Thursday, December 4, 2014

Stari je dobar čovek al' voli da popije


Tvrdim, moj otac me prezire, ne non-stop ali tačno sam izvalio delove dana kada sam mu podnošljiv a na drugu stranu kada bi mi rado jebo majku samo kad bi mogo. Evo za početak jednog naizgled banalnog primera. Naime, kod njega u sobi stoji sav kafetin, dakle fino uzo čovek sav monopol i zabole ga. Kada me boli glava a često imam te intenzivne glavobolje, to me svaki put dovodi u situaciju da moram da se ponižavam i da tražim lek od njega, da ga molim, kumim, dok on bukvalno uživa podjebavajući me. A kako meni jedan kafetin ne rešava stvar ja uvek tražim 2 a on onda baš namerno neće da mi da, čisto da bi se inatio i prcao me u mozak. Naravno, usled takve prepirke po pravilu usledi žestoka tuča jer bol glave je nešto što zaista nemam nameru da trpim, dok on o tome pojma naravno nema jer ga bukvalno nikad u životu nije bolela glava, ma za nepoverovati nešto. I sad on sa te pozicije meni kenja da treba da trpim? E, pa neće moći, tako da se ja na kraju nekako uvek izborim za svoj lek pa makar i pesnicama, jer prošla su ta vremena kad sam ja imao 70 kila, a on bio u treningu, tako da sad imam daleko veću masu a on je skroz ispo iz forme, mada moram priznati da se i dalje ne da, i dalje je jako tesno, al' ipak sam ja mlađi i visočiji te mu svojim dugačkim rukama nekako izotimam te kafetine.

Moj ćale kao i mnogi drugi očevi pije rakiju i pivo a meni ne da, jer kao ja pijem lekove pa on to za moje dobro, gistro ne valja mešati, a realno i on pije lekove.

Dalje, stalno mi psuje majku i dernja se na mene iz sve snage iako sam ga sto puta upozorio da se to ne radi, da za to može i glava da ode, a sve u cilju da bi me isprovocirao da ga udarim malo jače pa da može da zove muriju da me utamniče ili hospitalizuju, ne bi li me se i konačno otarasio.

A sad pregled jednog njegovog radnog dana. Pazite, ovo je jako zanimljivo, dakle obrati pažnju:

01. Ustaje izjutra oko 10 sati i ako tad naletim na njega najebo sam, tako da se keva i ja u to doba krijemo po sobama i ćutimo ko zaliveni.

02. Oko 11h kreće na pijacu na kojoj ostaje i preko sat vremena. Šta tamo radi svo to vreme to sam bog zna. Nama naravno prodaje priču kako ide u "nabavku". Nije problem, zabole me šta radi.

03. Kako se vrati sa pijace tako se njegovo raspoloženje menja za 180 stepeni, dakle od onog nadrkanog negativca pretvara se u euforičnog, predusretljivog šaljivdžiju kome ništa nije teško, dakle bukvalno leti po kući onako sav hepi i razdragan, ma ko da je na spidu. Naravno, to se ne dešava slučajno, jer naime on ima neko suludo pravilo koje je sam sebi zacrtao još 80-ih da ne počinje sa ispijanjem alkoholom pre podneva, valjda da bi sebi gistro dokazao da nije alkos, te sam ja skontao da on već na pijaci sa seljacima drmne par rakijica i to ga skroz sredi pa bude OK kad se vrati. Ili to ili placebo efekat, treća opcija ne postoji.

04. Dalje, od podneva pa do ručka koji je otprilike oko 16h je najbolji, svaka bi ga tašta poželela. Kuva, sprema, usisava, ma sve radnje radi, a najomiljenija mu je akcija motanje ovog smrt-duvana sa pijace onom mašinicom. Dakle bar 2 sata dnevno se jasno čuje škljocanje i lupkanje cigareta o stoče i to iz nepoznatog razloga iz sve snage, ne bi li se onaj duvan što bolje nabio. Na taj način on dnevno napravi i po 100 tih cigareta. Naravno, čašica sa rakijom je u to doba već neskriveno izložena na stočetu jer u pitanju je tradicionalno otvaranje apetita i zagrevanje pred ručak. Dakle, tih 4 sata se sa njim može i porazgovarati i dogovoriti šta god na kulturan način, pa čak i našaliti jer je ovako privatno jako duhovit čovek zemunsko-zajebantskog tipa.

05. Čim se ručak obilato pojede (svega mora tu da ima) radnja se zatvara, tj. on se povlači u svoju sobu da tradicionalno dremne kako i priliči jednom srpskom domaćinu, i tu mora tajac u kući da bude jedno 2 sata minimum. Ko se tu zajebe po pravilu najebe, ali smo mi ušli u trening, u rutinu, tako da nikad ni ne dolazi do frke.

