Thursday, December 31, 2009

La soufrière (1977)


Director:
Werner Herzog

Runtime: 30 min

Gvadalupe, samo jedno u nizu vulkanskih ostrva na Karibima. Herzog dobija dojavu da je vulkan La soufrière konačno proradio posle ko zna kolko stotina godina i da će uskoro da eksplodira, stoga odmah odlazi na ostrvo sa svojom ekipom. Nailaze na skroz pust grad jer je vojska sve evakuisala. Herzogu naravno ni snimci skroz opustelog grada nisu dovoljni pa je naumio da se nekako približi vulkanu, ali vojska je svuda postavila punktove, dalje nećeš moći i te akcije.

Ogromne table upozoravaju na veoma toksične gasove koji se lagano kotrljaju niz planine, ali Herzog ni to ne jebe, prolazi neopaženo jednim seoskim drumom koji vojska nije pokrila i prilazi skroz blizu vulkanu, ugrožavajući tako ne samo svoj život nego i živote svog kamermana i tonca, koji su se ni krivi ni dužni našli u blizini ovog potencijalnog grotla.

Ne bih baš sad da prepričavam šta je dalje bilo, uglavnom, tek kad je izvalio ogroman oblak nečega kako se spušta prema mestu gde je bila njegova ekipa seli su u kola i dali se u beg. Dakle, klasičan manijak. I uopšte me ne čudi sada ona stara filmadžijska dosetka, kaže : gde Herzog nije snimao tamo provereno ni nema šta da se snimi. I vaistinu je tako, gde je ovaj čovek sve bio, koja je mesta pohodio, ja mislim da nijedan živi, a verovatno ni mrtvi (jer je mrtav) reditelj ne mož' tu da ga isprati. Nek me neko demantuje, al' tako mi se nešto javlja.

Ostavljaju kola i kreću peške kroz zabranjenu zonu, nailaze na čoveka koji i pored zloslutnog huka koji dolazi iz planine opušteno drema sa svojim mačkom pored drveta, čoveka koji je očigledno odbio da se evakuiše, jako čudnovata scena. Ko susret sa smrću. Čovek započinje svoju priču o razlozima zašto je ostao iza svih - hajlajt!

IMDB

"Herzog takes a film crew to the island of Guadeloupe when he hears that the volcano on the island is going to erupt. Everyone has left, except for one old man who refuses to leaves. Herzog catches the eeriness of an abandoned city, with stop lights cycling over an empty intersection."

Intervju sa Herzogom


Sudbina pokretne mete

Jesenas se na Venecijanskom festivalu pojavio sa tri nova filma – dva igrana i jednim dokumentarnim. Potom je na 50. Solunskom festivalu imao veliku retrospektivu, primio „Zlatnog Aleksandra” za životno delo i otvorio izložbu svojih slika, a na predstojećem 60. Berlinskom festivalu naći će se u ulozi predsednika zvaničnog žirija.

Ovako intenzivan, energičan i dinamičan filmski život možda bi značio previše za nekog drugog, ali ne i za legendarnog nemačkog filmskog, pozorišnog i operskog reditelja, scenaristu i glumca Vernera Hercoga Stipetića (rođen u Minhenu 1942. godine, od oca Ditriha Hercoga i majke Elizabete Stipetić), koji je sa 16 godina režirao svoj prvi film, još 1962. osnovao i sopstvenu producentsku kuću, snimio do sada više od 60 filmova i ženio se tri puta.

U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” Hercog – koji je svetsku filmsku kinematografiju zadužio delima „Tajna Kaspera Hauzera”, „Vojcek”, „Fickaraldo”, „Nosferatu”, „Krik kamena”... – govori na koji bi način mogao da dođe u Beograd i Srbiju, otkriva zašto ima privilegiju da snima filmove onakve kakve želi, zagovara „film razmišljanja”, razotkriva mit „poslednjeg reza” i priznaje da je za njegovu omađijanost filmom kriv – Fred Aster...

Dobar dan, na srpskom jeziku, sigurno razumete, s obzirom na to da ste i Stipetić?


