Dragan Mance (2008)

"Otiš'o si Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa Juga!"

Legenda živi (1962-1985)

Dušan Radović: Kapetan Džon Piplfoks (1978)

DOWNLOAD

Nedjelja 13. (2015) - deo drugi

"Mnogo je država u svijetu u čijim nogometnim prvenstvima postoje utakmice koje prati posebna policijska pripravnost, nemile scene navijačkih ratova, a često i ubistva navijača suparničkih klubova. Činjenica da se ljudi ubijaju zbog boja svojih timova, ne predstavlja ništa spektakularno i spada u općepoznate i relativno prihvaćene devijacije savremenog društva.

Ipak, historija nogometa bilježi da su sukobi na zelenim terenima bili povod pravim ratovima. To se prvi put dogodilo 14. jula 1969. godine kada je El Salvador napao Honduras, a indirektni povod ratu bio je sukob navijača tih država tokom kvalifikacijske utakmice za Svjetsko prvenstvo u Meksiku ’70.

Istina, razlog za izbijanje sukoba bio je problem vlasništva nad zemljom u graničnim područjima te dvije države, odnosno pokušaj Hondurasa da zemljišnom reformom oduzme dio posjeda građanima El Salvadora i dodijeli ga svojim državljanima. Iako je taj oružani sukob trajao šest dana, spor je u potpunosti okončan tek 1980. godine mirovnim sporazumom.

Deset godina poslije, nekoliko dana nakon prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, u vrijeme početka raspada Jugoslavije, u nedjelju 13. maja 1990. godine na zagrebačkom stadionu Maksimir dogodilo se, navodno, nešto slično. I danas postoje ljudi koji će reći da je ta utakmica između Dinama i Crvene Zvezde bila uvod u rat između te dvije bivše jugoslavenske republike.

Taj događaj američka televizijska kuća CNN uvrstila je među pet nogometnih utakmica koje su promijenile svijet. Na toj listi, maksimirski događaj zauzeo je četvrto mjesto. Onim šta se, zaista, događalo u Zagrebu tog 13. maja, bavi se dokumentarni film Igora Grahovca "Nedjelja 13."

Namjera filma je predstaviti svjedočanstva učesnika događaja od kojih većina, bar do danas, nije poznata javnosti.

Prikazano je šta se događalo uoči utakmice na maksimirskom stadionu, ali i izvan njega. Svoje poglede i sjećanja u dokumentarnom filmu "Nedjelja 13." iznose kompetentne osobe: navijači Bad Blue Boys i Delije, pripadnici Službe državne bezbjednosti, pripadnici tadašnjih milicijskih jedinica, novinari, predstavnici klubova i igrači oba tima...

Film je realizovan u koprodukciji Al Jazeere Balkans i B-produkcije iz Zagreba. Korišten je zanimljiv materijal iz arhiva HRT-a i RTS-a koji su, također, koproducenti filma."

Grobari proslavili titulu uz koncert Grupe JNA (16.05.2015.)

Branko Ćopić - Ježeva kućica (1975)

01. Hrvoje Hegedušić - Ježeva kućica 1. dio (7:35)

02. Hrvoje Hegedušić - Ježeva kućica 2. dio (8:11)

DOWNLOAD

Dado Topić - Live in Kerempuh (2009)

01. Apsolutno Sve

02. Svijet

03. Seven Stars

04. Jednom Još

05. Ljubavi

06. Da Li Znaš

07. Etida

08. Oprosti Mi

09. Only Heaven Knows

10. Kaži Mi

11. Makedonija

12. Da Li Znaš Da Te Volim

13. Jedna Žena

14. Andrija

15. Princeza (feat. Ivana Husar Mlinac)

16. Apsolutno Sve (finale)

17. Ti (feat. Ivana Husar Mlinac)

18. Rock N Roll u Zagrebu

DOWNLOAD

PASS: yuforum

Nedjelja 13. (2015) - deo prvi

ZA NAŠEG BRATA ASTERIKSA - UZ OBILIĆ DO SMRTI!!!

