Ljudi, gajim ozbiljne sumnje da je moja baba veštica, znači nit zajebavam nit ironišem. Da, da, ona baba, Zdravka Ostojina, al' ne veštica u smislu žena-veštica nego prava ona veštica, witchy trip. Otkud mi to zapitaće se neki, pa jbte danas sedimo pokazuje mi neke stare fotke njezine gde igraju kozaračko kolo i ja taman fino iskoristio priliku da naučim kako se igra jer ona mi ne ume objasniti a nemam od koga drugoga, i fino vidim fotku i skontam kako se to upletu sve nako naopako. I pokazuje mi tako slike i vadi neku, veli ovo su mi koleginice iz fabrike, nabraja imena, sve su umrle. Gledam fotku, gomila žena boktejebo, i setim se da mi je pre par nedelja isto tako pričala za to "naselje ekonomije" kod Bataje, gde je živela 60 godina, isto tako svi koje je poznavala pomrli. Ništa, idem dalje, selo Slavićka kod Banjaluke gde je svoje bosonogo djetinjstvo provela, pitam je ima li bar tu ko živ od tvoje generacije pa i mlađih, veli jok, svi u grobu, čak i braće i sestre pa i njihova djeca.
Dakle, svi njeni ispisnici game over a ona jedina ostala. Tu me već uvati jeza, jer znam da je jako bistra, namazana najsurovije, nikad ništa u životu nije operisala nit puno bolovala, ma zdrava ko dren a ima 87 godina, eeej bre? Stalno mi ko fol kuka kako je čeka smrt ubrzo a ja joj kažem, kakva bre crna smrt, pa da bi umrla mora da budeš bar malo bolesna pobogu, a tebi ništa pa ništa godinama, o čemu se radi ovde? Takođe smo pričali o tome ko joj je sve zla naneo u životu i kako je svakom bar duplo vratila, ma nikom dužna ostala nije, jer tako je kalupljen od malena, da se bori, da bude survajver, da povuče crtu koju niko, ama baš niko preći ne sme, jer zna se, or else. I onda stanem, prokontam sve dobro, i konačno shvatim strašnu istinu. Ona je svega toga zapravo skroz svesna još od malih nogu, kad je djevojčurak bila, al' pokušava mene da lera, priča mi kako ju je snaja optuživala da se bavi vradžbinama a ona nikad veze s time nije imala, niti zna šta je to. I tu je presečem, kažem joj da sam siguran da ona najbolje zna zašto su svi njeni mrtvi, te da nije nimalo naivna ko što se pravi. Baba ćuti, pravi se blesava po običaju, navodno nije me dobro čula, samo visoko podiže bradu i zagleda se kroz terasu u daljinu ka njivama Ibarske magistrale.
“Sanity is a small box, insanity is everything.”
-- Charles Manson
0 comments:
Post a Comment