Evo, da vam na to odgovorim ovako. Često se nosim mišlju da dođem u Beograd sa nekoliko svojih filmova. Potpuno nezvanično, bez poziva neke institucije. Ta pomisao da dođem u Beograd, baš ovako, dolazi otuda što imam osećaj da je Evropa tretirala Srbiju na pogrešan način. Vi pripadate nama, a mi pripadamo vama. To je, jednostavno, tako i to je razlog što ću se tamo pojaviti jednog dana.

Mnogi ljubitelji Vaših filmova priželjkuju da taj dan bude što pre.

Mi treba tamo da dođemo kao gosti i stavimo vam do znanja da vas vidimo, da vas čujemo, da znamo za vaše prisustvo i da vi treba da budete deo onoga što konstituiše Zapad. To treba da bude tako. I sve ovo nema nikakve veze što su moji koreni iz Hrvatske ili što ste vi iz Srbije. Koga je briga za to! Vi pripadate nama. Evropi.

Ali, Vi ste Evropu napustili! Živite u Los Anđelesu?

Oženio sam se u Los Anđelesu i zato tamo živim. Da ne bude zablude, ne živim u Holivudu i nemam gotovo nikakve veze niti ozbiljnije kontakte sa Holivudom.

Nekada ste bili poznati po tome što niste imali neko naročito mišljenje o Americi niti o američkim filmovima koji su bili sve suprotno od onoga što ste Vi radili. Iz Amerike su Vas svojevremeno i „izbacili”; kakav je sada odnos na relaciji SAD–Hercog?

Zapravo, nisam nikada odande bio izbačen već „ekspedovan” na nekoliko dana, jer nisam imao rešen status vize niti status radnog boravka. U to vreme bilo je opasno prelaziti granicu preko Meksika, a imao sam i to nezaboravno iskustvo. U SAD živim sada već dugo, ali sam konstantno svestan svojih bavarskih korena. U Minhenu još uvek imam svoj stan i povremeno i tamo živim, ali najčešće se moj život odvija na lokacijama na kojima snimam. Zato se može za mene reći i da sam „pokretna meta”.

Razmišljam o Vašim poslednjim filmovima, onim koji su nastali u SAD. Da li su finansirani američkim novcem i da li to znači da ste konačno izgubili ono što Vam je uvek bilo najvažnije – stvaralačku, umetničku slobodu i pravo na „poslednji rez”?

Nikada ne bih mogao da radim ukoliko ne odlučujem o poslednjem rezu, bez glumaca koje zaista želim u svom filmu ili ako bi me Holivud kulturološki sputavao. S druge strane, poznato je da preuzimam odgovornost koju poznati reditelji gotovo nikada ne bi preuzeli. U ugovorima koje potpisujem sa velikim kompanijama, pristajem da snosim odgovornost i za budžet i racionalno trošenje novca. U slučaju mog poslednjeg filma, rimejka „Lošeg poručnika”, pošlo mi je za rukom da ga završim dva dana pre roka i da uštedim 2,6 miliona dolara iz budžeta. To se do sada nikada nikom u istoriji filma nije desilo! Sada producent hoće da me oženi! Toliko je srećan! S druge strane, ono što vi sada gledate na velikom platnu je moja, rediteljska verzija, rediteljski rez, dakle privilegija koju niko nema u filmskoj industriji, a naročito ne u Holivudu.

Mislila sam da je mogućnost „rediteljskog reza” odavno postao samo mit?

Slažem se sa vama. U filmskoj industriji to je odavno postao mit jer čak i Spilberg, koji je i reditelj i producent, ne pribegava insistiranju na „poslednjem rezu” po svaku cenu. To kakva će verzija filma na kraju ugledati svetlost dana, odavno već ne odlučuju ni reditelji, ni producenti, ni distributeri, već publika. Sistem kontrolnih projekcija sa test-publikom različitog profila obrazovanja i godišta, odavno je razvijen. Posle pažljivog čitanja njihovih komentara i ocena, datih posle zatvorene projekcije, donosi se odluka o konačnoj verziji filma i odlazi se pravo za montažni sto, na finalni rez. Sve ovo, naravno, odnosi se, kao što rekoh, na filmsku industriju. U mom slučaju, dakle u slučaju art-filma, stvari stoje drugačije. Blagosloven sam mogućnošću da radim filmove kakve želim, jer publika od mene i očekuje svu moju iskrenost i sav moj entuzijazam. Ništa drugo, ni drugačije.