"Mnogo je država u svijetu u čijim nogometnim prvenstvima postoje utakmice koje prati posebna policijska pripravnost, nemile scene navijačkih ratova, a često i ubistva navijača suparničkih klubova. Činjenica da se ljudi ubijaju zbog boja svojih timova, ne predstavlja ništa spektakularno i spada u općepoznate i relativno prihvaćene devijacije savremenog društva.

Ipak, historija nogometa bilježi da su sukobi na zelenim terenima bili povod pravim ratovima. To se prvi put dogodilo 14. jula 1969. godine kada je El Salvador napao Honduras, a indirektni povod ratu bio je sukob navijača tih država tokom kvalifikacijske utakmice za Svjetsko prvenstvo u Meksiku ’70.

Istina, razlog za izbijanje sukoba bio je problem vlasništva nad zemljom u graničnim područjima te dvije države, odnosno pokušaj Hondurasa da zemljišnom reformom oduzme dio posjeda građanima El Salvadora i dodijeli ga svojim državljanima. Iako je taj oružani sukob trajao šest dana, spor je u potpunosti okončan tek 1980. godine mirovnim sporazumom.

Deset godina poslije, nekoliko dana nakon prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, u vrijeme početka raspada Jugoslavije, u nedjelju 13. maja 1990. godine na zagrebačkom stadionu Maksimir dogodilo se, navodno, nešto slično. I danas postoje ljudi koji će reći da je ta utakmica između Dinama i Crvene Zvezde bila uvod u rat između te dvije bivše jugoslavenske republike.

Taj događaj američka televizijska kuća CNN uvrstila je među pet nogometnih utakmica koje su promijenile svijet. Na toj listi, maksimirski događaj zauzeo je četvrto mjesto. Onim šta se, zaista, događalo u Zagrebu tog 13. maja, bavi se dokumentarni film Igora Grahovca "Nedjelja 13."

Namjera filma je predstaviti svjedočanstva učesnika događaja od kojih većina, bar do danas, nije poznata javnosti.

Prikazano je šta se događalo uoči utakmice na maksimirskom stadionu, ali i izvan njega. Svoje poglede i sjećanja u dokumentarnom filmu "Nedjelja 13." iznose kompetentne osobe: navijači Bad Blue Boys i Delije, pripadnici Službe državne bezbjednosti, pripadnici tadašnjih milicijskih jedinica, novinari, predstavnici klubova i igrači oba tima...

Film je realizovan u koprodukciji Al Jazeere Balkans i B-produkcije iz Zagreba. Korišten je zanimljiv materijal iz arhiva HRT-a i RTS-a koji su, također, koproducenti filma."

Bahato u startu: SKC radio, emisija o navijačima (2002-2003)

A sad malo o SKC radiju i navijačkoj emisiji "Bahato u startu" koju sam pokrenuo 2002. sa namerom da dovedem sve relevantne navijačke grupe iz ex-YU a kao neki pandan emisiji "Sportski Ritam Srca" na B92 gde su gistro navijači a zapravo voditelji-simpatizeri pričali malo i o nesportskim temama povremeno, pa iz fazona kao - e sad ćete pozeri sa B92 da vidite kako to zapravo treba da izgleda, mada sam Petra Ilića Ćirila (Berliner Štrase, Predgrađa) uvek poštovao a i dan danas ga kolko tolko kao cenim navodno.

Dakle 2001. na 2002. godinu, radio tek što je proradio a u startu radio punom parom, ceo grad sluša "Sindikalni Termin", "Duboku Ilegalu" i još tako neke emisije, tj. ne baš svako no onaj koji je mogao da navata stanicu jer je bila DIY, pa je tad npr. bilo jako teško na Vidikovcu slušati SKC al' smo se ipak nekako krpili.

