Čuo sam za Mahirov i Aleksin slučaj, ispratio sam sve šta se dešavalo. Kad sam ja bio klinac, 80-ih, bilo je svakojakog nasilja u školama, al' se niko zbog toga nije ubijao, doduše internet je poslednjih godina dosta tome kumovao pa sad za tako neke "blamove" vrlo brzo sazna cela škola pa i kraj. Nekad si bar mogo pobeći kući a sad te i gajbi navataju preko fejsa. Mene ovo mnogo više podseća na ta maltretiranja i "kalupljenja" koja se dešavaju po zatvorima nego na školske zajebancije, al' izgleda da je takvo vreme došlo, vreme nasilja na svim poljima, a dosta toga se prenelo i sa navijačkih tribina, jer danas u osnovnim školama imaš već regrutovane članove nekih navijačkih grupa a o srednjim da ne pričamo, i uglavom ti klinci koji najviše maltretiraju druge su već snimljeni od strane ovih starijih "skauta", tako da ako si solo, i ako štrčiš naravno da će da te zaskoče.
Znači važi isto pravilo ko i po zatvorima, ako te ko cima pobiješ se pa makar dobio gadne batina i više te niko neće dirati, e sad ako nisi baš u stanju da se potučeš onda jbga trpiš pa ko ima jače živce. Bolje jednom dobiti batina nego godinu dana ići u školu sav psihički sjeban i u večitom strahu, al' fora je što u tim godinama nema ko da te savetuje, a i nemaš realno kome ni da se poveriš ako nemaš neku svoju ekipu iz kraja, a većina dece uopšte nije u tom fazonu. U vreme mog školovanja najveći nasilnici su bili metalci, oni su tukli i šabane i sve ostale, pa samim tim što sam i ja slušo metal imao sam prođu, al' danas da sam klinac ja bi se i te kako gnušao navijača, jer taj fazon sad svi furaju, a ja ne volim ko i svi, neki inat mi to ne da, pa bi sigurno mnogo više najebo nego što sam stradavao 80-ih. Al' dobro, ja sam bio spreman i da se potučem iako sam bio solo igrač u toj školskoj hijerarhiji, al' se zato odlično sećam mojih drugova iz razreda, npr. Safeta koga su maltretirali jer je musliman, pa Milivoja koga su ganjali jer je sa sela, i još par jarana, pa smo tako napravili našu outcast ekipu, i držali se zajedno, a posebno od 6. do 8. razreda, i tu nam već nisu mogli ništa, jedino ako se ko izdvoji iz našeg "krda" npr. na putu od škole ka kući, onda bi ga sačekali pa izotimali. Tad je otprilike počelo to skidanje patika i svega što ima neku vrednost. Ja sam imao sreću što sam još tad bio najviši i najteži u razredu pa su mene zaobilazili, al' svi ovi sitniji su redovno najebavali.
Isto tako u gimnaziji, prvi razred IV bgd gimnazije, ja dolazim, duga kosa, Slayer majica, prilazi mi zna se ko: Krle alcz koji je tad išao u 3. razred i kao aj ti metalac da skupljaš po odeljenjima keš od klinaca za mene, i realno bi već tu najebo da se nisam izvadio na Vidikovac jer ga se sećam iz kraja, tako da su najebavali drugi. Bolje drugi nego ti - preslikan zatvorski fazon, ćutiš i gledaš svoju robiju, što bi se reklo u žargonu. Inače, Krle je tad šou pravio po školi, isto kao i po stadionima i po gradu, niko nije smeo ništa da mu kaže. Doduše tad su klinci već počeli da donose utoke u gimnaziju pa je i murija dolazila tako da je to sve bilo već viđeno i uglavnom si najebavao ako si bio prvi razred, jer već u drugom te niko ne bi cimao. Al' jbga, tad je važilo pravilo MIGHT MAKES RIGHT, a danas sam ja kontao da postoje ti školski policajci i da nema tolko maltretiranja, ali očigledno da nije baš tako.
Iskreno, ne bi voleo danas da sam dete i da idem u školu, zato se i čudim i u neku ruku divim svim svojim jaranima i poznanicima koji su skupili muda da prave decu u ovakvom društvu. Meni je to nezamislivo, jer se sećam kako je meni bilo i zaista nikad ne bi poželeo da se to i mom detetu dogodi. Ali opet, možda sam ja sve to malo preintezivno doživeo jer sam tako malo krivo nasađen, hipersenzitivan i šta sve ne, a ovoj realtivno normalnoj deci to možda tada i nije bilo tako, al' kako ja to da znam? Svako ima svoju percepciju i po njoj sudi, pa tako nešto što je meni bilo hardkor nekom je bilo ko dobar dan i obratno. Uglavnom, skroz saosećam sa svom tom slabijom decom, sa drugačijom, sa decom koja jednostavno ne mogu da se uklope, jer ako je onda, 80-ih i 90-ih to bio pakao, kako to danas izgleda bogteubio?
