Evo konačno nečega na šta sam dugo, dugo čekao. Dakle, ovo je nešto specijalno za sve vas koji ste uprkos svemu ostali verni dokumentarcima, filmovima i svim ostalim skrajnutim materijalima koje sam 7 godina gomilao na Abraxas 365 blogu. Jebote, sad kad se setim, bogami bilo je baš dojaja mnogo ekipe koja je pratila blog onomad, a posebno tamo 2009-2010. godine, ali jbga. Što zbog mog smora i neaktivnosti, što zbog ukidanja megauploada od strane dušmana, a verovatno najviše zbog zasićenja i to s obe strane, knjiga je u ovih poslednjih par godina iz skroz realnih razloga spala na 2-3 slova. Dakle samo hardcore skupina je ostala na liniji, a i brate internet se razgranao, sad ima takvih sranja na gomile po svuda, dok je onomad to bukvalno bila bre eksluziva u regionu i šire. Ih, samo kad se setim tih mejlova iz Kolumbije, Meksika i cele Južne Amerike, pa onda Tajlanda, Koreje i full dalekog istoka, i tako nekih skroz suludih lokacija, pa ja znači nisam verovao da su ljudi bili tolko željni takvih sadržaja a da im pre mene to niko nije ponudio na takav način.
Naravno, bilo je tu i brdo hipstera, posebno iz Srbije i Hrvatske, koji su načuli da je to postalo kul pa su navalili ko nezdravi, ali realno i to je deo te publike, jer ko što sam već pisao, sve što je navodno NOVO sa sobom nosi taj zajeban balast koji traje taman tolko kolko je priča kul i in. Čim to izađe iz mode tačno sam po mejlovima a i ovde u inboxu video kako su ljudi lagano nestajali, iz fazona svako čudo za tri dana. Ali ne krivim nikoga, niti bilo koga prozivam, jedino mi je žao što su me napustili neki ljudi s kojima sam se godinama redovno dopisivao. Mada ne treba zaboraviti tu i onaj čuveni faktor "odrastanja", osnivanja porodice ili pak okončanja puberteta, pa samim tim logično i novih interesovanja, tipa do juče sam gledao surove dokumentarce i tripovo se na ekstremizam, a od danas guram kolica i konačno sam sredio svoj život. Poštujem...
No dobro, šta je bilo bilo je, idemo dalje pa dokle stignemo. Nažalost više nemam načina da aploadujem neki dokumentarac kojim bi privukao možda deo te ekipe nazad, al' zato mogu da preporučim, a bogami i da napišem neki dobar tekst. Mada iskreno više mi se isplati da taj tekst objavim na fejsu jer realno više će ga ljudi pročitati nego da ga kačim na blog pa da ga skoro pa niko ne izvali. Ali o tome smo već govorili naširoko kako je fejs zapravo sa'ranio blogove i slične sajtove. Činjenica stoji da većina raje rađe voli da vidi šaljivu fotku i kratak komentar nego pola kilometra teksta, jer net se znači toliko ubrzao da ljudi više i nemaju vremena za ta čitanja i iščitavanja, ali naravno ne svi, pa samo iz tog razloga i pišem ove redove ovako. Dakle, ovo nikako nije komercijalna priča ali to od starta nije ni trebala da bude. Ovo je margina i ostaće margina do kraja jer ja to volim, jer mene to zanima, a sve ostalo zna se gde može da se nađe. Znači pisaću dok budem imao 50-ak ljudi koji će to da čitaju, a kad i to bude riknulo onda ću da se prepustim isključivo gledanju i kraj priče, svi zadovoljni.