Inače, tamo me doveo ortak Šoje sa Vidikovca, isti onaj što je po gradu raširio priču kako sam umro 2007. pa me ljudi i sahranili i oplakali, a inače je tamo je radio ko tonac, u zgradi SKC-a tj. kao neka bujgara iza u dvorištu, ono fazon ima tri sobe, ko neki omanji skvot, mož upadne ko hoće kad hoće, da pije, drogira se i šta god, dakle jedan totalni uređeni haos. Uostalom SKC radio je tih godina najviše kumovao procvatu beogradske hip-hop scene a posebno PRTI BEE GEE ekipe, Bad Copy, Ajs Nigrutinu, Beogradskom Sindikatu, pa u neku ruku i Đusu mada bi on odradio poso i bez njih, jer tamo su se svi oni okupljali, tamo snimali demo snimke i imali svoje emisije. Pokojna legenda Moskri npr. nije izbivao sa tog radija, jer to je bila žurka 24/7, uvek se vrtela neka rakija i buksna a u prizemlju je Nastić imao profi studio za taj svoj tehno minimal il' kako se to već zove.

Meni to bilo simpatično, imo tad 25 godina, tripovo urbani Beograd i kao svi smo mi ta gradska ekipa (gistro) i naravno meni se odma' lampa upalila ko Ćumetu u avionu, i kao aj brate Šoje da napravimo emisiju o navijačima, to još u Srbiji bilo nije a vala ni preko u okruženju, i on kao dojaja ideja, pričaću sa Pajom, a Paja bio direktor radija, inače ranije sviro bas u Beogradskom Sindikatu i Redu Zmaja, dok su još imali živi bend. I naravno prođe to na keca, a ja tad radio u knjižari Plato kod filozofskog, te sam non stop bio u centru grada i mogao da iscimam šta god i koga god za akciju.

Inače, u to neko doba sam se dopisivo i sa hiphoperima iz CRO koji naravno pojma nisu imali o našoj sceni a vala ni mi o njihovoj, jedino se znalo za Bolesnu Braću zbog vaistinu okultne pesmice "Čiča miča". I navatam nekog repera, jbga ne sećam mu se imena, uglavnom bio je neka faca na sceni, i dogovorimo razmenu zarobljenika po principu SVE ZA SVE, dakle ja njemu pošaljem na diskovima sve od našeg repa a on meni CRO. I ta suradnja baš uspešno prođe, prvi put tad čujem za TRAM 11, odlepim na keca, i kako je bila ona najjača pesmica "Za 10 godina" sa Ivanom Husar, kada Target kaže "...za sve kaj smo prošli, Torcida i Bad Blue Boys i moć i novci" pa posle ide i rima "digli urbano na noge, bahato u startu, ostavili trag u svakom gradu i kvartu" - e mene to BAHATO U STARTU odma kupilo jer me podsetilo na Dačine reči kad smo išli na JNA 2000-te da se peglamo sa JF, i kako smo bili u gradskom busu i prilazmo stanici, i pošto nas je bilo naravno jedva 50, kaže - Sad kad izađemo na Autokomandu, odma samo bahato, odma udri po svima, ne zanima nas ko su i kolko ih ima, sve ih lomi. I meni se tako dojaja urezao taj njegov bahat govor a i naše ponašanje koje je usledilo kao reakcija na taj gas, da nisam mogao da odolim a da emisiju ne imenujem BAHATO U STARTU, jer to je taj najjači rad, kad vas je malo a upadate u masu i znate da ćete dobiti po pičci al' ipak krećeš bahato, i odma lupanje šamara, i nabadanje i skidanje šalova, a pola ljudi na Komandi nije ni znalo ko smo, tripovali cigane, al' nas bilo tolko malo da niko nije znao da odreaguje dok nismo naišli na JF koji su tu ionako cirkali i pojma nemali da dolazimo, al' kad su čuli pesmu "NIJE MRTAV, EVO KARA, ŽIV JE VITEZ SA VRAČARA" samo se zaleteli sa flajkama i kamenjem i oduvali bi nas, al ih sreća jbga izdala, tako da i dan danas s ponosom čuvam taj prvi JF bar šal.

I tako, to je bilo to ime, kapiram da bi se mnogi navijači bunili da su znali odakle sam posudio naziv za emisiju al to tad niko pojma nije imao a ja sam mudro ćutao, a još je plus bila fora da je išao red razgovora/priče pa onda jedna pesma, pa sam puštao uglavnom hiphop, i to u većem delu PRTI, TRAM 11, Sindikat, Đusa i tako to, a himna koja je išla na svakom početku i kraju emisije, pošto je emisija trajala čak 2 sata, je bila "Politička" od MC Flexa gde on uživo na kraju napušava DB i pubove, ma mnogo jaka stvar i još jači napuš, hehe.

