Monday, February 27, 2012

Anonymous Serbia: Operation Black March


Približava se mart...
Pridružitе sе Оpеrаciјi Crni Маrt.

Sа коntinuirаniм камpаnjама zа zакоnе Intеrnеt cеnzurisаnjа , као štо su SОPА, АCТА i PIPА, као i zаtvаrаnjе sајtоvа као štо su Меgаuplоаd pоd оptužbама zа "pirаtеriјu" i "zаvеru", dоšlо је vrеме dа sе zаuzме stаv prоtiv коrpоrаtivnih мuzičкih-, filмsкih-, i меdiјsкih комpаniја.

Јеdini nаčin је dа ih udаrimо tамо gdе zаistа bоli - u njihоv prоfit.

Маrt 2012. је кrај 1. кvаrtаlа u екоnомsкiм izvеštајiма širом svеtа.

Nемојtе кupiti niti јеdаn cd. Nеmojte prеuzeti niti јеdnu pеsмu, lеgаlnо ili ilеgаlnо. Nемојtе poglеdаti niti јеdаn filм u njihovim biоsкоpiма. Nемојtе кupоvаti DVD u prоdаvnicама. Nемојtе кupоvаti igricе. Nемојtе кupiti niti јеdnu кnjigu ili čаsоpis.

Sаčекајtе 4 nеdеljе, pа ih кupuitе u аprilu - pоglеdајtе filм каsniје, itd. Čекаnjе оd sамо 4 nеdеljе, макsiмаlnо , ćе оstаviti оgrомnu rupu u prоfitu меdiја i filмsкih комpаniја zа prvi кvаrtаl, a екоnомsкi udаrаc će biti i te kako primećen оd vlаdа širом svеtа, јеr ćе акciје i udеli prеtrpеti vеliкi gubitак prihоdа.

Оvа акciја ćе pокаzаti nаšе nамеrе:
Nеćемо tоlеrisаti меdiјsкu industriјu i njihоvо "lоbirаnjе zа zакоnе којi ćе cеnzurisаti intеrnеt".

Štо sе tičе Crnоg Маrtа: Ако žеlitе da zaista zauzmete stаv, rаzмislitе nе sамо o prеstаnкu кupоvаnjа stvаri оd strаnе коrpоrаtivnih меdiја, nеgо i кupоvаnju stvаri које su prоizvеdеnе оd strаnе nеzаvisnih меdiја.


Кupuјtе stripоvе izdаtе оd strаnе nекоg drugоg а nе DC-а i Маrvеl-а. Кupujte кnjigе маlih i nеzаvisnih štамpаriја. Pоdržitе nеzаvisnе комpаniје zа prоizvоdnju којe sе bоrе dа оstаnu nеzаvisne i usмеrеne ка fаnоviма, а nе prема nоvcu.

Јоš bоljе, кupujtе stvаri dirекtnо оd кrеаtоrа i uмеtniка. Pоdržitе nеzаvisnе prоdаvcе. Nемојtе sамо каžnjаvаti prоizvоdjаčе i distributеrе меdiја - prеusмеritе tа srеdstvа u pоdršкu оnih којi zаstupајu i zаvisе оd slоbоdnе rаzмеnе infоrмаciја i idеја. Јеr ti ljudi čuvајu intеlекtuаlnе slоbоdе. Тi ljudi prаvе stvаri оd vаžnоsti. I tо su ljudi којi јеdvа prеživljаvајu, zаtо štо nisu plаćеni оd strаnе коrpоrаtivnе еlitе која lоbirа zа SОPА, АCТА i PIPА.

Pridružitе sе bоrbi prоtiv АCТА, pridružitе se Оpеrаciјi Crni Маrt. Lеgаlnо ili nеlеgаlnо, nемојtе кupiti ili prеuzеti ništа меsеc dаnа.


Мi sмо аnоniмusi.
Мi sмо lеgiја.
Мi nе оprаštамо.
Мi nе zаbоrаvljамо.
Оčекuјtе nаs.

