Wednesday, January 5, 2011

Anthrax - Spreading The Disease (1985)


Mislim da sam malo prećerao sa neofolkom i ovim goth pizdarijama, tako da sam odlučio da vratim korenima bar na neko vreme. Mešano meso fazon. Dakle, kako je Sin počeo AKTIVNO da sluša muziku ? Namerno sam naglasio ovo aktivno jer nije isto slušati Bijelo Dugme, Magazin i tako tu ekipu u kolima na putu za hrvatsko primorje svakog leta, i sedeti kući i pobožno slušati muziku na kasetofonu, pa čak vatati i reči i prevoditi ih na srpski. Naravno, ko i sve vas i mene je ta opaka bolest navatala u pubertetu, dakle sa 12 godina, 5. razred osnovne, i sticajem okolnosti prvi bend na koji sam naleteo je bio Anthrax, naime kod nas u kraju je bila samo jedna knjižara i u njoj se pored opreme za školu, dakle pernica, gumica, olovaka i ostalog useless sranja nalazio i poseban odeljak sa kasetama Jugotona, Diskotona i naravno PGP-a. Znači verovali ili ne, ali 1989. godine na Vidikovcu, dakle bogu iza nogu, 2 dana jahanja od centra, ste mogli u knjižari da kupite licencirana izdanja kaseta Iron Maidena, Metallice, Def Lepparda, Judas Priesta, Motley Crew i Anthraxa, možda je bilo još nešto al' trenutno nema šanse da se setim. Da bre, od ovih gistro hardrock bendova je bio i Aerosmith i Bon Jovi. Uglavnom pored narodnjaka, zabavnjaka bilo je eto i malo rocka a bogme i metala. Jugoton je naravno izdavao većinu ovih izdanja, al' se PGP-u nekako zalomila Metallica - And Justice for All, a i nekako u to doba na tek pokrenutom Trećem Kanalu je išla "ĆAO Hevi Metal" lista, i to svakog ponedeljka, čini mi se oko 23h. Inače, za one koji ne znaju ĆAO je bio muzički časopis, mada više rađen u tabloidnom fazonu, doduše imao je i neke baš odlične tekstove da ne grešim dušu. S obzirom da sam ja tada već dobrano zakasnio da vidim kako su izgledali časopisi poput Džuboksa, meni je ovo bre bilo VR', još plus hevi metal muzika je zauzimala sasvim solidan procenat strana, a i bili su neki kao specijali sa metal posterima tako da mi je cela soba bila oblepljena. E sad, nisam ja počo da slušam metal što sam kao čitao ĆAO pa sam se prosvetlio, pa ja bre za tu novinu uopšte ne bih ni saznao da nije bilo ove emisije na Trećem Kanalu, i zaista je tako bilo.

 Emisiju su vodili ona Jadranka, ne sećam joj se prezimena, ali i dan danas je jedina novinarka koja se bavi isključivo metalom, valjda Janković jebemliga, jeste, Jadranka Janković, a onda je ona otpala, valjda su je otpustili ili je dala otkaz, te je uleteo, pazi sad ovo, Jugoslav madafakin' Pantelić, dal' možete da poverujete ? Jeste, to je ono ultra mudo sa Studija B, onaj omanji TV tajkun, a tada, pa to je bila bre smejurija, jer em što pojma nije imao o metalu, dakle stavili ga da vodi to jer niko drugi nije hteo, em što je bio tolko smotan da je to bilo za plakanje, te najave spotova i "pravilno" izgovaranje imena bendova i numera, to je bilo za anale. A o njegovom autfitu da ne govorimo, pored teksas jakni koje su vrištale "Jugoslav ovo ne nosi!" do nekakvih rukavica sa nitnama, znači plakanje bukvalno, ko sad kad bi doveo Jugoslava Ćosića da vodi emisiju o HCpunku. Što ne ide zaista ne ide, no dobro, u to doba je bio fazon bolje išta nego ništa, jer pre toga je zaista bilo ništa, al' bukvalno.

Uglavnom, ja sam mnogo voleo tu emisiju, i pored usiljenog Pantelića, jer bila je to lista od 10 spotova od kojih su bar 3 vredeli nečemu, dok je ostalo uglavnom bio hardrok i glam na fazon Lite Ford, Aerosmitha, Skidrowa, Gansa, onda oni legendarni Rusi - Gorki Park haha, genijalno, pa Bon Fire, Alice Cooper, mada sam njega baš gotivio, onda Motley Crew, Vixen, naravno Bon Jovi, ma svega je bilo tu, prava papazjanija, mada da ne grešim ovo malo duše bilo je i bendova poput Annihilatora, Megadetha, Metallice, Iron Maidena, i tako redom, ali naravno u daleko manjim dozama. E tako sam ja stigao i do Anthraxa, doduše nisu pustili spot ali je Jugoslav najavio da u sledećem broju ima članak o njima a tad se kupovo i nemački Bravo tako da sam već znao što šta, te sam odma' sutradan poitao u knjižaru da kupim kasetu, a pošto je to bila '89 a Anthrax su '88 izdali svoj album "State Of Euphoria" a Jugoton ga objavio, to je bilo jedino što sam mogao da pazarim, i ja mislim da je to kaseta (i danas je živa) koju sam najviše puta preslušao u životu, al' bez preterivanja, jer samo nju sam imao tako da samo nju i slušao, znao sam da je to thrash metal i počeo sam opasno da se ložim, čak sam jedno vreme tripovo da oni u bendu imaju i violončelo zbog onog intoa na "Be All And All", jebiga, 12 godina.

