Jako tužan dan danas. Neki će slaviti, drugi tugovati, a treći po internetu ratovati. Sinoć sam jako loše sanjao. Desiće se neko veliko zlo danas. I samo bih podsetio da Oluja nije počela 1995. već mnogo ranije, još onomad kada je Tito posle 2. svetskog rata raselio Srbe iz Krajine po Vojvodini. Tada su i moji po ocu dovedeni u Srem, kod Bataje. Naravno, njima je to tada delovalo super, jer su iz one sirotinje, iz onih brvnara došli u prave kuće od cigala, te dobili posao na njivama, kako je to lepo opisao Ćopić u "Osmoj ofanzivi". Ali nije to to jbga, nema raja do rodnoga kraja, te se i dan danas vraćamo u istu tu Banjaluku tražeći nešto što smo davno zagubili. I nema tu nikakve mržnje ni prema kome, samo jad i beda, osećaj beznadežnosti, žal za nekim drugim, lepšim vremenima kad smo deca bili, i kada sam najiskrenije mislio da je Jugoslavija najbolja i najlepša zemlja na svetu, pa sam čak i pitao majku kako to da smo baš mi bili te sreće da se rodimo u takvoj jednoj predivnoj zemlji, dok se tamo neki Česi, Mađari, Poljaci, Bugari i ostali Rumuni muče. Tek 1991. sam nažalost skontao odgovor na to pitanje. Nedobog nikom, ne ponovilo se.
1 comments:
Na taj dan se gleda Tezina lanaca.
Post a Comment