Aghori Babas: Living With The Dead (o najekstremnijoj hindu sekti, srpskim grobljima i samilosti)

Ako vam je neko nekad reko da su Vladika Nikolaj i Alojzije Stepinac sveci taj vas je žestoko zajebo. Sad ćete da vidite ko su pravi hodajući sveci. Aghori je hindu sekta čiji pripadnici živeći skroz asketski na mestima pored reka gde hindusi spaljuju svoje mrtve obožavaju Šivu na veoma specifičan način. Oni nemaju ništa svoje osim ljudske lobanje koju su dužni da sami pronađu na obali svete reke Gang, mada ima tu i drugih reka naravno, a koju onda pretvaraju u posudu iz koje jedu, piju i vrše sve vrste obreda ne napuštajući to mesto uz reku gde se svakog dana neko spaljuje, a takvih mesta u Indiji ima na svakom koraku tako da gde god krenuli oni će naći sebi dom i sve što im je potrebno za život. Meni je u startu ovo sa spaljivanjem mrtvih javno bez ikakve kontrole države bilo jako zanimljivo, jer se tu zapravo vidi prava iskrenost hindusa i naravno budista koji tu na konkretnom primeru bez ikakve pompe i kuknjave dokazuju svoju veru da je telo samo obična ljuštura, parče mesa i da posle smrti kurcu ne služi, a sećam se i od ranije onih snimaka sa tih mnogobrojnih mesta za spaljivanje kada lokalni psi još dok je telo na lomači skinu nogu ili koji već deo leša je dostupan, i to fino pojedu a bez da im iko to brani ili ih tera otalen, dok kod nas jure Cigane da ih biju po grobljima kad vide da su maznuli bilo šta što se u staroj hrišćanskoj tradiciji donosi pokojniku na grob, setimo se samo flaše vinjaka zabodene u zemlju i čega sve ne. Zbog svega ovoga ja tvrdim da je Indija jedina zaista sveta zemlja uz naravno Tibet, a ne vamo nekakav Jerusalim, Vatikan, Kosovo i štatijaznam.

Na tom prostoru za razliku od 99% ostatka sveta država nema svojinu nad telima pokojnika, niko te ne cima gde ćeš i kako da upokojiš bližnjeg svoga. A kod nas, kod nas su čak i taj obred kremacije oskrnavili, u Srbiji ni tim pepelom nemaš pravo da raspolažeš, no je sve pod totalnom kontrolom države, tako da ono što gledamo po inostranim filmovima da narod prosipa pepeo po rekama il' planinama, ili ga nosi kući u urnama, to je kod no, no, to je strogo zabranjeno. U nas se tačno zna gde su predviđena mesta za sahranjivanje i ko to prekrši biva il' krivično il' prekršajno gonjen. Naravno kao i u svakoj mrtvoj državi ni to ne važi za sve, jer nekima se i može, evo setimo se samo primera Slobodana Miloševića koji je van svakog zakona sahranjen u dvorištu svoje porodične kuće, ili Tita koji je sahranjen u muzeju bukvalno, a nekada, ne baš tako davno, kada država nije bila tolko represivna to je zapravo bila normalna pojava. Sećam se u jednom selu kod ozloglašene banje Vrujci, gde sam šetao po tim stazama gde nikog živog nema, samo ideš i naletiš na grob pored puta, znači najopuštenije su ljudi saranjivali svoje bližnje što bliže kući, jer što bi se cimali na tamo neko seosko groblje udaljeno i po 20 kilometara, pa sam tako kod komšije vido i da ima grob iza kuće, dok u Beogradu neke babe putuju svaki vikend sa Vidikovca čak na Novo Groblje ili Bežanijsko, a to vam je vremenski ko putovati od Beograda do Novog Sada, znači totalni besmisao. Al' to je ta grobarska mafija koja je jača i od same države, mada mi se nekad čini da su skroz ista priča, jer ogromna se tu para vrti. Uvate tako ojađenog čoveka pa ga prvo oderu za grobno mesto, pa za sanduk, pa još za 300 tih skroz nepotrebnih sranja, a čovek jadan šta će, sve poplaća...jer tako tradicija nalaže, uostalom nije ni čudo što je predsednik naše države Tomislav Nikolić karijeru započeo kao grobar, jer to je bre siguran biznis, svakog dana neko umre il' se rodi.

