6 godina ABRAXAS bloga?!

Da ne bi bilo zbunjivanja, ovo nije obeležavanje 6 godina rada bloga, no samo 6 godina od pokretanja, jer rada u poslednje 2 godine da budemo iskreni baš i nije bilo, dakle ubio nas taj fejsbuk totalno a bogami i lekovi, i samo najjači blogeri su opstali, a želja za dokazivanjem u vidu pisanja se zagubila negde u međuprostoru. Iz fazona kao dokazo sam se pa ne moram više, a o konstantno prisutnoj lenjosti i odsustvu nagona za održanjem života da ne pričamo uopšte.

Naravno braćo, ja i dalje masovno skidam sve valjane dokumentarce i filmove sa relevatnih samo meni znanin lokacija, ali za razliku od onomad danas ih ne gledam baš toliko fanatično, i po 2 dnevno i jače, a da ne pominjem pisanje, jer desilo se šta? Desilo se da sam uvatio sebe nebrojeno puta kako već u toku samog gledanja dokumentarca duboko razmišljam o tome šta bi napisao na blogu i kako bi vi reagovali na to, tako da je koncentracija na zadatu materiju krenula da skroz popušta, uživanje u gledanju da se gubi, a samim tim i poenta svega ovoga, jer nisam ja brate novinar/kolumnista pa da sam plaćen da nažvrljam nešto...nego ja kao gistro radim to iz ljubavi, a zapravo realno za slavu, ko indijanci jbga. I onda sam reko sebi bolje da batalim to kurčenje u vidu pisanja a kad naletim na neki baš ono dojaja film samo da ga fino postavim bez suvišnih komentara i pametovanja. Ali avaj, mnogima ni to nije valjalo, kažu mi oćemo da čitamo, zajebi gledanje tih tvojih sektaških dokumentaraca, i ja im evo kažem OK rođaci, nađite mi vezu sa poso u trafici da prehranim ovo dvoje dece (staraca) pa ću pišem i po 3 posta dnevno, anderstend?

Dakle, u ovo neko zlo doba, 2008. godine, drugari sa foruma Znaka Sagite su me izgasirali da kao napravim blog. Ja se premišljo, premišljo, bio lenj ko i danas jbga, a onda kad sam jednom kreno...ja znači do kraja 2012. nisam stao. Ko manijak. Znači, tolko sam se isprimao na to da sam pisao i po 27 sati dnevno, zajebo sam bre čak i Teslu u nespavanju. A posebno sam poludeo kad su ljudi masovno krenuli da me tapšu po ramenu, to je tek bio znači gas do daske, a onda mi još povrh svega ovi neznabošci iz CLS-a izdali i knjigu i zna se. Tek tad mi dobro bilo nije, jer udarila me ta lažna slava (i alkohol) u ovu bosansku glavudžu tolko jako, da sam ja al' zaista utripovo da sam jedan izvanredan vanserijski andergraund pisac i autor. Mada...kad vidim ko su sve bestseler pisci danas, da ih ne imenujem, ispada bre da ja zaista jesam OK pisac, samo je moj problem što imam ogroman manjak volje i što sam naravno lenj u pizdu maternu, pa od svega što sam planiro ništa napiso nisam, tj. sve sam kao dobro počo i onda razume se skroz batalio, a budimo realni, kakav je to pisac koji ništa u životu napisao nije? Pa zna se...

No dobro, šta je tu je, bili smo možda nekad i neko a sad smo opet niko, jer tu očigledno i pripadamo. Svakom svoje jbga. Ali braćo, ja za razliku od mojih drugara i kolega znači nemam nameru da zatvaram kapiju i da gasim blog (Vlujo vrati se!), ja ću da teram ovo do kraja pa makar piso i samo jedan post mesečno jer sam rešio da od sad radim samo kad mi se baš ono oće, kad sam ultra super inspirisano raspoložen, a ne ko nekada kada sam ospesivno-kompulsivno pisao i na silu ako treba samo da bi ispunio kvotu i zadovoljio čitaoce. Jebeš bre to, jer ovo ipak treba da bude kao neka zabava, neko uživanje, a ne večito silovanje, kurčenje bez kurca i slično, zar ne? ZAR...NEEE?

NEĆEMO oduSTATI!