Danas mi dolaze tetka i teča iz Grčke, konačno posle dugog vremena jer poslednji put su bili tamo naproleće, tako da će biti veselja, svega će mi doneti a posebno se radujem taramas salati al iz pravog njemačkog Lidla a ne ovog za zemlje trećeg sveta. Teča Mihalis inače hardkor Grk Makedonac uvek donese prepun džip hrane što smrznute što ovakve jer mi smo nekako samo hrane i željni, nikad im nisam tražio da mi donesu npr. dobro pojačalo Čajavec za bass koji nemam, ili nemam pojma neke dobre ploče, neki suvenir PAOKa jer šalove sam već solo nabavio, zatim da mi naruče neke devijantne knjige preko amazona jer ja u amazonu nisam u fazonu, pa koji će mi sve to, zar ne? Meni zapravo iz inostranstva...mada Grčka za mene barem i nije strana zemlja jer znam jezik, meni od preko treba samo hraaana. Znači smrznute lignje i hobotnice, gomila ribe koju je teča lično upecao, naime ima svoj mali tomos motor koji je još u funkciji verovali ili ne, i čamac gumenjak i verujte to je sve što je potrebno da se kamarila ribe napeca i to na prst (kakvi štapovi, kakvi bakrači) a i sam sam išao s njim na pecanje svojevremeno 200-300 metara od obale te se uverio kako ribe samo grizu onaj mamac ko luda, doduše mamac je malo skuplji, al' brate isplati se jer Laki (Mihalis) i ja napecamo taman za bogatu večeru plus još osvane za sjutra. E, tako je nekad bilo dok smo kampovali na divljaka odmah niže Nea Peramosa gde su one čuvene "peščane dine" kako ih zovu tj. jedna orgomna dugačka peščana plaža gde se skuplja sva raja iz Kavale, Drame i drugih manjih mesta, a svrate i Bugari. Crnac prodaje naočare a Šiptar kukuruz, i sve viče "Kalamboki zesto", a ja sve tripujem neko mene zove, reko nisam valjda tako poznat i priznat čak i ovde gde se slabije zna Engleski, jer Grci tih godina i nisu bii baš najbolji s engleskim, i posle me tetka i teča zajebavali zvali me Kalaboki, ja pizdeo, onda čule to i neke komšije po kamp kućicama pa i oni, ma idi. Grci kad te uvate u mašinu, jebo si ošišanog ježa u iskopano oko.
Al' naravno nismo samo tu kampovali, ubedljivo najjači kamp je bio u centru Nea Iraklitza na jednom brdu iznad tog mesta, gde se nakupilo raje s koca i konopca al' to je bilo još krajem 80-ih i početkom 90-ih, pa sam ja bio malo klinac te nisam kapirao kako to funkcioniše, kako se treba opustiti i zezati, a hajlajt mi je bio kad su Grci do daske puštali Bregu jer je tad uradio prvi album na grčkom a ono sve melodije Bijelog Dugmeta pa mi srce bilo puno, jer ja sam ali baš veliki fan Dugmeta. Naravno imam albume koje slušam a kojih se gnušam ali te koje slušam znam svaku reč by heart napamet i baš mi bilo krivo što tad nisam kontao grčki da i ja zapjevam, jer ko ne pjeva slušat će oluju. I zaista kasnije smo slušali tu Oluju baš iz tog razloga jer nismo imalo volje da zapjevamo kad je trebalo pa u bilo kom smislu, boleo nas je kurac. E da, bio je još jedan naš privatni divlji kamp jer je Laki brodićem, tad je imo neki na ugalj il tako neki suludi rad, na drva ko Paja i Jare, i naišao na jednu plažu blizu Iraklitze koja je bila skroz pusta i fino se mi bahato naselili tu, snabdevali se putem brodića (voda, led za pivo, pivo itd.), struja ti ne treba jer ionako sve ide na roštilj i tako tu i po mesec dana sredinom 90-ih, jedino su nekad jahte neke svraćale, neki nemci Švabovi, al' smo im diskretno stavili do znanja da je plaža naša i mrrrrš!
I tako, to skvotiranje plaže bi moglo da se opiše u jednom zasebnom tekstu sa svim detaljima jer zamisli da si mesec i jače dana u jednoj malešnoj uvali na plaži bez sanitarnog čvora, nas šestoro, da vidiš samo velike brodove koji prolaze duž horizonta (ravne) Zemlje, i kakve sve ideje tu ti mogu pasti na pamet a posebno kad ti se ne da čitati ove knjige na srpskom. Jbga, onda u takvoj sredini hteo ne hteo progovoriš i grčki. Jer u svim tim kampovima gde smo bili i na plažama jako malo je bilo stranac jer Bugari su nekako i domaći, ne primetiš ih, a ja sam večito vrebao neki čestitu Nemicu, Šveđanku, Francuskinju, nešto egzozično da navatam, al' kurac burazeru samo Grkinje mada je jedna bila baš dobra, zvala se Evgenija (Efigenija il' tako nešto) al ne bih sad o njoj da ne širim priču, tako da sam bio isključivio usmeren na Grke i tako hteo ne hteo provališ koji su fazon, koji mentalitet, da su jako slični nama ali u nekim stvarima i veoma različiti, da velika većina navija za PAOK i da su mnogo ludi, a to se možda najbolje vidi kad anarhisti naprave haos po Tesalonikiju, ili navijači naprave urnebes po Solunu. E sad, postavlja se pitanje dal je OK reći Solun il' Tesaloniki? Po Grcima, bar severnim Grcima jer ovi cigani dole me ne zanimaju, ispravno se kaže Tesaloniki kako ga i oni izgovaraju dok je Solun pogrdan naziv koji su mu nadenuli Turci dok je bio pod okupacijom. Naravno, ništa ja ne kažem, solunski front će uvek biti solunski front, moj pradeda je učestovao kao dobrovoljac u tom probijanju i tu nema šta da se priča, mora da se poštuje jer oslobodili smo Srbiju i još neke "države", a i mi ovako smo navikli da ga nazivamo Solun i nema sad tog boga koji će to promeniti, pa jel' nije tako?
