Director:
Branko Radakovic
Sticajem suludih okolnosti sinoć sam konačno imao priliku da pogledam dugo očekivani dokumentarac "Limunovo Drvo", u režiji jednog od retkih srpskih dokumentarista, Branka Radakovića, čiji rad pratim od 2010. kada sam pogledao njegov zaista odličan film "Glas Božiji u narodu" a čiji rivju takođe možete pročitati na ovom blogu.
Dokumentarac o beogradskom bendu "Limunovo Drvo" u kome su svirali Milan Mladenović i Dragomir Mihailović Gagi nikako nije film koji će vas kupiti svojom montažom, kamerom, fotografijom i tako tim "tehnikalijama", jer to na prvom mestu nije komercijalan film. Dakle, radi se o D.I.Y. pa može se slobodno reći punk ostvarenju, gde će vas mnogo više oduševiti fanatizam autora i sama tema filma nego "upeglanost" kakvu smo inače navikli da gledamo po domaćim dokumentarcima koji se bave kultnim bendovima poput onog skupog i izvikanog o EKV-u u režiji Dušana Vesića ("Kao da je bilo nekad").
Za razliku od svih tih proslavljenih filmova ovaj je rađen skroz d.i.y. sa ultra oskudnim budžetom, čisto da se pokriju najosnovniji troškovi, ali zato sa neverovatnim entuzijazmom koji me neodoljivo podseća na one sulude rane radove Wernera Herzoga, pa se tako savršeno uklapa u priču podatak da je Branko ceo film snimio pozajmljenom kamerom i da je sve to trajalo čitave 2 godine. Dakle, čitavu ovu akciju uključujući i scenario je izveo jedan čovek solo i za to je zaslužio samo full respect od mene, jer svi ostali akcijaši u Srbiji zbrzaju te dokumentarce za par meseci, a što je naravno posledica neozbiljnog shvatanja i odnosa prema dokumentarnom filmu u Srba, pa su stoga dokumentarci skroz nepravedno marginalizovani u korist igranih filmova i pored toga što se u poslednjih 15 godina pokazalo da je domaća kinematografija skroz prsla. Naime, snimljeno je zaista krdo filmova a samo za dva do tri može da se kaže da su zaista dobri, dok su svi ostali blago rečeno blam i bezveze bačene državne pare.
Znači, ovo definitivno nije običan film, niti je priča o korenima EKV-a ili novog talasa. "Limunovo Drvo" nam rađe daje uvid kako bi zapravo izgledao dokumentarac Sonje Savić o "Šarlo Akrobati" da joj percepcija nije bila iskidana surovim autodestruktivnim načinom života. Ovaj film takođe nećete gledati da bi se divili montaži ili fotografiji, jer to nikad nije ni bio Brankov fazon. Dakle, ovaj rad se gleda na prvom mestu zbog neverovatne količine informacija iz prve ruke, zatim raritetnih audio snimaka i fotografija benda, i naravno svedočenja jako bitnih pojedinaca sa domaće alternativne muzičke scene o jednom naizgled skroz zaboravljenom bendu s kraja 70-ih. I ovde se tačno čuje kolko je zvuk benda uticao na pank scenu iako ga svi svrstavaju u neku vrstu hard-roka, jer sve one pesme za koje sam ranije mislio da su tipične Kojine umotvorine, sad se ispostavilo da su zapravo Milanove, iako je vladalo mišljenje da je Koja bio isključivo vezan za taj "BES" u Šarlo Akrobati, a Milan više za eksperimentisanje i "BOL". Najbolji primer za ovu moju tvrdnju je surova stvar "Oko moje glave" sa kultne kompilacije "Paket Aranžman", za koju sam ranije bio ubeđen da je Kojina muzika na Milanov tekst.
- Koja i autor Branko Radaković -
Naravno, ima film i svojih "mana", jer već sam čuo kako neki dovode u pitanje relevantnost pojedinih ljudi koji se pojavljuju. I zaista, mogu vas privatno nervirati određene face, kao što mnoge nervira npr. Pajkić i tako neki novinari i kritičari, ali priča je takva pa je takva i tu nema prevare. Jer što bi toliki ljudi hvalili tamo neki klinački bend samo zato što je u njemu svirao Milan? OK, aj da kažemo i da postoje određeni pojedinci koji bi se ponašali tako slepo idolopoklonički, ali sam zato na drugu stranu 101% siguran da Koja nema šanse da bi tome podlegao, tako da Koja u neku ruku solo overava autentičnost cele ove priče, a da uopšte i ne slušamo šta pričaju drugi prepoznatljivi likovi iz tog perioda poput Švabe i Gileta.