E sad, šta sam zapravo hteo da kažem ovim. Ova serija čiji naslov vidite gore i koja je imala 3 sezone, je prva objedinila sve ono čemu sam ja težio kroz te "svoje" dokumentarce, tekstove i filmove. Znači ekstremizam, fanatizam, kultovi, sekte, manipulacije, psihotični lideri, bodenje noževima, serijske ubice, nasilje svih vrsta, bdsm, tabu, hardkor psihijatrijska oboljenja, psihopatija i sociopatija, terorizam, zlostavljanje dece, incest, odsustvo morala i sve ono što zapravo predstavlja moje tumačenje koncepta Abraxas, jer meni to nije nikakav gnostički Bog ko što su možda neki pomišljali, no način razmišljanja, stav, ili što neko reče, PUNK nije muzika, punk je attitude. Vaistinu. E, isto tako ova priča sa Abraxasom, to je pre svega preispitivanje sebe, preispitivanje svih tih moralnih vrednosti koje nas voze kroz život, dakle dal' uopšte moral postoji ili nam je nametnut od strane judeo-hrišćanske civilizacije, dal' je život lep a smrt skroz loša, dal' smo mi slobodan i srećni il' smo zapravo žešće smoreni i ubiveni a foliramo se i kezimo da bi tamo nekom pokazali da nam je kao OK? Ne znam kolko me ko sad konta, ali hoću da kažem da je cilj okrenuti sve naglavce, pokazati samilost i prema onom najgorem ubici (sympathy for the devil), pokušati iznaći razlog i opravdanje za ta dela za koja navodno ne postoji nikakvo opravdanje i za koja bi tog čoveka većina osudila na smrt na keca, jer najlakše je osuditi nekoga onako usput, površno, a najteže razumeti, jer možda zaista postoji neki razlog koji mi iz ove naše sužene percepcije ne možemo da pojmimo.
Vodimo brz život, ko bre ima vremena da stane i da izistinski razmisli o bilo čemu? Evo vam primer Aghori sveštenika u Indiji, oni jedu ostatke spaljenih ljudskih leševe kraj reka, i svaki Srbin-domaćin će to na keca osuditi iz fazona - ma treba ih pobiti, to je odvratno, to nije hrišćanski, to je ovo, to je ono, a ako bi bar na pola sata stao i pročitao ili pogledao o tome, shvatio bi da ti ljudi ne rade ništa loše, da su zapravo skroz isti kao i mi. Isto važi i za ubijanje. Kao nije OK ubiti čoveka iz osvete ali u ratu je to herojski čin, a kad malo bolje razmisliš ti si brate ubio pa si ubio, a to što ćeš za ovo da dobiješ orden a za ovo drugo da robijaš to veze s vezom nema. Ubistvo je ubistvo.
Evo, zamislite da vam se neko ono baš usere u život totalno, osakati vas, uništi vas totalno iz npr. zlobe, ljubomore ili bilo kog drugog razloga, i sad vi kao stanete i razmišljate šta mi je činiti, pa tako odlučite da ga tužite državi, pa ga ovi navataju i dobije kaznu lupam 10 godina. Odsluži on fino tu kaznu, izađe i kulira, nastavi sa životom. Jel' vam se, al' sad najiskrenije, dopada ovakav scenario? Meni vala skroz ne, jer šta ja imam od toga što ovaj sedi u zatvoru? Nemam ama baš ništa. Stoga bi ja takvim osobama rađe smestio metak u potiljak, ali baš s leđa u potiljak, dakle klasično smaknuće (ništa lično), ili im uzvratio duplo po rodbinskoj liniji. E sad, neko će reći - nećeš valjda udariti na nevine?!...a ja odgovaram: pa braćo zar stvarno mislite da na ovoj planeti ima nevinih? Zar zaista verujete u te bajke o "nejači"? Pa bre ono dete u utrobi majke je već krivo samim tim što nosi GENETSKI MATERIJAL dušmanina, dakle ako se ta beba rodi on je bre skroz uspeo u svom životu jer njegovi geni putuju dalje, uostalom to dete će da poraste, a ja npr. to ne želim. Znači hoću da ga zatrem, da ga nema. Dal' iko ovde može to da skonta i da razume ovakvu moju želju za osvetom, i dal' mislite da je osveta najnormalnija ljudska rabota kojom se svi zapravo bavimo, ili je pak skroz loša i da je bolje hrišćanski praštati? Ja kažem DA, ponekad zaista treba praštati...ali brate samo ponekad, samo ponekad...