Na početku pošto sam bio solo, pričao sam uopšteno o navijačima, eventualno sam doveo Daču koji je umeo fino da sažme srž problematike navijačkog pokreta, ali nisam još uspeo niti jednu grupu oficijelno da navatam, već samo tako neke solere koji nisu hteli da govore u ime grupe nego gistro anonimni, nezavisni. Al' eto, sticaj okolnosti se ipak desio jer sam u knjižari imao jednu koleginicu sa Voždovca koja je živela zgradu do Guštera pa kako sam se kurčio sa emisijom, ona to načula i kao pa znam ja Guštera, ja reko daj kontakt i onda ga zvao, i došli Buha i on kao prvi ofišal predstavnici jedne da kažemo ozbiljnije grupe, i onda je ta emisija bila bomba, slušao ceo grad jer Buha pustio buvu međ navijačima da će gostovati, i baš bila jedna normalna priča, topla ljudska, ništa kurčenje ko u njihovom dokumentarcu, samo taj ultra fazon, kodeksi i tako to. I Buha mi tu odma' delovao ko OK dečko, ko rođen za radio priču, dok je Gušter bio nekako tunjav i stalno je imao neke jako čudne tikove, kašljucao je, cimao glavom i stalno me zbunjivao pa sam pitao Buhu u fazonu koji mu je, i ovaj mi reko ma on ti je takav, ima te tikove, al' OK je lik. I tako, emisija bude bomba, i posle svratio Buha do mene u knjižaru i ja mu kažem tebra aj da vodiš sa mnom emisiju, ipak ja nisam nikakav govornik, više sam tehničar i onaj što dobacuje, a ti si pravi orator, što možda najbolje može da se vidi u onom njihovom B92 dokumentarcu. I čovek naravno pristane, jer ipak nema 2 radija u gradu čiji bi urednici imali jaja da puste takvu emisiju bez ikakve cenzure, tako da smo odma' krenuli bahato.

Nisam siguran 108% ali mislim da je prva grupa koju smo doveli bila Taurunum Boys i to sam ih našao preko Ljube sa Obilića pošto je jedan njegov ortak sa Vračara išao na Zemun. TB došli ko u rat da su pošli, mada to je donekle bilo i razumljivo jer tad se nije ni znalo ko tu koga, i dal' će neko da ih sačeka niti bilo šta. Došla neka jača ekipa al' bez kolovođe ako se dobro sećam. Čekamo mi pred početak emisije a mene Buha i neki TB lik smaraju kako treba ići samo na jedan klub, kako je to taj neki ispravan ultra mentalita fazon, a danas se pokazalo kolko je Buha mentalita kad je tek onako olako prešao iz Invalida u TB i tako sjebo pre svega svoju braću iz "Unije" a onda realno i sebe. Ali što kaže naš narod "What goes around always comes around" ili su to ipak bili Bad Religion? Inače ta emisija je bila baš surova jer još nije krenula ekspanzija Zemunaca a opet su poslali bahatu i potkovani ekipu koja je baš objasnila i o grupi i o ultra fazonu, tako da od te emisije ja računam početak našeg ozbiljnog rada, jer posle toga je ceo grad počeo da nas sluša, premašili smo slušanost čak i Sindikalnog Termina, dakle bili smo najslušanija emisija na radiju, brdo ljudi se javljalo uživo u program da postavljaju pitanja i tako, sve u fulu.

