Sedeljka incidenti (Humanity is the devil)

Otišli cura i ja prekjuče na neku rođendansku sedeljku-žurku u jedno naselje Južnog Beograda. To joj zapravo jako dobra prijateljica pa njen dečko sa kojim živi je slavio rođendan pa kao aj kad već ona ide da se premijerno i ja pojavim, ipak me ljudi ne znaju, reko daj da se malo infiltriram, da me polagano počnu kontati ko svoga a da to praktično i ne osete. Mislim, ne mož' da škodi, zar ne, a i super je bila kvalitetna hrana, piće i naravno druženje, dakle skroz kulturica gajbica i ljudi koji su se okupili, njih jedno 15-ak. Prosek godina je bio circa 35 ali je bilo bogami i mlađih pa i dosta starijih, ali uglavnom 30+, taj neki standard. Ništa, mi banuli tu negde oko 10-ke, doneli vodku i šveps, ali avaj - ja baš nedelju dana pre toga skroz raskrstio sa alkoholom zbog nekog mrtvog incidenta sa službenim licem koje je gistro vršilo službenu šatro dužnost, da ne gušim sad, tako da mi ipak bila malo frka, jbga puna gajba alkohola sviju vrsta a ja vegetarijanac. Al' nekako sam eto i to vatreno krštenje preživeo jer su neki carevi doneli vutru, pa sam ko fol smirio živce.

I tako, sedimo, ćaskamo, pijem šveps, motam cigar duvana, i reko sebi baš fin neki svet, i zaista sam bio skroz prijatno iznenađen, jer sam ja kontao da je to danas neka kultura sačuvajmebože. I u neko doba seda tu pored mene jedna onako simpatična, vesela riba, skroz komunikativna, ja reko odlično, evo konačno sagovornika za neke malo dublje priče. Doduše, u startu mi se učinilo da je cura malo previše komunikativna al' sam to standardno pripiso alkoholu i opustio se. I krene riba priču kako ima već i decu, kako je tu moje godište, kako se bori za ljubav, kako misli da je ljubav najbitnija, da će ljubav pobediti, i sve ovo, ono u tom stilu. Naravno, meni se tu odma' upali lampa, reko, au sunce ti krvavo, sad tek vidim zašto se baš na mene natakarila a ne na tamo nekog Stefana, Lazara, Vuka il' Nemanju. Al' kao OK, prihvatim igru, kad je bal nek je Madball. Odma ja tu udarim kontru sa "humanity is the devil" filozofijom, čisto da vidim dokle je spremna da ide, i krenem da joj objašnjavam koncept dobro-zlo, toplo-hladno, ljubav-mržnja, a ona me sluša i lagano cirka svoj alkohol i kao kulira. I zaista, naivan čovek posmatrajući tu scenu sa strane najverovatnije bi zaključio da smo mi dvoje ljudi koji sede i razgovaraju o nečemu, znači ćaskaju. Doduše ona se u startu malko bunila na te moje moral-su-izmislili-ljudi stavove ali ništa strašno, a onda je uleteo neki lik sa spravom, i kao aj' ko hoće da vari te smo otišli do kujne da to sredimo.

E, već posle vutre situacija se malko izmenila, više nije htela da sedne pored mene da nastavimo konverzaciju već je otišla na sred te dnevne sobe i krenula da se pentra na mali stakleni stočić gde su stajale čaše i pepeljare. Neki njen jaran je bio tu pored nje, pa kako bi ona nako u euforiji (tu sam već izvalio otprilike koji je rad) skočila na stoče on bi je svlačio dole i držao je da ne padne, i tu je već počela nešto da viče ali nisam mogao da razaznam šta, i dalje mi je sve to izgledalo isuviše bezazleno, jer ipak se radi o majci dvoje skoro pa skroz velike dece, a i kontam ako je malo popila zna gde je prag zajebancije. Zatim je nastavila o LJUBAVI a kako priča o ljubavi mene obavezno smori i ugnjavi nisam mogao da odolim a da joj ne uzvratim sa pričom o dve strane medalje, i kako ljubav nikako ne ide bez mržnje, ma bre standardna ona priča, svi je znamo, da ne smaram. E tu se već nešto prelomilo u njoj, bukvalno kao da sam mogao da čujem zvuk KVRC kako je odzvanjao dnevnom sobom.

Na keca je zapenila, i nogom iz sve snage odozgore nagazila po stočetu s namerom da ga slomi. Srećom stoče nije prslo al' su sve čaše i sitan inventar popadali al' je taj jaran uspeo da je obuzda nekako da ne nastavi da lomi, te je dovatila praznu flašu piva i gađala jedno pola metra iznad moje glave. Kako je flaša proletela očekivao sam da ću da čujem zvuk lomljave dok udara o zid ali je to izostalo, pa sam kontao da je to više demonstrativno bacila, jer da je htela sa 2 metra je mogla da me pogodi u glavu, da me odvali - ako joj je to bio cilj uopšte, jer ja sam i dalje bio uveren da ona nema ništa protiv mene nego se jednostavno napila, a psihijatrijski je slučaj pa ne bi smela da pije, i onda je zbog toga prsla i jbga ne može da se iskontroliše. U svakom slučaju, ja sam joj prišao, zagrlio je jer se već i rasplakala, i rekao joj, ma daj bre šta ti je, šalio sam se to za mržnju, naravno da i ja verujem u ljubav ko i ti nego sam ti čisto dao kontra argument, mislio sam da oćeš da ćaskamo, nisam znao da si tolko ozbiljna što se toga tiče, i tu se ko fol smirila i otišla u drugu sobu gde je bila hrana.

