Tuesday, February 23, 2016

Svi koncerti koje sam pohodio 1991-1994


01. EKV – Avala fest - leto '91
02. YU Grupa – Avala fest – '91
03. Leb i sol – Sava centar – 26.03.1992.
04. Rimtutituki – Trg Republike – 30.04.1992
05. Dža ili bu + Direktori – SKC – 22.05.1992.
06. Obojeni program – KST – 01.08.1992.
07. Overdose – KST – 22.08.1992.
08. P.M.S. + URGH! – KST – 17.10.1992.
09. Overdose – Bunker (Dom omladine) – 24.10.1992.
10. Dža ili bu + Direktori + Overdose – KST – 31.10.1992.
11. SMF + Atheist Rap + Direktori + GBB + Ex-Cess – Dom Omladine – 25.11.1992.
12. Ex-Cess – KST – 28.11.1992.
13. Dža ili bu + Znojavi Kvorum – KST – 26.12.1992.
14. Smart Eggs + Šaht + Kerozin + Renal Tunefy + Prime Cut – Bunker – 02.01.1993.
15. Hands in ashes + URGH! – Bunker – 09.01.1993.
16. Bloodbath + Demoniac + Necrophobia – Dom Omladine – 16.01.1993.
17. Stand Point – Bunker – 23.01.1993.
18. Dža ili bu – Bunker – 30.01.1993.
19. URGH! – Bunker – 13.02.1993.
20. P.M.S. + Hands in Ashes – Bunker - 27.02.1993.
21. Acroholia + Consume – Bunker – 05.03.1993.
22. Deca loših muzičara + Nosorog – Dom omladine – 12.03.1993.
23. E.H.E. + P.M.S. – Bunker – 13.03.1993.
24. Direktori + URGH! + Dža ili bu – SKC – 13.03.1993.
25. Brainstorm – Bunker – 27.03.1993.
26. Renal Tunefy + Consume - Bunker - 03.04.1993.
27. Overdose – KST – 10.04.1993.
28. Hands in ashes + Daydream + Stand Point – Bunker – 17.04.1993.
29. Dead Ideas + SMF – Dom Omladine – 23.04.1993.
30. Spiteful – Bunker – 01.05.1993.
31. Definite Choice – Bunker – 08.05.1993.
32. Zabranjeno Pušenje – Dom Omladine – 08.05.1993.
33. Smart Eggs – Bunker – 14.05.1993.
34. Intermusic festival: Životinje + Destilacija mozga + Definite Choice + E.H.E. + Acroholia + Pogibija – Bunker – 11.06.1993.35. Finale POK-a: Dead Ideas + 28x16x17 + Groovy Chickadee + Kristali + Džo i Jarboli + Bemvejci – Tašmajdan – 03.07.1993.
36. Tri debela praseta + Kerozin + Hands in ashes + Malfunction – Bunker – 02.10.1993.
37. Scaffold + Mindsnare – Bunker – 03.10.1993.
38. P.M.S. + Mushrooms – Bunker – 23.10.1993.
39. Brainstorm + KKB – Bunker – 13.11.1993.
40. Bakunjisti (Hardway) – Bunker – 21.11.1993.
41. Groovy Chickadee + Wild pigs & horses – Bunker – 27.11.1993.
42. Brainstorm + Scaffold + Purgatory – Prostor – 23.12.1993.
43. Životinje + Provokacija – Božidarac – 22.01.1994.
44. Dead Ideas – KST - 22.01.1994.
45. K.B.O. – KST – 26.02.1994.
46. Brži Bendovi Srbije: Svarog + Groovy Chickadee + Definite Choice + Hands in Ashes – SKC – 25.03.1994.
47. Nityananda – Sava Centar – 18.04.1994.
48. Kontejner A.D. + Provokacija – Božidarac – 29.04.1994.
49. Zion Band – SKC – 11.05.1994.
50. Zabranjeno Pušenje – Bašta SKC – 17.06.1994.
51. Definite Choice + Bad Taste – KST – 18.06.1994.
52. Dead Ideas - Bašta SKC – 20.06.1994.
53. URGH! + Achtung Dichtung – Bašta KST - 16.07.1994.
54. K.B.O. – Akademija – 20.07.1994.
55. Stonewall + Stand Point + Malfunction + Bad Taste – Bašta KST – 20.08.1994.
56. Dead Ideas + Hitman – KST – 08.10.1994.
57. Ritam Nereda + Životinje – KST – 12.11.1994.
58. Stonewall + Stand Point – KST – 19.11.1994.

