Werner Herzog Eats His Shoe (1980)

Director:
Les Blank

Dakle, ko što sam obećo, evo kratkog dokumentarca o tome kako je Herzog ispunio svoje obećanje dato Errolu Morrisu, i pojeo svoju cipelu na bini neposredno pred projekciju Errolovog debitantskog filma Gates of Heaven (1978). U počeku mi nije bilo baš najjasnije šta se tu zapravo izdešavalo jer sam kontao da se Herzog kladio sa Errolom jer nije verovao da će ovaj ikada završiti taj svoj prvenac, ali ispostavilo se da je bilo upravo obrnuto, jer Herzog ga je zapravo tom suludom opkladom na svoj specifičan način bodrio da se iscima maksimalno i da završi film uprkos svim frkama oko nedostatka sredstava i svega što ide uz to, jer je u Errolu prepoznao vanserijski talenat, što se naravno kasnije pokazalo kao više nego tačno, jer retko koji reditelj je snimio toliko dobrih dokumentaraca kao Errol, zapravo retko koji reditelj se uopšte i bavio tako ozbiljno i fanatično dokumentarnim filmom tokom čitave svoje karijere. Jer evo ako pogledate na imdb-u, Errol je za 30 godina snimio 10 filmova od čega je samo jedan igrani, dok na drugu stranu imamo Herzoga koji je snimio 23 dokumentarca i još barem toliko igranih filmova, ali drugih reditelja koji su otišli tako daleko zaista nema, ili barem ja ne znam za njih.

Naravno tu ne računam Majkla Mura jer ipak njegovi radovi su malo drugačija forma. No ostaje nada, posebno sad kada je dokumentarni film u zamahu što se kaže, da će ljudi sve više snimati takve filmove, tako da puno očekujem od pojedinih likova, npr. tu je ovaj Francuz Jean-Xavier de Lestrade koji je režiro genijalni The Staircase, omanje remek delo koje sam tek nedavno otkrio, pa onda ova dva jarana što su budžili Paradise Lost (1996) i Brother's Keeper (1992), znači Joe Berlinger i Bruce Sinofsky, jer te momke u najavi već čekaju velika čuda, i naravno, ne smem nikako da zaboravim da pomenem mog favorita, neprevaziđenu facu, mladog udarnika Johna Borowskog koji je jedini izgleda skontao serial killer subžanr i kako to zapravo treba da izgleda, a što je najbolje pokazao u svom Albertu Fishu iz 2007. Ko je imao prilike da pogleda taj masterpis zna tačno na šta mislim. Dakle to su talenti od kojih zaista mnogo očekujem, naravno ima ih još dosta, al' da ne smaram sad bezveze jer ipak je tema Herzog koji jede svoju cipelu.

Dakle ovde ćete videti skidanje cipele sa noge (da, da, verovali ili ne, spremao se da pojede baš tu cipelu u kojoj je došao iz Nemačke), pa onda dalje kuvanje i sve što ide uz to, a usput nam stara kajla objašnjava neke jako bitne stvari vezane za filmsku umetnost, onako pomalo u Žižek stilu, mada Herzog je do danas i naučio taj engleski izgovor dok Žižek to i dalje ne jebe. Čućete i kako je uopšte došlo do ove okultne opklade, na koji način je Errol pribavio keš da snimi svoj prvenac, zatim Herzog govori i konkretno o Gates of Heaven, pominje i neke svoje filmove i na kraju jede cipelu. Prajlses vaistinu, jer ko što neko reče UMETNOST ZAHTEVA FANATIZAM. (20 min)

http://www.imdb.com/title/tt0081746/

"A film exactly described by its title. German film director Herzog had made a bet with aspiring director Errol Morris that, if Morris made a film, Herzog would eat his shoe. Morris went on to complete 'Gates of Heaven', so Herzog kept his promise. While eating the boiled shoe, Herzog carries on a dialogue with the film premiere audience on film, art and life."

DOWNLOAD :

https://rapidshare.com/files/4084918082/Werner%20Herzog%20Eats%20His%20Shoe%20(1980).avi