Autor teksta moja drugarčina, subkulturni velikan Nikola Popević!
Делује невероватно, али у нека давна времена, реч "плурализам" није била толико у употреби као данас, али га је у разним појавним облицима било више свуда око нас, па и у медијима. Тако се догодило да је песма једног грајндкор бенда недељама била на топ-листи једне од вољенијих телевизија тог доба. Не пишем "најгледанијих" јер релевантна мерења нису постојала.
Неко ме је недавно питао шта сам радио 1991. године и из своје бурне биографије за ту годину нисам у тренутку могао да смислим неку занимљивију анегдоту. Студирао сам, престао да пишем за "Свет компјутера", преводио гломазна упутства за компликоване компјутерске програме и од тога лепо живео, али још нисам почео да радим на телевизијама. Учествовао сам у оснивању култног грајндкор бенда "Акрохолија" из кога су ме после неког времена избацили, али сам ипак био човек и направио им спот који је у једном тренутку заиста, али заиста, био хит. And I mean HUGE.
Урош Смиљанић АКА Мехо Крљић (ко зна знаће, ко не зна, незнаће) и ја смо се дружили већ неколико година и у то време је било логично продубљивати пријатељство не улажењем у геј везу већ улажењем у бенд. Можда би и дељеље игле долазило у обзир, али нас двојица смо били изнад тога. На супротним крајевима идеолошке потковице (гуглај: теорија потковице) морали смо Србима некако објаснити како стоје ствари и тако је кренула "Акрохолија". Аутор сам већине текстова за најстарије песме које је Урош као и сваки убеђени левичар бесрамно цензурисао, док сам ја живео у савршеном синку са ратном деведес' првом.
Е сад, јебига, нисам могао изведем growl као Ли Доријан, а моје прогресивне идеје у смислу да би требало да свирамо скејткор или бар, ако већ желе бластбитове, могу да крештим, нису наишле на одобравање. Јебига, да је Бане мало више вежбао гитару, а ја крештао, открили бисмо black metal пре Норвежана, па бих био Dead пре Deada или бар Варг пре Викернеса. Овако су ме избацили из бенда и довели Илију, а ја се због тога нисам потресао толико да у наступу беса постанем Варг пре Викернеса, али без значајног музичког доприноса.
Било како било, после неког времена, крајем '92, почетком '93, обрате се мени акрохоличари да на телевизији "погурам" око спота, а ја предложим да га урадимо сами. И тако почне стварање историје.
Ишчилело ми из сећања зашто нисам отишао с њима на отпад да режирам ко прави, мислим да се догодило нешто уобичајено типа - није ми дошао аутобус. Али кад су ми донели ко зна како снимљени сирови материјал, пао је договор да збуџим омаж споту за ствар Ill Neglect бенда кога иначе не подносим, Brutal Truth (гуглај). Дени Лилкер је кул тип и све, али брате тај бенд му ништа не ваља.
И добро, речено - учињено. Продукциони пакао био је исти као што је описан у првом делу ове приче (наћи на мом зиду Хунд: "Мртав човек"), непрецизне машине, неодржаване (санкције, јебига), чак ми је плејер појео траку са атомском експлозијом и зато на крају Урошев дебилни текст на огавном фонту иде преко фриз кадра.
Смонтирам ја то некако. Чисто да професионалцима буде јасно, у мојим штап-и-канап условима, за израду овог спота била ми је потребна цела ноћ, мада се сећам да сам и нешто титловао.
И онда креће лет међу звезде популарности. Погурао сам ја то на ТВ Политици, предао своје чедо бенду и онда су они кренули у промоцију даље. У то доба биле су врло популарне емисије "Тинејџ ТВ" и "Демовизија" на Студију Б, где су врата била отворена тешком андерграунду и поткултури. Веровали или не, таква времена су била, ево питајте Natasa Miljkovic ако мени не верујете.
Да ли је "Убиство света" било схваћено као шала, да ли су Срби другачије реаговали на луде садржаје јер су луда времена ионако била, да ли су били ширих схватања или просто није шта дуго имало да се слуша, углавном песма је из недеље у недељу била на тамошњим топ-листама. Урбане легенде су почеле да се испредају око тога, од тога да је (упућени ће знати зашто) пола Умке звало и гласало, преко тога да су у Студију Б радиле неке кртице, па до тога да је тзв. "сцена" схватила значај овог малог ремек-дела па су и они бесомучно одржавали НАЈВЕЋИ СРПСКИ ХАРДКОР ХИТ ИКАД.
У том тренутку је изгледало да ми је каријера продуцента андерграунд спотова загарантована и да је само небо граница.
0 comments:
Post a Comment