Sunday, February 26, 2012

Beetle Queen Conquers Tokyo (2009)


Director:
Jessica Oreck

Runtime: 90 min

"Japan is one of the most crowded nations on Earth, with 128 million people stuffed into a space roughly the size of Montana (a state whose population in less than a million), so it makes sense that the Japanese people are fascinated by insects, small but hardy creatures that thrive in cramped and challenging environments. In Japan, insects are often kept as pets, breeding and selling the right breeds of beetles can be a very profitable business, enthusiasts watch insects and chart their sightings like bird watchers in America and Europe, and bugs frequently appear in artwork, toys, video games and movies. Filmmaker and animal expert Jessica Oreck presents a fun, fascinating and visually striking look at Japan's cheerful obsession with our six-legged friends in Beetle Queen Conquers Tokyo, a documentary that explores the historical basis behind the nation's love affair with insects and how it manifests itself in the present day."

IMDB


DOWNLOAD:
https://rapidshare.com/files/3080117129/Beetle.Queen.Conquers.Tokyo.2009.DVDRip.XviD-VH-PROD.rar

Friday, February 24, 2012

Zabranjeno Pušenje - Koncertni snimci iz '85 (video)



Tuesday, February 14, 2012

THANATOS STIN ASTYNOMIA - A FIRESTORM TO PURIFY!





Street by street.
Block by block.
Taking it all back.
The youth's immersed in poison
turn the tide counterattack.
Violence against violence,
let the roundups begin.
A firestorm to purify
the bane that society drowns in.

No mercy, no exceptions,
a declaration of total war.
The innocents' defense
is the reason it's waged for.

Born addicted,
beaten and neglected.
Families torn apart,
destroyed and abandoned.
Children sell their bodies,
from their high they fall to drown.
Demons crazed by greed
cut bystanders down.

A chemically tainted
welfare generation.
Abslolute complete
moral degeneration.

Born addicted,
beaten and neglected.
Families torn apart,
destroyed and abandoned.
Children sell their bodies,
from their high they fall to drown.
Demons crazed by greed
cut bystanders down.

Corrupt politicans,
corrupt enforcement,
drug lords and dealers
ALL MUST FALL!
The helpless are crying out.
We have risen to their call.

A firestorm to purify...


NEK' GORI SVE! ;)

Saturday, February 11, 2012

Sajsi MC - Apartman 10. februar 2012. - rivju


Dakle, šta smo imali? Jednu Sajsi MC u kajmaku, litar belog, tri piva. Zezam se, krenimo od kraja kako i priliči. Znači, klub Apartman, inače osvedočeni gej klub, i kolko sam ja upoznat (a baš i nisam) najveći te vrste u gradu belome. E sad, ja kad sam čuo da gospođica Ivana Rašić AKA Sajsi MC ima koncert u Apartmanu, ja sam mislio da idem na njen koncert a ne na gej žurku, gde se na kraju i bukvalno ispostavilo da je bar 70% publike bilo gej, e sad dal' je to realna publika koja pohodi Ivanine koncerte ili standardna ekipa otalen to ja sad zaista nemam ideju, uglavnom u klubu beše jako vruće al' ne u smislu da je bilo dobro grejanje, jer su se ljudi smrzavali do početka koncerta, a zašto su se posmrzavali to ću kasnije da pojasnim. Naravno, meni ta gej ekipa nimalo ne smeta, čak naprotiv volim to da vidim, nisam tako nešto video još od čuvenog petka u Industriji '97, mada je to tad ipak bilo još u povojima i nije bilo ovako otvoreno ko danas, jebiga pregazilo me vreme, što se kaže.