Vi ste jedan od retkih reditelja koji istrajno podjednaku pažnju posvećuje dokumentarnom filmu. S obzirom na Vaše ogromno iskustvo sa dokumentarcima da li možete da kažete da oni zaista odražavaju realnost, istinu?

Bilo bi divno kada bi filmski autori mogli da budu nevidljivi ljudi ili poput muve na zidu koja posmatra sve oko sebe, a da nju niko ne primećuje. Međutim, to je nemoguće. Čak i ako je filmski reditelj sam, bez ekipe ili pomagača, ma koliko se trudio da bude diskretan, njegovo prisustvo i prisustvo njegove kamere u sredini koju snima vidljivo je i samim tim ne bez uticaja na realnost i istinu datog trenutka u datom okruženju.

Vi i ne želite da budete „nevidljivi”?

Ne želim! Ja sam kreator, ja hoću da budem stršljen koji juri i ubada, ja hoću da postavljam scenu, ja sam reditelj a ne osmatračka kamera!

Niste, dakle, poklonik „sinema verite”?

Zatvorske kamere koje beleže kretanje i ponašanje zatvorenika, to je „sinema verite”. Kao filmski stvaralac smatram da treba da budem uključen, da treba da se mešam, da prodirem u najdublje slojeve istine što ne znači uvek i potpuno zasnivanje na činjenicama. Jer, greška je smatrati da činjenice uvek znače i apsolutnu istinu. Istina je slojevita.

Sličan princip vodi Vas i u igranim filmovima. I u njima na ovakav način tragate za istinom?

To je princip „filma razmišljanja”, ali vas podsećam da se igrani filmovi rađaju iz predivne iluzije. Neki od najboljih filmova sveta upravo su se rodili iz takve iluzije, poput filmova Freda Astera koje obožavam zato što su fascinantno jednostavni. Priznajem da su oni imali najvećeg uticaja na mene i da su najzaslužniji što sam pre više od četiri decenije počeo da se bavim filmom. Fred Aster koji pleše sa sopstvenom „živom” senkom u filmu „Vreme svinga”, gledao sam kao momčić i još tada bio fasciniran sledećim: u ovom jednostavnom kadru, pred statičnom kamerom, gledate senku kojoj je udahnut život i jasno sagledavate suštinu filma i svu njegovu magiju.

Predivne iluzije, magija filma, a meni se čini da ste Vi za ove četiri decenije koliko ste u filmu i sa filmom često bili u poziciji Don Kihota?

Borio sam se sa vetrenjačama, ali nikada sebe nisam video kao Don Kihota. Njegova sudbina je tragična, a ja sam još među vama.

Za sve ovo stvaralačko vreme otkrili ste gotovo sve filmske tajne, proputovali planetu, stigli do vasione. Šta li Vas još to tako čvrsto drži vezanim za film?

To što razumem moju sudbinu i što je prihvatam, a film jeste moja sudbina. Sa njim sam od dečačkih dana i od tada, pa do danas, nisam uspeo da pronađem bolji način da se potpuno izrazim. Mnogi veruju da sam samo melanholični nemački reditelj, ali to nije istina. Možda nisam Edi Marfi, ali imam smisao za humor. Više ličim na Bastera Kitona koji je koristio humor da prevaziđe surovost sveta.

Dubravka Lakić

Maznuto sa Politike

Vernon, Florida (1981)

Director:
Errol Morris


Evo jednog dokumentarca koji valja pažljivo poslušati, znači nije dovoljno samo gledati, jer jezik kojim se ovde govori, ja sam ga krstio "floridski" američki, je jako težak za razumevanje ako se sluša onako usput, dakle zahteva punu koncentraciju. Inače, ovaj jezik je meni nerazumljiviji čak i od južnjačkog mada imaju dosta dodirnih tačaka, a možda sam i ja sve to istripovo, možda sve skontate na keca.

