, a i što da ne, uvek treba imati pomoćnu opremu, ne bi li se odradila neka trafičica il' granap, a i volim brate da se osiguram od tih bandi nasilnika koje me povazdan napadaju sa sviju strana, ko hijene su...

- klabing, klabing, zezanje do bola -

A tolko su uporni, da ja to strašno, jer ja izađem možda jednom mesečno u grad i svaki put se odigra atak na moju ličnost bez dela jer delo je tek u nastanku, i evo, baš u prošlu subotu neki naci seoski đilkoši iz jednog sela pored Bora, na mene su vadili katanu i čekić od 5 kila, i OK mislim, aj' da je bio od kilo pa i da razumem, ali što 5 kila rođače?! Pa šta će ti to u ruci, baci to jadan , da nećeš možda da me udariš time, a gde bi to da me udariš, ovde, ne ovde, možda ovde?! More 'oćeš kurac, pre ćeš sam sebe da nagrdiš nego mene da zabodeš, i vaistinu, ti momci su sami sebe sa'ranili u istoj toj sekundi kad je ovaj prvi izvadio katanu, i ta osveta će biti možda (naglašavam ovo možda) bez krvi, ali jako, jako podmukla i bolna, i to im evo javno obećavam, čisto da me se sete, jer ja možda jesam pička u duši, na šta su i računali kad su krenuli da se bahanališu, ali brate pička sa elementima psihopatije, a glavna odlika psihopatskog tipa ličnosti je šta? Pa naravno, odsustvo svakog straha, sa posebnim naglaskom na strah od bolnih rana nanetih tupim i oštrim predmetima, a ne kao što neki pogrešno misle da su psihopate sad tu neki bolesnici ili ne znam ni ja šta, mislim jesu oni bolesni ljudi u biti, to nije sporno  ali nemaju taj strah niti osećaja griže savesti, i jedino što mene odvaja od pure 108% uncut psihopate, je ta mrtva empatija koja me svuda prati i progoni, a evo i sad me cima, mrš bre, mrš...

- Son of 365 & Draško over 2 meters L.H.S. -

I evo, tačno znam šta će biti, evo sad mi dođe da zaplačem zbog toga, desiće se to da ću ovog jednog slučajno malo jače da zabodem tom omanjom štanglicom, i tako mu iz nehata otvorim tu mutantsku naci lubanju, i onda će nažalost uslediti dugotrajni proces kajanje, što će dovesti do toga da noćima neću moći da spavam, a ja i ovako nikad skoro ni ne spavam, tako da ću morati da mu se izvinim ne bi li ućutkao nekako taj prokleti glas razuma u sebi, ne bi li našao konačno svoj mir i pokoj mi duši, te ga ovim putem zamoljevam da nikada, ali nikada sa gajbe ne izlazi sam, a posebno ne noću, jer ja mu zaista ne želim zlo, dakle znam da se pokajao zbog počinjenog dela u vidno zgudranom stanju, znam da nema ništa lično protiv mene (gistro), znam da će se odrekne Hitlera i Ljotića ne bi li ispeglao ovaj sukob, ali nažalost, bojim se da moj super-ego ne pada na te forice, te da je masakr običnom sekirom,  znači ne konkretno sečivom nego onom drugom, tupom stranom, skroz neminovan, dakle kad tad a bio je tako mlad. I OK, kapiram ja skroz da vam cela ova priča deluje kao plod bolesne mašte paranoičnog uma, glas ludaka, krik opsesivnog manijaka, a možda i kao čisto loženje da bi nekako začinio ovu priču u kojoj nema tuče sa obezbeđenjem, nema bahatih garderobera, o sukobu sa pijano-zgudranim gostima da i ne pričamo, tako da ono, možda je tako i bolje, jer ako sjutra-preksjutra napravim to delo, da organi gonjenja u meni ne vide autora-počinioca, jednom rečju umetnika, jer ja to nikako nisam, znači i da jesam ja nisam, da nisam jesam, znači zbun-zbun, da logično ne bi u tvorza trun-trun. Dakle, nisam čiko ja, ovoga mi obrnutog krsta nisam, ja sam samo hteo tetki lek, tj. od tetke sam hteo da uzmem lek, da, da, od tetke lek, pa u rečicu Pek da tražim zlato, jer ima jedan čiča, jedna časna starina, gledo sam na televiziji, on to još uvek radi na onaj old skul način since golden fever, prosijava onaj šljunak rumen, pa nekad naleti čak i na grumen, neću da vam se kunem, al' vaistinu tako beše, o tako mi ove adidas treše. Eto.

- Vitezovićeva & Drti D. -

No vratimo se mi ipak nastupu mlade vokalne solistkinje Zhizon, o kojoj ćete tek slušati, i vaistinu šteta što ne beše neko jače svetlo upereno ka "bini" jer bi sad imali i video snimak ovog veličanstvenog performansa sa sve mojom omiljenom pesmicom "Kad će sve ovo da prođe", za koju je Zhizon sama pisala liriku kao što čini i za sve svoje stvari, tako da vam umesto recenzije AKA rivjua koncerta podarujem tu pesmicu, zatim privju albuma + brdo fotki, a o Zhizon ćemo tek da pričamo podrobnije za koji dan kada izađe album u free downloadu, jer bukvalno svaka pesma je u drugom fazonu, što mi se posebno svidelo kada je ova prelepa devojka čarobnog glasa u pitanju, mada to i ne čudi ako vam nabacim podatak da je cura iz Zrenjanina, po meni najurbanijeg grada u Srbiji, i to ne zbog sad tamo nekih surovih građevina, mada ima i toga, nego upravo zbog genijalnih ljudi koji su otalen potekli (poseban pozdrav za Danielu, Cefa, Relju i celu ANTIFA ekipu, ONE LOVE, ONE WAR!). Znači, jedva čekam album u celini jer me ovo akanje sa jutjubom smorilo al' skroz. I da bre, za muziku pored Zhizon zadužen je i Nenad Stefanović - Japanac, inače čovek koji je tako pokidao taj bass da meni nije bilo dobro, a kao ja sam gistro bio vrli basista, šatro. Dakle to bi bilo to, a sad moja omiljena rstva, pa tako redom, i želim vam da uživate bar upola kolko sam ja preksinoć :)

- Japanac & Zhizon -



- MI vam ne nudimo NIŠTA, al' zato tražimo SVE! -


- U tami disko kluba...sekta je u kući! -




- Osmesi varaju, a posebno ovi nevini -


- THE STRAST! -


Related Posts with Thumbnails