Takođe ta priča sa Makedonijom, početkom 90-ih imao sam jednog drugara tamo koji je sad pokojni, a koji je imao gitaru i pojačalo što je meni tad bio pojam, i dođemo mi kod njega i on mi odsvira neke sulude metal solaže nešto čime se ja nikad nisam ni bavio, i kao aj sad ti, i ja šta ću, uvatim odsviram mu solo od Leb I Sol "Jovano Jovanke", jer sam jedino to znao tada. I njemu se dojaja svidi melodija, pita me šta je bre to? Reko čuveni makedonski bend Leb i Sol, Vlatko Stefanovski. Ajoooj kad je on čuo to "čuveni makedonski" pa jebo mi je majku majčinu objašnjavajući kako to nisu Makedonci jer ti Makedonci su Sloveni a pravi Makedonci Heleni, i hiljadu još argumenata zašto Makedonija može biti samo grčka severna pokrajina u kojoj smo se tad nalazili a nikako tamo neka zasebna država, sa gomilom Bugara i lapo-Makedonaca. Kad je uspeo nekako da završi taj monolog samo sam mu reko ma ok druže, a kakve ja veze imam s tim pa ovo je bre samo pesma? Ali sam već tad skapirao da to neće baš tako lako da se reši čim klinci od 15-16 godina vode politiku. A isto, ma preslikano mi je rekla i Evgenija par godina kasnije, i ne samo njih dvoje nego svaki Grk koji je bio ekstrovertan morao je kad tad da ti pomene tu priču. Tad sam shvatio kolki su fanatici kad zapnu za nešto, samo grizu i ne puštaju. Isto važi za Kipar, pa njima je Kipar ko nama Kosovo, ušli Turci-kurci i zauzeli pola ostva na blic, to im je možda, ma sigurno i najveća rana. Uglavnom sa Grcima je sve opušteno i što bi oni rekli halara-halara dok se ne pomene neka pipava tema, e onda si najebo.
Takođe mi je zanimljivo i to njihovo "ade vre", jer to im je ko uzrečica ADE VRE a znači u bukvalno brevodu AJDE BRE, a tako se govori u turskoj jer BRE je turcizam i onda skontaš da koristimo dosta istih reči i da vrlo lako uz malo tarzan-inglisha mož da se sporazumeš sa bilo kim, jedina je fora da se ne zajebeš sa onim njihovim NE koje znači DA a ja se normalno sto puta zajebo pa me teča uvek zeza kada kažem NE, pita me: "Jel grcko ne ili srpsko ne?". Inače teča priča srpski dojaja, jedino mu ne ide ovo ć,č,đ,š i slično, pa je to šou slušati ga kako govori. I tako, dosta o tome, hteo sam zapravo da kažem šta mi od hrane donosi tetka, znači ono što najviše volim: taramas al' pravi, lignje, hobotnicu, ribe, kačkavalj ementaler, razne šunke, ribe u konzervi za zimu, testenine smrznute, i tako, sve što može da potraje, da se logično ne bi pokvarilo jer mi moramo da jedemo, jedemo, jeeedemo, jer piletinu ne jedem nažalost tako da mi ostaje jedino da me snabdeva neko od preko, hehe.
Inače moja tetka je tetka car, mislim čak da me voli više i od matere ponekad, dala mi je svoju srpsku penziju jer ona ima regularnu grčku da kao imam da nešto kupim, da izađem u grad i častim duštvo, ali nažalost došla su takva neka vremena da ta penzija odma mora u budžet sa svi ostalima, da bi opstali, jer ima nas četvoro plus džumara sestrina i dve mačke. Ko će to na'raniti bogtejebo? Ćaleta nešto jebu već godinu dana iz banjalučkog suda, iako je podneo zahtev pre dve godine, al jbga Dodik nam svima jebe kevu, jer kad bi imali i tu penziju mnogo bi se lakše disalo, ovako uvek nešto fali, i kolko god para da se namakne opet nešto fali jbga. Zatim htela je da me usvoji svojevremeno kad sam imao problema sa zakonom pa da uteknem tamo, vodila me u neku bolnicu u Kavalu gde je radila njena jaranica Grkinja koja je studirala u Beogradu pa smo fejkirali krv u mokraći, kao otkazali mi bubrezi, čak je preko vezica u muriji i uspela da odgodi moj povratak kući za 6 meseci, ali sam onda shvatio da čak i ako bi se skrivao tamo po Drami i Kavali, po skvotovima ili kod ribe, da bi me kad tad navatali i da bi opet najebo, pa sam rešio daj bolje da najebem odma, da najveću žabu progutam prvu. Mislim da je to bila pametna odluka, zar ne? :)
0 comments:
Post a Comment