5 comments:
Delimično se slažem sa tobom, mada mislim da nisi u pravu za ovo "pokaži jednom zube, ostaviće te na miru". Naime, u tim godinama klinci u >99% slučajeva nisu sposobni da nanesu jedni drugima neke ozbiljnije povrede tipa nos, zub, rebro (jedino ako ti stojiš sa spuštenim gardom a lik te lupa kao džak). Dakle možeš da se šibaš svaki drugi dan, ništa se ne vidi, a itekako boli + što su to deca od 50 kila koja imaju kondicije za po nekoliko "rundi" a ne kao kad se stariji krkani pobiju, svi po 100 kila, jaki, mesnati, a otromboljeni od neaktivnosti + cigare i alkohol. Tu u grupnoj tuči na ruke par odma bude nokautirano, a oni kojima ne pukne pička u prvom minutu tuče, posle nekog vremena samo šište i mlataraju. Drugo, ako se sad pobiješ u školi, odmah se tu mešaju razne pe-psi službe, uzimaju se izjave, sastavljaju se zapisnici, a njima samo ide u prilog to što si ti odreagovao kako si odreagovao, jer onda mogu da predstave kao da je nasilje obostrano tj. da ste svi podjednako krivi. Eventualno će te pitati "pa što nam nisi ranije prijavio da te cimaju" a zna se kako ljudi sa epitetom drukare prolaze, u bilo kojoj deceniji, u bilo kojoj državi. Čak mislim da je mali pokojni Aleksa probao da prijavi, ali su ga ovi iz službi iskulirali jer ih boleo kurac da rade svoj posao, pa je zato sad u stvari ispala tolika frka, ali opet, nisam bio tamo, pa ne mogu da komentarišem, ostaje nam da čekamo sudski epilog (sad mi ti repliciraš "da, kao da je sud ikada rešio nešto pravedno"). Dakle kada se pobiješ u zatvoru jer te njakaju, to ode samo 1-2 stepena više u "lancu komandovanja" osim ako nemaš neku jaku vezu u evropskim osmatračkim institucijama, mada ni one ne mogu da ti pomognu kad si zaključan a svetla se ugase. Ovde su uvek realne šanse da dođe do medija, pa da najebu svi od razrednog starešine pa do ministra, i onda se svi trude da sve zataškaju i gurnu pod tepih, a na štetu maltretiranog deteta.
Sjajno. Da na blogu samo komentiras dnevno politicku situaciju mi bi citali. Samo nastavi.
O Aleksi bi zanimljiv dokumentarac mogao biti snimljen, jer se tu svašta događalo, npr na sajtu ombudsmana postoji tekst o propustima koje je napravila škola, ali u tekstu se spominje i to da su se u sukobe mešali i rođaci s više strana. A posebno je zanimljivo i ovo, kopiram:
Четрнаестогодишњи А. је 10. 05. 2011. године одузео себи живот. Иако је, након укључивања полиције и правосудних органа у случај (почетком априла 2011. године), насиље над А. сасвим престало, његови родитељи, како су у притужби Заштитнику грађана навели, уверени су да је А. одлука била резултат трпљења насиља у Школи током дужег временског периода. Насупрот томе, Школа и Полицијска управа Ниш Заштитнику грађана дали су другачије информације, из којих произилази да је А., непосредно пре трагичног чина, имао вербални сукоб са мајком на улици, када је власник локалне продавнице мајку обавестио да је њен син "украо кока-колу и чоколаду" (податак добијен од Школе и Полицијске управе Ниш, током непосредног надзора над радом ових органа).
Dakle, nasilje na sve strane, a samoubistvo je po nekim tvrdnjama došlo posle prestanka maltretiranja u školi, ali neposledno posle sukoba s majkom. Naravno, tu svako krivi svakoga, za dokumentarac, kažem!
Ili dokumentarac o tome koji sve retardi rade sa decom..
Uh jebote, ja sma 90-ih imao i te kako problema u srednjoj, metalac, duga kosa a oko mene sve cobani dizel fazon. U prvoj godini sam imao sranja, vise je verbalno bilo, pretnje i to. E onda u drugoj godini neki iz razreda me kao "u sali" zvekne iz sve snage po ledjima u fazonu de si druze ali zapravo da bi se izivljavao, i tu meni lepo pukne film, okrecim zid sa njegovom facom, to je bilo tokom prvog polugodista druge godine. Isto tako, ovaj put pred kraj druge godine, jedan iz odeljenja inace napaljen na boks i bildovanje pocne da me zajebava i to bas gadno u toku casa, secam se samo da sam ga pitao "Hoces me ostaviti na miru ?", kaze on "Necu, bas hocu da te zajebavam", sledece sto znam je da moja pesnica vise puta ide u posetu ka njegovoj faci i to mnogo.
Od tad me vise niko nije dirao.
Post a Comment