Kako živeti i preživeti paranoidnu shizofreniju. Za sve vas/nas koji nismo baš upućeni kako sve to izgleda i o kojim siptomima se radi evo prilike da makar privirimo. Imao sam priliku svojevremeno da se susretnem sa osobama koje boluju od ove teške bolesti ali su svi bili na lekovima tako da se nisu razlikovali od normalnih ljudi osim što su bili malko usporeni zbog tih hardkor lekova. Ako sam ikada u životu osećao empatiju, a to se kod mene zaista retko dešava, to je bilo tada kada sam razgovarao sa tim ljudima, jer jedno je obična shizofrenija gde čujete glasove i tako malo halucinirate, a skroz drugo kad se u priču ubaci i paranoja i proganjanje i šta sve ne. Sećam se jednog dečka koji je umislio da mu specijalci opkoljavaju kuću i ulaze na vrata i prozore, samo je mogao da vidi one crvene tačkice od laserskog nišana. Pitao sam ga jel' sad kapira da je to bila samo halucinacija, ali jok, on se i dalje držao te priče iako je bio na lekovima koji bi trebali da blokiraju takve psihoze. Dakle, nema tog psihijatra niti bilo koga koji bi ga uverio u suprotno. To samo pokazuje koliko su te halucinacije stvarnost takvim osobama, uostalom većina vas je gledala odličan film "Shutter Island", tako da taj film nije nikakva fantasy fikcija, to je stvarno tako. Čovek skroz izgubi osećaj šta je halucinacija a šta zbilja.
"Born with chronic paranoid schizophrenia, Charles Steinbach began hallucinating at the age of eight. He was diagnosed as a young adult and made what he calls a 'split-second, conscious decision' to 'become the best schizophrenic he could be.' Today, he is a successful speaker, author, life coach, father, and college student. This film tells his story and asks us to put a face, a name, and a life to a diagnosis."
0 comments:
Post a Comment