I zato ja ako budem imo sreće da budem kolko tolko svestan da mi se smrt sprema, fino ću da odem u jednu gustu šumu, neku ko što je ona u Japanu ispod planine Fuji, gde ljudi odu pa ih nikad više ne nađu, pa da vidim kako će onda država da mi ga utera, da me izjebe, da me ukalupi tamo po onim parcelama, i to ne zato što se ja sad kao brinem za svoje telo, gde će da počiva i slične gluposti, nego iz čistog inata: e baš nećeš ti da mi naređuješ gde ću ja mrtav da ležim, bolje i sitne životinje da moj leš razvuku nego grobari da zarade na mojoj smrti. I zato je Indija dojaja jedno mesto, tamo ostaci leševa mirno plove niz reku dok se dečica kupaju a pas glođe ljudsku kost, a ovaj Aghori asketa meditira tu uz lomaču. E, a šta on sve radi na tom po Hindusima opasnom a njemu najsvetijem mestu, e to je tek priča za sebe, i to mi je još jednom pokazalo da je Abraxas koncept prisutan na svim delovima planete, jer ne radi su tu ni o kakvom bogu Abraxasu, jer to i nije bog no gnostička mitologija, naime nisu znali kako tu pojavu onomad da prikažu pa turili glavu petla i umesto nogu zmije, znači čista simbolika iza koje se krije jedna ali skroz ozbiljna filozofija, a koju na svakom koraku praktikuju i Aghori.

Naravno, ja sad ne znam baš kako se tačno obožava Šiva, znam ponešto o Višnuu, ali Aghori ovde rade sve KONTRA od onog kako "normalni" hindusi rade jer ovožavaju najzajebaniju Šivinu formu poznatiju i kao Lord Bhairava. Sve što je velikoj većini nezamislivo i nečisto, Aghorima je poželjno i najsvetije, počevši od toga da žive na tim mestima uz reku gde su te lomače, da svoja tela mažu ljudskim pepelom, hleb tu peku, žrtve Šivi prinose preko iste te svete vatre (ima scena sa viskijem, haha), drogiraju se, alkoholišu, do toga da jedu zagorele ostatke ljudskog mesa a da ih pritom ama baš niko ne cima zbog toga. E, sad, zašto ih niko ne cima? Pa zato što za razliku od ovog judeo-hrišćanskog ostatka sveta u Indiji ljudi zaista veruju da postoji ta duša koja napušta telo, dok se u ovim našim paganskim-vudu krajevima i dalje veruje da će to telo nekako, nekada da ustane iz mrtvih, onako raspalo, pola crvi pojeli, da se iskobelja iz tog groba, i uputi negde jbmliga gde? Ma mislim zamislite samo tu scenu, pa nije ni čudo što je snimljeno na hiljade polu-debilnih zombi filmova. Ljudi to valjda vole jer ih sama ta pomisao plaši a meni je to baš ono smešno, zato i najviše od svih filmova izbegavam te sa zombijima, jer em što je svaki na isti fazon, em što to nije pravi horor nego jedna smaračka akcija sa mnogo jurnjave ni oko čega, gde je jedino što se promenilo za sve ove godine to da zombiji bivaju sve brži i brži, i evo u nekim od poslednjih filmova oni i bukvalno trče, jurcaju bre, i samo čekam kad će da progovore i da se organizuju u sindikate, jer to je bre ko neka evolucija, al' ima ko i to voli i ja to poštujem, mada ja bi iskreno rađe uvek gledao i Ramba kao akcioni film nego ovo, al' to je izgleda samo moj problem, svakom svoje jbga.

Dakle, Aghori rade sve kontra, i nekog će to možda podsetiti na nekakav satanizam i pizdematerine ali ja bih vas ipak podsetio da satanizam kao takav zapravo uopšte i ne postoji niti je ikad postojao, i da su sve te priče o tzv. naopakim obredima izmislili bolesni katolici da naplaše svoje ovce a onda to prihvatili i ovi naši kreteni, a sve to namerno il' nenamerno podržao Holivud svojim filmovima o egzorcizmu i rozmarinim bebama, i naravno Anton Lavey sa svojom gistro "satanističkom crkvom" mada se danas vrlo dobro zna da je čovek zapravo bio čisti ateista i zajebant, onaj klasičan provokator i profiter, mada imo je i neke dobre fore, moram priznati. Znači, Aghori u prilog Abraxas konceptu uporno, svakodnevno poništavaju tu zapravo veoma tanku liniju koja razdvaja dobro i zlo, prihvatljivo i neprihvatljivo, lepo i ružno, a o moralu da ne pričam, pa tako rade još jednu jako zanimljivu akciju, naime pokazuju poštovanje prema ljudima koje bukvalno niko ne poštuje, koje su svi odbacili, pa tako dok putuju da bi se prehranili ne idu kod običnih, čestitih domaćina, nego baš kontra, kod prostitutki koje nazivaju majkama i sestrama, i od kojih dobijaju hranu, jer za razliku od Srbije gde bi te bogobojažljivi hrišćani poznati po gostoprimstvu ostavili na ulici da umreš od gladi, u Indiji u bilo kojoj kući možeš da zatražiš malo hrane i dobićeš je.