Dakle, pogledajte ovu seriju ako već niste, car Kevin Bejkon igra glavnu ulogu, tako da eto, realno nema jače preporuke!
9 comments:
Samo cepaj jabo fejs jebo modu...
ja sam se navuko poodavno na blog tako da brate pisi bukvalno sta oces, ja cu citati do kraja realno, i da ustanes ujutru i onako smoren ispritiskas (ili se to bese pise izpritiskas?) po tastaturi 30 nasumicnih tastera, i to postujes, i tako svaki dan godinama ili bukvalno sta god, ja mislim da bih citao jer navikao sam na blog, stoji mi u bukmarkovima jos od 2009e il 10e, ali mnogo volim kad dodje ovakav jedan blast from the ludacke past od teksta, i pojavno se nadam da je ovo comeback nekakav sto se tice pisanja u tom stilu, mada realno gotovo uvek ti provuces kroz tekst malo toga, no kao sto rekoh, pisi sta god oces, jer naravno nije ni na kome da to odredi sem tebe. Dugacak komentar sam napisao aj uzdravlje (sickness)
Kao stari čitalac i verni čitalac bloga, uglavnom kapiram tvoj fazon, samo mi sad nije jasan ovaj pasus o nevinima. Znam da si parafrazirao lika iz "Proklete Avlije":
" Neka mi samo niko ne kaze za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer
ovde nema nevinih. Niko ovde nije slucajno. Je li presao prag
ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nesto, pa ma to bilo u
snu. Ako nista drugo, majka mu je, kad ga je nosila, pomislila
nesto rdjavo. Svaki, dabogme, kaze da nije kriv, ali za toliko
godina koliko sam ovde, ja jos nisam nasao da je neko bez razloga
i bez neke krivice doveden. Ko ovde dodje, taj je kriv, ili se
makar ocesao o krivca. Phi! Pustio sam ih dosta, i po naredbi i
na svoju odgovornost, da. Ali kriv je svaki. Ovde nevinog coveka
nema. Ali ima ih na hiljade krivih koji nisu ovde i nikad nece
ni doci, jer kad bi svi krivi dospeli ovamo, ova bi Avlija
morala biti od mora do mora. Ja ljude znam, krivi su svi, samo
nije svakome pisano da ovde hleb jede."
Ali mi nije jasno gde nađe da citiraš baš upravnika zatvora, obzirom da se kroz sve tvoje tekstove provlači taj animozitet prema uniformisanim licima i "figurama autoriteta". Da nisi ti to latentni pandur u duši, kao što su klerofašisti uglavnom latentni gejevi? :)
Hehe, skroz zanimljivo pitanje. Ali nažalost omašio si, jer ovo o nevinima nisam parafrazirao iz "Proklete Avlije". Verovo ti meni ili ne, ja sam taj roman čitao samo jednom i to u srednjoj školi u okviru lektire i nikad više, tako da sve i da oću nema šanse da se setim šta je govorio tamo neki pub. Uostalom ako pratiš blog kako kažeš valjda znaš da i nisam baš neki fan Andrića, čak naprotiv, mislim da je naš najbolji pisac ubedljivo Branko Ćopić, ali da je Andrić bio privilegovan jer su ga gurali i predratni i posleratni režimi, znači nije im on bio dobar samo zbog Nobelove nagrade nego zbog toga što je bio zentara u duši, dakle ćutao je i bio skroz lojalan ko god da je bio na vlasti. Zato ga ne volim, i pročitao sam samo 3 njegova romana, od kojih mi je mnogo bolji "Prokleta Avlija" nego "Na Drini ćuprija" jer sam se baš smorio čitajući to oko mosta, dok mi je Avlija baš legla jer se odvija u hardkor zatvoru, hehe.
