Rešio ja posle 14 godina kano klisurine postojanog bojkota svih Laibachovih koncerata, da im dadnem još jednu šansu, jer poslednji put sam ih gledo verovali ili ne, još tamo 2000-te godine, onomad kad su došli posle 5. oktobra da sviraju u tadašnjem XL-u a sve u režiji Otpora pa posle kad su skontali koji su ti Otporaši foliranti i profiteri, onda palo ograđivanje, al' tad već bilo kasno jbga. Znači, to nije bila nikakva turneja niti bilo šta no stari Laibach fazon da se nastupi svuda gde se dese neke jače promene u društvu, pa su tako npr. bili i u Sarajevu kad je potpisan Dejtonoski mirovni sporazum, pa onda u Ljubljani kad je Slovenija stekla nezavisnost, i naravno čim su čuli da režim Slobodana Miloševića odlazi sa scene, eto njih i u Beogradu. No na stranu to, jer beše baš davno.
Dakle, ovde se radi o beogradskom koncertu u okviru SPECTRE tour, 14. juna 2014. i mogu opušteno, odma' na početku, da kažem da je bilo i više nego zanimljivo. No počnimo otpočetka. Čuo se ja jedno 10-ak dana pre koncerta sa jaranicom iz Belgije, Cynthia Yael Avrohamiz, koju znam još od ranije iz ATWA priče ali riba prati i Laibach fanatično, te mi bacila prijavu kako dolazi sa drugaricom kolima iz Belgije, da pogledaju koncerte u Beogradu i Splitu. Ja reko dojaja, a pritom Cynthia obećala da će mi donese, na moju pogolemu radost naravno, i krdo ATWA promo materijala, znači nalepnice, prišivače, majicu i tako te radove da se malo spredinguje taj dizis i na srpsku blejač, mislim, što da ne? I tako, dogovorio se ja tu sa mojom lokalnom ekipicom, Prljetom, malom Mil'com i Katarinom, pazarili karte i kao kul, a ove ribe još u petak krenule ladno kolima iz Belgije čak do Beograda, a mene mrzi ma i do Zemuna da odem, i aj', šta dalje da pričamo?
Došla konačno i ta subota, ja naravno poranio i našao se već u 14h sa Cynthiom i njenom poznanicom kod nekog kretena gastosa iz Australije na gajbi u Svetogorskoj. Sedeli tu, pili ko sok ko rakiju, kenjali na engleskom, ovaj gastos se pravio elokventan u pm a srpski jedva nabada, znate onaj fazon - došo sam u svoje selo da svima pokažem kako sam uspešan preko, da svi crknu od muke, znači dečko je da bog sačuva. A najgora mu fora bila, pita me kao šta ću da pijem, ja reko šta imaš, a on kao sokove, pivo, rakiju, ja naravno daj rakiju aj mojne da mi daješ one male čašice da mora stalno da dosipam, uvek prospem jbga, i on kao ma ne brini ja ću ti sipam. I sa ja kontam da će da donese flašu ko čovek, ko pravi Srbin gastos, a on doneo samo čašicu, sipo mi i odneo rakiju ladno. Ja reko alooo bre, de ćeš, pa zar ti nije smor se stalno cimaš do kuhinje, ostavi tu flajku ovde opušteno, budi muško jbga. Ništa, on me iskulira, kao ma nije meni teško, ja reko sebi auuu, ovo bre neka žešća štekara, znači prepun keša a žao mu ovo malo rakije, o jebem ti čoveka da ti jebem. Al' šta da mu radiš kad je gastos.