Baš ta akcija me podsetila na Abraxas trip koji sam počeo da praktikujem čak i kad nisam znao šta to zapravo znači, dakle samilost i razumevanje za one najodbačenije, za ljude sa krajnjih margina društva, za klošare, narkomane, serijske ubice, za lovca iz Jabukovca, Voba iz Inđije, mesara iz Surčina, i sve one koje su bukvalno svi odbacili i osudili, jer ako voliš, moraš brate voleti sve, a ne kalkulisati šta je prihvatljivo a šta ne. I ako zaista težiš duhovnom poistoveti se jbga sa bogom tj. samim sobom, a bog voli svu svoju decu, kao majka koja voli i ono najnevaljalije svoje dete. Hehe, al' sam se sad prosro, ali u suštini to je zaista tako, bez zajebancije.

Evo najekstremnijeg primera, u zatvoru, sa čovekom koji je silovao svoju rođenu ćerku nebrojeno puta niko nije hteo da razgovara, svi su ga bojkotovali, i naravno da je bio u realnoj psihozi zbog te izolacije, a i da si hteo da razmeniš reč sa njim drugi robijaši bi ti to jako zamerili. Ali naravno da sam ja morao, pa logično, jer samo sam ispratio svoj instikt a nisam gledao šta mi drugi kažu, jer zna se, kuda svi nemoj i ti, a tek kasnije sam isti tu priču pronašao u filozofiji Čarlsa Mensona, Abraxasa, i još nekih jako zanimljivih likova poput Zeene i Nikolasa Schrecka. Uostalom, zapitajte se, da li bi npr. blaženopočivši patrijarh Pavle prišao i pružio ruku silovatelju i ubici? Ja tvrdim da bi, jer iako je bio Slobin patrijarh ja mislim da je taj čovek zaista verovao u to iza čega stoji i da je imao samilosti prema svim živim bićima a posebno prema onim odbačenima. A dal' bi ga vi kao njegovi sledbenici ispratili u takvom činu, vi koji ste mu se najviše divili za života? Bi kurac. E, o tome se radi, samo o tome, jer vi ne verujete ni u šta, i zato je vaša religija propast, i baš zato je cela judeo-hršćanska civilizacija zapravo sastavljena od gomile skroz besmilenih akcija i to sve je piši propalo. Znači, gledaj dokumentarac i ove svete ljude i veruj!!!

"Aghori ascetics, while being devotees of the Hindu God Shiva in Shiva's form as Lord Bhairava, are monists who adhere to the common Hindu belief in liberation (moksha) from the cycle of reincarnation (samsara). This liberation is a realization of the self's identity with the absolute. Because of this monistic doctrine, the Aghoris maintain that all opposites are ultimately illusory. The purpose of embracing pollution through various practices is the realization of non-duality through transcending social taboos, and seeing the illusory nature of all conventional categories. The Aghoris are not to be confused with the shivnetras, who are also ardent devotees of Shiva but do not indulge in extreme ritual worship practices known to some extent as Tamasic (rituals involving some or all of the following: meat eating, alcohol drinking, consumption of beverages and foods with opiates, hallucinogens and cannabis products as key ingredients, cannibalism, residing in cremation grounds, and Tantric sexual rituals). Although they enjoy close ties with the shivnetras, netras are a complete opposite of the aghoris and are purely Sattvic in nature and worship.

In essence, Aghoris base their beliefs on two principles: that Shiva is perfect and that Shiva is responsible for everything. Shiva is thought to be responsible for every rock, tree, animal, and thought. Consequently, everything that exists must be perfect, and to deny the perfection of anything would be to deny the sacredness of all life in its full manifestation, as well as deny God/Goddess and the demigods' perfection."