Dakle, ovo je drugi film po redu Errola Morrisa gde je on već vaspostavio svoj fazon statične kamere, a ljude koji ovde govore je iskopao u malom polu-ruralnom gradiću Vernonu u Floridi. Znači to nije ona Florida gde se babe i dede baškare na suncu, plažiraju se i to, nego skroz na severu države međ' močvarama i "prašumama". I Morris nije mnogo morao da se cima da nađe sagovornike, ovakvi krajevi su prepuni žrtava. Ako se ko seća onog kultnog serijala RTS-a iz 80-ih, LJUDI GOVORE, e ovo vam je taj neki fazon, dakle dođe ekipa u tako neki zabačeni kraj i pusti ljude da otvore dušu, pa tako ovde imamo jednog simpatičnog čičicu koji navatava sve živuljke koje drsko trespesuju njegov posed, ali ih ne ubija nego ih čuva, kol'ko sam skonto 'oće da ih proda.

Onda neki pop, sveštenik, drži propoved o tome otkud to da se reč "therefore" toliko puta pominje u Bibliji. Ima još tu dosta zanimljivih faca kakve se samo poželeti mogu ali definitivni hajlajt je fanatični lovac na ćurke, koji je od tog lova stvorio čitavu jednu filozofiju. Dakle, skroz neobičan dokumentarac, nije za svakoga, potrebna je puna koncentracija, ali da vredi, definitivno vredi. (55 min)


http://www.imdb.com/title/tt0083281/

"Early Errol Morris documentary intersplices random chatter he captured on film of the genuinely eccentric residents of Vernon, Florida. A few examples? The preacher giving a sermon on the definition of the word "Therefore," and the obsessive turkey hunter who speaks reverentially of the "gobblers" he likes to track down and kill."




Download :
http://rapidshare.com/files/274064993/Vernon_Florida.part1.rar
http://rapidshare.com/files/274065028/Vernon_Florida.part2.rar
http://rapidshare.com/files/274064994/Vernon_Florida.part3.rar
http://rapidshare.com/files/274064340/Vernon_Florida.part4.rar

Wednesday, December 30, 2009

Dancing Outlaw (1991)

Director:
Jacob Young

Ovo je dakle, znači, lud'lo. Kult na keca, okult na dvojku. Mesto dešavanja : svima omiljeni američki jug sa svim svojim živopisnim divotarijama, gde su deca nasmejana i šetaju pumparice, gde se živi po vukojebinama u prikolicama, gde je incest u kući, dakle sve ono najmilije, američko a naše. I bez zajebancije, želja mi je da odem jednom u te krajeve da sviram bendžo i usnu harmoniku, da cirkam white lightning dok ne oslepim, da vozim pik-ap po blatu i pucam iz ilegalnog oružija, jer ovi ljudi možda jesu ruralni, nepismeni, krezubi, white trash ološ, al' imaju dušu - to vala niko ne mož' da im ospori.

Inače, film prati jednog skroz weird lika, Jesco White-a, koji se bavi tap-dancingom (to mu dođe isto što i stepovanje valjda?) i koji ima, pazi sad, tri odvojene ličnosti u sebi!!! Dakle, ladno multiple personality disorder al' u nekom blažem obliku. Uglavnom priča počinje vako, 1985. godine neki manijak je pucao na kola njegovog oca, ranivši njega, njegovog brata, a ubivši oca. Od tad se sve poremetilo. Pošto mu je otac bio poznati lokalni tap-denser, čak se pojavljivo i na televiziji, Jesco je odlučio da nastavi tradiciju i da dostigne umeće svog pokojnog oca koji mu je naravno bio idol.

Ovde ćete imati priliku da vidite sve Jescove ličnosti : Jesse, koji je sav fin i kulturica, pun ljubavi za bližnjeg svog and shit, zatim istripovanog Elvisa (ovo ko fora za Elvisa J. Kurtovića, jbeš mi sve), koji se ponaša i peva ko Elvis, i na kraju totalno zajebanog Jescoa, koji je nasilan i ono, totalno OUTLAW fazon, pa tako zbog te ličnosti koja uglavnom dominira često ulazi u sukob sa zakonom, pa mu tako taj san da postane naslednik svog starog stalno izmiče.