Imo je posle još par ispada, mal nisam umro od smeha, jer sam prvo tripovo da se zajebava a onda shvatim, jebo te sveti otac Sava, ovaj bre ladno ozbiljan?! Evo vam samo jedan primer, ja bio u WC-u i slučajno zakačio rajber i malko raskrvario kažiprst, al' ono, uzo posiso tu krv i teram dalje jer logično zarašće u roku od odma'. Vratim se gde su ovi sedeli, uzmem stolicu da sednem, kad skoči ova budala, Nenad se zove, ma hitar ka soko sivi, i ote mi oni stolicu. Ja gledam, koji mu je sad kurac u pičku materinu?! A on onako sav smiren, intelktualnog poleda, iz fazona, sad ću ja pametan na fin način da izjebem ovog seljaka a on neće ni provaliti jer je glup, i kaže mi svojim melanholija glasom, a sve me gledajući u oči, kao izvini, ali uzeo si stolicu a prst ti krvari. Reko, šta, žao ti moje teške povrede pa bi da mi pripomogneš u nošenju stolice? Ah, kako je divno da još ima takvih ljudi na ovome svetu. A on kaže, ma ne bre, krvarićeš mi po stolici, ja reko kako si izvalio kad je stolica ona baštenska pa još skroz crna? A on kao, ma nije to, ja sam uredan dečko pa volim sve da mi bude čisto. Reko, ma nemaš frke buraz, uzeću toalet papir posle, nakvasiću ga vodom i sve prebrisati, opušteno. On kao ma ne, ne, evo tebi hanzaplast, pa posle radi šta god oćeš. Reko OK, mada iskreno se ne sećam kad sam poslednji put koristio hanzaplast, jer priroda sve to uglavnom sredi sama, al' aj' kao kad je već tolko navalio, apliciram to sranje na "ranu", konačno sednem i kažem mu daj još rakije za ovaj sto, a on kao, izvini ali ne može, daću ti sok od jabuke. Reko šta pričaš ti, kakav crni sok od jabuke, a ovaj se tripuje u sebi, tačno mu vidim taj rad u očima: "uh, kako savršeno kontrolišem sve, ma totalno sam iznad situacije", i ja ga tu pitam konkretno, u čemu je problem druže sa tom rakijom, jel' ti možda delujem pijan ili agresivan pa nećeš da reskiraš da ti napravim sranje na gajbi? Kaže polu-debilko, ma nije to, nego ja jednostavno ne mogu da znam kakav si ti kad popiješ pa ne bi da rizikujem. Ja reko, svaka čast, mora da ti priznam, u pravi si brate skroz, jer zaista, nikad se ne zna...mada, otkud ti znaš da se ja sad malopre u WC-u nisam našmrkao ds-a ko nezdrav? Čega, pita on. A šta će jadan, ne zna jebiga za to, jer to se u njih međ kengurima ko zna kako kaže. Spida, druže, spida, kažem ja, a čovek ostade u zbunu, tako da smo još neko vreme bili tu i taman bilo 20h da se lagano krene na gig jer je navodno trebo da počne u 21. I falakurcu da smo konačno napustili ovaj OCD hram u Svetogorskoj, iskreno mi laknulo jer me ubi ovaj gastos svojim control freakovanjem.
