Thursday, December 31, 2015

Misli o samoubistvu - novogodišnji specijal

Šta predstavlja samoubistvo? Većina tj. 96% ljudi će vam reći da je to slabost, nesposobnost čoveka da se suoči sa svakodnevnim životnim problemima, zatim totalno odsustvo volje, beznadežnost, i na kraju naravno bolest i ludilo. Obično se za samoubice kaže da nisu imali dovoljno hrabrosti da se uhvate u koštac sa životom ma kakav on bio, dakle sa siromaštvom, sa smrću bliske osobe, sa usamljenošću, nedostatkom ljubavi, i svime što ide uz to. Jako često osobe koje se odluče na taj čin nazivamo sebičnima i samoživima, jer razmišljaju isključivo o sebi i svojim potrebama, dok na drugu stranu svoje bližnje skroz zapostavljaju, bezobzirno ih ostavljajući u neverici i tuzi. Ja se ipak ne bih baš složio sa navedenim, jer celu stvar posmatram iz malo drugojačije perspektive, ali nikako neću odmah na početku govoriti o samoubistvu kao najuzvišenijem činu, jer bi pojedinci mogli jako loše da se istripuju da ja tu gistro propagiram neki satanizam il' šta ti ja znam.

Po meni suicid nikako nije kukavičluk i tome slično, već ultimativni vid protesta protiv svega i svakoga, a prvenstveno protiv života kao takvog. Samim činom samoubistva mi poništavamo ono što je neko navodno stvorio, bila to priroda ili nekakav tvorac, you name it. Dakle, mi se takvom akcijom bukvalno rugamo tom bogu koji nam je podario život, jer umesto da isključivo on raspolaže našim sudbinama mi tu ulećemo solo, preuzimamo stvar u svoje ruke i rušimo sistem, ne bi li mu se doslovce posrali po kreaciji. Zato je suicid i okarakterisan kao čin koji ide skroz kontra prirode, pa ga osuđuju i vernici i ateisti. Uostalom, to je i glavni razlog zašto hrišćanstvo i većina ostalih religija nikako ne miriše samoubice, pa tako ako se neko ipak drzne da skrene sa zacrtanog puta, automatski snosi i posledice u vidu bojkota tj. nedolaska sveštenika na sahranu, i tu imamo odličan primer kod naše pravoslavne crkve. Znači, možeš ti da budeš i masovni ubica, i silovatelj, i pedofil, i ratni zločinac, da budeš odgovoran za stotine ubistava i šta sve ne, ali će ti pop uvek doći na grob da odradi šta već popovi rade jbmliga baš. Ali zato čik probaj da digneš ruku na sebe pa da vidiš kako ćeš biti zanavjek proklet i pravac pakao. Naravno i tu ima izuzetaka, setimo se samo slučaja Kapisode, kad je ona crnogorska kretenčina ubila Ksendžu pa zatim i sebe. E, tu je familija kanula bahat keš lokalnoj parohiji pa se sveštenik pojavio ekspresno na sahrani ko ništa. Dobar dan, dobar dan, primite moje iskreno saučešće, večnaja pamjat, i kud koji mili moji, svima dobro i svi zadovoljni. 

Dakle, ja smatram da čovek treba da ima neopozivo pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini, pa čak i da ukine sebi život po svojoj slobodnoj volji, a ne da zbog tamo nekakve crkve i društvenih normi biva prinuđen da se pati do duboke starosti, te da na taj način na kraju sebe dovede do totalnog poniženja,  do stadijuma gde bukvalno moli boga da ga što pre uzme. Znači samo CEASE TO EXIST i mir božiji, ma šta to značilo. Toliko za ovaj put, i  naravno: želim vam svima srećnu novu godinu.  Hell, yeah. :)

4 comments:

Anonymous said...

Amin!

Anonymous said...

Kao tvoj nutricionist savjetujem polako sa svinjom i kolacima a i sretna ti...

Goran said...

Dobar tekst. Ja mislim da jedinji cilj u zivotu je SRECA. A ne samo prezivljavanje. Imas punk kurac ljudi koji nemaju probleme sa prezivljavanjem, a ipak kad ne mogu da vide srecu u buducnosti, da ce nekad biti srecni, ubiju se.

Goran said...

kako je jednom Vic Dicara (108 bend) jednom rekao:

Survival is NOT the most basic instinct.
Happiness is.
The proof is that living things willingly give up living when they feel there is no chance for significant happiness.

Related Posts with Thumbnails