06. Najzajebanija akcija se dešava kada se oko pola 7 probudi iz tog sna-kome, i pretvori se u otelotvorenje zlobe i pakosti, tako da ako mu se slučajno ko nađe na putu do WC-a taj će biti bukvalno ubiven al' samo pogledom, jer taj pogled u sebi nosi sve ono najgore ljudsko, svu onu ozlojeđenost zbog teškog detinjstva, zbog nemaštine, sve komplekse i bol jer ga je otac zlostavljao, jer ga dao u automehaničare kada je on hteo da se upiše u srednju učiteljsku, sav stid i sram što je izrodio sina kretena, robijaša, ludaka i narkomana, i ćerku koju samo zanimaju mačke i kerovi, pa onda poslovni neuspesi, samoća jer je rasterao sve prijatelje iz mladosti, zavist jer su skoro svi njegovi drugari uspeli u životu samo se on raspao, pa tvrdoglava žena koja se stalno nešto buni, pa večito prebacivanje krivice na druge jer naravno da nikada on ni za šta nije kriv i tako redom, i tako redom.

07. E, tek kada se umije i malo dođe sebi onda prelazi na drugi nivo širenja zlobe, tj. psihičko maltretiranje majke, gde je proziva za sve živo i neživo, vređa joj familiju, nipodaštava sve njene prijateljice, ruga se radio emisijama koje sluša, ma bukvalno sve za šta može da je prozove on to pomene, i na neki sadistički način sa vidno zlobnim osmehom na licu uživa u tome, a ja kontam da je i to posledica alkohola, tj. onog miksa rakije, hrane i dremke. Tu ako se ne posvađaju ništa nisu uradili a ako se ja umešam dođe do koškanja al' pošto je keva tu onda baš i ne sme da me udari jer imam svedoke jbga.

08. Tu negde oko 7 kreće sa pivom i raspoloženje mu se al' baš vidno popravlja, opet za 180 stepeni, a i počinje mu "Slagalica" koju redovno prati već godinama i moram priznati da razbija sve a posebno matematiku. Posle "Slagalice" gleda "Lud, zbunjen, normalan" i umire od smeha naglas tako da se kuća ori, pa sam i ja to počeo gledati, i moram da priznam da je serija zaista vrh a posebno Mustafa Nadarević.

09. Sve ovo dalje je čista poezija, jer već mu je neuporedivo bolje, piva se ređaju, tako da opet postajemo najbolji jarani i zajebavamo se, gledamo Milomira Marića, psujemo Vučićevića, veselimo se Šešelju, navijamo za pink zvezdice, i tako dalje sve do povečerja koje je oko ponoći, i to vam je u principu to.

I sve nekako kapiram da je ovo moje zapravo jedna skroz bre light varijanta, i da svuda oko nas postoje i 30 puta "surovije" priče al' da ljudi o tome od stida jednostavno ne govore, al' to je naravno njihovo pravo i ja to poštujem, jer nije svako egzibicionista i atenšn siker ko ja jebiga. Hvala.

4 comments:

Anonymous said...

Kako tvoji gledaju na blog, knjigu, angazman u tom pravcu, na tebe kao Abraxasa? Mislim, svi oni, ne samo otac. Inace mnogi oblici iz porodicnog narativa su i ovde, kod mene preslikane. Varijacija ima dosta.

son of man said...

Svi uglavnom podržavaju maksimalno, jedino otac nije čak ni knjigu uzo da pročita, kaže - to ti tamo pišeš svašta, blam ga valjda, a svestan je skroz o čemu pišem i na koji način. Upravo to ga jebe. Jednostavno nije takav tip.

Anonymous said...

Sličan slučaj sam imao sa mojim pokojnim ćaletom (srećom nikad nije došlo do fizičkog nasilja). Ali se sećam da je posle 2-3 nedelje bez kapi alkohola bila totalno drugačija situacija (naravno ta pauza se desila jer je bio u bolnici, kurac bi nasamo batalio).
Toliko dugo se dopingovao da bez cirke nisam mogao da ga prepoznam.

LM, ono što hoću da kažem je da ne možeš biti siguran da li te prezire, jer je to neka verzija tvog ćaleta, a ne original.

Ivan Milke said...

Odlicna kucna prica, sve sam video maltene u slikama!
kevu sam ti video na promociji romana na spratu Domu Omladine onomad, a sad ko da sam upoznao i caleta...

Prilicno ti je OK matori - ni skroz crn a ni skroz beo,naspram gde i kako zivimo

Jedno se pitam - ko zna kako li se zapravo podnose te godine 60-70? kad su evo ove nashe (jos kao mlade) kasne trideste a kod mene stigla i 40esta, malo teze da se povuku na napred i na bolje...

Related Posts with Thumbnails