The Battle of Chernobyl (2006)

26. april 1986. tek je pocheo. Te noci 176 zaposlenih u 4. bloku su trebali da odrade rutinski test na sistemu za hladjenje na reaktoru shto je trebalo da obezbedi smanjenje utroshka energije. Tachno u 1 sat i 23 minuta posle ponoci sigurnosni sistem je iskljuchen i eksperiment je pocheo. Serija detonacija ubrzo se odigrala u samom jezgru reaktora i dok obliznji gradic Pripjit spokojno spava elektrana pochinje da podrhtava i 2000 tona pokrivacha reaktora iznenada odlazi dodjavola.Iz rupe na krovu u nebo se izdize razarajuci mlaz radiokativnog sranja svih vrsta. Preziveli radnik svedochi da je taj mlaz bio svih duginih boja, i kaze sa ochajnim osmehom na licu da je prizor bio predivan. Za jedan dan gradjani Pripjita, gradica udaljenog samo par kilometara od Chernobilja su primili 15 puta vecu dozu radioaktivnosti od one koja se smatra "podnoshljivom". Tim tempom smrtonosnu dozu bi primili za samo 4 dana, a oko same elektrane radijacija je bila toliko jaka da bi letalna dozu ushla u chovekov sistem za samo 15 minuta. Vec sutradan 27. aprila oko 53.000 ljudi je evakuisano autobusima iz Pripjita, samo su poneki starci ostali na svojim ognjishtima odbijajuci da poveruju u tzv. nevidljivog neprijatelja posle svega shto su preziveli u 2. svetskom ratu. Naravno svi su par nedelja kasnije nadjeni mrtvi. Jedini ljudi koji su morali da ostanu u gradu su bili vojnici i chlanovi nauchne delegacije koji su napravili sebi bazu u lokalnom hotelu. Chinjinica da su normalno, opushteno tih dana jeli, spavali i radili govori o tome da chak ni oni nisu bili svesni katastrofe koja se odigrala. Jednostavno potcenili su situaciju jer nikad nisu imali ovakav sluchaj ranije. A naravno da je i pre tog 26. aprila '86 bilo "omanjih" nuklearnih katastrofa i u Rusiji a i u Americi ali su one chuvane u strogoj tajnosti, ali nijedna nije bila ni priblizno ovoliko zajebana. Kol'ko su bili prsli s' mozgom govori i chinjenica da su struchnjaci planirali da nuklearku dovedu u normalu i da je osposobe za rad vec do kraja maja. Samo 2 dana posle katastrofe radiacioni oblak koga je vetar nosio na sever je preplavio chitavu severo-zapadnu Evropu, da bi se par dana kasnije proshirio i u nashe juznije krajeve. Naravno svet josh duze vreme ne bi imao pojma shta se desilo jer su Rusi informacije standardno krili da ochitavanja stepena radijacije u Stokholmu nisu pokazala da neshto definitivno nije u redu i da se negde dogodio veci incident ili ko zna vec shta. 60 sati posle katastrofe josh nije izdato nikakvo javno saopshtenje van Sovjetskog Saveza. Gorbachov ovde svedochi da je bukvalno Shvedska vlada prva alarmirala Kremlj da se neshto gadno dogodilo a da oni i dalje nisu pojma imali kolike su razmere kartastrofe u Chernobilju. 3 dana nakon eksplozije dok je Gorbachov josh pokushavao da skonta shta se deshava americhki shpijunski satelit koji je preletao Sovjetski Savez je snimio raspalu nuklearnu elektranu iz koje se jasno videlo na satelitskom snimku da neshto "curi" u atmosferu. Bio je to dim koji je nezaustavljivo kuljao iz razorene nuklearke. Na dnu reaktora 1200 tona bele usijane magme je nastavilo da gori na preko 3000 stepeni ispushtajuci litre radioaktivnog gasa i prashine u atmosferu. Treceg dana krize general Antochkin sa svojom flotom od 80 helikoptera je poslat iz Moskve da ugasi "pozar". Kada su stigli general se popeo svojim helikopterom na 200 metara iznad reaktora i svedochi da je zbog jachine vatre temperatura na toj visini varirala izmedju 120 i 180 stepeni celzijusa. Aparatura za merenje radijacije je naravno skroz odlepila, igla koja je pokazivala stepen radijacije je skakala gore dole preko cele skale. Na toj udaljenosti pola sata izlozenosti radijaciji bi bilo smrtonosno. A josh pritom jaka struja radioaktivnog vrelog vazduha koja ih je pichila