Ulazimo u klub, al' ništa od najavljene tuče sa obezbeđenjem jer naleteh na starog jarana u istom, tako da je bilo "de si brate moj, ne videsmo se još od 2004-e" i slično. Sa druge strane, ljubaznošću gospođice Sajsi, moja "lepša" polovina i ja smo bili na spisku, jer realno bili smo bez para, tako da ne beše tog spiska verovatno ja ne bih ni išao na koncert. Jebiga, ipak 300 dinara na ovu krizu nije uopšte lako naći za tako neku kežual zajebanciju. Al' eto kurca. Pošto sam se ispričao sa jaranom o danima kada smo (k)harali stadionima, te se raspitao ko je iz ekipe i dalje u priči i šta se danas radi, on mi reče kao aj tu samo garderobu, kao ne mere u jaknama i to. I šta ću jebiga, ja na garderobu kada tamo neka dva ljigavo isfeminizirana gada iskaju 100 dinara za jakne, mi pitamo jel' može dve na jednu, da ne plaćamo bezveze 200 dinara kad je ista "vešalica", oni kao - JOK, ne mere, svaka osoba plaća garderobu zasebno, gistro takva su pravila, gazda naredio. Čujem nekog klinca iz pozadine kako dobacuje - a pusti čiču, zar ne vidiš da je sirotinja, na šta se ja prenu, te izgovorih onu okultnu - "Ko bre sirotinja?! Daj 5 garderoba!", gistro. Uglavnom ja to nijesam hteo platiti ni pod razno, jer pre svega imao sam samo 30 dinara u džepu a sa druge strane ako je ulaz 300 kako mož' OBAVEZNA garderoba da bude 100, ali očigledno u klubovima ovakve vrste je sve mogućno, mada šta i ja serem kad nisam bio po klubovima godinama, ko što rekoh pregazilo me vreme, poslednji "izlazak" mi bio koncert Jadranke Stojaković u Domu Sindikata na "Danima Sarajeva", maja prošle godine, kada sam je po prvi puta i video u kolicima. Ništa jebiga, ja onako iz šale bacio prijavu - ma to nas oni lože, samo da bi stavili neki keš i u svoj džep, klasična bre ucena, na šta ovaj jedan krenuo da se poziva na gazdu, ja reko šta će ti gazda jadan, evo tu je obezbeđenje, i naravno da smo ušli odeveni, u jaknama, što se na kasnije pokazalo kao jako pametna odluka, jer su u klubu imali samo par nekih jadnih grejalica, od kojih je jedna u startu riknula, tako da ljudima realno nije bilo dobro, a posebno nama koji smo došli već u 23.15, jer kao navikli smo da koncert počne otprilike čuku vremena od najavljenog, dakle oko ponoći, što se naravno nije dogodilo, tako da smo Sajsi gledali mnogo kasnije. Stoga me pogolema sreća obuze kada viđeh kako se svi ostali smrzavaju u duksevima dok se ja bahato šetam okolo u jakni. Šta ću kad sam zloban i samoživ, jebiga brate, od sebe se ne može pobeći pa to ti je.