Njegova porodica je naravno posebna priča, ali za njih se još i može reći da su o-kultivisani, pa ćete tako čuti šta o Jescou imaju da kažu njegova majka, žena, brat i još par likova, uglavnom genijalno, ako vam se svideo Searching for the Wrong-Eyed Jesus (2003) pa aj možda i Stevie (2002), Dancing Outlaw će da vam naleti samo tako, jer ovo možda nije tako dobro vizuelno urađeno ko pomenuti filmovi ali tema je daleko, daleko jača i luđa. Inače dokumentarac je podeljen na dva dela, znači na regularnu, zvaničnu verziju, i na outtakes iz director's cuta, i moram ovde da naznačim da je jako bitno pogledati oba radi skontavanja suštine biti. (30+30 min)

IMDB

 "This documentary short, produced for West Virginia public TV's "Different Drummer" series, introduces us to Jesco White, a hard-living, tap-dancing Boone County resident whose repeated run-ins with the law have interfered with his dream of becoming as renowned a "mountain dancer" as his late father, D. Ray White. We meet Jesco's three distinct personalities; the gentle and loving Jesse, the violent and dangerous Jesco, and the extremely strange Elvis. We also encounter various members of Jesco's family, all nearly as eccentric as Jesco himself. You will ask, "Are these people for real?" Yes, they are. "The Dancing Outlaw" was released to videocassette after becoming something of a cult sensation through circulating "bootleg" tapes. Film and TV actress Roseanne is among Jesco's many fans."


Tuesday, December 29, 2009

Black Metal Satanica (2008)

Directed by:
Mats Lundberg

E ovo je nešto jako, jako zanimljivo. Skandinavska Black Metal scena, od početka 80-ih i Bathory-a, koji inače slove za rodonačelnike podžanra, iako je Venom konkretno krstio ovaj subgenre svojim kultnim albumom iz '82, Black Metal. Ovde ćete čuti i surove priče o Mayhemu, Burzumu i Emperoru. Emperor su mi tu čak i najekstremniji, mada Mayhem je Mayhem, i iako nikad nisam slušao ove bendove osim ovo malo u ovom dokumentarcu, moram da zaključim da je fascinantno.

Kolko sam ja skonto, sve je to počelo kao tinejdžerska zabava početkom 80-ih da bi se početkom 90-ih prešlo sa reči na dela, pa tako sve i da ne podnosite ovu vrstu muzike ovim momcima se mora odati priznanje na iskrenosti i doslednosti, na fanatizmu, jer lako je srati ko npr. pevač Deicide-a, pa onda ispaliti za 33. rođendan, tako mogu i ja jbga, ali ovi momci su zapravo i radili ono o čemu su pevali i stoga su zaslužili rispekt barem sa moje strane.

E sad, pošto ja zaista nisam stručnjak za Black Metal, od cele te scene slušao sam samo Bathory kad sam bio mlađi, dakle nisam čak ni laik, ja ne bi' puno o tome, al' bi' se zato osvrnuo na ove svima nama drage direktne akcije. Dakle, početkom 90-ih se prešlo sa reči na dela, pa su tako oskrnavljena neka groblja, al' to ne u fazonu ko kod nas kad mamlazi dođu pa odlome nadgrobne ploče, nego braćo komotno raskopavanje grobova, znači otvaranje kovčega, odsecanje glava leševima itsl. Pa onda ubistva, samoubistva i sve što ide uz to, da bi na kraju stigli do moje omiljene discipline, a to je spaljivanje crkava svih vrsta sa posebnim osvrtom na hrišćanske, ja mislim da su spalili barem jednu crkvu do temelja, u to sam siguran, a ne bih baš da lupim. Uglavnom sva ta dela su počinili članovi pojedinih bendova o kojima se ovde govori, tako da to nisu sad nekakvi fanovi i slična loženja, i svi oni leže debele robije za to. Dakle nije šala.

Što s tiče satanizma, on ovde dominira al' je više to neki miks vikinške mitologije, paganizma itd.etc. I nadam se da je moj lični stav povodom satanizma jasan, satanizam je izrugivanje hrišćanstvu, tj. čak ne ni hrišćanstvu nego Crkvi koja se tu uvalila kao posrednik između Boga i Čoveka, i naravno uzima oho-ho dobar procenat za to foliranje, dakle crkva mu tu dodje kao pimp, i zaista to mi nikad neće biti jasno : ako želiš da imaš odnos sa Bogom, bilo kakav, šta će ti makro koji qrac, pa nije Bog pobogu zatvoren u nekom podrumu, Bog je svuda oko nas, ili nam barem tako propovedaju, mada u isto vreme nam govore i da dodjemo u Crkvu, ko da je Crkva neki kupleraj dalekobilo.