sirektno iz reaktora onemogucila im je da pridju blize i da uopshte pochnu sa bilo kakvim gashenjem. Tek tada im je bilo jasno o kakvom globalnom sranju se radi i tu otprilike pochinje prava pricha o borbi za sprechavanje josh vece katasrofe u Chernobilju jer trebalo je zabetonirati ceo reaktor i josh svashta odraditi da bi se sprechila sledeca eksplozija koja bi bila nebrojeno puta jacha od one prve i koja bi definitivno sa'ranila dobar deo Evrope. O toj bukvalno nemogucoj borbi, u trci sa vremenom, detaljno govori ovaj dokumentarac u trajanu od 93 minuta. Znachi batalite sve ono shto ste gledali po ovim nashim History-ima, nashim verzijama diskaverija i ostalim kanalima tog tipa jer to nije ni delic priche. Oni uvek vole da ga malo zamazu pa su tako uradili i sa WACO incidentom, ja lichno svedok da njihovi dokumentarci vezani za te incidente malo imaju veze sa istinom jer izgleda da postoji poseban Discovery za zemlje treceg sveta u koje i mi ochigledno spadamo a poseban za ove regularne, pa nam mazu ochi kako im se svidi. Ovo se posebno odnosi na vec pomenuti WACO incident u Teksasu gde su izneli gomilu lazi a ja gledo barem 3 dokumentarca na istu temu gde je istina skroz drugachija i JEDNA JEDINA koja je kasnije i dokazana pred Senatom. Ali vratimo se ovom dokumentarcu. Ovde chak postoje i dokumentarni video snimci prvog tog jutra posle eksplozije snimani u gradu Pripjitu gde se zivot i dalje odvijao najnormalnije, deca su se igrala po parkovima, ljudi ishli na posao a na snimku se jasno vide i ko neki fleshevi svetlosti nepoznatog porekla svuda unaokolo (tako ameri tripuju DUHOVE) koji zloslutno ukazuju na brutalno povecan stepen radijacije. To su mozda i najpotresniji snimci u ovom filmu jer zna se da je filmska traka i te kako osetljiva na radijaciju. Znachi samo vidish lep sunchan dan, dechica se igraju u parku a bake i deke ih chuvaju, idila jednom rechju a fleshevi samo cepaju sa svih strana. Znachi ZLO-ZLA !!! Pored same priche o borbi za spasavanje shto se spasti moze ide uporedo i pricha o posledicama radijacije na sav zivi i mrtvi svet sa sve plastichnim opisima i snimcima tih opekotina i svih vrsta sranja. Najstrashnije od svega je nachin na koji je sovjetska komunistichka vlast danima skrivala istinu o pravim razmerama katastrofe od svojih gradjana i tako ugrozila nebrojene zivote i zdravlje ljudi. Posebno su strashno stradali stanonici Kieva koji su drzani u totalnom mraku bukvalno a bili su izlozeni radijaciji najstrashnije od svih vecih gradova u tadashnjem SSSR-u. Po zlu je chuvena "Parada SMRTI" tj. prvomajska parada koja je uprkos svemu opushteno odrzana u tom gradu samo par dana nakon katastrofe. Shto se tadashnje Jugoslavije tiche ja se ne secam bash tako jasno toga jer sam bio klinac, nisam ni 10 godina napunio, i znam da su bile kao neke jako shture vesti, i kroz maglu se secam se da su nas savetovali da kao ne jedemo voce, povrce i slichno, al smo mi klinci ipak iz nekog inata ili chega vec tih dana posle Chernobilja jeli bagremov cvet sa drveca i kao tripovali "ne moze nam niko nishta"a zapravo pojma nismo imali niti su nas u shkolama obrazovali po tom pitanju niti je nashe roditelje to neshto mnogo zabrinulo. E sad mozda ja i greshim jer zaista se slabo toga secam ali znam provereno da sam jeo radioktivno, ako ne kod kuce onda bar na ulici gde je bagrem bio u cvatu na svakom koraku, a nama klincima je to uz piskavce bio glavni izvor "ishrane". Po kazivanju moje majke koja se toga jasnije seca posle 3-4 dana je stiglo prvo upozorenje i u Jugoslaviju da se ne jede nishta ali poznavajuci nash narod, mentalitet i chuveni fazon "KAKO CEMO ? ma VRLO LAKO" to niko nije poshtovao a i da je hteo da isposhtuje nije mogao jer shta bi inache jeli drugo kad je sve bilo kontaminirano vec posle par nedelja ako ne i ranije.

DOWNLOAD  TORRENT