Pošto je bilo jako hladno nije bilo isplativo sedeti nego sam uvatio da obilazim klub, da vidim čega tu sve ima od enterijara, komada nameštaja i slično. Uglavnom, evo kako izgleda Apartman, dakle dosta prostran klub, visok plafon, vidi se da je to nekada bio nečiji stan il' tako nešto, glavni prostor sa binom, šankom i svim priključnim aparatima baš pogolem, taman onako za pristojnu klupsku svirku, otprilike ko Danguba samo bez onih stolova i stolica nazad. Znači, kada vas obezbeđenje pusti u klub, ulazite direktno u taj glavni prostor, dok su vam sa leve strane dve malo manje sobe ali takođe prostrane, solidno osvetljene, fin neki nameštaj, mož' se uvali, kulira il' stondira - po želji. E, a sa desne strane, bliže bini skrećete u jednu sobu onako malo zatamnjenu gde se nalazi verovali ili ne i fensi krevet veličine bračnog, te tu može i da se otkunta ako se pretera sa pićem i opijatima, što je za svaku pohvalu, ali nešto mi se javljalo da mu to baš i nije glavna namena. Kad sam završio inspekciju kreveta, tj. proverio dal' je koža prava, pažnju mi privukla skupina maloletnika koja je šmrkala nekakvu drogu preko puta, te ustadoh da vidim šta današnja omladina šmrče. Prilazim i pitam, kakvo je to drogiranje, šta to šmrčete, jel' to spid? A klinci valjda jebiga zato što sam bio solo, i izgledo baš dosta stariji od njih, a i jedini sam nosio jaknu, istripovaše ladno spektora sa četvrtog, pa je pala prijava, nećeš valjda da nas cimaš, te im ja ponovim pitanje jel' to spid alo bre, samo to vas pitam, a oni kao ne možemo da ti kažemo, ovo, ono, pošto su sve već na brzaka pošmrkali što je bilo na astalu, ja reko ma bre ljudi koji vam je, zanima me samo jel' spid ili koka, i oni kao koka, i sad su valjda čekali ono čuveno - ajmo sad svi ruke uza zid, devojke iz tašnica sve na astal, i nemoj da sam se nabo na neku iglu, jebaću vas i to loše. Naravno to se nije desilo jer ja koku ne volim, mislim koji će mi to sranje koje drži 15 minuta pa te baci u bedak ako nemaš bahatu količinu, ja se jebiga ponado spid pa da izvučem linijicu i budem dojaja bar 7 sati, mislim što bi im sve uzimao ako mi je dovoljna samo linija, a pritom još nisam cepo spid nit bilo kakve brzine, već cirka 8 godina, jer šta, neću se sad ubijam tu, samo sam hteo da ostanem budan i svestan, ko na efedrinu samo bez da oće čuka da iskoči. Ostavljam ih tu u zbunu, a realno i da su me ponudili kokom pa nema šanse da bih uzeo, jer bilo šta drugo da je bilo pa ajde, al' koku brate nikada, to nema šanse, no pasaran! Uglavnom kad sam skontao da me klinci tripuju ko četvrtaka, brže bolje sam krenuo u lov na nove žrtve ali džaba, izgleda su ta deca "rezidenti" u Apartmanu pa razglasili okolo - zipa pub u civilu, i niko više ništa nije nit' šmrko nit' pušio, mamu da im jebem onu namazano-organizovanu, al' eto, bar sam dao svoj skromni doprinos da nam se srpska nejač manje drogira, tako da su morali da se cimaju do WC-a, ne bi li mi nekako dohakali. Dakle, mene ako se sete na dan Borbe Protiv Narkomanije sete se, ako ne nikom ništa, ja sam samo izvršavao svoju građansku dužnost, molim lepo. Nekih pola sata kasnije u klub dolaze i neki moji jarani i jaranice, pola gej ekipa standardna što ih znadem ovako back in the days, a pola kao na koncert Sajsija, i tu je već postalo veselije, pustili su čak i Bebi Dol i to dve pesme, pa je bilo malko i đuskanja, gde sam se prisetio lepih dana iz Industrije, i tog ludila druge polovine 90-ih kad sam bio redovan i po HCpunk koncertima ali i na tim trance-techno-d'n'b partijima, tulumima, žurkama i igrankama.