Žurka se nastavila, sve regulare, ja uvatio tu neke gejmere, programere te ih pitao šta ima novo od igara a koje mene zanimaju i tako to, pa taman naišla i moja drugarica-cica te je priča otišla u skroz drugom smeru da sam skoro i zaboravio na moju LOVE-girl. Al' eto kurca, kako to obično biva, čim se ja opustim kreće obavezno KEOS A.D. Dakle kako smo sedeli opušteno zavaljeni u fotelje samo smo iz susedne sobe čuli lomljavu jednu, lomljavu drugu, lomljavu treću, kao da neko skida staklene posude sa stola gde je bila hrana i lupa ih o pod. Naravno da je odma' bilo jasno šta se dešava, ali opet, ja sam kontao tamo je bar 5-6 ljudi pa će je bar jedan drugar navatati da prestane. Ali jok, sedim, slušam i ne verujem, lupanje se nastavlja, 4, 5, 6, 7, e kad je došlo do 7 ja reko edokurca, jbte devojka ne lomi što je ološ razmaženi nego što ima zajebanu psihozu pojačanu alkoholom i loše joj je, ajde da to okončamo, šta sad - treba da slušam kako lomi ceo stan? Uđem u sobu, uhvatim je oko struka i odnesem je tu na neki dvosed pored, zagrlim je i krenem da je smirujem kako će sve biti OK, da to nije ništa strašno, da smo svi to prošli, kako sam i ja bio u Lazi, mislim, a šta drugo da joj pričam, pa nisam ja psihijatar pobogu? Džaba naravno, sedela je tu možda minut i počela opet da ustaje agresivno prepuna bese, znači onaj rad kad tačno osetiš da bes kipti iz nekoga. Šta ću jbga, stegnem je tu iz sve snage, jer je i ona dobila neku opako surovu snagu i zadržim je na dvosedu, ali u tom trenutku ulazi njen burazer u stan, bio da isprati neke ljude, i bukvalno je otima iz mojih ruku, i kao meni onako najbesnije BEŽŽŽI. Ja je normalno odma pustio, ipak joj to burazer, poznaje je od kad su deca bili, kontam srediće stvar. Kad on ladno krene da je izbacuje s gajbe, a ona se opire i to baš jako. I kad su bili kod ulaznih vrata ona se uvatila za neki nameštaj i ne možeš je isterati. Priletim, samo joj malo podignem noge da ne može da udara blok, kad ovaj opet meni BEŽŽŽI BRE i tu je istera i izađe za njom.

E tek tu mi ništa nije bilo jasno, ali po tonu kako mi se burazer aka slavljenik obratio skontam ja biće ovde belaja, jer ko zna šta je lik istripovao, nije ni bio gajbi tokom incidenta. I kažem curi, ovaj tvoj drugar slavljenik je u nekom gadnom gasu, nadam se da će da se iskulira napolju, a ona meni na to odgovara, ma OK je lik, istripovo si i poljubi me.

Ništa, ja se vratim, sednem u svoju fotelju, al' znam jbga te mentalne sklopove, ih, pa nisam ja džaba "koledž" učio. PhD-ro sam jbga. I samo vidiš uleće lik u sobu i pravo ka meni, vidno napaljen, sav se raširio, i krene mi agresorski kao - što si ti držao moju sestru, što joj nisi dao da ustane? I tek tu ja vidim prvi put na delu prednost čoveka koji možda jedini to veče nije bio na alkoholu, dakle kristalno čist um. Ustajem iz fotelje, da bi se uspostavila ta dominacija jer sam logično veći od njega i odmah potom instiktivno skidam naočare. Kako sam skinuo naočare, tu je već u principu sve bilo gotovo, jer lik me odma pitao onako zbunjeno - a što ih skidaš? Dakle zbun ali i podsvesna spoznaja da ću odgovoriti na bilo kakvu vrstu napada, dakle nema šanse da me neko zabode i slomi ih (ih, pa znaš bre kolko danas koštaju OK naočare?) ili još gore da mi sjebe oko iz nehata. I tu kad sam usto da sam bio pijan udario bih ga sigurno i napravio sranje, jer tako je nastupio, skroz agresivno i besno, dakle bilo gde drugde i u drugačijim okolnostima da se to desilo pala bi pegla na keca, ali pošto sam skontao donekle koja je heavy priča, samo sam mu rekao, polako brate, nisi skapirao, držao sam je da ne lomi, evo pitaj ljude, i zatim ga je navatala riba i ortaci i sve mu objasnili i to je bio kraj svake dalje priče, te je onda prišao i skroz korektno se izvinio, ja reko ma nema frke, znam ja vrlo dobro šta su psihijatrijske bolesti, jedino nisi trebao da joj daš da pije ako si je već doveo na rođendan, jer to je smrt za mozak, i to je bilo to.

Da zaključim, kad se sve smirilo otišao sam tamo do stola gde je sve bilo izlomljeno i pitao te njegove ortake a koji znaju i nju, kako su joj uopšte dozvolili da bilo šta slomi a ne da lomi do u beskonačno, sve dok je bilo tanjira na astalu, i zipa šta su mi odgovorili - Nismo mogli da joj priđemo od srče. Ma zakuni se, od srče nisi mogao da skloniš curu od 60 kila? A ja sam šta? Hodač po staklu i vatri? Ma bre pičketine jedne, jebem ti takve ljude i ceo ljudski rod baš, i posle kao teorija "humanity is the devil" nije tačna? Majkupičku, tačno bi pustili devojku da nastrada. Obožavam te likove koji se namazano nikad ni u šta ne mešaju, jajare...