Stigli do Doma Omladine a tamo brdo neke metal omladine, ja reko, nije valjda Ramštajn predgrupa da se odma' sad i ovde ubijem? Sreća pa je to bila moša, naime na spratu se odigravao neki fesival skroz originalnog naziva SRPSKI METAL, tako da je realno bilo više te dece metalaca no ovih što su došli na Laibach. Ništa, seli mi na pivo, al' ova Sintijina jaranica Elsja navalila da odma uđe unutra po svaku cenu, i džaba što sam joj ja objašnjavao da je prerano i da je verovatno tonska proba, ova navalila ko pit bul i ne pušta. Ja reko OK, evo sad će da vidiš. Odemo dole i lepo se čuje drkanje instrumenata i čega sve ne. Vrnemo se ispred ulaza u Dom i ja tu navatam neki par iz Slovenije, Irena i Nejc, skroz fini neki mladi ljudi, ladno došli vozom specijalno na koncert a idu posle i na Mejdene. I stojimo tu pričamo, kad Elsje kreće da šizi, ja reko koji ti je sad kurac, a ona kao pa zar nisi video? Sad su pored nas stajali ovi iz Laibacha, otišli su preko puta u kafanu. Gledam preko puta ulice i jedina kafana je Mornar, ona čuvena trash kafana u kojoj je 1980. ako me sećanje ne vara osnovan Električni Orgazam, i gde su odma napisali i tekst za svoju prvu pesmu "Konobar", kao neki konobar ih navodno nije jebo ni 2% a oni bili gistro buntovnici, pa mu se osvetili u pesmi. I ja pitam ove cure, čekajte jel' to ona kafana, one kad da, ja reko dojaja, sa će biti zabave. Kažem im sačekajte me tu idem samo do Mornara da vidim šta je danas specijalitet kuće. Pređem ulicu, bahato ulazim, i dalje kontam da me zajebavaju ili da su pogrešno videle gde su ovi otišli. Gledam po Mornaru, jbga mala je to kafana, nema tu šta puno da se vidi, snimim samo neke smorene penzionere i mislim se u sebi, ladno me izjebaše, ali tek onda u dubini kafane tamo kod šanka, vidim sede neki likovi spojili stolove lagano, al' tu nikog od Laibacha nisam video, sve neki omladina, Priđem ja bliže, vidim oho-ho, cepa se šopska salata, karađorđeva šnicla, pohovani kačkavalj, i tek onda ladno izvalim onog bre, kako se zove beše...ma onaj što ga ima u svakom spotu, kao pevač je gistro, ma onaj bre što otvara usta? E da, taj, Milan Fras, nego nisam ga prepozno bez one kapice jbga, a ovako ćelav nije bio još od Opus Dei albuma, a i sav se usuko, jbga omatorilo se, ipak 26 godina je on u bendu, nije mala stvar. Stojim tu i gledam redom dal' još nekog znam sa fotki i omota, al' kurac, niko, čak ni Mina nije došla, a ovi jedu i gledaju me iz fazona, šta bre 'oće ovaj. Reko prijatno, da ih ipak malo opustim, i šapnem na uvo ovom prvom što je sedeo prema vratima, neki čelavi, posle sam saznao da je to bubnjar, pitam ga, tebra gde je brate Jani (Ivan Novak)? I ovaj mi kaže kao doćiće uskoro, a nešto mi se javlja da nije ni bio u Beogradu tog dana, jer šta ima koji kurac da dolazi na svaki smarački cert kad svaki put sviraju skoro pa identičnu set listu, samo ih pošalje na radni zadatak i ovi sviraju gde god treba a njemu para kaplje, mislim tako bi i ja radio, što da ne? Jer realno od starije ekipe samo taj Fras je standardna postava, a ovi ostali se menjaju ko kamenjarke na Štajgi. Prošli put kad sam ih gledo svirali neki klinci tehno manijaci, mislim možda i ne slušaju tehno al' tako su izgledali, izblajhane kose, kreoni oko očiju i tako to.
