Logorovanje sa izviđačima vol.2

Štos tiče polaganja onog ćutanja 24 sata, otišli mi na neko takmičenje onih što se veru po stenčugama a ja kao ćutim, i lik me pita namerno nešto banalno i ja mu odgovorim onako casual, ugrizem se za jezik, al kao nije me drukao. Često smo se skupljali duboko u šumi, tamo smo imali neki naš orlovski vodni štek (gnezdo orlovo), a vođa (vodnik) nam je bio Andrej Brukner (2-3 godine stariji od nas) u Metallica majici bez rukava (bezistan), inače Bocin stariji burazer, i ja počnem Boci pošto je i on polagao ćutanje, da pokazujem slova rukama, ima neki sistem kao, za svako slovo, i on progovori, veli koji ti je kurac ovde smo svi naši, pričaj. I tu se mi raspričamo al' naravno nije bilo ni svedoka ni drukara van naše družine. Posle je njega sjebo taj Slovenac, neki napaljeni "izviđač" a zapravo klinac ko i mi, sve shvatao bukvalno pa i to polaganje, kao sve po PS-u i ocinkari ga kolovođama i Boca padne. Mi ostali smo skoro svi prošli ali ja sam odustao kad je trebalo da se polaže ono presvlačenje u vodi.

Andrej nas je takođe vodio i u krađu, nije on baš puno obraćo pažnju na G**** iako je imao čin, no je radio šta je hteo, fuck authority fazon! Bio je neki šator onako poveći gde je bila štekovana sva hrana, i mi smo tu upali sa zadnje strane i pokupili sav TAKO, kao neki kolač sa valjda džemom unutra, bio je jako popularan tih godina pa su nam ga davali posle ručka, al' kad smo mi to pomažnjavali i odma pojeli dobili smo kurac za ručak, pa nas je G**** sve postrojio, ne samo nas, celu ekipu, sve izviđače, i kao ko je ukro (nećemo mu ništa, bolje sam da se javi), ali niko od naših nije druko jer smo bili pravi drugari, tako da je misterija ostala nerešena jer kao mi smo bili isuviše deca da bi smislili takav pothvat.

No, bilo je tu i lepih stvari, išli smo na neka surova pešačenja po okolini a i žičarom do nekih vrhova, nikad nisam video takve predele, i uopšte taj Bohinj mi je najlepše mesto na kom sam bio za života, jer em je jezero skroz crno em vidiš sa bilo koje tačke vrhove Triglava, a tu izvire i reka Sava, tj. Savica izvire odozgore (sa zapada) pa se uliva u jezero i na izlasku iz jezera postaje Sava, ako sam dobro skontao. Naravno da smo morali to da vidimo pa smo pešačili do izvora te Savice, a to je ko neki malo jači potok gde na izvoru voda može bukvalno da se pije. Tu sam se zapitao za kolko dana ta voda stiže do Beograda i pretvara se u onu kanalizaciju.

Takođe, bar jednu noć smo bili požarni, u prevodu sedeli smo celu noć kraj zastave, kraj vatre, i pazili da se ne ugasi, jer kao ako bi se ugasila vatra logorovanje bi bilo završeno i navodno bi svi išli kući. Naravno priča za malu decu, ali mi se primili, i jedne noći ovaj Makedonac Čuljko i ja bili požarni, sedimo tako kraj vatre i kunjamo (neprijatelj prelazi reku) i logično vatra se ugasi a mi u frku-paniku i onda dođe neki stariji i upali vatru opet i kao nikom ništa. Takođe smo čuvali zastavu jer je bila fora da su tu kampovali oko nas i drugi odredi i svako je hteo ovom drugom da otme zastavu i tako ga ponizi tj. kao pobedi, klasični navijački fazon. Ali tu negde posle ponoći pojavi se u logoru neki deda a svi spavaju samo mi budni, kao oće nešto da pita, a izgleda ko lud, mi se usrali. Odma budimo starije, i deda im tu nešto objašnjava ali vidiš da nije čist kad luta tako šumom noću sam. Nekako su uspeli da ga isprate, niko nije zvao policiju i slično iako je tu bilo i dece od 7 godina.

Umalo zaboravih da pomenem jutarnje dizanje zastave. E to je poseban okultni obred, preuzet valjda od JNA (ispravite me). Dakle, buđenje surovo rano i kao imamo ne znam kolko minuta da gistro operemo zube, da se umijemo i tako redom, sredimo uniformu i marame. I onda postrojavanje i diže se zastava dok svi pevamo na sav glas, kolko se to može rano izjutra, "Hej Sloveni", jer to je ipak bila 1989. i SFRJ je još postojala. U tim trenucima smo više ličili na zombije, nismo znali gde smo.

