Album: Kapital
Release Date: 21st April 1992
Sećam se kada se pojavio ovaj album, prvo nisam verovao šta slušam, a onda sam shvatio, pa da, upravo to je Laibach. A posebno me pomela pesmica Hymn to the Black Sun, rekoh sebi, kakav je ovo rep, jebote ?! Znači, apsolutno fantastičan album, album kojim su napravili totalni zaokret a opet ostali dosledni svom fazonu da svaki album rade po naizgled zasebnom konceptu, jer prvo je to bio totalni underground zaključno sa kompilacijom Slovenska Akropola, pa onda gistro mainstream sa Opus Dei i Let it Be, povratak korenima na Macbeth, i odma' posle toga masterpis za sebe, Sympathy for the Devil, sa đavolskim vokalom, baš onako, full satanistički, uostalom Peter Mlakar je bio baš duboko u toj priči, i posle toga nekakav electro-industrial sa Kapitalom, i ja mislim da niti jednom bendu takvo nešto nije pošlo za rukom, da svaki album bude totalno različit a opet prepoznatljiv. Još pritom usemplovana pesmica iz Rozmarine Bebe u numeri Kinderreich. Znači, creepy. 11/10, nema dalje.
01. Decade null
02. Everlasting in Union
03. Illumination
04. Le privilege des morts
05. Codex durex
06. Hymn to the black Sun
07. Young Europa pts. 1-10
08. The Hunter's funeral Procession (from the Wunderhorn trilogy)
09. White Law
10. Wirtschaft is tot
11. Torso
12. Entartete Welt (The Discovery of the North Pole)
13. Kinderreich
14. Sponsored by Mars
15. Regime of Coincidence, State of Gravity
0 comments:
Post a Comment