I ništa, ja reko aj' kad sam već tu da se jbga obratim skupu, jer ionako nemaju gde da mi begaju, kafana mala, ne može ni stolica pošteno da se izvuče. Parafraziraću jer možda sam ko zna šta još reko, pa izvlačim samo suštinu. Dakle, kažem ja njima, ja bi samo da vas pozdravim u ime srpske omladine i da vam poručim da zaista ne bi bilo loše da konačno odsvirate i BRAT MOJ jer mnogi bi se jako razočarali ako bi bili uskraćeni za tu jednu jedinu pesmu koju svi volimo. Nadam se da ćete imati razumevanja za naš skromni zahtev, pa da sve prođe u miru i dostojastveno kako i priliči, jer ipak je ovo Srbija. Hvala. I izađem iz kafane, vratim se do cura, a Elsja u šoku, kao stvarno si ušao u kafanu gde su ONi sedeli. Ja reko jok, otišo sam tamo do WC-a da se ispišam, i kažem joj šta je bilo, a ona ko šiparica, jer njoj je to životni cilj. Ja reko, koji ti ženo božija, pa i to su ljudi od krvi i mesa, ti sad da uđeš u kafanu i da sedneš s njima, da zameziš, pa niko ti ne bi A reko, evo veruj mi na reč. I ona kao OK al' ipak nije skupila hrabrosti da ode. Nema veze, biće prilike, a meni jedino bilo žao posle što Janija nisam imao prilike da upoznam jer bi sa njim mogao i koju reč da prozborim, a ove druge jebiga zaista ne znam, a i nisam baš siguran da išta znaju o Laibachu osim da sve to pravilno odsviraju na koncertu, jer ja sam vazda i kontao da su to nekakvi studijski muzičari, jer poodavno niko od Laibacha ne nastupa na bini, osim logično Frasa jer on mora da peva, ipak ljudi prepoznaju njegov stas i glas, tako da nema šanse da ih prevari nekim dvojnikom, mada i to je pitanje dokle će i on još moći, pa sam čuo od nekoga priču da su navodno iz tog razloga uveli Minu u priču, jer em što je prelepa cura em doista zna da peva, mislim slušo sam je na koncertu, tako da ko zna u kom će to pravcu da ode, ali u svakom slučaju će biti veoma zanimljivo.
I tako, statiramo mi i dalje ispred Doma, stiže dojava koncert standardno pomeren za 22h - klasika. Prolaze neki ljudi koje brdo nisam video, baš mi bilo drago jbga, ali nešto mi drugo zapade za oko, te bi se ovde osvnrnuo na onaj čuveni Krležin citat koji sam ja malo kao doradio, izvalićete kako vrlo lako: "Sačuvaj me bože srpskog junaštva, hrvatske kulture i fanova Laibacha". Dakle, ne do bog nikom braćo, jer tek sad u subotu sam se podsetio zašto zapravo čitavih 14 godina nisam išao da gledam Laibach. Ajme meni, krv ti jebem, znači fanovi. Navešću samo jedan random primer, jer ko će analizirati sve te pojave do detalja, valja sačuvati ovo malo živaca, kol'ko se može jbga. Dakle, stojimo ispred Doma, gledam okolo, vidim stoje 2 ribe, obe jake al' ova jedna cura baš dooobra, visoka, ma sve full, a još pritom odevena u military stilu i ladno oko ruke crvena traka sa Volk amblemom. Reko dojaja, odma priđem, dobro veče devojke, trt-mrt, al' naravno, nisam ja to zbog sebe radio, dalekobilo, no zbog one naše Laibach FB grupe, da ubacimo i neke članice iz Srbije, malo sveže krvi nije na odmet, zar ne? Znači Mina stil, mlade, lepe i u sexy uniformama, đe ćeš bolje otoga? I ništa ono, devojke fine, komunikativne, nisu digle nos, nisu tvrdile pazar and shit, i ja odma kažem, vidim cure prati se taj Laibach, cenim to i poštujem, znate, imamo mi neku grupu na fejsu pa ako ste za......al' jbga prekide me ova dooobra, kaže ma ne slušamo mi Laibach, ja sam čula samo par pesama, pa smo došle na koncert jer nikad nismo bile (17-18 godina u vr' glave) a ovu traku sam sama napravila, ja reko znači za par dana idete i na Mejdene pa će se opašete nitnama i pentagramima? One se smeju, ja reko ma opušteno, uživajte u atmosferi, biće dojaja koncert, rasveta, video bimovi, ma ludilo, i vratim se do Cynthie i Elsje na sigurno, rek'o sebi neću reč više da prozborim do početka koncerta, zajebi ti tu priču.