Dakle, ovo nema veze s Andrićem, ovo je neki moj trip koji je povezan sa Carl Panzramom, jer on je imao te citate, kako čoveka možeš promeniti samo ako ga ubiješ, jer ljudi se ne menjaju, i kako je osveta skroz legitimna stvar pa samim tim i ubistvo bez obzira na rasu, pol i godine ili bilo šta.
A ovo latentni pandur u duši, pa mislim da smo svi mi latentni pubovi, da je svako u datim okolnostima spreman da bije, maltretira, zlostavlja, muči, ponižava itd. Uostalom ja se ložim poodavno na onaj FBI centar u Kvantiku, gde ima ta ekipa koja profiliše i juri serijske ubice. Meni bi to npr. bio vrh da se time bavim. Ima i ovde kod nas "policijska akademija" gde uče forenziku i tako te predmete vezane za kriminalistiku, ali serijske ubice i masovne su skroz zapostavili, jer kao toga kod nas nema ili ima ali slabo, tako da se bave samo ovim tradicionalnim srpskim ubistvima među prijateljima, komšijama i rodbinom, a meni je to smor. Tako da nema šanse da bi probavao da upišem tu školu, ali zato da sam npr. rođen u SAD definitivno bi pokušao da se uguram na FBI akademiju. Doduše verovatno me ne bi primili zbog psihološkog il' kog već testa, ali mene i dalje to zanima i uvek ću to pratiti i apdejtovati. Dakle što se mene tiče nije greh biti pandur za krvne delikte i sliovanja, dok naravno ovi za gudru i naravno žandarmerija i prašinari su mi dno.
Ovo za prokletu avliju mi se učinilo jer si i ti spomenuo nerođeno dete u materici, mada se taj motiv provlači kroz razna štiva. Inače, tek posle sam se setio jednog pisanija na staroj tribini, kada si ti pričao kakav tretman po tvom mišljenju zaslužuju pripadnici dinastije Milošević, Karić, ili neke druge od tih govnarskih okota koji su nam se svima usrali u mladost. Neki od dežurnih pravoslavaca ti je rekao nešto u fazonu "pa nemoj decu", na šta si mu ti replicirao "ŠTA BRE NEMOJ DECU". A ovo za latentnog pandura sam napisao zbog jednog tvog teksta u kom si napisao kako su u nekom klabingu deca pomislila za tebe da si četvrtak u civilu, pa su brže bolje uništila razne praškove metodom insuflacije. Dok sam to čitao, delovalo mi je da si se u tim trenucima osećao baš samo(za)dovoljno, pa reko možda vidiš sebe u ulozi pokvarenog otimača zabavnih supstanci, kao u onoj pesmi Prtija i Mono(ij)a "Udri ga kolega".
To da, definitino bi voleo da otimam gudru razmaženim klincima buržujima i da je sam zlorabim. :)
Nevezano od Prvog Anonimusa (nikad ne znam oćel gugl da prihvati moj login il ne:), ja bi samo ovo:
Abraxase, ima ljudi koji prate tvoj "rad" maltene od samog početka, i u međuvremenu su i dobili i ženu i djecu, "porodicu", i bukvalno svaki dan (bukvalno brate, ne pretjerujem ovdje, samo iznosim činjenice:) odu na tvoj blog da vide imal išta (ovdje ubacujem BH priču, jer znam da ti nije strana), jer im to treba.
Hoću li ja da upoznam Bojana? Oću, kako neću, i pivo i ćevape da poderem s njim, al treba mi (i svima nama koji kontamo ovo što kucam) i Abraxas, itekako mi treba.
Pozdrav od čovjeka koji 5 godina gura dječija kolica, i 6 godina ide svakodnevno na abraxas365dokumentarci.blogspot.com.
Njegoš Šumatić
Car si!!! Bio i ostao :)
https://en.wikipedia.org/wiki/Backpacker_murders#Self-mutilation_in_jail
Post a Comment