Naravno, na drugu stranu Bog ne postoji, pa samim time ni Sotona, ni sve te maštarije i pizdarije. Eventualno, mož' da kažemo sa agnostičke pozicije da smo suzdržani na ovom referendumu, mislim, ako već mora se izjašnjavamo. I da bre, ima budala koje sve to isuviše ozbiljno shvataju, a najgora stvar po meni koja čoveku mož' se desi je da počne sebe preozbiljno da shvata. E i tu uleće satanizam sa svojim ruganjem, samo im postavi ono ogledalo i iz fazona pogledajte se bre kakvi ste licemeri. Svi smo dojaja vernici u crkvi, a čim izađu iz crkve zaborave da su je ikada i pohodili. E takvo vam je TO hrišćanstvo u Srba, čast izuzecima.

Naravno još gore je kad Satanisti počnu sebe ozbiljno da kontaju, pa se ubace u trip, i postanu upravo ono protiv čega se bore. Moj drugar cutter je lepo reko, Satanizam je IRONIJA. Tačka. Nema dalje. I da, umalo zaboravih. Hvala kolegi Ognjanoviću koji mi je ljubazno ustupio ovaj materijal da ga prosledim širim narodnim masama. (77 min)

"Church burning, grave desecration, Satanism and murder. This documentary film is about how the modern Vikings of Scandinavia took the music genre "Black Metal" to its darkest abyss in the mid 90's, and turned words into action and declared war against Christianity. But it all started a thousand years ago, when the Vikings ruled the North."

Download :
http://rapidshare.com/files/325705433/Black.Metal.Satanica.2008-SMz.avi.001
http://rapidshare.com/files/325706953/Black.Metal.Satanica.2008-SMz.avi.002

Monday, December 28, 2009

How much Wood would a Woodchuck chuck (1976)

Director:
Werner Herzog

 

E ovo vam je nešto izuzetno, znači opet taj Herzog, jer ko što sam obećo, do kraja januara ima da vaspostavim sva njegova, da se tako izrazim, bitnija dela u dokumentarnom smislu, dakle neću biti fanatik da postavim svih 23 komada ali ako neko izrazi želju - tu sam, mislim, teško žabu u vodu naterati. Ovo je dakle/znači prvi njegov dokumentarac rađen full na engleskom sa par lajnova zajebancije na njemačkom, ali tema je ono što pleni, što goni dušu da zaigra čak i na samrti. Radi se o aukcionerima koji valjaju stoku i o njihovom takmičenju za najboljeg aukcionera. E sad, da bi bolje skontali kako to dojajno hipnotički zvuči kada oni tako "brbljaju" podsetiću vas na, pa sigurno hajlajt, Herzogovog igranog filma Stroszek (1977) kada glavni junak Bruno ostaje bez keša i tako gubi kuću/prikolicu koji je uzo na kredit, pa mu onda bacaju sve to na doboš, a aukciju vodi Ralph Wade, inače lik koga ćete videti i u ovom dokumentarcu. Inače taj deo sniman u SAD je snimljen u gradiću Plainfieldu, država Winsconsin. E sad, ko ne zna noviju američku istoriju reko bi gradić ko gradić, neka vukojebina, koga zabole, ali JOK more. Plainfield zaista ne bi bio ovde bitan da tu nije bio dom najporemećenijeg američkog serijskog ubice Ed Geina, čoveka koji je ubacio još jedno R u HORROR. Dakle ništa nije slučajno, mada...