Kako je počela malo jača muzika počeše ljudi, tj. ako ćemo realno deca, da se dovatavaju, te se nije znalo ko je tu muško a ko žensko, baš kako su i Tarabići predvideli. I ono, da budem iskren bilo je skroz good lookin' lezbosa što ne mogu da kažem kao "pravi srpski nacionalista i domoljub" da mi se nije svidelo, mada ni ova druga kombinacija mi nije smetala, jer brate to što ja vidim za jedan dan, to neki ne vide za ceo svoj život...ako su mrtvorođeni naravno. Ono što mi je malo zasmetalo je jedan gej u vidno nadrogiranom stanju, koji je tu kreno nešto da me napada a ja da se kao branim, znate ono, ko iz one priče, onog priloga iz Dnevnika RTS-a, početkom 90-ih i rata u Sloveniji, kada pitaju nekog JNA Bosanca na položaju, da im pojasni šta se tu zapravo dešava, gde on odgovara onu okultnu, što je realno i najjača kritika građanskog rata ikad izgovorena: "Pa evo, oni kao oće da se ocepe, a mi im kao ne damo", znači kralj, nema dalje! Uglavnom, sve je to bilo u granicama pristojnosti, dok me drogirana baraba nije uvatila za vrat sa namerom da mi gurne jezik usta, gde sam ga jebiga moro laganim pokretom oboriti na zemlju, što smo kod vidno uznemirene okoline pravdali posledicom njegovog vidno neuravnoteženog psiho-fizičkog stanja. Naravno pomogao sam mu da ustane, jer brate to bre neki klinac, pa još pritom razmrljan nekakvim brzinama, sav krotak, šta zna dete dal' sam ja tu došo zbog Sajsi ili zbog ovih drugijeh stvari, tako da sam mu objasnio situaciju, mada taj ništa skontao nije al' se kao pripitomio, jer ko što reče Marlon Brutal: "Lepa reč gvozdena vrata otvara, a gvozdenom štanglom otvara se lobanja", te sam ja izabrao naravno lepu reč, a što ću drugo jadan, pa nijesam ja tu sad neki siledžija pa da bijem dete samo zato što je drogirano omašilo svoje seksualno opredeljenje. A i tu mi je bila "lepša" polovina (a zapravo maska) tako da stvarno ne bi bilo u redu da ja sad tu kao ovo, ono, a ona da stoji i sva čedna gleda i zgražava se, ipak treba poštovati curu svoju kao i ortake, i ja to nikad nisam pregazio, barem ne u poslednjih 10-ak godina, ovo ostalo ne garantujem jer se ne sećam baš svega, ali nadam se, a nada umire, logično, poslednja.

- Biblija za poneti, koristi se specijalno za odbranu od ovijeh nečastivije sila -

Pošto mi je posle Bebice i njenih pesmica ovaj neki, jbmliga koja je to vrsta muzike, neko drukanje, ko tehno nekad samo kao modernije, bio smor, izašao sam napolje da još malo porazgovaram sa old school jaranom, i kako je tu garderoba, ladno jedan od ona dva isfeminizarana gada dovuko gazdu u očiglednom pokušaju da me namesti rečima, nešto iz fazona, evo ovaj je rekao da mi lažemo i varamo narod na garderobi, kao reagujte, i ja ne verujem, ladno me lik namešta bez imalo blama, i kažem normalno alo bre pičko jedna što me nameštaš, što mi dižeš tenziju kad sam već ušao, i tu se pojavljuje iza gazde jedan iz obezbeđenja, stariji lik, i kao o čemu se radi, ja lepo samo cimnem mog jarana, i nastade razlaz u roku od odma', jer šta koji kurac, ako me je dečko pustio, pustio me, a ova mala jajara klasična ona drukara, ko one tužibabe iz obdaništa. Ništa jebiga, pređoh i preko toga, osto tu još malo sa ovima iz obezbeđenja, i ovaj jedan vadi profi tizer tj. onaj tzv. STUN GUN, i ja gledam, au jebote al' je uznapredovala tehnika, a ono stvarno izgleda ko džedaj gedžet pa kad krene Tesla da leluja zaista izgleda skroz zastrašujuće, i ja reko aj da probamo, jedino ako nije baš ono, totalna blokada sistema, i ovaj kao ma jok, samo te malo isprži, iscima ti strujom mišiće da te onesposobi gistro, i ja reko daj da probamo i to, u fazonu sve što je ljucko nije nam strano, i ovaj kao jel' stvarno oćeš, ja reko oću, i kao gde ćeš, aj u nogu za početak jebiga.