Sunday, February 21, 2016

Deicide ‎- Deicide (1990)


Omiljena stvar mi je "Carnage In The Temple Of The Damned". Na početku pesme može da se čuje deo notorious govora Jim Jonesa iz Gvajane 1978. u kom poziva 900 svojih sledbenika da popiju cijanid i tako izvrše najveće masovno samoubistvo ikad počinjeno. Ovu kazetu mi je Spale poklonio za rođendan još kad smo đeca bili.

01. Lunatic Of God's Creation
02. Sacrificial Suicide
03. Oblivious To Evil
04. Dead By Dawn
05. Blaspherereion
06. Deicide
07. Carnage In The Temple Of The Damned
08. Mephistopheles
09. Day Of Darkness
10. Crucifixation



Friday, February 19, 2016

NATO i Sveti Gral na Straževici


Mislite da je NATO slučajno bombardovao Straževicu i po 2 puta dnevno čitavih 78 dana te 1999. godine? Evo konačno i konkretnog objašnjenja zašto su to radili, jer ja sam to svakodnevno gledao svojim očima sa prozora al' sam do sad jbga bio prinuđen da ćutim. Naime, potraga za Svetim Gralom na toj lokaciji datira još od rimskog carstva, jer su se Marija Magdalena i Juda Iskariotski sa svojim sledbenicima u bekstvu od Rimljana naselili na lokaciji koja se danas naziva Resnik, te su Gral za svaki slučaj zakopali na Straževici jer im je delovala ko vukojebina na koju niko neće posumnjati. Ali avaj, sa sviju strana nagrnuše lovci na gral i prva iskopavanja počeše već 69. godine AC. Doduše čak ni Ameri svojim tomahavcima nisu uspeli dovoljno duboko da probiju u te stene jer se Gral nalazi na dubini od 365 metara a stiglo se tek do 108-og. Pa im tako ni ona bomba od 2 tone nije pomogla jer te stene nisu bilo koje stene, no zna se kakve, da vam sad ne otkrivam baš sve jbga. Tako da sam ja u neku ruku zavetovan od mojih pra-pra-predaka (ancient ones) da nadgledam ovo arheološko nalazište ako ko dalekobilo iznova krene da ruje i da skrnavi to sveto mesto, jer mnogi su to već pokušali, i Turci i Austrougari i Hitler i ko sve ne...al' Srbin pobedio. Za sad je stanje redovno tako da je opušteno. Mir božiji.

Thursday, February 18, 2016

Mesečni troškovi


Verovali ili ne al' ovo su moji sveukupni mesečni troškovi. I posle pojedinci još kenjaju kako u Srbiji ne može da se preživi od 200 evra mesečno. Lažu barabe, jer evo ja sam vam živi primer. Šta sve neće da izmisle samo da bi nagrdili našeg velikog vođu Vučića. :(

01. hrana - 3000 din
02. mleko - 400 din
03. step sok - 750 din
04. hleb - 950 din
05. voće - 1500
06. INTERNET - 2000
07. LEKOVI - 2100
08. komunalije - 500
09. mačka - 1450
10. duvan - 3000
11. provođenje - do 500 din max

UKUPNO: 12.550 dinara tj. 102 evra

Ludilo ‎- Kill' Je Moj (1989)


