Hodočašće presvetoj Guospi od Lyrice

Uzo bar 8 pilula od 150 mg presvete Lyrice jer htedoh da i ja budem Vidjelica, da i ja konačno vidim Guospu na onom brdu kraj Međugorja, da mi se ukaže i pokaže pravi put, jer solo zaista više ne znam dalje...al' loma morgen. Tolko sam se odvalio da sam se jedva popeo uz ono brdo bos po kamenju, pomogle mi neke dobre žene, odma' izvalile da sam sveti čovek na hodočašću, i jedva živ stigoh na vrh uz njihovo pridržavanje da se ne strovalim nazad u ponor na ono mrtvo kamenje, i namerno kažem mrtvo jer može da ubije, bez zajebancije. Sreća pa me presveta Lyrica u umu držala skroz strejt i utemeljenog da izvršim svoj zadatak po bilo koju cenu, te sam skroz istrajao u svojim nastojanjima.

I tako, popnem se ja nekako gore, kleknem na kolena da se pomolim Guospi, iako naravno pojma nemam kako ide ta njihova katolička molitva, al' promrmljah početak "očenaša" kolko sam znao, jer sve kontam ista je to religija samo dve sekte tj. jedna, pa će mi nekako proći. Naravno, prekrstih se po katolički sa dva prsta jer sam to naučio u onom ratno-huškačkom al opet genijalnom filmu "Braća po materi". I tako, klečim na onom kamenu a kamen sav naboran ko da si kleko na kukuruz, ko onomad kad smo bili u školi kod onog zajebanog popa što nas maltretiro da klečimo. I tako klečim na onom suncu a ono prži, ubija, reko nema ovde vajde, bezveze sam se cimo. Kad odjedared, niotkuda, neko svetlo nas obasja sviju koji smo se našli tu, tačno nas 12 mučenika ko 12 apostola. Gledam oko sebe ljude, oni ko da se ništa nije desilo, jednostavno ne vide svetlost. I tu mi sine misao, pa da, ja sam Vidjelica, samo ja mogu da vidim i čujem Guospine reči, ostali to ne registruju, zar ne?

I zaista videh Guospu, kako je spomenik pa taman metar-dva iznad njega pa ulevo. Gledam ja nju, gleda ona mene onim blagim pogledom majke SBJ-a, jer samo jedna je presveta mati SBJ-a. Napetost raste, usne mi drhte, znojim se ko pas dok očekujem šta će mi reći, možda će objaviti spas za celo čovečanstvo ili upozoriti na neku poplavu il' požar, ili čak najaviti smak sveta, ko to zna? Kad eto belaja, Guospa se naroguši i ljutito mi reče: "Alo pravoslavac, mrš brže nazad niz brdo, neš ti mene zajebavat". Ja u šok momentalno. I zaista neka sila poče da me povlači unazad, neka anti-gravitacija jbmliga, džaba što sam ja viko: "Presveta Guospo SBJ-eva mati, pa nisam ja pravoslavac, to je moj prađed bio, mi smo partizani-komunisti, a ja nisam čak ni to, ja sam ti štovatelj Višnua, Vaišnavaaaaaaa". Odjekivalo je to dok sam padao niz brdo pa na najgrđe ono kamenje sve do podnožja. Neke dobre žene katolkinje su mi na dnu pomogle da ustanem, isprale mi rane rakijom, dale malo i da popijem, popile i one, valja se, naši smo, i evo konačno posle 11 sati vožnje mrtvim autobusom stigoh kući da vam ovo posvedočim. Crno mi se piše braćo mila, crrrno.