Glas Božiji u narodu (2010)

Director:
Branko Radakovic

Runtime: 31 min

Ovaj dokumentarac je, da to već nije isfuran trip, trebao da se zove "Ovo je Srbija", jer ovo zaista i jeste prava ona Srbija kakvu je svi znamo. Radnja se odvija najvećim delom kod manastiru Svete Petke Izvorske nedaleko od Paraćina. Sniman je 8. avgusta 2009. upravo na dan Svete mučenice Paraskeve, kada se narod masovno okuplja oko manastira iz razno-raznih razloga, ali i na tačno 40 godina od početka Tate-LaBianca ubistava, ah, gle čuda?! Naravno da autor ovde nikako nije ciljao na Čarlija Mensona i njegovu bandu dilera, ali koincidencija je ipak malo too much, jer se ja tačno sećam i gde sam bio i šta radio tog dana. No na stranu to, dovoljno je reći da su najprodavanije knjige na ovom "vašarištu" bile dela Vladike Nikolaja Velimirovića, zatim Justina Popovića, i još nekog oca jbmligakoga, uglavnom neka faca iz te naci ekipe, i ako je nekim dokumentarcem konačno pojašnjeno realno hrišćanstvo u Srba i kako to u praksi zaista izgleda, to je onda ovaj film i ne bio ga valjalo propustiti, al' nikako! Dakle surovo sirovo, i samo jedna porukica: oj hrišćani, na kolena pred Srbe!

IMDB

"Ono što je zanimljivo za ovaj tridesetominutni dokumentarac je neobična sudbina koja ga je zadesila jer je, između ostalog, film izmontiran još početkom 2010. ali još uvek nigde do sada nije imao javnu projekciju, pa ipak, i pored toga na mnogobrojnim zatvorenim projekcijama stekao je još odavno kultni status kod jednog dela publike i to najviše zbog ironičnog crnog humora koji jednim delom nosi u sebi dok su ga pojedini ozbiljni poznavaoci filma procenili kao odlično ostvarenje, pošto pored ogromne doze ironije u sebi ima i jednu ozbiljnu i tešku poruku. U filmu se, između ostalih pojavljuje i jeromonah Nikolaj iz manastira Svete Petke Izvorske koji se nalazi u selu Izvor kod Paraćina, gde je velikim delom ovaj film i sniman."

Autor Branko Radaković povodom učešća na festivalu u Beogradu izjavio je:

"Dokumentarac 'Glas Božiji u narodu' snimljen je za jedan dan i to namerno 8. avgusta 2009. Dakle, baš na dan kada vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mučenici Paraskevi. Film dotiče i interesantnu činjenicu, a to je da je ova svetiteljka veoma poštovana u srpskom narodu i da i pored toga, praznik posvećen njoj nije označen crvenim slovom, te da ljudi i tada rade. Inače, film sam slao na nekoliko festivala do sada ali iz meni nepoznatih razloga ni na jednom nije prošao, a opet, sada kada je već gotovo zastareo za fetivale, prošao je na festival etnološkog filma, što je po meni apsurdno kao uostalom i mnoge stvari u ovoj zemlji jer ja sa ovim ostvarenjem kritikujem običaje naših ljudi koji ne mogu da se suzdrže ni 8. avgusta, a da ne naprave vašar pored manastira Sveta Petka i još pored toga, neki od uličnih prodavaca koje sam intervjuisao za film konstatuju kako je malo ljudi došlo 'ove godine', a po snimcima vidimo da je ogromna gužva. Naravno, povrh svega, sve deluje kao da su mnogi došli na vašar da se dobro provedu, što je samo još jedan dokaz da su većina Srba narod koji u svakom pogledu nema mere.

Ja nisam verovao da ovaj film može da prođe na festival koji u imenu nosi epitet etno jer po tome on dakle, promoviše etno u pozitivnom svetlu, te sam mislio da će ovaj dokumentarac biti diskvalifikovan upravo zbog same ironije koja je prisutna ali praćen nekim čudnim čulima dao sam film da vidim da li će proći jer se ovde dešavaju gotovo po pravilu apsurdne stvari, a to sam okusio na sopstvenoj koži mnogo puta, pa i ovaj put mi je potvrđeno to pravilo. Izgleda da to zapravo jeste jedan od naših običaja – i verski praznik i vašar u isto vreme i to pored manastira, gde se skupljaju ljudi, pa narod gleda odmah da zaradi. Ja nikoga ne želim da uvredim preko ovog filma - ni ljude koje sam snimao, ni manastir, ni festivale. Ja sam sa ovim dokumentarcem samo zabeležio istinu."