01. Escape Somewhere
02. Hard Core
03. Egoista



Wednesday, February 17, 2016

Ludilo ‎- Čoban tjera monstrume (1990)


Čast mi je predstaviti vam legendarni tuzlanski HC thrash metal bend LUDILO (Lud'lo iz Tuzle) :)

01. Terror Piva
02. Krvava Jebačina
03. Požuda
04. Egoista
05. Daj Seko Daj
06. Escape
07. Nigdje Me Nema
08. Hard Core
09. Još Luđe
10. Vručina
11. Još Luđe (Live)
12. Egoista (Live)
13. Iron Fist - Obrada



Tuesday, February 16, 2016

Child of Rage (1992)


Director:
Larry Peerce

"Rob and Jill Tyler adopt 2 children named Catherine and Eric. Eric is sweet, quiet and shy and Catherine is nice at times but has these terrible violent outbursts for no apparent reason. Catherine sticks the dog with needles until the dog bleeds. She smashes Eric's head on the basement floor, causing him to go to the emergency room and tries to stab her new adoptive father with a knife while he's sleeping. Jill and Rob try to find a doctor and they eventually find Dr. Rosemary Myers. She examines Catherine and find out that she was abused by her biological father and wants Catherine to overcome this rage. Dr. Myers, Jill, and Rob preform holding therapy for Catherine and at first it doesn't seem to work, but Catherine seems to become more at ease as the therapy progresses."

IMDB




Wednesday, February 10, 2016

Mahir i Aleksa: Samoubistva zbog vršnjačkog nasilja


Čuo sam za Mahirov i Aleksin slučaj, ispratio sam sve šta se dešavalo. Kad sam ja bio klinac, 80-ih, bilo je svakojakog nasilja u školama, al' se niko zbog toga nije ubijao, doduše internet je poslednjih godina dosta tome kumovao pa sad za tako neke "blamove" vrlo brzo sazna cela škola pa i kraj. Nekad si bar mogo pobeći kući a sad te i gajbi navataju preko fejsa. Mene ovo mnogo više podseća na ta maltretiranja i "kalupljenja" koja se dešavaju po zatvorima nego na školske zajebancije, al' izgleda da je takvo vreme došlo, vreme nasilja na svim poljima, a dosta toga se prenelo i sa navijačkih tribina, jer danas u osnovnim školama imaš već regrutovane članove nekih navijačkih grupa a o srednjim da ne pričamo, i uglavom ti klinci koji najviše maltretiraju druge su već snimljeni od strane ovih starijih "skauta", tako da ako si solo, i ako štrčiš naravno da će da te zaskoče.

Znači važi isto pravilo ko i po zatvorima, ako te ko cima pobiješ se pa makar dobio gadne batina i više te niko neće dirati, e sad ako nisi baš u stanju da se potučeš onda jbga trpiš pa ko ima jače živce. Bolje jednom dobiti batina nego godinu dana ići u školu sav psihički sjeban i u večitom strahu, al' fora je što u tim godinama nema ko da te savetuje, a i nemaš realno kome ni da se poveriš ako nemaš neku svoju ekipu iz kraja, a većina dece uopšte nije u tom fazonu. U vreme mog školovanja najveći nasilnici su bili metalci, oni su tukli i šabane i sve ostale, pa samim tim što sam i ja slušo metal imao sam prođu, al' danas da sam klinac ja bi se i te kako gnušao navijača, jer taj fazon sad svi furaju, a ja ne volim ko i svi, neki inat mi to ne da, pa bi sigurno mnogo više najebo nego što sam stradavao 80-ih. Al' dobro, ja sam bio spreman i da se potučem iako sam bio solo igrač u toj školskoj hijerarhiji, al' se zato odlično sećam mojih drugova iz razreda, npr. Safeta koga su maltretirali jer je musliman, pa Milivoja koga su ganjali jer je sa sela, i još par jarana, pa smo tako napravili našu outcast ekipu, i držali se zajedno, a posebno od 6. do 8. razreda, i tu nam već nisu mogli ništa, jedino ako se ko izdvoji iz našeg "krda" npr. na putu od škole ka kući, onda bi ga sačekali pa izotimali. Tad je otprilike počelo to skidanje patika i svega što ima neku vrednost.  Ja sam imao sreću što sam još tad bio najviši i najteži u razredu pa su mene zaobilazili, al' svi ovi sitniji su redovno najebavali.