Imali smo i te kao večeri uz logorsku vatru gde smo sedeli i pevali te izviđačke pesme ali i ove pop-rock kao. G**** je posebno voleo Balaševića i onu od Ranog Mraza - Računajte na nas, pa smo to stalno pevali ali i "Pišonju i Žugu" pa onda "Dirlija" i tako redom, i on je prvi lik kog sam navatao da zna ko i ja ceo onaj tekst "Pamtim to kao da je bilo danas". A bila i neka kao oproštajna izviđačka pesma, kad je zadnje veče u logoru, koja veli:

Vodnik Baća sedi sam, pokraj reke

A suze mu teku ko slap

Jer kapija je već srušena a i jarbol

bez zastave je sad.

Pa je "neko" promenio tekst te smo uz inat pevali:

Vodnik Baća sedi sam na WC šolji

i govna mu teku ko slap...itd.

Dakle, klasična klinačka zajebancija, ništa strašno.

Opet umalo zaboravih da napomenem još jedan pedofilski incident ali o tome sam već pisao ima sigurno godinu dana pa ću samo ukratko. Dakle, za tih 7 dana ili 10-15, ni sam ne znam kolko smo boravili tamo, red je kao bio da se svi okupamo. I naravno svi su se kupali u jezeru sa sve sapunima i šamponima što je meni bilo šokantno da na taj način izviđači, koji kao čuvaju prirodu navodno, da se tako ophode, al ajd sad. I svi su se tako kupali osim nas muških od 12 godina i manje. Za nas je G**** sklepao pravu tuš kabinu, i dok su ovi polivali vodom odozgore on nam je sapunjao naše male pišice i ostale nebitne delove tela. Ne mogu sad da kažem kolko mi je bilo neprijatno ali kome da se požališ kad smo svi prošli išli tretman, i ko što rekoh ranije, G**** je posebno voleo klince od 12, mi smo mu bili poslastica.

I kolko sam ga gotivio zbog tako tih šala, doskočica, Zabranjenog Pušenja i toga što je baš je znao sa decom, tolko sam ga i mrzeo što je stalno atakovao na nas klince, jer tad niko pojma imao šta je to pedofilija niti da se za to krivično odgovara. No dobro, bilo pa prošlo (znam gde živi, znam gde mu je vikendica, hehe), uostalom saznao sam nedavno da je konačno izbačen iz Odreda zbog sličnih akcija.

Taj poslednji dan u logoru je bio frka-panika, svi se pakuju, jurcaju, a ja to najviše mrzim od svega, znači samo želim mir, žudeo sam da ostanem sam na par sati. Al eto kurca u brišućem letu, jer neko mora da "sredi" latrinu (kenjaru), i kao aj ko će, aj vas dvojica najgorih foliranata, znači Makedonac i ja. Znači mora prvo da se jednom ogromnom motkom mešaju ta govna da ne bi zapekla po dubini i onda posle se sipa kreč i navodno to je dezinfikovano. I šta da radimo mi mučeni, dobili naređenje s vrha, a kenjara smrdi znači ne mož se opiše, i mešaj, mešaj, malo on, malo ja, nekako smo uspeli da odradimo pa sigurno najteži zadatak na logorovanju. I sad mi kontali da za ovaj uspeh treba da dobijemo bar odličje "higijeničara" al' opet eto kurca - ništa nismo dobili.

Uvatili smo voz za Beograd ja mislim u Ljubljani ako ne u nekom ranijem gradu, nisam siguran. Pevali smo celu noć ali kad smo uvatili da pevamo "Đurđevdan" uleteo nam G**** u kupe i kao marš napolje u hodnik, jer on je bio jugoslovenski opredeljen i nije voleo ništa što mu liči na nacionalizam. I tu nas u hodniku postrojio i kao ruke ispred sebe i tako da stojite dok ja ne kažem dosta. Jbmliga kolko smo tako stajali ali nije bilo prijatno zbog tih ruku.

Kad sam se vratio kući zareko sam se da nikad više neću ići sa izviđačima bilo gde, što zbog G***** što zbog gužve a ja nikako nisam voleo gužvu i frku, kako tada tako i danas, što zbog svih ovih ludila koja sam opisao. Naravno, prekršio sam to pa sam još dva puta išao sa izviđačima na more, u Čanj i Buljarice, al' kao bio sam već stariji pa niko nije mogao da manipuliše mnome, tj. nisam imao više 12 godina, hehe.