Da ne smaram sad o svakoj grupi posebno koja je gostovala za tih godinu i po dana, samo ću napomenuti ko je otprilike bio, i ko nikako nije hteo da se pojavi ni pod razno. Pogađate da su Forsi u startu odbili bilo kakvu saradnju, ali su npr. cigani čak 2 puta obećavali da će doći, tj. BBRS - dakle D. Lunatics koji je tad vodio navijanje i Generalštab su trebali da se pojave ali su oba puta izostali iz samo njima znanog razloga. Sa Generalom ja nisam komunicirao uživo ali Lunatics je bio super lik i sa njim smo se dogovarali ali jbga, ili ih je neko od starijih cimao da ne dođu, ili im je to bila taktika da ih mi kao najavimo a oni ispadnu opake face pa kao ne dođu, uglavnom cigani i Forsi se jedini nisu pojavili od cele srpske scene.

E sad ovi što su bili. Naravno Buha je opet zvao svoje Invalide, ja sam zvao Petra Ilića Ćirila pa je on malo pričao o ciganima, ali sve se svelo na fazon one njegove priče iz Real Football Factories kada kaže kako on voli kad se oni šibaju sa murijom, ali je pominjo i Marka UB i to punim imenom i prezimenom jer mu je ortak pa je Buha tu malo pizdeo, gistro kodeksi ovo, ono, ali sve u svemu bar smo malo čuli o tim gostovanjima preko pošto je Ćirilo stalno išao sa ciganima preko, još od kraja 80-ih. Naravno, bila je i Unija, Vitezovi, neki surov lik navijač Budućnosti, onda Crveni Đavoli ako me sećanje dobro služi, Marinci valjda, možda i Firma čak, nisam siguran, pa Meraklije i tako, uglavnom mi smo sve redom zvali pa ko se odazvao odazvao se, ne mogu ja jbga nikog za ruku da cimam.

E, a onda je krenuo onaj čuveni sukob JF i Agenata, pa sam preko Bosketa iz Shadowsa kontaktirao prvo JF, pa me odveli pre emisije u onaj njihov klub-pab na Obilićevom Vencu, sišli dole u podrum ono sve zastave okačene po zidovima, odma se motala topčina pa na emisiju, i tu je došao i onaj stariji lik koga pojedinci ovde znaju, onaj sa gomilom pank ploča, te smo umesto repa puštali to veče samo pank, i baš je bila udarnička emisija. Naravno, odma' sledeću emisiju su Agenti s Voždovca kontaktirali Buhu i zahtevali da i oni iznesu svoju stranu priče, pa je tu bila plejada nekih jako zanimljivih njuški, pa se sledeću emisiju pojavio i Sima Srbija solo s ribom da kao smirije strasti, a ja se naravno krstio, iz fazona - vidi ladno normalan čovek a navijač, skroz razuman plus nije "budala" ko ovi svi. Pa su onda opet došli Agenti i to ona HC Padinjak ekipa na pajdu, pa su ih cigani zvali telefonom i prozivali, bilo baš gadno napušavanje i pretnje, i oni radovi - "a šta je bilo onda kad ste bežali?" i tako te dno prozivke, a ja zakljuco na rakiji i vutri pa Buha pizdeo jer nisam više znao ko su tu Grobari Srbija, ko Grobari ovi, ko oni.

Uglavnom bilo baš veselo dok je trajalo, znači pokidali smo jer bukvalno ceo grad nas je slušao, pa čak i ovi koji nisu imali veze sa navijačima tako da smo imali privilegije na radiju da biramo npr. termin itd. Jedino su pojedinci koji su imali termin posle nas ili bili tonci non stop bili u frci da će neko da upadne i da izlomi radio zbog nas, pa su ugradili i interfon, doneli neke štangle i sranja, ja reko džaba vam sve to, ako neko bude hteo da upadne ništa ga neće sprečiti a posebno ne te 2 štangle i ta neka smešna brava. Još je par nedelja kasnije Ajs Nigrutin slučajno zapalio radio tako da je sve otišlo u kurac, al' smo mi ipak nastavili s radom, bitno je bilo samo da radi jedan mikrofon i mikseta i da ima 2-3 stolice da mož se sedne.