Isto tako u gimnaziji, prvi razred IV bgd gimnazije, ja dolazim, duga kosa, Slayer majica, prilazi mi zna se ko: Krle alcz koji je tad išao u 3. razred i kao aj ti metalac da skupljaš po odeljenjima keš od klinaca za mene, i realno bi već tu najebo da se nisam izvadio na Vidikovac jer ga se sećam iz kraja, tako da su najebavali drugi. Bolje drugi nego ti - preslikan zatvorski fazon, ćutiš i gledaš svoju robiju, što bi se reklo u žargonu. Inače, Krle je tad šou pravio po školi, isto kao i po stadionima i po gradu, niko nije smeo ništa da mu kaže. Doduše tad su klinci već počeli da donose utoke u gimnaziju pa je i murija dolazila tako da je to sve bilo već viđeno i uglavnom si najebavao ako si bio prvi razred, jer već u drugom te niko ne bi cimao. Al' jbga, tad je važilo pravilo MIGHT MAKES RIGHT, a danas sam ja kontao da postoje ti školski policajci i da nema tolko maltretiranja, ali očigledno da nije baš tako.

Iskreno, ne bi voleo danas da sam dete i da idem u školu, zato se i čudim i u neku ruku divim svim svojim jaranima i poznanicima koji su skupili muda da prave decu u ovakvom društvu. Meni je to nezamislivo, jer se sećam kako je meni bilo i zaista nikad ne bi poželeo da se to i mom detetu dogodi. Ali opet, možda sam ja sve to malo preintezivno doživeo jer sam tako malo krivo nasađen, hipersenzitivan i šta sve ne, a ovoj realtivno normalnoj deci to možda tada i nije bilo tako, al' kako ja to da znam? Svako ima svoju percepciju i po njoj sudi, pa tako nešto što je meni bilo hardkor nekom je bilo ko dobar dan i obratno. Uglavnom, skroz saosećam sa svom tom slabijom decom, sa drugačijom, sa decom koja jednostavno ne mogu da se uklope, jer ako je onda, 80-ih i 90-ih to bio pakao, kako to danas izgleda bogteubio?

Friday, February 5, 2016

Metallica ‎- Master Of Puppets (1986)


Samo bih parafrazirao jednog mladog samoubicu sa Ceraka početkom 90-ih, nek mi na grobu svira Metallica...Sanitarium. Jebeš crni album.

01. Battery
02. Master Of Puppets
03. The Thing That Should Not Be
04. Welcome Home (Sanitarium)
05. Disposable Heroes
06. Leper Messiah
07. Orion
08. Damage, Inc.



Tuesday, February 2, 2016

Peter Mlakar: Govor na BGD koncertu Laibacha 1997.


Konačno sam uspeo da iskopam legendarni govor Petera Mlakara koji je održao na beogradskom koncertu u Hali Sportova 1997. posle izvođenja pesmice "Mars on river Drina":

"Dragi Srbi,
Želim da vas pitam: kako to da je Srbija tako mala? Kako to da je posle svega što je dala i kroz šta je prošla - ovako sićušna i mala? Pa to nije ni nalik onome što je zamišljao Sveti Sava. Gde je sad ta silna granica na Kupi? Šta se to dogodilo u ovim ružnim, nesretnim i zlim vremenima? Zašto su vas svi napustili, zašto ova krv i beda, prezir, muka i krivica? Zbog čega se na vas okomio čitav svet?

