A sada nešto specijalno za mog brata Banalnog i naravno sve vas ostale koji se patite sa maničnom depresijom poznatijom i kao bipolarni poremećaj, jer realno nema gore duševne bolesti od tog sranja, uostalom videli smo na šta to liči po silnim dokumentarcima, e sad, ako je neko kojim slučajem propustio gradivo, nek pod obavezno overi A Summer in the Cage (2007), Boy Interrupted (2008), Playing with Madness, i odlični Stephen Fry: The Secret Life of the Manic Depressive (2006). Naravno, ovo važi i za sve nas koji u okruženju imamo nekoga koji boluje od tog užasa, tog emotivnog rolerkoustera koji se nažalost u velikom procentu završava samoubistvom, a koji se vrlo često javlja kod izuzetno talentovanih i kreativnih ljudi, te ću navesti samo neka imena da bi vam bilo jasnije o čemu se tu radi. Dakle, bipolarni poremećaj između ostalih ima i genijalna Sinead O'Connor, zatim najveći car - Daniel Johnston, Francis Ford Coppola, Ozzy Osbourne, Tom Waits, a za života su se patili i Jimi Hendrix, Kurt Cobain, Ernest Hemingway, Edgar Allan Poe, Jack London, Van Gogh, Beethoven, Schumann i zaista mnogi drugi. E sad, dal' su svi ovi likovi bili toliko dobri u onome čime su se bavili baš zbog ove bolesti, ili ih je ona zapravo samo ometala, to procenite sami, jer moj stav je jasan. Živeli !
1 comments:
Hvala ti, nemam reci koliko je ovaj blog dobar!!!
Post a Comment