Kako stojite sa koncentracijom? Ja vala jako loše. Počnem da gledam film i već posle 10-ak minuta misli mi skroz odlutaju. tj. nije da odlutaju neko kao da krenu da se nameću, kao da me nešto goni da razmišljam o nečem petom. Još pritom to su u većini slučajeva nekakve negativne misli, nešto što me muči, proganja i tome slično. Pored toga javljaju mi se i ti "razgovori" u glavi, npr. ako treba s nekim da se vidim sutra ja razmiljam o svim opcijama kako bi tekao taj početni razgovor, uvod u temu što bi se reklo. Ma isti fazon ko kad padnete u mriju pa vas stave u ćeliju dok ne dođe advokat, pa satima razmišljate šta ćete da pričate tj. kako ćete da lažete. Isto važi i za fejsbuk ako je neka tema ostala nedovršena pa onda tako do detalja razmišljam šta ću napisati u odgovoru, ma bukvalno sklapam rečenice i menjam red reči u glavi ne bi li to zvučalo što tečnije i ubojitije.
I tako, dok razmišljam o imaginarnim ragovorima i prepiskama nešto me prenu i skontam da ja to zapravo gledam film ili seriju, i da je prošlo bar 5 minuta ako ne i mnogo više, i onda se kao konačno odlučim da se ovaj put koncentrišem maksimalno i pažljivo nastavim sa praćenjem radnje. Pogađate, naravno da od toga nema ništa, jer već za 5 minuta misli mi iznova odlutaju i ajmo Jovo nanovo. Eh, kad sad pogledam unazad koliko sam filmova na taj način "odgledao" uopšte mi nije dobro. Sva sreća pa se to ne odnosi na sve vrste i žanrove filmova, jer kad me neka tema baš zanima ili ako je film baš prejak ma ni ne trepnem dok ga gledam, ali nažalost takvi su baš retki, tako da mi se skoro svaki dan desi da nemam ideju gde sam i kako proveo sat i po vremena. Jel' ima još neko sličan problem?
11 comments:
Možda si doživeo prezasićenje filmovima i treba da odeš negde van na čas ili dva tokom dana. Meni to nekad zna da pomogne. Filmovi su jedan vid bekstva od stvarnosti, manjkom koncentracije ti podsvest mogućno nešto želi poručiti, da tražiš novu vrstu razbibrige.
ja imam slicne ako ne iste mentalne pojave tako da sve razumem, jako lepo sroceno
Eto i ja imam identican problem. Juce gledam "Billy Bud", na pocetku filma scena sa razgovorom oficira na brodu, premotam ja to ponovo posto sam 'odlutao', i kontam da su u pitanju 2 razlicita broda, i 2 razlicite grupe ljudi, trgovacki i vojni brod. Ja budala mislio isto je to, cak nisam primetio da oficiri imaju razlicite uniforme, uopste nije nebitan detalj, ko da sam senilan bokte.
Ovi problemi sa koncentracijom su pakao, pogotovo za onog ko studira. Nisu oni Ameri ni ludi ni glupi što se šopaju aderalima i ritalinima. Naravno, mislim na pomoć pri učenju kod odraslih ljudi, zrelih i formiranih ličnosti, ne na bespotrebno kljukanje dece zbog sindroma koji je možda i izmišljen.
Ja nešto slično. Pokušavam da odradim neke obaveze bez hvatanja krivina,nešto korisno po kući makar,da bih na miru nešto odgledao na kompu. Inače ide preko klinca. A što se tiče važnih razgovora ista stvar,samo sam skapirao da je predviđanje čitavog razgovora gubljenje vremena,nego se treba fokusirati na par suštinskih stavki oko kojih se vrti razgovor. Ja to često stavim na papir. Tako imam strukturu u glavi i bude mi lakše.
Imam potpuno isti problem. Pojavio se pre 5-6 godina, tad je bio baš intenzivan, kako je vreme prolazilo intenzitet se polako smanjivao ali evo i danas imam periode kad mi je koncentracija jako loša i periode kad je na zadovoljavajućem nivou, bar toliko da mogu nesmetano da radim ono što trebam/želim. A dobro si rekao, i kod mene je nedostatak koncentracije posledica negativnih misli, nešto mi se loše dešava u datom trenutku i slično.
I ja sam "odgledao" dosta filmova na način kako opisuješ mada to mi uglavnom nije ni bitno, filmove uglavnom ionako gledam više da izdangubim tih sat i po pred spavanje. Ono što je meni problem je kad uzmem da čitam neku knjigu pa se zakucam na nekoj strani po 10-20 minuta jer iznova "čitam" istu rečenicu ili pasus i to onako nesvesno, oči mehanički prelaze preko reči, vraćaju se na početak i tako u krug a misli na skroz desetu stranu idu. I da, tu su ti "razgovori" baš tako kako si ih opisao, kod mene su stalno prisutni, šta god radio. Zamišljam kako bi tekao razgovor sa nekim sa kim treba da se vidim uskoro (doduše pretpostavljam da uglavnom to radim ako treba da se vidim sa nekim do koga mi je posebno stalo, ako mi je bitno da me taj neko nedvosmisleno razume itd.), smišljam kako ću da napišem mejl, komentar...
Ubi me dabome al to je valjda normalno posto smo rano poceli zlostavljati mozak...
@Svetislav
Taj rad, isti pa možda još i gori problem imam s knjigama. Poslednju knjigu koju sam u celosti pročitao je bila "Doživljaji Nikoletine Bursaća" i to sam je čitao dok sam ležao u bolnici 2013. inače ne verujem da bi mi uspelo. A sad kad čitam knjige, stignem do 15. strane, kažem dokurca i bacim. Ne može ništa na silu jbga.
Izgleda da mnogo ljudi ima slican problem, a da to i ne shvata. Ako provodis mnogo vremena na netu dolazi do zavisnosti od informacija i sve manje citamo i udubljujemo se u sadrzaj, nego samo prelecemo naslove pogledom. Ja imam tonu bukmarkovanih stranica sa tekstovima, koje kako stvari stoje, nikad necu procitati.
Ja sam jedared gledao film, kad počeše reklame, i ja zaboravim da sam uopšte nešto počeo da gledam nego odem da radim nešto drugo.
Imao sam identican problem skoro cijeli zivot. Sad mi je 35. Danas se mogu koncentrirati na sta god hocu bez da misli lutaju. Mogu zamisljati mentalne slike koda se stvarno desavaju, koda gledam film. Ako su tocne sprehe da se moze nesto vizualizirat i ostvarit po toj logici bi trebao sve svoje ciljeve ostvarit. Upravo citam knjigu Richarda Dottsa na tu temu, inace sam sve njegove knjige procitao i jos 200-tinjak knjiga na tu temu. Inace prisilno razmisljanje je posljedica akumulirane potisnute emocionalne energije i pretjeranog poistovjecivanja s umom. Um radi sam od sebe a misli se desavaju same, ne postoji netko tko misli vec je pojava misli nicim izazvana i svijest o njima. Za oslobadanje potisnute energije primjenjivao sam metode Stephena Wolinskog iz knjige Quantum Consciousness, tehnike Toma Stonea- the core i the see tehniku te Integralni Eskalibur Slavinskog. Naravno i povremene meditacije. Vizualizacija se vjezba. Trebalo mi je oko 4 mjeseca prakse za ovaj nivo. Zanimljivo je to sta se desi uvid da ti u biti ne postojis kao osoba. Zanimljivo je procitati knjige Ramesha Balsekara na tu temu. On je istinski deprogramer uma.
Post a Comment