I tako sve je to bilo dojaja i jako veselo, dok mi Mario Kovač nije uvalio lažne White Angels, navijače NK Zagreba tj. neku decu hipstere gistro simpatizere, pa je ispala ta frka sa ciganima, a i to se poklopilo sa mojim odlaskom na odsluženje zatvorske kazne pa je Buha ostao sam da vodi emisiju, a kako je tad već bio debelo navučen na pajdo sve je sjebo, plus je došao onaj cigan Uroš Đurić (anđeo iz "mi nismo anđeli") za novog direktora SKC-a pa je hteo menja uređivačku politiku, a Buha mu se odma ponudio da kao pravi agent-telohranitelj pomogne da zavedu red na radiju, i naravno bahato se pokačio sa svima, hteo onako drogiran da bude glavni ko da mu to tribina, i naravno da je emisija ukinuta a on izbačen naglavačke što sam ja saznao tek posle godinu dana kad sam izašao, al' tad mi baš pucao kurac da opet bilo šta cimam, a posebno ne te fuck-profit akcije. I jebiga. A da vam ne pričam kako se moj kolega poneo prema meni dok sam smrdeo tamo u CZ-u, e to je već teška bolest ali to ide isključivo njemu na dušu.

Sedeljka incidenti (Humanity is the devil)

Otišli cura i ja prekjuče na neku rođendansku sedeljku-žurku u jedno naselje Južnog Beograda. To joj zapravo jako dobra prijateljica pa njen dečko sa kojim živi je slavio rođendan pa kao aj kad već ona ide da se premijerno i ja pojavim, ipak me ljudi ne znaju, reko daj da se malo infiltriram, da me polagano počnu kontati ko svoga a da to praktično i ne osete. Mislim, ne mož' da škodi, zar ne, a i super je bila kvalitetna hrana, piće i naravno druženje, dakle skroz kulturica gajbica i ljudi koji su se okupili, njih jedno 15-ak. Prosek godina je bio circa 35 ali je bilo bogami i mlađih pa i dosta starijih, ali uglavnom 30+, taj neki standard. Ništa, mi banuli tu negde oko 10-ke, doneli vodku i šveps, ali avaj - ja baš nedelju dana pre toga skroz raskrstio sa alkoholom zbog nekog mrtvog incidenta sa službenim licem koje je gistro vršilo službenu šatro dužnost, da ne gušim sad, tako da mi ipak bila malo frka, jbga puna gajba alkohola sviju vrsta a ja vegetarijanac. Al' nekako sam eto i to vatreno krštenje preživeo jer su neki carevi doneli vutru, pa sam ko fol smirio živce.

I tako, sedimo, ćaskamo, pijem šveps, motam cigar duvana, i reko sebi baš fin neki svet, i zaista sam bio skroz prijatno iznenađen, jer sam ja kontao da je to danas neka kultura sačuvajmebože. I u neko doba seda tu pored mene jedna onako simpatična, vesela riba, skroz komunikativna, ja reko odlično, evo konačno sagovornika za neke malo dublje priče. Doduše, u startu mi se učinilo da je cura malo previše komunikativna al' sam to standardno pripiso alkoholu i opustio se. I krene riba priču kako ima već i decu, kako je tu moje godište, kako se bori za ljubav, kako misli da je ljubav najbitnija, da će ljubav pobediti, i sve ovo, ono u tom stilu. Naravno, meni se tu odma' upali lampa, reko, au sunce ti krvavo, sad tek vidim zašto se baš na mene natakarila a ne na tamo nekog Stefana, Lazara, Vuka il' Nemanju. Al' kao OK, prihvatim igru, kad je bal nek je Madball. Odma ja tu udarim kontru sa "humanity is the devil" filozofijom, čisto da vidim dokle je spremna da ide, i krenem da joj objašnjavam koncept dobro-zlo, toplo-hladno, ljubav-mržnja, a ona me sluša i lagano cirka svoj alkohol i kao kulira. I zaista, naivan čovek posmatrajući tu scenu sa strane najverovatnije bi zaključio da smo mi dvoje ljudi koji sede i razgovaraju o nečemu, znači ćaskaju. Doduše ona se u startu malko bunila na te moje moral-su-izmislili-ljudi stavove ali ništa strašno, a onda je uleteo neki lik sa spravom, i kao aj' ko hoće da vari te smo otišli do kujne da to sredimo.

