21. decembar 2012. - Šta će biti s kućom?

Što se tiče ovih napisa po novinama gde se najavljuje smak sveta i plaši moja baba, koja me svaki dan zove da je tešim, primoran sam da se oglasim povodom te euforije zvane 21.12.2012. Dakle, to što sam u poslednja 2-3 meseca pročito i čuo po televizijama je blago rečeno komedija, jer kao nosilac ordena za najviše odgledanih dokumentaraca u Srbiji a i šire (orden naravno odbio da primim jer je državni), pogledao sam i jedno 15-ak na temu 2012. iz raznih perioda, od kraja 90-ih pa do danas, a o nekima sam i pisao na blogu, te se osećam i te kako prozvanim.

Pošto realno nema šanse da znamo šta oće il' se neće dogoditi za manje od mesec dana, odlučio sam da dam mašti na volju, i da bukvlno prihvatim neke činjenice iz majanskog kalendara, Nostradamusovih proročanstava, ali i svih ostalih kultura i civilizacija koje su predviđale slična dešavanja, te sam tako uspostavio par teorija za koje tvrdim da ih se niko do sad nije dosetio.

Krenimo od glavne te fore sa smakom sveta. Da se razumemo, i pored moje i ne samo moje duboko ukorenjene želje da se to nekako ipak na mišiće dogodi, da sve ode u pičku materinu, nažalost ništa od toga, naime tog dana kao što znamo je zimski solsticij, najkraći dan u godini, ali sunce po prvi put posle 13.000 godina izlazi tačno u ravni sa našom galaksijom Mlečni Put, te se to naziva i galaktičko poravnanje. E sad, neki stručnjaci tvrde da je zapravo taj datum samo početak kraja, i da će zapravo 2013. biti žešće zajebana godina. Drugi opet tvrde, a što deluje i kao najpozitivnija teorija, koju bi svako mogo da prihvati, da je to zapravo šansa data ljudskoj rasi da se dozove pameti, da batali naftu i ta sranja, da se spusti malo više na zemlju, da se vrati prirodi, jer jedino je tako opstanak Planete Zemlje moguć. I to nije nikakav ultimatum dat od tamo nekog boga, no direktno od Planete Zemlje koja je ugrožena i kojoj je više pun kurac naših sranja. Dakle, il' ćete da se smirite il' vas neće biti, to je poruka.

Znači, imamo te tri opcije, prva smak sveta koju smesta odbacujem, druga početak kraja, koja je jako zanimljiva, i treća nova šansa koja onako najumirujuće zvuči, jer bi u tom slučaju morali da napustimo gradove, te se nastanimo po selima gde bi živeli na nivou 19. veka i slično. Svaki survivalista se naravno raduje ovoj opciji jer to je taj nedosanjani san, gomila oružja, bašte za hranu, podrumi puni konzervi za nedajbože, i mir u glavi pošto dušu, razume se, nemamo.

No, ja sam mu ga baš dao po razmišljanju tokom dugih neprospavanih noći, uz svetlost petrolejke, i došao do nekih zaključaka koje su ovi stručnjaci može biti zanemarili. Jer šta, uzmimo taj kalendar Maja kao najrelevantniji za ovu priču. Šta se dešava sa tim kalendarom? On teče tako hiljadama godina i onda odjedared stane, ko da čitaš knjigu i na pola kraj, tj. nema kraja nego prazne stranice. Šta to mož' da označava? Pa kraj vremena logično, ali šta je kraj vremena, kako do toga može da dođe? E, tu je fora, ima dve opcije, ili da u trenutku nestanu svi ljudi sa planete zemlje a sve u smislu jer vreme bez nas realno ne postoji, mi ga merimo i drkamo taj kurac, a životinje su slobodne jer nemaju tih problema i muka. Eto, što ja mora da znam da imam 35 godina, i da mi je došlo kranje vreme, zabole me baš kurac, bio sam dete i ostaću dete, i čiča Čarli je to možda najbolje rešio ukidanjem svake vrste satova na Spahn ranču '68, a i ko je uzimao LSD u svrhu samospoznaje to takođe vrlo dobro zna.

Drugi trip kako se može ukinuti vreme se tiče Big Bang teorije koja se naslanja na Ajnštajnovu teoriju relativiteta, dakle prostor i vreme. Ako prihvatimo tu teoriju i ako se setimo da je posle nije nastala i Big Crunch teorija u kojoj univezum dostiže svoj vrhunac naduvavanja u jednom trenutku, i počinje da se izduvava sve do one početne tačke Velikog Praska, e baš taj trenutak, kada univerum prestane da se širi označava se kao kraj vremena kakvog ga mi poznajemo, i sve kreće da se dešava unazad, dakle živimo svoje živote unazad, ali naravno, mi to ne provaljujemo, jer to je ko kad pustiš film unazad, oni glumci pojma nemaju da se bilo šta promenilo. E, to vam je jedna od tih mojih teorija ali više zvuči malo onako too much, te možda i nije baš zanimljiva, jer ako je naš univerum nastao navodno pre otprilike 13 milijardi godina i ako se od tad širi, malo je verovatno da će baš sad da presahne. Stoga se ja uvek vraćam na taj kalendar Maja, jer da su Maje htele da prikažu smak sveta i slično, oni bi to uradili, ne bi nas ostavili ovako na cedilu, da sami u svojoj zatucanosti sve to tumačimo.

Naravno, postoji na kraju i ova masovno prihvaćena teorija da navodno nije dobro protumačen majanski kalendar, i da se ama baš ništa neće desiti nit' promeniti tog dana, što je, ja sam uveren, najgora kombinacija, jer onda sledi lagani užas, znači ekomonske krize, neredi, ratovi, globalno zagrevanje, zemljotresi, a da niko od ovih svetskih glavešina neće ni prstom mrdnuti da to spreči jer je njima i njihovoj sviti, obrni okreni, vazda dobro. Doduše sve opisano se i sad dešava tako da je to njihovo sranje već poodavno počelo, a šta je nama činiti, ja to sad zaista ne mogu da vam kažem, stoga sačekajmo taj 21. decembar, proslavimo 30 godina od ritualnog samoubistva jednog od prvih avatara apokalipse, Tomaža Hostnika, pa ćemo posle lagano.