Na fer?

Ajme, bio ja sinoć na jednoj sedeljci na nekoj fensi gajbi kod ETF-a, jbga nisam bio mesecima u gradu pa rešio kao da odem, jer ko zna, možda se desi neko čudo pa mi bude dojaja. I vaistinu, beše alal vera dojaja, bilo džina, bilo rakije, pa i skanka, ma svega bilo, i ja se skroz opustio, ubio se ko mamara, mal' nisam kljucao kolko sam se napiJo ali na stranu to. Dolazi oko ponoći neki par, riba i ortak, i riba već na ulazu kreće da se pravda kako su eto pazarili tekilu za ovaj skup al ju je njen jaran Dino popio u najavi, il' što bi moj stari reko: Dino, staro srpsko ime - al' moj babo je stari šovinista, tako da se ovo i ne računa realno. Uglavnoj taj Dino the Srbin kreno laaaadno da me proziva, jer je naravno bio pijan. Prvo je kao hteo da igramo basket u 20 evra, pa ko dobije, a ja ladno 193 cm, i svaki njegov promašaj il' najmanja greška moj koš jbga, tako da bi ga ubio na keca, al' pošto sam video da je labilan ja mu reko jbga jarane, ja nemam tih 20 evra da priložim , a neću te izvaram ako izgubim jbga. Fer, zar ne? E, tu je već popizdeo u vidno alkoholisanom stanju i kreno ladno da me zove na fer. Džaba što su ga drugari smirivali, ovaj zapeo pa zapeo, oće se bije, eeej! I ja šta ću, kažem mu OK buraz, ali da bude skroz fer tuča, jedan na jedan, bez ikakih pomagala, samo ruke, i ovaj pristane. Ali u tom trenutku njegov jedan drugar koji je cirkao s nama se skroz zabedačio jer dečko ne voli tu agresiju i ladno rešio da zapali gajbi. Znači, jedva smo ga sprečili da nam ne utekne, jer sam mu ja reko da je to tradicionalna srpska tuča među prijateljima, ko što se vekovima u Srbiji praktikuje, da ne kažem milenijumima, i ovaj se kao smiri. Al' kurac, ovaj Dino zapeo da se bije i ne pušta, džaba što sam mu ja objašnjavao da danas u tim tučama vlada ono staro fizičko pravilo: masa puta ubrzanje, a s obzirom da je on imo možda 80 kila na 190 cm a ja 120 na 193, ja sam u startu znao šta će bude, jer očigledno je bilo da dečko nije fajter a nisam bogme ni ja, da budem iskren. I ništa, ja mu reko aj kad si već zapeo, pobijemo se drugarski, nema ljutnje, ko pobedi pobedio je, sve kul, i on pristane: Izađemo mi ispred zgrade, jbga nije red da se peglamo na fensi gajbi, ja ga naravno pustim da me ko fol udari, al kako me udario, tako ga bacim na zemlju potrbuške, sednem na njega sa namerom da ga oplevim u vugla, i umalo nije bio fazon ko onomad kad je Raša anarho-panker stradavao, pa je skvičao za milost dok su me njegov drugari držali za ruke a ja mu radio ono što sam mu već radio - ko zna zna jbga. Ali Dino za razliku od Sande Rašete bejaše čestit momak, pa čim je provalio da je gotov, reko predajem se i mirna Bačka, i svaka mu brate čast , jer retko ko danas u Beogradu ima jaja da tako nešto izjavi. I znači uglavnom ostali smo dojaja drugari, sve skroz kul, i baš mi drago što me s njim upozno Nikola 'Nico' Prljeta, konačno bre neko normalan i čestit, jer mnogo veći navodni huligani poput onog Mikse-Fukse, jednog od vođa Otrova Zaječarskih, inače navijača Timoka, nisu smeli da izađu na fer, a ovaj lik, skroz van svake priče najopuštenije stao na crtu, i uopšte nije bitno dal' je dobio fer ili jok, jer samim tim što je pokazao ta jaja da izađe na linijicu je sasvim dovoljno uradio, jer kažem vam, neki navodni huligani, ultrasi, starija ekipa navijača Timoka, ladno nemaju ta muda, beži mi taj klipan Vlaški već dve godine, ne mogu ga ulovim, stalno se seli jbga. Dakle, Dino brate RISPEKT, ljubi te brat!