E, već posle vutre situacija se malko izmenila, više nije htela da sedne pored mene da nastavimo konverzaciju već je otišla na sred te dnevne sobe i krenula da se pentra na mali stakleni stočić gde su stajale čaše i pepeljare. Neki njen jaran je bio tu pored nje, pa kako bi ona nako u euforiji (tu sam već izvalio otprilike koji je rad) skočila na stoče on bi je svlačio dole i držao je da ne padne, i tu je već počela nešto da viče ali nisam mogao da razaznam šta, i dalje mi je sve to izgledalo isuviše bezazleno, jer ipak se radi o majci dvoje skoro pa skroz velike dece, a i kontam ako je malo popila zna gde je prag zajebancije. Zatim je nastavila o LJUBAVI a kako priča o ljubavi mene obavezno smori i ugnjavi nisam mogao da odolim a da joj ne uzvratim sa pričom o dve strane medalje, i kako ljubav nikako ne ide bez mržnje, ma bre standardna ona priča, svi je znamo, da ne smaram. E tu se već nešto prelomilo u njoj, bukvalno kao da sam mogao da čujem zvuk KVRC kako je odzvanjao dnevnom sobom.

Na keca je zapenila, i nogom iz sve snage odozgore nagazila po stočetu s namerom da ga slomi. Srećom stoče nije prslo al' su sve čaše i sitan inventar popadali al' je taj jaran uspeo da je obuzda nekako da ne nastavi da lomi, te je dovatila praznu flašu piva i gađala jedno pola metra iznad moje glave. Kako je flaša proletela očekivao sam da ću da čujem zvuk lomljave dok udara o zid ali je to izostalo, pa sam kontao da je to više demonstrativno bacila, jer da je htela sa 2 metra je mogla da me pogodi u glavu, da me odvali - ako joj je to bio cilj uopšte, jer ja sam i dalje bio uveren da ona nema ništa protiv mene nego se jednostavno napila, a psihijatrijski je slučaj pa ne bi smela da pije, i onda je zbog toga prsla i jbga ne može da se iskontroliše. U svakom slučaju, ja sam joj prišao, zagrlio je jer se već i rasplakala, i rekao joj, ma daj bre šta ti je, šalio sam se to za mržnju, naravno da i ja verujem u ljubav ko i ti nego sam ti čisto dao kontra argument, mislio sam da oćeš da ćaskamo, nisam znao da si tolko ozbiljna što se toga tiče, i tu se ko fol smirila i otišla u drugu sobu gde je bila hrana.

Žurka se nastavila, sve regulare, ja uvatio tu neke gejmere, programere te ih pitao šta ima novo od igara a koje mene zanimaju i tako to, pa taman naišla i moja drugarica-cica te je priča otišla u skroz drugom smeru da sam skoro i zaboravio na moju LOVE-girl. Al' eto kurca, kako to obično biva, čim se ja opustim kreće obavezno KEOS A.D. Dakle kako smo sedeli opušteno zavaljeni u fotelje samo smo iz susedne sobe čuli lomljavu jednu, lomljavu drugu, lomljavu treću, kao da neko skida staklene posude sa stola gde je bila hrana i lupa ih o pod. Naravno da je odma' bilo jasno šta se dešava, ali opet, ja sam kontao tamo je bar 5-6 ljudi pa će je bar jedan drugar navatati da prestane. Ali jok, sedim, slušam i ne verujem, lupanje se nastavlja, 4, 5, 6, 7, e kad je došlo do 7 ja reko edokurca, jbte devojka ne lomi što je ološ razmaženi nego što ima zajebanu psihozu pojačanu alkoholom i loše joj je, ajde da to okončamo, šta sad - treba da slušam kako lomi ceo stan? Uđem u sobu, uhvatim je oko struka i odnesem je tu na neki dvosed pored, zagrlim je i krenem da je smirujem kako će sve biti OK, da to nije ništa strašno, da smo svi to prošli, kako sam i ja bio u Lazi, mislim, a šta drugo da joj pričam, pa nisam ja psihijatar pobogu? Džaba naravno, sedela je tu možda minut i počela opet da ustaje agresivno prepuna bese, znači onaj rad kad tačno osetiš da bes kipti iz nekoga. Šta ću jbga, stegnem je tu iz sve snage, jer je i ona dobila neku opako surovu snagu i zadržim je na dvosedu, ali u tom trenutku ulazi njen burazer u stan, bio da isprati neke ljude, i bukvalno je otima iz mojih ruku, i kao meni onako najbesnije BEŽŽŽI. Ja je normalno odma pustio, ipak joj to burazer, poznaje je od kad su deca bili, kontam srediće stvar. Kad on ladno krene da je izbacuje s gajbe, a ona se opire i to baš jako. I kad su bili kod ulaznih vrata ona se uvatila za neki nameštaj i ne možeš je isterati. Priletim, samo joj malo podignem noge da ne može da udara blok, kad ovaj opet meni BEŽŽŽI BRE i tu je istera i izađe za njom.

