Fanzines from Mars (2011)

Director:

Siniša Dugonjić

Runtime: 35 min

Ljudi, ovo je bre ladno MUST-MUST SEE. I, mojne da se neko zajebe pa ne pogleda. Inače, svaka čast Siniši što nam je porodio jedno ovakvo jedinstveno delo, a iskreno se nadam da će toga biti i još, jer ima tu još tema koje bi valjalo obraditi na ovakav jedan specifičan način a Siniša je izgleda pravi i možda jedini čovek koji bi to umeo i želeo da napravi. Dakle, Siniša brate moj, samo napred, jer produkcija i režija ovog dokumentarca se može bez blama porediti sa mnogim inostranim, al' bez zajebancije, i ako neko TO zna da prepozna na ovim prostorima onda sam to definitivno ja, dakle nema laži nema prevare, ovaj dokumentarac je skroz profi.

No, da krenemo na temu. Ovaj dokumentarac bi u podnaslovu mogao opušteno da ima i "oda srpskoj fanzinaškoj sceni 80-ih i 90-ih godina", i velika mi je čast što sam i sam učestvovao, doduše kao saradnik, u pravljenju nekih od tih fanzina (npr. Under The Hood, ako se ko seća), ali sam ih i marljivo sakupljao sa sviju strana, ko hrčak, tako da ove gomile koje ćete imati prilike da vidite kod nekih autora i nisu mnogo veće od moje neskromne kolekcije. Takođe, zašto ovaj film treba pod obavezno pogledati ? Pa zato što se pored starih kajli, poput npr. Vase Radovanovića, autora okultnog fanzina OPREM DOBRO koji i dan danas izlazi verovali ili ne, u filmu pojavljuju i legendarni Uroš Smiljanić aka Meho Krljić (WAR PIGS zin), koji je ujedno (bio) i moj idol još od malih nogu, i Ivan Velisavljević aka Žika Kišobranac (Čvaka Svak zin) koji je tek priča za sebe. Dakle sve veličina do pogoleme veličine, a i realno to su ljudi koji su svojim britkim perom, kucaćom mašinom, lepkom i kopir aparatom, obeležili 90-e, al' bez zajebancije, i celoj toj hcpunk/anarcho/grind/crossover sceni dali jedan posebno poseban šmek. E sad, naravno mog'o bi ja o ovoj temi do sutra ovako jer sam donekle iz te priče, al' nešto nisam u formi ovih dana, jebe me ova stolica, jebe me pa me rastura. Dakle, uživajte barem vi koji možete. Živeli !

"Serbia in the 1990s had an underground scene with different characters mingling, roaming around, walking and talking. They were comic book authors, serious hard core punk fans, relatively young writers, freedom fighters, as well as intellectuals, loud NGO or Christian activists, hobos and underground posers, and probably a couple of fakers and ego-maniacs, to be honest.

Everyone wrote something, cut 'n' pasted 'n' copied, reviewed concerts of their own friends, draw comics, made collages and then xeroxed all that and forwarded by mail to as many people possible.

In short, it was social networking.

But in those days, before Internet, the name was: fanzine-making."

by Siniša Dugonjić

"Devedesetih godina prošlog veka u Srbiji postojala je scena na kojoj su se muvali raznorazni likovi. Bilo je tu strip autora, ozbiljnih hardkorovaca, relativno mladih pisaca i pesnika, boraca za slobodu, te intelektualaca, budučih nvo ili pravoslavnih aktivista, filmaša, muvara i andergraund trendaša, verovatno i pokojeg foliranta ili egomanijaka, da se ne lažemo.

Svi su nešto piskarali, katendpejstovali, recenzirali koncerte prijatelja, teoretisali, crtali stripove, pravili kolaže i onda to fotokopirali, slali poštom i ukratko radili ono što se sada zove social networking.

Tada se to nije tako zvalo. Tada se to zvalo fanzinašenje."

autor teksta Siniša Dugonjić