Gledam nesto ovih dana, pa jbte sva moja raja je il' poodavno zapalila preko il' se sprema u toku ove godine. Ova jedna na lutriji dobila mrtvi grin kard, ova druga pali u Kanadu s muzem i decom itd. Pa onda Rusija, Nemacka, Kipar, Malta, Amerika, Cile, Norveska, Novi Zeland...dokle bre, dokle? Pa zar ne shvatate bre da smo svi mi samim rodjenjem u Srbiji dobili tu povlasticu, za koju bi mnogi bogatstva dali, da sedimo u prvim redovima na premijernoj projekciji "Apokalipse", a vi ladno bez blama begate u poslednje redove?! Ja vas zaista ne razumem, dosli ste u bioskop da gledate najjaci horror film ikada a vi se sakrivate ispod sedista i prekrivate oci rukama, ko neka deca bre? Sramota. Alo bre, zar zaista mislite da ste se tek tako eto slucajno rodili u Jugoslaviji? Niste razmisljali o tome, a? Pa trebali bi, i te kako bi trebali. Jer lepo je jos onomad reko moj brat Aleksa:
Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.
1 comments:
Nisam star - tek 35 ljeta, ali osećam se staro ovde u Srbiji kao da živim
već hiljadu godina. Zanosio sam se idejama o iseljenju u neku zapadnu zemlju ali čuvši priče onih pre mene koji bejahu tamo znam da je to samo još jedna kanta govana iz koje bi se ubrzo vratio. Što stariji jesam sve više mi se ostaje u ovoj zemlji jer ja sam deo nje a ona mene. To gledam kao neki izazov, Jer, svi koji odu kao uspeju tamo negde, a fora je da uspeš ovde đe si rođen.
Pozdravlja te
Đuro Pucar Stari :)
Post a Comment