E tek tu mi ništa nije bilo jasno, ali po tonu kako mi se burazer aka slavljenik obratio skontam ja biće ovde belaja, jer ko zna šta je lik istripovao, nije ni bio gajbi tokom incidenta. I kažem curi, ovaj tvoj drugar slavljenik je u nekom gadnom gasu, nadam se da će da se iskulira napolju, a ona meni na to odgovara, ma OK je lik, istripovo si i poljubi me.

Ništa, ja se vratim, sednem u svoju fotelju, al' znam jbga te mentalne sklopove, ih, pa nisam ja džaba "koledž" učio. PhD-ro sam jbga. I samo vidiš uleće lik u sobu i pravo ka meni, vidno napaljen, sav se raširio, i krene mi agresorski kao - što si ti držao moju sestru, što joj nisi dao da ustane? I tek tu ja vidim prvi put na delu prednost čoveka koji možda jedini to veče nije bio na alkoholu, dakle kristalno čist um. Ustajem iz fotelje, da bi se uspostavila ta dominacija jer sam logično veći od njega i odmah potom instiktivno skidam naočare. Kako sam skinuo naočare, tu je već u principu sve bilo gotovo, jer lik me odma pitao onako zbunjeno - a što ih skidaš? Dakle zbun ali i podsvesna spoznaja da ću odgovoriti na bilo kakvu vrstu napada, dakle nema šanse da me neko zabode i slomi ih (ih, pa znaš bre kolko danas koštaju OK naočare?) ili još gore da mi sjebe oko iz nehata. I tu kad sam usto da sam bio pijan udario bih ga sigurno i napravio sranje, jer tako je nastupio, skroz agresivno i besno, dakle bilo gde drugde i u drugačijim okolnostima da se to desilo pala bi pegla na keca, ali pošto sam skontao donekle koja je heavy priča, samo sam mu rekao, polako brate, nisi skapirao, držao sam je da ne lomi, evo pitaj ljude, i zatim ga je navatala riba i ortaci i sve mu objasnili i to je bio kraj svake dalje priče, te je onda prišao i skroz korektno se izvinio, ja reko ma nema frke, znam ja vrlo dobro šta su psihijatrijske bolesti, jedino nisi trebao da joj daš da pije ako si je već doveo na rođendan, jer to je smrt za mozak, i to je bilo to.

Da zaključim, kad se sve smirilo otišao sam tamo do stola gde je sve bilo izlomljeno i pitao te njegove ortake a koji znaju i nju, kako su joj uopšte dozvolili da bilo šta slomi a ne da lomi do u beskonačno, sve dok je bilo tanjira na astalu, i zipa šta su mi odgovorili - Nismo mogli da joj priđemo od srče. Ma zakuni se, od srče nisi mogao da skloniš curu od 60 kila? A ja sam šta? Hodač po staklu i vatri? Ma bre pičketine jedne, jebem ti takve ljude i ceo ljudski rod baš, i posle kao teorija "humanity is the devil" nije tačna? Majkupičku, tačno bi pustili devojku da nastrada. Obožavam te likove koji se namazano nikad ni u šta ne mešaju, jajare...

Mikri Maus - Skokovi u vodu (Skit)

Jedna onako više ljubavnog karaktera :)