Dragi prijatelji, nesreća je došla jer vas je napustio Bog. Bog vas je napustio jer ste zaboravili na njega. Jer ste umesto njega, umesto istine, izabrali greh, jer ste umesto njega slavili lažnu svinju vlastitog naroda, vlastite moći. Jer ste umesto ljubavi tražili pravdu koje u ovom svetu nema. Ni za vas, ni za nas. Svi smo ljudi Cigani, kako reče pesnik, sudbinom prokleti.

Ali, ima nade i spasa. Ako smatrate ovakvo stanje kao kaznu, to samo podiže veru i moral. Ljudi koji su patili i pate zbog vas, opraštaju vam. Ali, pazite! Sveti duh koji spašava, nije vaš duh po svaku cenu. On će jednom postati i vaš Sotona, vaš konačni mrak. Govorio sam vam pre osam godina a vi me niste slušali, i sad vam ponovo kažem: Spas je u tome da priznate sopstvenu bedu, da se pokajete, da izbacite iz sebe mržnju, da svarite svinju sa ratničkog roštilja u ljubavnim sokovima. Spas je u tome da u ljubavi pronađete smisao. Spas je u spoznaji da je Bog večan, apsolutan, da je Bog Bog, a vrednost naroda prema njemu i užicima koje on pruža, jednaka je nuli. Samo ako prihvatite ovakve uslove i časno priznate poraz, imate šansu da pobedite, a Bog će opet stupiti na vašu stranu.

Ja vam to garantujem."


Ljubav u žuto-zelenoj boji


Bilo mi je devetnaest godina, kad sam je ne baš tolko slučajno primetio u masi. Po platou ispred filozofskog fakulteta pratio sam njen lik dok se gurala kroz euforične studente. Znao sam da sam je već ranije viđao, i to jako često, jer smo se istim autobusom svaki dan vraćali iz škole. Ona je silazila na Banovom Brdu a ja bi nastavljao dalje put južnih predgrađa. Plave kose, skroz na kratko ošišana, mršava i visoka, bila je i te kako upadljiva u krcatoj 23-ci, ali znam da me nije izvalila iako sam manijakalno zverao u nju. Dok je bus nastavljao dalje ka Vidikovcu gledao sam kroz prozor kako hitrim korakom silazi niz ulicu pored O.Š. Josif Pančić i vazda se pitao gde li živi. Trajalo je to tako par godina, zapravo svo vreme dok smo išli u srednju školu, ona u 3. beogradsku gimnaziju a ja u četvrtu. Čak se ispostavilo da smo i isto godište, ma sve se fino poklapalo, ali nikad nisam skupio hrabrost da joj priđem, tako da je sve ostalo na pogledima al' samo s moje strane, da niko ne vidi.

Uglavnom velika sam ja pička bio tih godina, nikad curama nisam prilazio već su isključivo one mene birale, tako da se ništa nisam pitao. Ali ovo je sad bio skroz novi set na početku 1997. godine, jer smo oboje bili brucoši a studentski protest je trajao već mesecima, tako da sam imao priliku svaki dan da je stalkujem i da usput smišljam plan napada, plan konačnog rešenja. Doduše, bio sam već s jednom curom sa Ceraka koju sam isto tako upoznao u toj masi, ali se to jako loše završilo pred novu godinu, pa sam bio skroz sjeban, sa lažnim obećanjem sebi da neću dozvoliti da mi se to ponovi. Uglavnom taj izvikani protest najmanje pamtim po nekakvim studentskim zahtevima i sranjima a najviše upravo po tim očijukanjima sa vaistinu prelepim devojkama koje su tad pohodile beogradski univerzitet. Tada sam još bio nevin što se alkohola tiče, ni pivo nisam popio, al' sam se zato satirao trodonima već jedno godinu dana u komadu, pa sam non-stop bio ko na spidu i u euforiji, što mi je i te kako pomoglo da izdržim te svakodnevne forsirne marševe koji su nekim danima tukli i po 10 kilometara ladno. Sad kad se toga setim uopšte mi nije dobro, prosto ne mogu da verujem da sam toliko pešačio ko manijak. Al' jbga, mladost ludost, pa još gas do daske u vidu hemije i to ti je to, nema dalje.

