4. jula rano izjutra u 40-oj godini napustio nas je naš drugar Čovek Vicko, i zaista evo ne znam šta da kažem. Žestoko me zajebo, ali žestoko, jer nismo se tako dogovarali, jer trebali smo da odemo u duetu kako i priliči delimično ozbiljnim ljudima, da ne kažem umetnicima, a ne ovako bogaubio! No dobro, on se bar izvuko i sad mu je sve ravno, i iskreno zavidim mu, tako da ono, sad je red na nas, pre ili kasnije. Dakle, vidimo se s one strane brate moj, ljubi te brat...
Brother of mine
Do you feel the courage raised by night
For the eternal struggle
For the beauty of the world?
Brother of mine
Rekindle the flame in every man
Let's be strong as warriors, my brother
In the sacred mystery
We are the omen, we are the prophecy
We are the loud laughter of life
The flame is the hunger
The hunger that drives
But does not consume us
Brother of mine
Open your eyes
And raise with us
To the new light
2 comments:
Ja sam sam sinoć saznao(5.jul) neposredno blizu njegove kuće. Prolazio sa drugompa mi je prokomentarisao što sam i imao da vidim na smrtovnici...
Šokirao sam se, nisam mogao da verujem, a skoro sam ga video na stanici i baš smo hteli da se ispričamo ali mi je već dolazio bus...čovek mi je pomogao prošle godine da položim prijemni ispit i uspešno upišem FTN u NS-u.
Počiva u miru Vicko.
Vicko, ludo stvorenje jedno! Pa jel' ovo istina da ga vise nema?! O, praznino... Znas li mozda kako je otisao?
Post a Comment