I krene on da prži al' ja sad ne kontam, jer to vam je ko malo jače tetoviranje , dakle cima ali ti ne može ništa al' bukvalno ništa, nit sam pao nit bilo kakav bol osetio a da nije bio prijatan, jbmliga možda sam zaista mazohista, ali pržio me jedno 20-ak sekundi i ništa, ja reko aj opet možda nešto nije bilo u redu, i on opet i opet ništa, i ovi gledaju i bedače se, kao propala im fora, očekivali da ću da poskočim barem, ili bilo šta da uradim u vidu odstupanja od službenog lica u vršenju svoje dužnosti. Al' džaba, neće pa neće, a ja zaista nisam hteo da se kurčim, i tu nešto foliram kako sam mnogo jak, nego sam hteo samo da probam i očekivao barem grč u nozi ako ništa, ali ni to. I na kraju ovi odustali, kao ma brate ovo je više za plašenje, jer zaista jezivo izgleda kada ti neko prilazi sa tolkom spravom koja "varniči", i ja im kažem pa to jedino čoveka u vrat time, na golu kožu, pa da ima neko dejstvo. E sad jbmliga, možda sam ja zaista bezosećajni psihopata ali znam brate da nisam, kad me boli mene baš boli, ali ovo nije delovalo ni u najavi, znači tetoviranje može jače da te udari, bez zajebancije. Al' dobro, kapiram ja njih, pošto su to ipak momci koji prvo obaraju na zemlju pa tek onda smiruju tim tizerima, što je i razumljivo, jer realno to je po mojoj neskromnoj proceni baš jako obezbeđenje, a posebno zato jer je tu i ovaj moj jaran, koji je svojevremeno imao običaj da skroz solo instalira potencijalan čopor baraba, dakle ta pratnja mu i ne treba, al' aj kao, po pravilima službe treba da ih ima trojica minimum na vratima. No dosta kurčenja, vratimo se klubu jer klub je postao izuzetno vruć u međuvremenu, jeaaa, o jeaaa...


Konačno oko 2 ure po ponoći nastupila je i Sajsi, i ovo mi je bio prvi njen nastup koji sam pohodio, i ono, ispunila je sva očekivanja, devojka zaista ume da radi TO što (mi) radi, i svaka joj čast. "U Milice duge štiklice" i ceo taj rad, ako me kontate. I tako, dok sam ja opijeno-zaljubljen gledao Sajsikin nastup, moja "lepša" polovina spontano nestade sa jednom Šveđankom i to pravac u onu "crnu sobu" sa krevetom, e sad šta se tamo dešavalo ja to nisam mogao da vidim, dakle mogu samo da naslutim da me moja čedna pratilja nije prevarila sa kučkom iz Švedske koja se ponašala baš onako bahato, ko i svi stranci koji dođu u Beograd pa misle da svojim evrima mogu sve da kupe (a kao gistro ne mogu). I aj' bar da je neka dobra pa i da je prihvatim, nego ono, klasična polutka nadrkanog izgleda a ispod šminke na Kordunu grob do groba. Ajme meni. Povukoh se oko pola 4 na prvi jutarnji i to bi bilo to, u busu sam razmišljao dal' je to taj "klabing, klabing - zezanje do bola" i skontao da bez para od toga nema ništa, i da je ovo verovatno poslednji put da sam otišao bilo gde na bilo kakav koncert ili u klub. Mnogo je brate dosadno, al' mnogo. Jedino ću još na Jadrankine koncerte da idem, a ovo sve ostalo, ma batali brate, jer kontam ranije kad sam izlazio uvek sam bio na nečemu pa mi bilo dobro, a ovako strejt na pivu, pa smor brate, smor do jaja. Dakle bez ogromnog keša u bilo kakve izlaske JOK JA, lepše je 10 puta gajbi na toplom, al' bez zajebancije, a posebno nama koji živimo po vukojebinama južnih predgrađa Beograda. Znači, OVER što se toga tiče i uopšte ove priče. C-ya!