Logorovanje sa izviđačima vol.1

 

Od samog početka, od '88-89 (12 godina sam imo) bio sam član novoosnovanog Izviđačkog Odreda "Ratko Vujović Čoče" sa bazom na Vidikovcu, i jasno se sećam kako su nas potrpali u buseve i odveli na Kosmaj da položimo zakletvu i dobijemo marame žute boje sa braon rubovima. Naravno svaki odred diljem SFRJ je imao svoje boje na marami tako da smo u startu bili jako ponosni i osećali se povezano kao banda. Al' odma' su počeli i da nas maltretiraju još na tom Kosmaju po onoj zimi, te ajd sad svi u šumu po drva za vatru, te ajd ovo, ajd ono, tačno su nas ispipavali dokle smeju da idu i kolko smo poslušni. Bilo je tu dece većinom sa Vidikovca ali i pojedinaca sa Labudovog i Ceraka. Inače, taj Odred i dan danas postoji, znači baš ozbiljna priča, putuje se na skautska takmičenja širom Evrope pa možda i dalje.

Al' jbga, beše to baš loš tajming, jer kad imaš 12 godina klinac si, i ne možeš da budeš pravi izviđač jer to se postaje tek kad malo sazriš, tamo od npr. 15. godine, možda grešim, ali sećam se da smo mi klinci bili baš skenjani što smo večito bili "poletarci", u prevodu najmlađi deo te družine. A mi smo samo hteli da se pravedno takmičimo sa starijima a ne da nam se povlađuje, al' eto nisu nam dali, a još gora tj. najgora stvar je bila da su oni dobijali ozbiljno "odličje" tipa izviđačku zvezdu a mi neka dečija sranja.

Zapravo šta se desilo na samom početku: Sećam se da je jednom taj kolovođa G**** došao u našu skolu i obišao sva odeljenja 5. razreda, te držao neke motivacione govore ne bi li nas nahuškao (valjda je voleo dečake od 12), jer se na kraju ispostavilo da smo bili većina u odredu i naš Vod Orlovi (77-79 godište) je definitivno dominirao na takmičenjima u dizanju šatora, onda ono sa zastavicama kao prenošenje poruka na daljinu, i tako redom, uglavnom bili smo najbolji ako ne u Srbiji onda zasigurno u Beogradu. Orša, Spale, Boca, Otvaralo, Conja, bilo je baš dosta poznatih likova iz kraja sa kojima sam se i ovako viđao, a tek tu smo počeli stvarno da se družimo.

I tako, prva veća akcija je bilo logorovanje pokraj Bohinjskog Jezera, a ja baš bio entuzijastičan dok nisam video kako to zapravo izgleda. Odma sam hteo nazad kući jer em što ne podnosim decu na duge staze, em što je WC bio poljski pa tako sedam ili koliko već dana nisam srao. Turili me u šator s jednim Makedoncem koji je išao u moje odeljenje, zvali smo ga Čuljko, i nas dvojica smo bili ubedljivo najgori u svemu a posebno u tim igrama-takmičenjima tako da smo od tih znamenja kući poneli samo "plivača ribicu" - tako nekako se zvalo, dakle za decu, kao znaš da plivaš i to su svi dobili al' opet ne pravu izviđačku nego tu prolaznu za decu-poletarce.

Iz nekog razloga nikako nisam mogao da naučim one signale zastavicama, a šator smo dizali na jedvite jade i stvarno smo bili najgori. I onda smo rešili daj bar da se borimo za tu "zvezdu" za poletarce. Prvo je išlo polaganje ćutanja, znači 24 časa da ćutiš jer kao ti si partizan, zarobile te Švabe i ne smeš ništa da odaš (pa te stariji navuku na kvarno), a Bocu odruko neki klinac Slovenac pa smo teli da ga bijemo, pa onda valjda 24 sata ništa da ne jedeš, što i nije bilo tako teško, ali sve je zapelo kad smo trebali da polažemo presvlačenje u vodi. Kolovođa sa još jednim starijim izviđačem sedne u kajak i odveze ga na 10-15 metara od obale a Bohinjsko Jezero em duboko, em ladno u pm. I ti sad u farmerkama, patikama i uniformi sa sve žutom maramom oko vrata moraš da otplivaš do njih, da skineš sve sa sebe i da ubaciš u kajak, čak i gaće, i onda sve to da iznova obučeš tako održavajući se na površini. Mislim, nije neka teška nauka za onog ko je dobar plivač i svakako bi ja to završio da se pre našeg polaganja nije desio jedan incident. Naime lik se skino do gole kože i ovi mu zapale sa kajakom na obalu ne bi li morao onako ko od majke rođen da izlazi iz vode da ga svi vide a posebno devojčice i planinke. Reko ja sebi zajebi, ovaj G**** je manijak i to ko zna kakav sve, ali pretežno je vukao na pedofiliju, ali nekako sam imao utisak da samo ja to provaljujem jer se niko drugi nije bunio a da ja znam.

Nastaviće se...