I tako, malo po malo kupio sam i Metalikin album, zatim Ajron Mejdenov 7th Son, a ortak iz odeljenja mi dao da slušam Kreator, ali i pored sve te odlične muzike, tri predrkana albuma, meni je "State of Euphoria" bio svetinja i ubedljivo najjači album. Tek godinu ili dve kasnije kad sam nabacio i ostale albume Anthraxa skontao sam da je zapravo AMONG THE LIVING daleko jači i ujedno njihov najbolji album, ali eto ta Euphoria mi nekako ostala u ušima i dan danas sa onom legendarnom obradom ANTISOCIAL, znači VR'.


Ali vratimo se na sam početak i '89 godinu, naime tada su u našoj Vidikovačkoj osnovnoj školi Branko Ćopić, najveći mangupi bili metalci pa tek iza njih pankeri, dakle nikakvi dizeli i slični nisu dolazili u obzir, uostalom to tad nije ni postojalo ako ćemo realno. Starija ekipa se sigurno seća, npr. Slonče je tad išla 7. razred, pa onda Andrej Brukner i još brdo ekipe, i svi su šetali teksas jakne sa prišivačima, iza škole se slušao samo Slayer, cirkalo se, tuče su bile redovne, i mi smo njih gledali ko idole, a posebno Andreja koji je bio jedna izuzetna faca, dakle bio i osto, a posle nam je bio i vođa na izviđačima, onako sa sve majicom Metallice, ma šou. Dakle, mi smo ih gledali ko idole, jer kad imaš 12 godina tebi ovaj sa 15 izgleda daleko, daleko stariji, ko da ima 20, jebeš mi sve, takav je to trip. I naravno ja video šetaju oni razne metal majice, a moj pokoni drugar iz odeljenja Ćela šetao Slayer, i ja ga pitam gde ima se kupi, i on mi kaže, i naravno ja upregnem ćaleta i pravac Bezistan. Eh, kakva je to divota bila videti sve one majice na gomili, bukvalno nisam znao šta ću pre, ali čim sam izvalio Anthrax odma' je morala biti moja, to je ova crna gore, a kasnije sam uzeo i ovu dole, i to je bio realni hit u školi, barem u našim glavama, a pošto je bila zima da bi se što više prokurčili ortak i ja obučemo majice preko debelih perjanih jakni, i tako paradiramo kroz školu. Koje je to ludilo bilo, on Kreator a ja Anthrax, i čim nas je snimila ova starija ekipa bilo je alal vera klinci, samo cepajte, a nama puno srce. Kako smo samo bili ponosni. Eh, to su bila vremena...


No, dosta priče za danas, uostalom koga zabole šta sam ja radio sa 12 godina, samo je muzka bitna, dakle Anthrax, e sad pošto ja od Anthraxa priznajem samo period sa Joe Belladonnom za vokalom, postavljam njihov drugi album, koji je naravno kult sam po sebi, dakle A.I.R., Madhouse, Lone Justice, ne zna se koja je jača, i TVRDIM (dakle tako je) ANTHRAX je bio i ostao najbolji thrash metal bend, jer takve rifove, takav vokal i predrkanu produkciju niko nije imao, eventualno Metallica na Master of Puppets i to je to.



01. A.I.R.
02. Lone Justice
03. Madhouse
04. S.S.C./Stand Or Fall
05. The Enemy
06. Aftershock
07. Armed And Dangerous
08. Medusa
09. Gung-Ho

5 comments:

Anonymous said...

A ha ha, baba u Bezistanu je (bila) carica!!! Znala je sve bendove i albume bolje od većine metalaca u gradu :)) :)) :))

Anonymous said...

alal vera Sine za ovu nostalgicnu retrospektivu...mog'o si na ovakav nacin da nam docaras tvoj pocetak u HC/punku,Unisonu,SXE-u i toj famoznoj prvoj generaciji HC-a u BGD-u...mislim,dakle tvrdim, da bi to bilo veoma zanimljivo za nas koji smo direktno ili indirektno bili deo svega toga...
samo cepaj!

Marijan Cvetanović said...

dobar nostalgičan tekst.

meni je i dalje indians jedna od omiljenih kompozicija - uopšte!

zomba said...

svaka čast!!!

Anonymous said...

gomila nas ima slična iskustva. sve te kasete, prve ploče, zaustavljanje kasetofona na pause da uloviš svaku reč....lepo si rekao - pobožno slušanje muzike...ja prevodila textove s nekim raskupusanim rečnikom, još u 8 razredu, jbt...koliko nam je sve bilo važno.
'Ćao' je imao dosta textova o metalu, a Jadranka Janković je pre toga pisal za 'Rock'. postojala je radio emisija na studiu B - zvala se Metalmania. a onda je Treći kanal uveo tu listu metal muzike, i tačno par meseci je ona vodila, posle doveli onog nesretnika.
ona je danas PR Universal izdavačke kuće, valjda 'podružnice' za Srbiju, i uopšte, žena je retko ok lik i bila i ostala.
Jugoslav je bio tragičan sa svojim nepoznavanjem i bendova i fazona....ma smeh :))
izvalila sam danas grupu bg hc devedesete, gomila poznatih lica i ortaka na slikama, gomile koncerata koje sam gledala, predivni fanzini koji su nam bili sve.... puca me neka melanholijo - nostalgija ceo dan....

Post a Comment

Related Posts with Thumbnails