- izvalite Koju u publici :) -
Najzanimljivija je svakako priča preživelih članova benda i tu autoru zaista skidam kapu jer je uspeo da ih navata bukvalno s koca i konopca, tako da svako ko drži do sebe, ko zaista voli taj domaću zvuk 80-ih, jednostavno mora pogledati ovaj film, jer bez "Limunovog Drveta" ne bi bilo ni Šarla, ni EKV-a, a može se slobodno reći ni "Discipline" tj. suštinske kičme čitave beogradske scene 80-ih.
Inače, kolko sam informisan, film je za sada u Srbiji imao samo dve projekcije i to u Zaječaru (u okviru "Gitarijade") i u Somboru, a kako čujem ovih dana su održane i čak tri krcate projekcije u Zagrebu gde je iznenađujuće dobro prihvaćen, tako da bi neko mogao skroz opušteno da zaključi da se istorija ponavlja, jer početkom 80-ih po nekim svedočenjima beogradski novotalasni bendovi su daleko bolje prolazili u Zagrebu nego u Beogradu, i obratno.
Naravno mnogi će se zapitati kako to da film nije premijerno prikazan u Beogradu, jer ipak se radi o prvenstveno beogradskom bendu, pa sam logično postavio pitanje autoru o čemu se tu zapravo radi i evo šta mi je napisao:
"Mnogi bi po navici film odmah da pogledaju na internetu, ali zar nije bolje da ga prvo vide u bioskopu? Naravno, za one koji nisu u mogućnosti biće ga i na netu jer to je neizbežno, ali tek kada obiđe sve bioskopske sale i festivale. Red bi bio da se ispoštuje prirodna procedura jednog dela, pogotovo zato što ga niko sem samog autora nije finansirao. Upravo iz tog razloga ne mogu da ga pustim tek tako, jer bilo bi lepo da snimim još neki film posle ovoga, ali to nikako neću moći ukoliko svi drugi osim mene budu uzeli kintu. A što se tiče beogradske projekcije, verovali ili ne, za sad me još niko nije zvao ni na jedan festival, što naravno ne znači da neće u budućnosti, samo treba imati malo strpljenja."
Znači, čekamo vas... :)
IMDB
"Priča o kultnoj muzičkoj grupi "Limunovo drvo" koju su 1977. godine osnovali u Beogradu Milan Mladenović, Milan Stefanović i Dragomir Mihailović, a koja se raspala 1980. godine. Dvojica, danas živih, osnivača benda i njihovi prijatelji sa kojima su sarađivali, prisećaju se tog kreativnog razdoblja. Iako nisu objavili nijedan album, kroz svedočenja mnogobrojnih poznatih novinara, ličnosti iz sveta rok muzike i umetnosti, razotkriva se zbog čega je "Limunovo drvo" jedan od najvažnijih srpskih muzičkih sastava. Sve to, potkrepljeno je i unikatnim snimcima sa njihova dva koncerta (jedan je iz 1978. a drugi iz 1979. godine) na kojima se jasno čuje neponovljiva energija i originalni autorski pečat."
Učestvuju: Nebojša Pajkić, Milutin Petrović, Branimir Lokner, Srđan Gojković, Dušan Kojić, Momčilo Rajin, Zoran Lesendrić, Ljubomir Jovanović, Petar Janjatović, Zoran Radomirović, Dragomir Mihailović, Dubravka Marković, Miroslav Dukić, Vladimir Janković, Dušan Vesić, Sandra Rančić, Milan Stefanović, Jadranka Janković, Ivan Ivačković, Aleksandar Žikić, Dragan Ambrozić, Ivana Kronja
3 comments:
Danas sam saznao da će biti projekcija u Novom Sadu u Fabrici 5 oktobra, strava
Gledao sam njegov dokumentarac "Bilo jednom u Paracinu". Po filmu je najbitnija pojava tog kraja Srbije sam autor, koji jedini i prica o toj grupi (zovu se Arnjus ili nesto tako, poeticno). Sve izgleda kao da je izasao iz pesme Psihomodo popa "Ja volim samo sebe".
Pošto ste u mogućnosti da kontaktirate autora, možete li da ga pitate šta je sa njegovim filmom "Lokacija" iz 2014, tj. hoće li se taj film prikazivati negde, okačiti na net? Jeste li ga vi pogledali?
Hvala unapred!
Post a Comment