Herzog je još tada drugovao sa Errolom Morrisom, koji je bio novinar i radio je dosta intervjua sa Geinom lično. Čak je planirao i dokumentarac da uradi ali mu nažalost nije pošlo za rukom, pa tako umesto nekrofilskog dokumentarca dobismo još jedan nekrofilski al' sa životinjama (Gates oh Heaven). Inače priča se da su hteli potajno da iskopaju grob Auguste Gein, inače čuvene SAMO JEDNE MAJKE malog Edija, jer Edi je celog svog života tvrdio da je sve grobove okolo skrnavio, a da majčin nije ni tako. Dva jarana su se odlučila da provere tu činjenicu jedne noći, Herzog se pojavio na vreme, Morris (sisaljka) se predomislio u poslednjem trenutku, tako da Herzog nije solo kopao, ali i da je krenuo da kopa naleteo bi na beton, nikako ne bi dospeo do kovčega. Naravno tada nije bila ni u najavi knjiga Harolda Schechtera "Deviant" gde je sasvim lepo naznačeno iz pouzdanih izvora da je grob zacementiran i da mu niko nikad nije prišao, niti je pokušavano da se kopa.

A sada ono što je mene posebno dojimilo,kada sam čuo ovo ritmično brbljanje ovih aukcionera prva asocijacija mi je bila jedna isto tako zanimljiva melodiju sa istim ritmom, tj. usnom harmonikom i glasom koja se provlači kroz par Herzogovih filmova, e sad jbga, ja nisam pogledo sve njegove igrane filmove, ali mogu da potvrdim da se ista melodija javlja bar nekoliko puta i u najnovijem filmu Zli Poručnik iz Nju Orlinsa, a posebno udara u glavu kada Nikolas Kejdž izvali nešto u fazonu : pucaj još, zar ne vidiš da mu duša i dalje igra, i u tom trenu vidimo ovog baju kako đuska brejkdens na tu melodiju sa usnom harmonikom. Naravno ista, potpuno ista melodija se javlja i na kraju Stroszeka, kada Bruno skroz odlepi i krene da se vozi onim ski-liftom, a ona kokoška krene da đuska i sve one životinje. Aaaaaaaaaaa kako je to zarazno, nije ni čudo što je Herzog taj ritam života više puta koristio u svojim filmovima. Ako neko izvali koja je to pesmica (samo usna harmonika i glas) nek baci dojavu. E da, u dokumentarcu se pojavljuju onako usput i neki Amiši, kao pandan ovim modernim stočarima.


IMDB

"Herzog examines the world championships for cattle auctioneers, his fascination with a language created by an economic system, and compares it to the lifestyle of the Amish, who live nearby."

Stroszek (1977)

Director:
Werner Herzog

"Bruno Stroszek is released from prison and warned to stop drinking. He has few skills and fewer expectations: with a glockenspiel and an accordion, he ekes out a living as a street musician. He befriends Eva, a prostitute down on her luck. After they are harried and beaten by the thugs who have been Eva's pimps, they join Bruno's neighbor, Scheitz, an elderly eccentric, when he leaves Germany to live in Wisconsin. In that winter bound, barren prairie, Bruno works as a mechanic, Eva as a waitress. They buy a trailer. Then, bills mount, the bank threatens to repossess the trailer, Eva wants privacy, and inexorably, the promise of a new life deserts Bruno."

IMDB




DOWNLOAD :
http://www.megaupload.com/?d=59Q6XUAA

Saturday, December 26, 2009

Panther (1995)

Director:
Mario Van Peebles

U nedostatku valjanog dokumentarca, jer ovi iz '68 i '71 su više politički pamfleti, evo jednog igranog filma o Crnim Panterima. Inače, režiro ga isti čovek koji je režiro i New Jack City ako nekome to nešto znači, meni baš i ne. (120 min)

http://www.imdb.com/title/tt0114084/

"A dramatized account of the story of The Black Panther Party of Self-Defense."

Download :
http://rapidshare.com/files/101895063/Panther.part01.rar
http://rapidshare.com/files/101899678/Panther.part02.rar
http://rapidshare.com/files/101899695/Panther.part03.rar
http://rapidshare.com/files/101901017/Panther.part04.rar
http://rapidshare.com/files/101906322/Panther.part05.rar
http://rapidshare.com/files/101906362/Panther.part06.rar
http://rapidshare.com/files/101907940/Panther.part07.rar
http://rapidshare.com/files/101913233/Panther.part08.rar
http://rapidshare.com/files/101913268/Panther.part09.rar
http://rapidshare.com/files/101915146/Panther.part10.rar
http://rapidshare.com/files/101921635/Panther.part11.rar
http://rapidshare.com/files/101921708/Panther.part12.rar
Related Posts with Thumbnails