Sunday, December 13, 2015

The Tibetan Book of the Dead: A Way of Life (1994)


Director:
Barrie McLean

Ovaj jedinstveni dokumentarac nam jednostavnim, ovozemaljskim jezikom odgovara na pitanja šta je "Tibetanska knjiga mrtvih" i čemu ona služi. Ako smo iole svesni da je život kakav poznajemo u materijalnom svetu iluzija koja nam donosi isključivo patnju, a da je tzv. sreća zapravo samo povremeni izostanak iste te patnje, onda moramo konačno da shvatimo da to nije ono čemu treba da stremimo. Većina religija zastupa nekakve bajke o borbi dobra i zla, o životu posle smrti u vidu raja i pakla. Sve to je jako smešno, i očigledno osmišljeno od strane istog tog istripovanog čoveka u iluzornom materijalnom telu, te samim tim nema veze s istinom. Dalje, koncept Boga je takođe veštačka tvorevina jer velika većina ljudi živi na najnižem materijalnom nivou, pa kontaju da mora da postoji nekakav vrhovni tvorac koji je stvorio sve ovo oko nas, kao što kada vidimo npr. nekakvu građevinu pa sa sigurnošću znamo da ju je neko sagradio, jer sigurno nije nastala sama od sebe. Dakle, oni taj iluzorni materijalni svet automatski povezuju sa ovim drugim koga nazivaju "duhovni", i duboko su uvereni da tu važe skroz isti principi. Na ovom primeru vrlo lako može da se izvali da su takve religije pravljene s očiglednom namerom da se udovolji toj low-life svetini koja je masovno okupirala našu planetu. Znači što gluplja i nebuloznija priča to više sledbenika. Ma bre ko bajke za decu u kojima se takođe vodi ta večita borba između dobra i zla.

Ali šta ćemo onda sa činjenicom da su koncepti dobra i zla takođe iluzije? Na to u takvim sistemima ne postoji odgovor, jer takve osobe jednostavno nemaju kapacitet da skontaju da je sve to isti kurac, dakle još jedna ljudska izmišljotina budžena u cilju da se objasne tako neke pojave koje nismo kadri da razumemo. Uostalom evo vam primer životinjskog sveta u kome ne postoji ni dobro ni zlo, a kamoli nekakav judeo-hrišćanski moral. Ali mi životinje smatramo za niže oblike života, i to uprkos činjenici da se mi kroz ceo život tripujemo i zlopatimo, a one žive. Ali većina to ne konta, tako da je ovo moje proseravanje skroz uzaludno, a takođe i gledanje dokumentarca. Znači prvo bi valjalo skontati da ne postoji nikakav tvorac, pa tek onda otalen da se ide dalje. Ali kako to razumeti kad smo vekovima učeni pogrešno? Nažalost velika većina to nikad neće shvatiti, pa stoga i postoji ova iluzija materijalnog sveta ne bi li se takvi malo zabavili. Kao neka vrsta popravnog doma za nevaljalu decu, gde se iznova rađamo i umiremo, uporno verujući u ta obećanja o životu posle smrti koje plasiraju svima znane religije za široke narodne mase. Dakle, hleba i igara i svima dojaja, jer to je večito jurcanje za srećom koja izmiče. Taman stigneš negde i misliš to je to, a ona utekne korak dalje, i tako u nedogled, od kolevke pa do groba, pa opet u drugo telo, pa u krug, i tako zauvek. A i ja sam budala što uopšte ovo pišem. Inače, narator u dokumentarcu je Leonard Cohen, pa ako ni zbog čega a ono eto bar zbog njega bi ipak trebalo pogledati ovaj film.

IMDB


1 comments:

Anonymous said...

ovaj dok. se sastoji iz dva dela:
https://www.youtube.com/watch?v=5MUOpnJi3no <- drugi deo ;)

Related Posts with Thumbnails