Friday, February 10, 2012

Za sve naše dedove...


Za sve naše dedove što poginuše za SLOBODU, ne za Tita i nekakvu partiju, nego baš za SLOBODU, a svim Ljotićevcima i Nedićevcima poručujem samo jedno: DOĐITE...NEĆETE SE VRATITI!
Hvala.


PARTIZAN

bijah uhvaćen u zamku
i pozvan da se predam
al taj nisam ja
štuc u ruke i crta

kako gordo teku suze
skrivao sam mnoge ljude
kao i imena
a sad i ona ginu sa mnom

zatim djevojka u bašti
i spas u njenoj duši
baš u pravi čas
umrla je bez riječi

trojica od nas tog jutra
a samo jedan živi
al taj nisam ja
grobnica je javna kuća

kroz čempres vjetar duva
i kroz groblja vjetar duva
draga sloboda
da l' će znati da pjeva


P.S. The best cover of Leonard Cohens song - "The Partisan", even better than original cause in Yugoslavia there were REAL PARTISAN MOVEMENT in WW2 and real war against fascism, not like some fictive French Resistance, and so on.

Thursday, February 9, 2012

Clip (2012) won Hivos Tiger Award and KNF Award on IFFR 2012






INTERVIEW WITH DIRECTOR MAJA MILOS:





AS I SAID BEFORE, THE NEXT BIG THING IN EUROPIAN CINEMATOGRAPHY!!!

Tuesday, February 7, 2012

Some Nudity Required (1998)


Directors:
Johanna Demetrakas,
Odette Springer

Runtime: 82 min

"Odette Springer is working in the B movie industry as a singer/composer, hating it but needing the work. She begins making this documentary about the low budget sex and slasher flicks and the people who work on them. Along the way, she meets unrepentantly boorish producers, directors arguing the legitimacy of what they're doing and numerous actresses who feel trapped, with no other way to succeed in Hollywood. The project is eye-opening to the viewer...and to Odette herself."

IMDB

"In this documentary, filmmakers Odette Springer (former music supervisor for Concorde-New Horizons) and Joanna Demetrakas take a look at the exploitative world of grindhouse gore, and trashy slasher films. Trained in classical music, Springer turns self-analytical in this movie memoir, asking herself, "How did I go from Beethoven to 'B' movies?," examining her own S&M leanings and possible abuse when she was a child. Clips include Attack of the 60 Foot Centerfold, and Angel of Destruction. Interviews include Roger Corman, American International's Samuel Z. Arkoff, Edward Albert Jr., director Jim Wynorski, Julie Strain, Maria Ford (Stripped to Kill II), and Catherine Cyran (Slumber Party Massacre 3)."



DOWNLOAD :
http://safelinking.net/p/3095b07da2

Password: www.surrealmoviez.info

Monday, February 6, 2012

Integrity & Psywarfare - Split EP (1996)


01. Integrity - Sarin
02. Integrity - Learn How to Die
03. Psywarfare - Decay
04. Psywarfare - Woodland Creature

Saturday, February 4, 2012

OKULTNE MAJICE - Šta, gde i kako?

BLACK MARKET - OKULTNE MAJICE

Domestic Violence (2001)


Director:
Frederick Wiseman

Runtime: 196 min

"With Domestic Violence, master documentarian Frederick Wiseman (High School, Titicut Follies) turns his unflinching eye on a topic that society has ignored for far too long. Rather than film actual domestic disputes, a la COPS, Wiseman instead takes a much less exploitative approach, and, in so doing, has created a deeply intelligent, challenging work that will no doubt spark serious discussions wherever it is exhibited (most likely on PBS, with whom the director has a longstanding relationship). Focusing on The Spring, Tampa, which is Florida's largest shelter for abused women and their children, Wiseman's objective camera allows a group of these distraught women to tell their own painful stories. As each new victim bravely shares her tale of horror, it becomes painfully clear just how convoluted and troubling a problem domestic violence actually is, a claim that Wiseman supports technically, through his use of extremely long takes and unobtrusive editing. At 196 minutes, the experience is a draining one, to say the least. But it is stimulating in a way that most films, documentary or otherwise, are not. Staying true to the formula that has made him a cinematic legend, Frederick Wiseman proves once again that there is far more drama in everyday life than in the multiplexes." - by Calculate



