Saturday, February 22, 2014

Kakav deda takav unuk: kontra-miting 1996.

Decembar 1996, kontra-miting onaj kad je Slobo reko "volim i ja vas", a eto baš se potrefilo da sam i ja tad bio student-brucoš. Da, da, verovali ili ne, i ja sam jedared bio student no bogu hvala nije me dugo držala ta psihoza. Naravno, sa jedne strane bili Slobini a sa druge strane mi "studenti", zatim ovi Vukovi, Đinđićevi, šačica Vesninih, a Koštunica po običaju bojkotovo, još tad se znalo ko vazda minira, a između sukobljenih strana samo ono malo policije. Tad ja to nisam znao, al' mi posle prepričavali, moj deda, onaj izbosne, stari komunista, logično došo na ovaj Slobov miting, pa neće valjda međ ove četnike Vukove pobogu? A bio dobar čovek, pravičan, al' eto za razliku od većine prisutnog naroda voleo jebiga da popije. A mislim šta će, pa nije on čovek kriv, što reče moj ćale to je tako kod nas u Bosni, pije se od malih nogu, deca se uspavljuju rakijom, žene takođe piju, ma rakija je svuda prusutna da ne kažem sveprisutna, ne mož' joj uteći pa da si bog. I tako, jedno 2-3 sata pred početak kontra-mitinga mi "studenti" krenuli u šetnju, al' sve nešto okolo naokolo, u pizdu materinu nas poveo Čeda koji je tad bio poznatiji i kao Čeda Sex jer je bio i ovaj drugi, Čeda Antić koga smo zvali Čeda anti-sex, jer se tripovo na boga i držo tako neke govore ko bre da studira bogosloviju a ne istoriju, mada je istorija i tad ko i sad bila leglo tzv. klero-fašista, ako smem tako politički nekorektno da se izrazim. I znači umesto da krenemo direktno na ove Slobine, da se ko ljudi pobijemo, da podelimo megdan, ovi foliranti nas odveli čak tamo iza Slavije, a sve u širokom luku da slučajno neko ne bi zalutao na Terazije gde su bili Slobini. Kad sam ja uvideo da nas ovi zavlače, ja reko ćao, zdravo, i sa dva jarana fino od Slavije pa niz Kralja Milana direktno na Terazije izašo, prošo komotno kroz onu Slobinu masu, malo se prozivo sa sirotinjom, jer ni ja nisam bio baš strejt da budem iskren al' bar nisam bio pijan, no na trodonima ko i sva druga poštena srpska nejač tih godina. Ja njima majku i ono čuveno marš iz Beograda stoko seljačka i sve u tom fazonu, oni meni majku i tako redom, al' sve kulturno i na nivou, bez ijednog incidenta. I ja fino prođem kroz tu gužvu, uđem u knez Mihajlovu međ "naše", i tu već vidim krenulo dobacivanje kockama i kamenjem, al' ništa strašno. A moj deda, već malo popio kontam i pre nego što je krenuo na miting organizovano autobusom iz Batajnice, i pošto tad policija još nije bila postavila kordon no je svako mogao da oda tamo amo kako mu se oće, deda kakav je bio druželjubiv, čovekoljubiv, veliki humanista, vido jebiga neke vesele, malo bradatije ljude kako vrte flašu rakije u krug i prišo im, a oni ga domaćinski, po starom srpskom običaju kako i priliči primili u krug, i fino se on tu s njima družio, jer rakija, neki to možda i ne znaju, ona prosto spaja ljude, spaja nespojivo, ruši te barijere, znači može da bude i jako korisna ako se pravilno dozira a što naravno nikad ne biva. I malo po malo, od tih zaraćenih strana tu nastade jedan omanji urbani Vudstok na srpski način, gde su ljudi fino pili, ovi drugi se drogirali, uostalom ko šta voli, jedino eto možda nije bilo eksplicitnog seksa.

Ali avaj, kako to obično biva na svakom većem okupljanju na ovim prostorima, kako je rakija tokom ta 2 sata uzela maha, a droga krenula da pušta, tako je i u narodu počelo da se budi ono naše zlo, koje je možda najbolje opisao dobri Branko Ćopić rečenicom "znam ja nas, jebo ti nas", znači ona naša podsvesno kolektivno nesvesna želja za autodestrukcijom, a i policija je lagano krenula da razdvaja ljude i da ih cima, tako da su ove fine vesele bradonje, a zapravo Vukovi četnici, udarna pesnica SPO-a, krenuli da negoduju i naravno da viču nešto protiv Slobe što je tad bilo aktuelno. Kad je to moj deda čuo, on se zaprepastio, nije mogo da veruje u kakvu je vučiju jazbinu upao, te ga ko fleš u pijanu glavu udari sećanje iz '42-'43 kad se ko mlad partizan sa četnicima i ustašama vijao po vukojebinama Bosanske Krajine, i naravno, kakav je bio, umesto da oćuti i lagano neprimetno pređe kod ovih svojih, on ladno kreno ovima nešto u fazonu kao šta vi protiv Slobe, majku vam četničku, hteo bre da se bije ladno, poludeo skroz. Ovi naravno kad su videli da se matora komunjara infiltrirala u njihove redove, udri po njemu, radile su tu i pesnice i letve, ma sve živo, deda jedva živu glavu izvuko, i dan danas se pitam kako se spasao, a ja bre u tom trenutku bio bukvalno možda 100 metara dalje u Knezu, i tačno vidim krenulo komešanje, nabacivanje kamenjem, a krcato ne mož' se makneš, i murija počela da bije al' lete one kamene kocke, tako da ni njima nije bilo baš svejedno. Ostatak znate, Sloba je uspeo na kukavno da održi taj miting, a sporadično lemanje se nastavilo do duboko u noć jer kako su kontra-mitingaši po završetku skupa krenuli ka svojim autobusima a naravno nisu poznavali Beograd, u svakoj uličici su ih čekali ovi s motkama i to je onda bila žurka do zore, al' eto moj deda je nekim slučajem preživeo a i ja sam, mada kad sad pogledam, brate bolje da nisam, dakle Pinki je skroz bio u pravu, a deda je preživeo čak i NATO bombardovanje, al' je eto umro istog tog leta 1999. kontam od tuge jer nikako nije mogao da preboli što smo izgubili taj rat, a možda sam i sve to samo utripovo...

1 comments:

Ram said...

Wow.. I like your post :)

blackmarket apk

Related Posts with Thumbnails