I tako, vrebao sam ja tu curu danima, i ku' ću, šta ću, odlučim jedared da joj priđem pa kud puklo da puklo. Naravno, tu opet uručujem zahvalnicu trodonima, jer bez njih nema šanse da bi to odradio. Snimim je s jaranicom na uglu kod Rektorata, dovatim neke pank fanzine što smo tada valjali i nogu pred nogu, bez ikakvog blama: Zdravo, ja sam Bojan, evo ti ovo pa ako te zanima daj mi adresu da ti pošaljem još tog sranja. I ladno mi riba da kućnu adresu. Ajme. I ja uvatim sutradan i napišem joj pismo, i ona mi odgovori posle nedelju dana, pa smo tako razmenili još 2-3 pisma dok se nisam osmelio da joj zatražim broj telefona. I onda je pozovem i nađemo se na Brdu, i u onom parkiću pored obdaništa se odma' smuvamo, a ja srećan ko malo dete, jer to mi je bio prvi put u životu da sam ja izabrao curu koja se baš meni sviđa i kao napravio taj prvi korak.

Tijana se zvala...pa i dan danas se valjda tako zove, mada trenutno živi valjda na relaciji Zagreb-Italija, jer joj je keva iz ZG-a, tako da je baš dugo nisam video, preko 10 godina. I tako ja sa Tijanom tih mesec dana kolko smo bili zajedno obiđem ceo moj svet. Išli smo zajedno u Kinoteku da gledamo ciklus filmova Dastina Hofmana, pa smo gledali Taksistu, pa me vodila kući u jedno genijalno potkrovlje kod 13. bgd gimnazije. Znači ja jaču sobu do tad video nisam, a sve krcato stripovima i knjigama, svi brojevi Dilana Doga i šta sve ne, pa je onda ona došla kod mene, pa izvalila da imam albume Gastona-Gaše, pa sam joj dao da ih nosi kući da čita, al' opet svo to vreme ni u najavli nije provalila da sam stalno bio na đonovima, pa mi to bilo jako čudno, jer ipak da parafraziram Moskrija - zenice su moje bile ko najmanje tačke, i to se izvaljivalo s kilometra. Tek pred kraj mi je priznala da i ona voli ponekad trodone, pa smo uzeli par puta zajedno, te se odavali grehu požude i razvrata. Inače ona je studirala vajanje na primenjenoj, pa me i to povrh svega očaralo i pokidalo.

Sve u svemu, tih mesec i kusur dana je meni bilo ko 6 meseci, jer sam tolko bio srećan i šta sve ne da evo i dan danas to pamtim kao die beste akciju života moga, iako je od tada prošlo 20-ak godina. A još sam tada svirao i u Unisonu pa smo išli i na par koncerata, ma kažem vam ful fulova kolko su to bila dobra vremena. Ceo grad smo imali pod nogama. I onda samo jedan dan dok smo pili čaj u staklencu ja popijem preko i epi-napad i devojka se logično istraumira i jbga, kraj priče, pobježe mi Tijana. To je bio jedini put da sam plakao zbog ribe. Još me ispratila do stanice, pošto me otkačila kod nje gajbi, a ja sav u suzama, ona gleda ne mož' da veruje šta se dešava. I tek par meseci kasnije sam skontao ko joj je ćale, iako mi je često pričala o njemu misleći da ja to uveliko znam. Pa ako kojim čudom bude naletela na ovaj tekst samo da joj poručim da još uvek čuvam sva njena pisma i crteže i da skroz kontam tu priču oko ćaleta. Eto. Ašik cura, nema šta, samo jedna Tijana. :)


Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled za tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe.
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive, skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!
Related Posts with Thumbnails