 - This video has nothing to do with Wisemans documentary, but it's the same problem anywhere in the world -


DOWNLOAD :
http://safelinking.net/p/c0b3cb2f4f

Password: mkvtony

Friday, February 3, 2012

Od Vidikovca preko Igmana do oslobođene Foče...


Na Vidikovcu igmanski marš u toku. Ljudi, žene, deca i starci leže smrznuti u snegu pokraj "puteva", nisam im mogao pomoći jer su već bili teži svaki za po jedno 100 kila leda, ostatak stanovništva pogubljenog u vejavici halucinira da su zaista na Igmanu, trećima seku prste na nogama ALI bez ikak'e rakije pa čak ni vodke ni cipura (eto kakva su nam braća Rusi i Grci, ni alkohola nisu dali), dakle nedobog nikom, a kada sam propao u jarak pun snega, jedna žena sa zlatnom petokrakom na čelu (ili je to bio pentagram?!) mi prilazi i izgovara onu okultnu: "Jel teška rana, druže?". U tom trenu ja se prenu, a iz petokrake krenu da isijava svetlost jača no stotinu sunaca, no ubrzo taj predivan prizor pokvari svojom crnom senkom strogi drug Jovo Kapa, veli ostavite ga, taj je gotov, no u tom trenu dolete niotkuda Vlado Dapčević, ko sam Abraksas da ga je poslao, te me bez ijedne reči ufati pod rame, jer taj nikad nije jebo naređenja, i tako me spasi sigurne bele smrti, te nastavismo dalje kroz usku prtinu ka oslobođenoj Foči.


Dalje se ničega ne sećam, osim što sad nemam prstiju na nogama i ležim u nekakvoj baraci natrpanoj krevetima i ranjenim drugovima, sreća pa sam se onesvestio na vreme, jebešmisve. Prilazi mi moj drug Vlado, donosi cigare da ne vidi sestra, ja mu velim: "Hvala ti druže Vlado, da ne beše tebe onaj kurčeviti Jovo Kapa bi me ostavio u snegu, jadna je ova naša borba ako takvi budu bilo kakav faktor kad pobedimo fašiste", na šta mi uvek veseo i za šalu spreman Vlado odgovori: "Ne brini ti ništa druže, njega ćemo prvog streljati, znam ga još od kad smo đeca bili, uvek je bio teška ulizica i jajara, samo se ti opusti i vidaj rane"..."Hvala ti druže Vlado na rečima utehe, ali znaš i sam kakav je tvoj Peko, ovaj mu se već ušlihto, a kako čujem čak i do druga Tita je već stigo, moramo dejstvovati brzo i u potaji, daj pozovi ga u lov kao iz fazona da se podsetite detinjstva kad ste lovili živuljke po vukojebinama oko Cetinja. Vlado mi tu ništa ne odgovori, samo mi namignu i ode. Više ga nikad nisam video ali evo Kapu i dan danas viđam, slika se po televizijama, novinama, ajme meni šta doživesmo, pa jel' su za te ideale tolki hrabri drugovi poginuli a o nevinom narodu da ne pričam, da nam se takva hulja naoružana šeta 70 godina kasnije glavnim gradom? Ajme meni, kuku lele, majko draga...

Wednesday, February 1, 2012

NON - Children of the Black Sun (2002)


1. Arka
2. Black Sun
3. Serpent Of The Heavens
4. Serpent Of The Abyss
5. The Underground Stream
6. The Fountain Of Fortune
7. Son Of The Sun



Related Posts with Thumbnails