Što sam čita vol.4

Kao što može da se primeti, svaki dan sve više širim svoje zazore i dijazepame delovanja, pa sam tako ovih dana zaš'o čak i međ' knjige kojima inače i nisam baš najskloniji, a što se nekima i nije baš svidelo, doduše nekima se nije svidelo ni kad sam krenuo aktivnije da postavljam i ovu "huligansku" muziku, al' šta da se radi, jer ko što sam već pojašnjavao ranije, ovaj blog nikako nije javno dobro niti bilo šta slično, i samim tim bilo kakva rasprava oko sadržaja nema ama baš nikakvog smisla, tako da možda sutra krenem da pišem i o video igrama, da otmem Mehu leb, mislim što da ne, da budem svestran, ko mali Rastko, multi-talenat. A to što u naslovu bloga piše DOKUMENTARCI, pa i na tarabi piše svašta, zar ne ? Uostalom, piše i Abraxas pa i 365, a to mož' da znači zaista mnogo toga, i sve i ništa, i dobro i zlo, sve u jednom, dakle sve je jedno, i vaistinu SVE jeste JEDNO, Oneness što bi rekla braća iz A.T.W.A-e.

A sad na temu, Deviant je biografska kniga pisana samo i isključivo za obolele fanatike, jer život i zločini Edwarda Geina i nisu tol'ko interesantni kad se posmatraju na duži vremenski period, jer ipak je on bio samo pitomi farmer iz ruralnog dela Winsconsina, koji nikog nije dirao, koji je čak čuvao komšijsku decu i igrao se sa njima, a i uvek je bio spreman da pripomogne komšijama oko bilo čega, i zato su ga meštani Plainfielda baš gotivili, a pošto je živeo skroz sam na svojoj farmi, komšinica ga je često pozivala da ruča sa njenom porodicom, dakle u suštini svi su ga sažaljevali jer je oduvek bio malo, što se kaže, sporiji, i nije se baš najbolje snalazio u društvu, npr. odgovarao bi samo na postavljena pitanja i većinom ćutao, tako da nikad nije imao prijatelje, zapravo jedini pravi prijatelj mu je bila njegova majka Augusta, ali je i ona preminula u decembru 1945. godine, kada je Edi imao 39 godina, tako da je ostao potpuno sam u svetu u kom se i nije baš najbolje snalazio, i upravo je ta osama ono što je aktiviralo njegovu pritajenu shizofreniju, i onda je logično usledilo ono što je postalo glavna inspiracija za čitav horror žanr kakvog ga danas poznajemo, jer realno, da nije bilo Edija ne bi bilo ni Hičkokovog Psiha ako ćemo iskreno, pa ni Teksaškog Masakra, i još gomile kultnih horror filmova, koji su 70-ih započeli tu ekspanziju. Znači, običnom čitaocu bi ova knjiga verovatno bila jako dosadna, jer taj bizaran deo priče zahvata tek možda trećinu teksta, dok se ostatak najviše bavi Edijevim životom pre i posle incidenta. E, baš iz tog razloga se Harold Schechter vodi kao najjači svetski true crime autor, jer pored toga što ne igra na senzacionalizam, ovde je uspeo da iskopa podatke koji datiraju čak i pre Edijevog rođenja, iako već poodavno ni u najavi nema živih rođaka, i da tako opiše čitav njegov život do najsitnijih detalja. Uostalom ne zovu Schechtera džaba da govori u svakom ozbiljnijem serial killer dokumentarcu, a kako sam načuo pojaviće se i u "Panzramu" Johna Borowskog, koji konačno izlazi sledeće godine na moju pregolemu radost. Dakle, ova knjiga vas neće toliko šokirati, kol'ko će vam pojasniti genezu Edijeve bolesti koja ga je pretvorila u grave-robbera, nekrofila, a na kraju i monstruoznog ubicu.

"Harold Schechter is a historian: he takes old files and yellowed newspaper clippings, and brings their stories to life. Deviant is about everyone's favorite ghoul, Ed Gein--whose crimes inspired the writers of Psycho, Texas Chainsaw Massacre, and The Silence of the Lambs. Schechter deftly evokes the small-town 1950s Wisconsin setting--not pretty farms and cheese factories, but infertile soil and a bleak, hardscrabble existence. The details of Gein's "death house" are perhaps well known by now, but the murderer's quietly crazy, almost gentle personality comes forth in this book as never before. As Gary Kadet wrote, in The Boston Book Review, "Schechter is a dogged researcher [who backs up] every bizarre detail and curious twist in this and his other books ... More importantly, he nimbly avoids miring his writing and our reading with minutiae or researched overstatement, which means that although he can occasionally be dry, he is never boring."