I konačno krenuli da puštaju u donju salu Doma Omladine, i mi krenuli al' kako je Sintija sjebala nešto kuk, ne mož da ide niz stepenice pa uvatila lift, ladno ima lift u Domu. I sišla ona dole, a Elsje i ja krenuli ka regularnom ulazu, sa sve obezbeđenjem i cepanjem karata, al' gledam ja i nije mi jasno, čekaj bre, Sintija sišla liftom, kartu platila nije a mi sad treba da čekamo u redu, da nas trkeljišu, da siđemo pešaka i još kartu da platimo?! Ma zajebi, ajmo i mi liftom jbga. I zaista, tako i bi, spustili se liftom, izašli, niko nas nije ni registrovo od obezbeđenja, ušli u salu, ja im kasnije pokupio karte, pitao fino lika što cepa karte dal' može da me pusti napolje samo da sačekam devojku, on reko nema problema, izašo ispred, uvaljao karte za 3 minuta za upola manju cenu i brate banja, znači imali smo za pivo na koncertu do zore, ma milina jedna, al' eto, da Sintija nije sjebala kuk ovu foru niko ne bi izvalio, tako da ono...
Unutra bilo baš veselo pre početka koncerta, sreo Borisa Von Baconsteina, Ivana Milkea, Bekvalca, Anđelku Marić, Dimitrija AxCx Beljanskog, i naravno jednu jedinu drop dead gorgeous Velvet Rhesus, ako ne najlepšu a onda sigurno najzanimljiviju curu ovoga grada. Ali jebiga brate, ovo je nažalost možda bila i poslednja prilika da ju se sretne uživo, jer i ona ko i mnogi talentovani ljudi pre nje, silom prilika napušta ovo što se nekada zvalo država Srbija, tako da nam ostaje samo fejsbuk konekcija, al' šta da se radi, guramo dalje, sad jbga nema nazad.
Počo koncert, fina rasveta, zvuk vrhunski, a u Domu oni ogromni stepenici tako da sve fino može da se vidi, bukvalno stojiš u ravni sa bendom ako ti se oće. Al' jbga, prvo krenuli da smaraju sa novim albumom, gistro promocija, i jedina pesma koja meni tu vredi je eventualno Eurovison, zbog prejakog bita i lirike, ali kad su nastavili u istom fazonu, ja reko aupičkumaternu i izašo ispred sale na pivo. A bilo tu baš dosta ljudi, jbga očigledno nisu svi fanovi novog albuma, tako da sam tu pričao s nekim jaranima da ubijemo vreme do glavnog dela koncerta. I vaistinu, posle jedno 45 minuta mrcvarenja vidim ja kroz vrata na video bimu piše INTERMEZZO i odbrojava nekih 10-ak minuta unazad il' tako nešto. Tu skontam da je konačno došlo i mojih 5 minuta, uđem i čekam, i kao da sam znao, počinje stvar i na keca prepoznam BRAT MOJ, znači ekstaza ludila. Reko sebi posle ovoga mogu komotno i gajbi da idem, jer to je to. Al' iza BRATA odma' krenula i "Ti, Ki Izzivaš", pa posle nje "Leben-Tod", "Tanz mit Laibach" i "Das spiel ist aus", mada svirali su 2 saundtraka iz Iron Sky i još neke meni nezanimljive pesme. Uglavnom, poenta mog dolaska je bila da čujem BRAT MOJ, i ja sam bio više nego zadovoljan, a za sve vas koje nisu bili u subotu u Domu, zahvaljujući mom drugaru Medulla Mactabile Maculae evo premijerno odličnog video snimka. Uživajte!
Brat moj,
ali čutis pogum,
ki ga je dvignila zarja
v borbi za lepoto sveta?
Brat moj,
bodimo močni kot garači,
prižgimo kres v vseh ljudeh!
Brat moj,
mi smo kovači vere v vstajenje,
mi smo življenja divji smeh!
V nas je glad, ki poživi
in gladnih ne izmuči.
Brat moj,
odpri oči,
potuj z nami
k novi luči!